Hvala vam.
Ovim zaključujem zajednički pretres.
Pošto smo završili raspravu o 1. i 2. tački dnevnog reda, podsećam vas na odredbu člana 87. stav 5. Poslovnika, prema kojoj predsednik Narodne skupštine može da odredi da Dan za glasanje o predlogu pojedinog akta bude odmah po završetku pretresa tog predloga akta.
Shodno ovoj odredbi, određujem četvrtak, 18. decembar 2025. godine, sa početkom u 11.00 časova, odnosno odmah nakon što se sutra budu završila pitanja poslanika, kao Dan za glasanje o predlozima akata iz 1. i 2. tačke dnevnog reda ove sednice.
Sada prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 3. do 17. dnevnog reda.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170, članu 192, članu 238. i shodno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o tačkama od 3. do 17. dnevnog reda.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime članova Odbora za evropske integracije, odnosno narodnih poslanika koji su potpisali zaključke povodom razmatranja godišnjeg izveštaja Evropske komisije, predstaviću ove zaključke.

20/2 MV/MJ

Kao što je opšte poznato, godišnji izveštaj Evropske komisije o svim zemljama kandidatima, u našem slučaju o Republici Srbiji, je značajan orijentir o našem pristupnom procesu i zapravo se u ovom izuzetno detaljnom dokumentu sažimaju postignuća, izazovi i očekivanja na putu ka punopravnom članstvu u EU. Ujedno je ovaj dokument i temeljna, sveobuhvatna i zvanična procena napretka naše zemlje u kontekstu evropskih integracija.

Želela bih da izvestim ovaj uvaženi dom da je na sednici Odbora za evropske integracije, 24. novembra ove godine, Njegova ekselencija, šef Delegacije EU, ambasador fon Bekerat predstavio ovaj izveštaj članovima Odbora. Mi smo imali raspravu o njemu, a prisustvovao je ovoj sednici i ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Dakle, godišnji izveštaj pruža sveobuhvatan pregled napretka Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Izveštaj, kao što je to poznato, ovaj o kome raspravljamo, pokriva period od 01. septembra prošle do 01. septembra ove godine. Pažljivo procenjuje napredak postignut tokom proteklih godinu dana, dok istovremeno identifikuje oblasti u kojima je neophodna dodatna pažnja i posvećenost.

Srbija nalaze ovog izveštaja čita sa izuzetnom pažnjom, gleda na njih kao na praktičnu mapu puta za konkretne akcije i reforme. Konstruktivne preporuke u izveštaju Evropske komisije shvataju se ozbiljno, a sve u cilju sprovođenja mera neophodnih za ispunjavanje standarda Evropske unije.

Evropska komisija, dakle, ukazuje ne samo na oblasti u kojima je potreban dodatni napredak i dodatni rad, jer nekako se u javnosti predstavlja ovaj izveštaj kao katastrofalan, a to zapravo nije, izveštaj Evropske komisije prepoznaje konkretne mere i rezultate koje Republika Srbija uspešno sprovodi.

Što se tiče institucionalnog razvoja i perspektive članstva u EU, u izveštaju se navodi da Republika Srbija ima određeni nivo pripremljenosti, odnosno da je umereno pripremljena u oblastima: pravosuđe, vladavina prava i osnovnih prava.

Slično tome, u oblasti reforme javne uprave Srbija pokazuje umerenu pripremljenost, iako izveštaj, moramo priznati, ukazuje i na to da nije primećen opšti napredak u prethodnom periodu od godinu dana. Iako se priznaju Republici Srbiji određena poboljšanja u demokratskim institucijama, naglašava se da je potreban, naravno, dalji značajan napredak. Posebno u pogledu izbornog procesa i parlamentarnog nadzora.

Kada je u pitanju izborni proces, moram naglasiti da je posle objavljivanja ovog izveštaja i pripreme ovog izveštaja, da podsetim sve nas, Narodna skupština Republike Srbije usvojila izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, što pokazuje da Srbija ispunjava svoje obaveze na putu ka EU.

U delu izveštaja koji se odnosi na vladavinu prava i slobodu medija navodi se da je napredak u borbi protiv korupcije bio ograničen. Što se tiče medija, pošto je to predstavljeno jednostrano, da objasnimo. Ako tačno proverimo, u ovom izveštaju je zapravo šarolika slika, odnosno izveštaj kaže da što se tiče medija pravni okvir se poboljšao, dok praktično okruženje za novinare nije. Dakle, zbog toga je takva ocena.

