Hvala.
Reč ima Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani građani, imam nekoliko pitanja za Tužilaštvo, mada ne znam koliko je danas pametno i postavljati pitanja Tužilaštvu i iznositi kritike na njihov račun, jer odmah uzvraćaju krivičnim prijavama. Došlo je vreme da narodni poslanik ako iznese račun na rad Vrhovnog tužioca ili Tužioca za organizovani kriminal dobija tužbu, krivičnu prijavu, pretnje, medijski linč, još samo očekujem hapšenje na stepeništu Skupštine Srbije. Ali, bez obzira na to, imam nekoliko pitanja za Tužilaštvo, koje je najodgovornije za određene stvari koje se dešavaju u državi.

Prvo, da se prisetimo jedne velike tragedije koja se dogodila u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kada je monstrum Kosta Kecmanović počinio veliki zločin.

Postavljam pitanje Tužilaštvu za organizovani kriminal, Mladenu Nenadiću i Zagorki Dolovac – šta je Tužilaštvo uradilo po pitanju dostavljanja IP adresa od SBB kojim se potvrđuje sa kojim ljudima je Kosta Kecmanović pre velikog zločina bio u komunikaciji?

Prema mojim informacijama Tužilaštvo nije ništa uradilo, a ni Šolakov SBB po tom pitanju.

Drugo pitanje je – šta je Tužilaštvo uradilo povodom moje krivične prijave za pad nadstrešnice protiv Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića kao najodgovornijih za smrt 16 ljudi u Novom Sadu? Dostavio sam i dopunu krivične prijave i dokaze, do dan danas nisam dobio bilo kakav odgovor.

Treće – postavljam pitanje VST i predsedniku VST Branku Stamenkoviću i vrhovnom tužiocu Zagorki Dolovac ko od njih laže? Jer, imali smo prilike da vidimo izjavu, gostovanje predsednika VST Branka Stamenkovića koji je javno rekao da Zagorka Dolovac nije došla na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu jer se u tom trenutku nalazila na sastanku u Hagu u „Jurodžastu“, a Zagorka Dolavac je sutradan otišla sa beogradskog aerodroma u Hag zajedno sa Miljkom Radisavljevićem koji je jedan od njenih zamenika koji je dan ranije bio na sednici Odbora za pravosuđe. Juče Branko Stamenković brani Zagorku Dolovac i napada mene kako ja lažem, a cela Srbija je videla fotografije sa aerodroma Zagorke Dolavac i Miljka Radisavljevića dan posle sednice Odbora za pravosuđe.

6/2 JJ/MT

E, pa neka to znaju poštovani građani Srbije koliki su lažovi i na šta su sve spremni u svojim manipulacijama i Dolovac i Stamenković i Nenadić i Pomoriški i ceo taj njihov kriminalni klan, ta banda u Tužilaštvu koja je otela i otuđila deo Tužilaštva od Srbije i naravno učestvovala da se i deo sudstva ocepi, tj. otuđi od države Srbije.

Pritom, podneo sam još neke krivične prijave na koje još uvek nemam odgovor, ali nadam se da će Tužilaštvo reagovati po mojoj krivičnoj prijavi i protiv Dolavac i Anđelića i Stamenkovića i Ivane Pomoriški Stojiljković.

Dakle, kada mi kao građani, kao narodni poslanici Tužilaštvu predamo krivičnu prijavu sa konkretnim dokazima nema reakcije, ali s druge strane ovi u Tužilaštvu su majstori da izmisle neki slučaj Generalštab da bi naneli štetu državi Srbiji, da bi sprečili investiciju, da bi pokušali da spreče neke naredne investicije, da montiraju sporove a ovo za šta imamo konkretne dokaze oni ne reaguju. Zašto ne reaguju? Pa, zato što su deo jednog isto blokadersko-opozicionog kriminalnog tužilačkog klana koji čine i Nenadić i Bojović i Milošević i Dolovac i deo opozicije i svi blokaderi. Zato nema ništa ni od ovih procesuiranja, nema ništa ni od predistražnih radnji koliko god ja dokaza predao Tužilaštvu. Nema ni odgovora, ima samo laži i napada.

Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić spomene Tužilaštvo u svom nastupu odmah se izdaju hitna saopštenja. Ako vi kao predsednica Narodne skupštine ili Milenko Jovanov kao šef poslaničke grupe ili ja kao šef Odbora za pravosuđe samo spomenemo Tužilaštvo to su odmah napadi na nas. Mi živimo u Srbiji gde ne smete da spomenete Zagorku Dolovac, koja se ponaša ne samo da je izvan države Srbije nego hoće u Srbiji da napravi haos, i ona i Nenadić. Zato su sada oni i uznemireni, zato se služe ovim lažima i manipulacijama.