Podsetila bih, kada smo već kod ove teme, da smo u junu ove godine, dakle, ovaj uvaženi dom je usvojio medijske zakone, deo njih krajem 2023. godine, a sada drugi deo, sve u skladu sa preporukama Evropske komisije i bilo je javne rasprave. Takođe, 12. novembra ove godine smo izabrali osmoro od devetoro članova Saveta REM-a. Dakle, takođe ispunili svoje obaveze.

20/3 MV/MJ

Nadalje, u izveštaju se naglašava da je Srbija još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije u okviru upravljanja migracionim tokovima, mešovitim migracionim tokovima, kroz aktivnu i konstruktivnu saradnju sa državama članicama, kao i sa određenim agencijama EU. Konstatovano je da je Republika Srbija preuzela korake za usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije prošle godine i to je pohvaljeno. Želela bih da naglasim da se usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije nastavilo i ove godine.

Na ekonomskom planu izveštaj Evropske komisije navodi da se Srbija nalazi između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti, sa određenim napretkom postignutim u nekoliko oblasti. Evropska komisija je pohvalila stabilnost makroekonomskog okvira, kontinuirani rast BDP-a, očuvanje fiskalne discipline, kao i napredak u poreskim i carinskim reformama. Dakle, najpozitivnije ocene iz ovog izveštaja su upravo na ovom polju.

Još jednom je u izveštaju Evropske komisije potvrđeno da je Republika Srbija spremna za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost, inkluzivni rast), što je značajno i odražava, ponavlja peti put da je Srbija tehnički spremna za ovo otvaranje i dokazuje da je Srbija posvećena ka jačanju ekonomskog rasta, unapređenja konkurentnosti na tržištu i promociji inkluzivnih mogućnosti, kako za građane, tako i za privredu.

Što se tiče situacije u drugim klasterima, dakle, u Klasteru 2 (unutrašnje tržište) i u Klasteru 5 (poljoprivreda i kohezija), takođe se naglašava posvećenost Republike Srbije sveobuhvatnim reformama i usklađivanju sa standardima Evropske unije.

Godišnji izveštaj Evropske komisije pozitivno ocenjuje napredak u sledećim oblastima: poglavlje 32 - finansijski nadzor, poglavlje 3 - pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, poglavlje 4 - sloboda kretanja kapitala, poglavlje 8 - politika konkurencije, poglavlje 9 - finansijske usluge, poglavlje 16 - oporezivanje, poglavlje 15 - energetika, poglavlje 12 - bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, poglavlje 13 - ribarstvo, poglavlje 31 - spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

21/1 JJ/MP 13.25 – 13.35

U Izveštaju nadalje je naglašen ograničen napredak u Poglavlju 31. jer je tokom 2025. godine, dakle u ovom izveštajnom periodu usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politike Evropske unije bila na nivou od 63%, što je zapravo poboljšanje u odnosu na prethodni izveštajni period, kada je ovaj procenat bio negde oko 51%. Najsvežiji procenti usklađenosti su još malo bolji, dakle blizu 66% ili 65,4%.

Godišnji Izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu jeste dokument koji nam sa jedne strane daje sliku o napretku, kao potvrdu postignutih rezultata, a sa druge strane to moramo sa pažnjom slušati daje jasnu listu koraka za dalje unapređenje, koraka koje Republika Srbija spremna da realizuje.

Srbija u potpunosti posvećena je nastavku usklađivanja sa evropskim standardima u svim oblastima i moram da naglasim, nastavlja da bude pouzdan partner Evropske unije.

Kao što je to poznato, a kada pričamo iz ugla Evropske unije proširenje je danas strateški imperativ Evropske unije. To je strateška investicija uz stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu.

Politika Evropske unije ponovo je otvorila vrata za proširenje, ali pošto smo slušali uvaženog ambasadora, šefa delegacije EU on je naglasio da po njima samo prave reforme mogu da uvedu zemlju u to proširenje.

U Izveštaju su istaknute neke pozitivne stvari, kao i oblasti za koje Evropska komisija veruje da je potrebno ostvariti dodatni napredak u sledećem periodu. Među pozitivnim rezultatima je kao što sam rekla, ekonomskom polju, dobro je ekonomsko upravljanje, a među manje pozitivnim, odnosno negativnim stvarima je kao što je to i prilikom posete naglasila predsednica Evropske komisije, po njima spor tempo reformi Republike Srbije.

Ovaj Izveštaj treba čitati i državno rukovodstvo ga čita, kao mapu puta i objektivno procenjivanje na koji način Srbija napreduje ka Evropskoj uniji. Evropska unija za nas ima jasnu poruku da reforme nisu za Brisel, već za Srbiju, već za same građane Republike Srbije sa čime se slažemo.

Evropska unija je prema rečima ambasadora spremna da pruži podršku Srbiji, politički i finansijski, ali Srbija mora da vodi ovaj proces ka napred.

Čuli smo tokom rasprave na sednici Odbora za evropske integracije tri najznačajnije poruke. Najpre, da je evropska budućnost Srbije i da je nama na dohvat ruke, ali zahteva kredibilne i održive reformske napore.

Sa druge strane, da je proširenje strateški izbor zemlje, ali da mora da bude vidljiva još veća posvećenost Srbije kroz odlučne aktivnosti, konzistentne politike i ono što je naglašavano nekoliko puta, kroz narativ koji inspiriše poverenje na evropskom putu.

Nadalje, treća bitna poruka je da Evropska unija ostaje čvrsto posvećena perspektivi Srbija u Evropskoj uniji, spremna je i dalje da pruža podršku na tom putu.

Poštovane koleginice i kolege, smatram da je Evropska unija najvažniji politički, ekonomski i razvojni partner Republike Srbije. Naš put ka Evropskoj uniji nije samo u spoljno politička orjentacija, to je izbor društvenog razvoja, modernizacije i stabilnosti.

Naš cilj, kao što je to poznato, opšti cilj Republike Srbije je postići sve kriterijume Evropske unije sa punim kapacitetom, uskladiti naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije, ispuniti sve ostale kriterijume bez obzira šta nam se dešava sa otvaranjem ili ne otvaranjem dodatnih poglavlja do kraja sledeće godine, dakle

21/2 JJ/MP

2026. godine u interesu svih nas, u interesu građana, privrednog razvoja i najznačajnije regionalne stabilnosti.

Ovaj zaključak povodom razmatranja godišnjeg Izveštaja Evropske komisije, koji se nalazi pred vama i koji su predložili narodni poslanici, članovi Odbora za evropske integracije predstavlja našu zajedničku odluku da nastavimo reforme, produbimo saradnju i ojačamo naše institucije.

On je poruka građanima da se proces evropskih integracija ove zemlje vodi odgovorno i u njihovom interesu, dakle u interesu građana Republike Srbije. Poruka našim evropskim partnerima je da Srbija ostaje dosledna i opredeljena.

Pošto se dokument nalazi pred narodnim poslanicima je na bih da ga prepričavam ili ti čitam. Izvukla sam samo najznačajnije delove zaključaka o kojima ćemo glasati u danu za glasanje.

Nadam se da svi možemo da se složimo da je potreban dalji rad na ovom pitanju, kao i još jača politička posvećenost. Da Narodna skupština Republike Srbije u potpunosti podržava Vladu koja ja zapravo zadužena za nadležne, za vođenje pregovora, a u interesu svih naših građana, naravno jačanja naših institucija i vladavine prava.

Politička volja koja se naglašava od naših partnera se naglašava i u našim zaključcima, ali moram da naglasim, naravno da je veća odgovornost vladajuće većine i Vlade Republike Srbije, ali mi ćemo na ovom putu napredovati, jedino ako napravimo široki politički konsenzus, ukoliko je opozicija i nevladine organizacije koje sebe smatraju evropskim, a ja verujem da jesu, nam pomognu i zaista pokušamo da nađemo bar zajednički minimum ka ovom napretku, a ne blokiramo jedni druge. Dakle, neophodno je postizanje širokog političkog i društvenog konsenzusa.

Ono što se tiče nas samih, dakle Narodne skupštine Republike Srbije neophodno je unapređenje parlamentarne prakse, izgradnje poverenja u naše parlamentarne procedure, što je do nas samih. Dakle, moramo da ih objasnimo i jačanje saradnje sa Evropskim parlamentom. Iskreno se nadam da u budućnosti oni koji trenutno koriste Evropski parlament radi nekih političkih poena u okviru svojih političkih grupacija se neće koristiti samo za to, već je zadataka Evropskog parlamenta da nama pomogne i da bude partner u ovom procesu.