Sada je svima jasno da je krajnja meta ovog otetog Tužilaštva i dela otetog sudstva i ovih blokadera, rušenje Srbije i rušenje predsednika Srbije, Aleksandra Vučića kako bi na kraju srušili Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Krećemo na glasanje, 11,00 časova je.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje potrebno je da ponovo utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika kvorum u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite svoje kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 164 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazim sada na odlučivanje.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG KANDIDATA ZA SUDIJE USTAVNOG SUDA REPUBLIKE SRBIJE.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres o Predlogu kandidata za sudije Ustavnog suda Republike Srbije koji je podneo predsednik Republike, pre nego što pređemo na odlučivanje, podsećam vas da: prema članu 172. stav 1. Ustava Republike Srbije Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina; prema članu 172. stav 2. Ustava pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština Republike Srbije,
6/3 JJ/MT
pet imenuje predsednik Republike, pet opšta sednica Vrhovnog suda; prema članu 172. stav 3. Ustava Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje predloži predsednik Republike i prema članu 200. stav 3. Poslovnika, Narodna skupština o izboru sudija Ustavnog suda odlučuje tajnim glasanjem ako ne odluči da glasanje bude javno i o svojim odlukama obaveštava predsednika Republike, Vrhovni sud i Ustavni sud.
Predlažem da Narodna skupština izbor sudija Ustavnog suda obavi javnim glasanjem upotrebnom elektronskog sistema za glasanje.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 136 narodnih poslanika.
Narodna skupština je odlučila da se izbor sudija Ustavnog suda obavi javnim glasanjem upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Pre prelaska na glasanje, podsećam vas, da je članom 105. stav 2. tačka 11. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština bira sudije Ustavnog suda većinom glasova svih narodnih poslanika.
Prelazimo na odlučivanje.
7/1 VS/LjL 11.05 – 11.15
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat prof. dr Dobrosav Milovanović.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 136 narodnih poslanika, protiv 34, niko uzdržan, nije glasalo petoro narodnih poslanika od ukupno prisutnih u sali 175.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, izabrala prof. dr Dobrosava Milovanovića za sudiju Ustavnog suda.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat dr Ivana Stevanović.
Zaključujem glasanje: za je glasalo troje narodnih poslanika, protiv 33, uzdržano dvoje, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala dr Ivanu Stevanović za sudiju Ustavnog suda.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat Maja Popović.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 134 narodnih poslanika, protiv 38, niko uzdržan, nije glasalo četvoro narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, izabrala Maju Popović za sudiju Ustavnog suda.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat dr Olga Tešović.
Zaključujem glasanje: za ovaj predlog niko od narodnih poslanika nije glasao, protiv 33, uzdržan jedan, nije glasalo 142 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala dr Olgu Tešović.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat prof. dr Aleksandar Gajić.
Zaključujem glasanje: niko nije glasao za ovog kandidata, protiv je bilo 36 narodnih poslanika, uzdržano nula i nije glasalo 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala prof. dr Aleksandra Gajića za sudiju Ustavnog suda.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat prof. dr Mihajlo Rabrenović.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 134 narodnih poslanika, protiv 36, niko uzdržan, nije glasalo šestoro narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, izabrala prof. dr Mihajla Rabrenovića za sudiju Ustavnog suda.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat Biljana Pavlović.
Zaključujem glasanje: za je glasao jedan narodni poslanik, protiv 33, uzdržan jedan narodni poslanik ili narodna poslanica, nije glasalo 141.
Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Biljanu Pavlović za sudiju Ustavnog suda.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat prof. dr Milan Rapajić.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 135 narodnih poslanika, protiv 38, niko uzdržan, nije glasalo troje narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština izabrala prof. dr Milana Rapajića za sudiju Ustavnog suda.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat prof. dr Bojan Tubić.
7/2 VS/LjL
Zaključujem glasanje: za je glasalo 135 narodnih poslanika, protiv 34, niko nije bio uzdržan, nije glasalo sedmoro narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština izabrala prof. dr Bojana Tubića za sudiju Ustavnog suda.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere kandidat prof. dr Dragana Kolarić.
Zaključujem glasanje: za je glasao jedan narodni poslanik ili narodna poslanica, protiv 34, niko uzdržan, nije glasalo 141 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala prof. dr Draganu Kolarić za sudiju Ustavnog suda.
Čestitam izabranim sudijama Ustavnog suda i želim im puno uspeha u radu.
Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda: PREDLOG ZA UTVRĐIVANjE LISTE KANDIDATA ZA SUDIJE USTAVNOG SUDA KOJE IMENUJE PREDSEDNIK REPUBLIKE.
Podsećam vas da prema članu 200. stav 3. Poslovnika, Narodna skupština odlučuje o izboru kandidata za imenovanje sudija Ustavnog suda tajnim glasanjem, ako ne odluči da glasanje bude javno.
Predlažem da Narodna skupština utvrđivanje liste kandidata za sudije Ustavnog suda koje imenuje predsednik Republike obavi javnim glasanjem, upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Sada stavljam na glasanje predlog liste kandidata za sudije Ustavnog suda koje imenuje predsednik Republike.
Molim vas da se izjasnite.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 137 narodnih poslanika, niko nije bio protiv, niko uzdržan, nije glasalo 39 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila listu kandidata za sudije Ustavnog suda koje imenuje predsednik Republike.
Prelazimo sada dalje na raspravu o predlozima akata iz tačaka 3. do 17. dnevnog reda.
Nastavljamo sa ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa.
Da li još neko želi reč?
Pošto nema prijavljenih, prelazimo sada na listu.
Prvi prijavljen na listi narodni poslanik je Milija Miletić.
Izvolite.
8/1 GD/JG 11.15 – 11.25