Ono što je značajano za građane kako bi oni razumeli zašto smo ovoliko dugo u ovom procesu je stalna i kontinuirana komunikacija sa građanima o vrednostima, obavezama i koristima procesa proširenja.

Dakle, da zaključim, EU svakako ostaje najvažniji strateški i politički i ekonomski partner Republike Srbije.

Zaista sam se trudila da u uvodnom izlaganju se samo dotaknem samog izveštaja koji je detaljan dokument, a u kasnijoj raspravi sam otvorena da pričamo i o nekim detaljima, a određenim koji su značajni za političku stranku ću govoriti kao ovlašćeni predlagač poslaničke grupe SVM.

Poštovani narodni poslanici, pozivam sve ovde prisutne narodne poslanike da podržimo zaključke povodom razmatranja izveštaja Evropske komisije i pokažemo da je Narodna skupština Republike Srbije, kao najviše predstavničko telo građana ujedinjena po strateškom cilju evropskoj budućnosti Srbije. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Tu je gospodin Drcun, Veroljub Arsić, Uglješa Marković, Dragan Nikolić? (Ne.)
Onda prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Prvo reč ima Jasmina Karanac. Izvolite.
21/3 JJ/MP

Hvala predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, mi na dnevnom redu ove sednice imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa Rumunijom u oblasti prevencije ograničavanja i ublažavanja katastrofa.

Najpre želim da kažem zašto su važni ovakvi međunarodni sporazumi i zašto ih ne treba posmatrati samo kao zakonske akte već kakva je njihova primena u praksi i šta građani direktno imaju od njih.

Važno je razumeti da međunarodni sporazumi ne koriste samo državama, već se direktno održavaju i utiču na živote ljudi, bilo da se radi o njihovoj bezbednosti, zaštiti prava, olakšavanju putovanja, pravnoj sigurnosti više radnih mesta.

Kada je reč ovom konkretnom sporazumu između Srbije i Rumunije, a koji se odnosi na zaštitu od katastrofa, on je pre svega značajan zbog toga što jedna zemlja često nema dovoljno kapaciteta da sama reaguje u slučaju velikih katastrofa.

22/1 VS/CG 13.35 – 13.45

Ovo naročito treba imati u vidu budući da Srbija i Rumunija imaju gotovo 300 km dugu granicu tokom reke Dunav što svakako povećava rizik od zajedničkih katastrofa kao što su poplave, požari, zagađenje, ekološki incidenti.

Ovaj sporazum donosimo, pre svega, u cilju spasavanja ljudskih života, zaštite javnog zdravlja, očuvanja prirode. Praktično, to znači da na zahtev Rumunije Srbija prihvata obavezu da uputi spasilačke timove, opremu i svaki drugi vid pomoći i obrnuto ta ista obaveza važi i za Rumuniju, što je važno u takvih hitnim situacijama ovakvi sporazumi olakšavaju prelazak granice, kao i samo pružanje pomoći na teritoriji susedne zemlje.

Ono što je karakteristično za ovaj sporazum i po čemu se razlikuje od nekih drugih je što se on ne tiče samo reagovanja nakon što se nesreća desi, već predviđa mere da do nje ne dođe, odnosno načine na koji se katastrofe mogu sprečiti.

Kako stoji u samom imenu zakona on apostrofira i prevenciju, odnosno razmenu blagovremenih upozorenja na opasnost, formiranje timova i njihove zajedničke obuke kako da na najbolji i najefikasniji način spreče i umanje moguće katastrofe ili kako da se ublaži njihov uticaj u koliko do njih eventualno dođe.

Srbija se ovim sporazumom obavezuje da sa Rumunijom razmenjuje podatke o mogućim rizicima, informacije ukoliko dođe do katastrofe jer brze informacije daju više vremena da se reaguje, a samim tim i umanje posledice štete.

Prednost ovog sporazuma je što saradnja sa Rumunijom kao članicom EU daje našoj zemlji mogućnost da u skladu sa evropskim standardima dodatno unapredi i uskladi svoje postupanje u oblasti civilne zaštite, ali isto tako to je dobar osnov za učešće Srbije u zajedničkim projektima i evropskim fondovima. Sporazum je u potpunosti usklađen sa standardima EU u oblasti civilne zaštite, što može predstavljati važan signal u procesu evropskih integracija.

Pred nama je danas i zaključak Narodne skupštine povodom izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu o kome je govorila i koleginica Kovač. Ovaj akt nije samo formalnost, niti tehnički odgovor na godišnji izveštaj Evropske komisije, nije samo politička poruka, već on pokazuje preuzimanje odgovornosti kako prema građanima Srbije tako i prema našim evropskim partnerima.

Narodna skupština ovim zaključkom potvrđuje da prepoznaje nalaze i preporuke Evropske komisije da proces evropskih integracija ostaje strateško opredeljenje Republike Srbije. U samom sedištu tog procesa nalaze se reforme, ali reforme nisu i ne smeju biti cilj same po sebi, već preduslov za funkcionalnu državu, jače institucije, kao i veće poverenje građana u sistem.

Ovim zaključkom Narodna skupština daje jasnu političku podršku Vladi Republike Srbije u vođenju i koordinaciji pregovora o pristupanju EU ali istovremeno naglašava da reformski proces mora biti vođen u interesu građana. Posebno je važno što se u ovom dokumentu ističe da je ubrzanje pregovaračkog procesa neophodna jasna i artikulisana politička volja.

Evropske integracije nisu isključivo tehničko pitanje pregovaračkih poglavlja i klastera. One su i pitanje političkog izbora, javnog diskursa i spremnosti da se evropske vrednosti dosledno zastupaju u svakodnevnom radu institucija. Zato se u zaključku naglašava potreba za izgradnjom šireg političkog i društvenog konsenzusa o značaju članstva u EU i koristi i ako taj proces donosi za dugoročni ekonomski razvoj i stabilnost Srbije.

U tom kontekstu Narodna skupština ovim zaključkom pozdravlja ocenu Evropske komisije u vezi sa Klasterom tri. Izražava očekivanje da će države članice EU u što skorije vreme doneti odluku o njegovom otvaranju.

22/2 VS/CG

Time se jasno poručuje da Srbija očekuje da se napredak koji je prepoznat u izveštaju potvrdi i konkretnim koracima u pregovaračkom procesu.

Narodna skupština takođe pokazuje i potvrđuje spremnost da unapredi sopstvenu ulogu u procesu evropskih integracija kroz jačanje parlamentarne prakse, transparentnost rada i nastavkom i osnaživanjem saradnje sa evropskim parlamentom i nacionalnim parlamentima država članica EU. Uloga parlamenta tokom procesa pristupanja ostaje ključna za jačanje demokratske kontrole i poverenja javnosti.

Na kraju ovim zaključkom se jasno potvrđuje da EU ostaje najvažniji strateški politički i ekonomski partner Republike Srbije. Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da stalni i koordinisani rad svih nadležnih institucija na sprovođenju preporuka Evropske komisije uz otvorenu i transparentnu komunikaciju sa građanima predstavlja ne samo međunarodnu obavezu već i interes Srbije i interes svih građana.

Zato ovaj zaključak treba posmatrati kao obavezu da preporuke ne ostanu zapisane u dokumentima, već pretočene u konkretne politike, reforme i rezultate koje građani mogu da prepoznaju u svakodnevnom životu. U raspravama o mogućnosti evropskih integracija, vredi napomenuti i ideju zajedničkog ulaska država regiona u EU o kojoj je nedavno govorio i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i to možda nije zvanična politika EU, ali jeste politička ideja koja zaslužuje ozbiljnu analizu. Treba poći od činjenice da bez obzira na razlike među državama, naš region, region zapadnog Balkana, funkcioniše velikim delom kao povezan politički i ekonomski prostor, ne samo što su države ovog regiona istorijske i prirodno upućene na saradnju, već i kroz brojne inicijatijve poput inicijative otvoreni Balkan, i kroz trgovinske sporazume poput CEFTE. U pojedinim državama regiona individualni tempo integracija u kome jedni napreduju a drugi stagniraju, ne vodi stabilnosti već produbljuje podele, stvara osećaj periferije i podstiče regionalna rivalstva.

Budući da je proces proširenja tokom godina izgubio jasne vremenske odrednice, da su kriterijumi postojali složeniji, i rokovi neodređeniji, tako su i poruke iz Brisela, često neujednačene. U takvom ambijentu ideja zajedničkog pristupanja predstavlja šansu da se obnovi poverenje u evropsku perspektivu, i pošalje jasna politička poruka da zapadni balkan ima svoje mesto u EU, i nadajmo se da će to prepoznati i ključna tela u EU, koja odlučuju o prijemu novih članica. Hvala.

Hvala vama.
Sad reč ima prof dr Slobodan Cvejić.

Zahvaljujem. Otužno je slušajući ovakve govore u danu kada Srbije nema na samitu, EU i zapadni balkan, i to diskrecionom odlukom predsednika koji ne bi trebalo da odlučuje o takvoj stvari, sve ove priče koje se navode, samo dodatno pojačavaju utisak o potpunoj nemoći i propasti spoljne politike koju je vodio Aleksandar Vučić, jer on je sam odlučio, nakon što su mu jasno poslati signali iz tri velike sile sa kojima je on pokušavao da održava balans odnosa, sam povuče učešće Srbije, na samitu sa EU, koja je zapravo najviše iskrenosti i pomoći pokazivala za sve ove godine, za uključenje Srbije u svet normalnih zemalja i normalnih društava. Tužno slušati.

Mi treba da se izjasnimo o zaključku koji govori o izveštaju, a ja ću vam naglasiti nekoliko elemenata iz tog izveštaja koliko su ovi zaključci potpuni promašaj jer ovaj izveštaj Evropske komisije nikada bio nije objektivniji i kritičniji prema vlastima. Odmah na početku je istaknuta suština problema kaže se – potrebna je jaka politička volja, pristup kojem se uključuje celo društvo.

22/3 VS/CG

Mi smo u ovim prethodnim govorima slušali o ispunjenju tehničkih uslova, i koleginica Karanac ako se ne varam misli da tu postoji izraz političke volje, mislim da je nema nigde ni u tragovima, ali svako ima pravo na svoje tumačenje i ovo su dve glavne slabosti zbog kojih Srbija stoji zaglavljena na evropskom putu.

Što se tiče političke volje, ne da vladajući režim nema tu volju da pristupi Evropskoj uniji, nego da ima volju da vozi paralelnim kolosekom i koketira sa autorarnim režimima, a u proces pristupanja je uključeno celo društvo, alo ono Vučićevo kafansko. Građani, udruženja i drugi građani bili su uključeni samo sporadično i kroz specijalizovane formate, a za to vreme se u javnosti vodila kampanja za srozavanje ugleda EU. Posebno raduje činjenica da su već u uvodu pomenuti prekomerna upotreba sile protiv demnostranata i povećanja polarizacije u društvu, koje režim sistematski sprovodi od prvog dana svoje vladavine i protesti protiv režima su proces koji je inkluzivan i koji je okupio široki spektar aktera.

23/1 JD/VZ 13.45 – 13.55

Kada sa uvoda pređemo na pregled napretka po poglavljima, sumarno opet je ostavljeno malo prostora da predstavnici režima mogu da urade ovo što je uradila Elvira Kovač, a to je da kažu kako postoji nekakav napredak i da postoji neka dobra volja. Tako da se sada ispaljuju te neke standardne manipulatorske floskule, tipa ima još mnogo da se radi, ali toliko i toliko poglavlja smo postigli napredak itd. Ja sam ovo već na sastanku Odbora napomenuo i naglasio, ali dobro vi idete svojom metodologijom istim putem.

Glavni razlog za to je što nije pravilno ocenjeno da je u više apsekata postignuto nazadovanje. Neki od komentara zvuče gotovo apsurdno. Na primer svakome ko se bavi borbom protiv korupcije je jasno da se ovaj problem uvećao tokom poslednjih godina, što je potvrđeno i podizanjem optužnica protiv visokih funkcionera vlasti.

Ovim je samo zagrebano brdo koruptivnih radnji ali u Izveštaju stoji da je postignuto ograničen napredak. Zašto? Zato što je posle mnogo godina oklevanja usvojen Akcioni plan za borbu protiv korupcije, može te misliti. Sada, za predsednika Vučića je to kao partija šaha. Pustio je da se to uradi, da se usvoji Akcioni plan, da bi zapravo mogao da radi dalje još krupnije koruptivne poslove.

Pogledajmo još jedan primer. U odeljku o slobodi izražavanja sa pravom se beleži nazadovanje. Od momenta okončanja izveštaja do danas situacija je dodatno pogoršana, novinari su izloženi brutalnim napadima. Evo, videli ste juče od strane predsednika, napad na novinara Mladena Savatovića. Policija koja stoji u blizini novinara kod ćacilenda, evo jutros nije spremna da ih brani ili asistira ako se desi nasilje huligana koje se dešavalo ranije, jutros nije osim verbalnog, koji stanuju i šenluče u dvorištu predsedništva. Ali, u istom tom poglavlju se registruje da je postupak izbor članova REM-a napredovao.

Evo, videli smo kakav je napredak u izboru članova saveta REM-a, čitava farsa je ponovo raskrinkana. Koleginica poslanica koja treba da izveštava o ovome je lično doprinela u velikoj meri da to sve postane farsa i da se krše zakoni i prava kandidata koji su izabrani po zakonskoj proceduri.

Kod nas postoji izreka – drži vodu dok majstori ne odu. Sada voda opet teče, a sa njom je otplivao i naš omiljeni napredak u tom procesu pristupa. Kada u ovom kontekstu pogledate zaključak o ovom izveštaju, ako sklonimo devetu tačku koja govori o objavljivanju u „Službenom glasniku“ od osam tačaka zaključka u sedam su neistine, samo jedna je tačna.

Znači, prva kaže, evo vi niste hteli da prepričavate ja ću samo kratko - Narodna skupština konstatuje zaključke itd. i podržava stav Evropske komisije da je potreban dalji rad i politička posvećenost. Očigledno ne podržava, jer podržava predsednika Vučića koji direktno ometa put napretka ka EU.

Narodna skupština snažno podržava Vladu koja je nadležna za vođenje i koordinaciju procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije itd. Gde podržava Vladu kada sledi samo ono što predsednik Vučić radi vezano za EU? Nije se pojavio niko iz Vlade ko bi rekao idemo na samit da kažemo tamo kakav je naš stav.

Narodna skupština sa pažnjom konstatuje preporuku Evropske komisije da je za ubrzanje procesa neophodna jasno artikulisana politička volja. To nije tačno. Evo, rekao sam malo čas, zašto baš to fali i nema. Uopšte nema političke volje da se pristupi EU, samo se iznose deklarativni stavovi i čeka se kada će da kane još neki novac iz predpristupnih fondova. Pazite sada ovo licemerje, Narodna skupština potvrđuje da će nastaviti da intenzivno radi u domenu svoje nadležnosti kroz svoje redovne aktivnosti u saradnji sa civilnim društvom u okviru konventa, na postizanju širokog političkog i društvenog konsenzusa.

23/2 JD/VZ

Nisam ja jedini koji ovako misli i van Skupštine. Imate mnogo onih kojima je jasno šta radite i sa takvim ljudima nećete postići konsenzus.

Narodna skupština sa posebnom pažnjom konstatuje sve ocene i preporuke navedene u izveštaju, a koje se odnose na rad Narodne skupštine i izražava spremnost da u narednom periodu aktivno radi na unapređenju parlamentarne skupštine.

To je taj koji je tačan, verovatno ste spremni da i dalje učestvujete u raznim telima preko kojih Skupština komunicira, s tim što ne verujem da će to unaprediti čitav ovaj proces, jer se zna gde se donose odluke o svemu.

Narodna skupština pozdravlja ocenu Evropske komisije o klasteru 3 koji je tehnički spreman za otvaranje, poziva Evropsku uniju da ga otvori. Naravno, Evropska unija je jasno rekla – potrebna je politička volja. U krajnjoj liniji države članice će odlučiti o tome, one ne prepoznaju tu političku volju kao što sam rekao na početku.

Da ne čitam sve, ni jedan od ovih stavova nije tačan. Zbog toga ovaj zaključak ne treba usvojiti jer ne govori kakav je naš stav. Sad ću preći na nešto drugo. Hoću da dam komentar na izmene i dopune Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2025. godinu. U konsultaciji sa našim resornim odborom za privredu i finansije imam dva komentara.

U delu izmene i dopune planiranih rashoda, pod tačkom 24. pozicija 579 ostali ne pomenuti rashodi povećava se za 15 miliona dinara. Radi finansijske podrške Beogradskoj berzi koja je akcionarsko društvo u cilju realizacije strategije razvoja tržišta kapitala postavlja se pitanje zašto država sa 15 miliona dinara finansijski pumpa Beogradsku berzu, akcionarsko društvo, kada je njena uloga usmerena strateški razvoj i modernizaciju srpskog tržišta kapitala, a ne puko finansiranje operativnih troškova berze koja je akcionarsko društvo. Zašto podrška?

24/1 GD/MT 13.55 – 14.00

Zašto za tih 15 miliona država nije uvećala udeo svog vlasništva u Beogradskoj berzi umesto što daje novac tek tako?

Druga stvar, u tabelarnom pregledu, u kome je dat uporedni prikaz izvršenja Finansijskog plana za 2024. godinu i izmena i dopuna plana za 2025. godinu, uočavaju se nerealna povećanja određenih pozicija u delu rashoda koji u samom tekstu finansijskog plana nisu opravdana, niti realna.

Kada uporedite ovo, možete da vidite da prihodi rastu za 24,6%, a rashodi za 61,71% i po stavkama ćete videti da su, recimo, šampioni materijalni troškovi sa 291%, ostali lični rashodi i naknade 367%, troškovi službenih putovanja u zemlji 580% itd. Vidi se jasno ko želi da uporedi, ali ovaj šampion – 2.749%. Dakle, sa 382.500 na 10.000.000 dinara - troškovi reprezentacije. Ljudi, šta je to? Da li su to dočeci novih godina, žurke, ona skupa vina od po nekoliko hiljada evra po boci ili šta?

Ovo je potpuno nedomaćinsko ponašanje i ovaj procenat je nezabeležen od vremena hiper inflacije.

U vezi sa svim ovim, mislim da treba glasati protiv, uvažavajući argumentaciju koju sam vam izneo.

Hvala lepo.

Hvala vama.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dakle, poštovani građani Srbije, sada da analiziramo ko želi da bude alternativa ovoj vlasti i kako oni zamišljaju da funkcioniše politika međunarodna itd.

Dakle, kaže – predsednik Vučić nije imao pravo da odluči da li će da ide na samit ili neće na samit i što neko nije otišao umesto njega, kada već on nije hteo da ide itd.

Dakle, vi imate ljude koji se ponašaju kao tinejdžeri. Znači, drugar pozvan na žurku, ja ne mogu da idem, upašću ja umesto njega. Imam pozivnicu ili doći ću ja nekako umesto njega. Dakle, na taj samit… Ja ne znam sada kako da vam to objasnim. Verujem da će ovo sada za vas biti strašno iznenađenje. Taj samit kada se organizuje, znate, onda oni tako nekog zovu imenom i prezimenom da dođe na taj samit i onda taj može da ode ili ne ode, a ne može neko da uzme tu pozivnicu i da kaže – evo, došao sam ja umesto njega. To ne može. To tako ne funkcioniše. Verovali ili ne, ne može.

(Radomir Lazić: E hvala.)

I treba da mi se zahvalite. Ja vam oči otvaram, a vi o tome ništa ne znate. Evo, ceo dan govorite i dokazujete da ništa ne znate. Ceo dan pokazujete da ništa ne znate.

Vi što dobacujete, vi konkretno znate da bauljate hodnicima i tražite pare. To jedino znate. Dobijete od Picule i od Hakija Abazija pare i onda kao najgori plaćenici delujete u ovoj zemlji.

(Radomir Lazović: Znači, sada je Picula. Jel si siguran?)

Apsolutno siguran. Dakle, najgori izdajnici i najgori plaćenici, ali to smo već davno utvrdili.

Dakle, ne može, dragi moj kandidatu, nažalost moj kandidatu za REM, koga na kraju na moju preporuku Skupština i izabrala, dakle ne može neko da ode umesto njega, a upravo on, to što mu osporavate, ima diskreciono pravo da kaže da li će da ide ili neće da ide zato što je on pozvan.

24/2 GD/MT

Znači, ne može on da ovlasti drugog da ide umesto njega, niti ne može, da se mi sad organizujemo da uzmemo mini bus i da kažemo – to bi bilo najbolje. Evo, mi ovako da organizujemo, ovako u Skupštini ovako koliko nas ima organizujemo jedan mini bus da nas odvede na samit i kažemo – evo, mi došli umesto Vučića. On rekao da neće, mi videli da on neće pa mi došli. Jeste li stvarno ozbiljni kad takve stvari izgovarate? Koga sam ja za REM kandidovao.

Izvinjavam se, poštovani građani, ja nisam znao da čovek ovako razmišlja. Da sam znao ne bih kandidovao, ali, evo, ako prihvatite moje izvinjenje, postojale su i neke objektivne, ali ovo su čisto subjektivni propusti, ja prihvatam odgovornost na sebe. Neću više nikoga da kandidujem za REM nikada.

Hvala.

Hvala.
Određujem sada pauzu u trajanju od 60 minuta.
Vidimo oko 14.55 časova.
Hvala.
25/1 TĐ/VZ 15.00 – 15.10
(Posle pauze.)

Drage kolege, nastavljamo.
Reč ima gospodin Marko Janković.
Izvolite.