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Ja ću kao i do sada govoriti o svim tačkama dnevnog, ali na prvom mestu ću pominjati i radiću na tome da se čuje za sve one probleme koje se tiču svih naših građana koji žive na jugoistoku Srbije sa posebnim akcentom na seoska područja, brdsko-planinska područja i opštine sa težim uslovima života, tzv. nerazvijene opštine četvrte i pete grupe nerazvijenosti.

Izveštaj o radu RATEL-a 2023. i 2024. godine, evo, unazad nekoliko dana bilo je i 20 godina obeležavanja od kada je formiran RATEL, gde se u okviru svog rada i Izveštaja o radu vidi šta je sve rađeno u periodu između 2023. i 2024. godine.

Ja ću glasati za te izveštaje, ali napominjem, i to sam rekao uvodno, da za mene kao čoveka i kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke i koji živi na jugoistoku Srbije, koji živi u Svrljigu, to je za mene najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji, veliki problem. Tiče se svega onog što je u nadležnosti RATEL-a, a to su tzv. ta brdsko-planinska područja, seoska područja gde nema pokrivenosti internetom, gde veliki broj tih domaćinstava ne mogu da obezbede sebi one posebne stvari, kao što imaju i u ostalim delovima naše Srbije, a gde ljudi mogu da obezbede to. To su područja kao što su opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, da ne kažem Sokobanja.

Sokobanja jeste lepa, najlepša banja, ali i tu ima dosta sela u kojima možda nema dovoljno interneta i imamo potrebu za eAgrar. Veliki broj naših poljoprivrednih gazdinstava ne mogu da konkurišu zato što nemaju pokrivenost internetom, a imamo i mogućnost gde se kroz, recimo, Niš pa preko Svrljiga ide do Stare planine, gde u nekim delovima tog dela puta nema pokrivenost internetom, a svi smo svedoci da bez interneta i svega što je potrebno da veliki broj mladih ljudi i onih koji žele da rade, kada recimo odu od Stare planine, prođu kroz Svrljig, ima određenih stvari koje žele da vide, žele da nešto da otkucaju, ali nema pokrivenost internetom.

Zbog toga je potreba da se uključi oko toga RATEL, da se obezbede uslovi, da ti operateri mobilni koji imaju te svoje bazne stanice na teritoriji jugoistočne Srbije, da iznađu mogućnost i da se stave isto te bazne stanice, da bude pokrivenost i tih područja, seoskih područja, gde nije to pokriveno, gde ima mali broj korisnika, ali je velika potreba, jer i tamo ljudi žele da obezbede sebi iste uslove za život.

S druge strane, veliki broj ljudi koji su iz Beograda, Novog Sada i okoline žele da dođu u te naše opštine, žele da dođu do Stare planine, da vide lepote našeg kraja, ali i žele da imaju pokrivenost internetom. Zbog toga pozivam RATEL da u okviru svojih nadležnosti što pre to odradi i nađe mogućnost da naloži tim operaterima da obezbede te bazne stanice, da se pokrije svaki deo teritorije jugoistočne Srbije i seoska područja da se pokriju internetom. To za mene kao čoveka je veoma bitno, jer je to način da se tamo vrate ljudi da žive i da budu kao sav ostali normalan svet.

Još jedna tačka o kojoj bih želeo da govorim je tačka Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti prevencije, ograničenje, ublažavanje posledica katastrofa.

Svedoci smo da takva područja kao što je područje iz kojeg ja dolazim, a ima veliki broj takvih područja na jugoistoku Srbije, ima velike probleme kada su velike suše, nedostatak dovoljno vode, kada su veliki požari, kada su velike padavine, kada su velike kiše dolazi do velikih poplava, pa zbog toga je dobro da Vlada Republike Srbije u saradnji sa Vladom Republike Rumunije nađe mogućnost da zajedno ostvare saradnju i da se obezbede sredstva koja bi se uložila u nerazvijena područja. Da se ne ponavljam, to su demografski ugrožena područja, brdsko-planinska područja kao što su Svrljig, Bela Palanka, Babušnica, Boljevac, Gadžin Han i još puno takvih opština, da se tamo odrade

8/2 GD/JG

određene aktivnosti, da se obezbede sredstva, da se odrade odbrane od poplava, da se daju cisterne za snabdevanje vodom i, normalno, da se obezbedi bolja oprema za gašenje požara.

Sve su to stvari koje se tiču našeg čoveka na jugoistoku Srbije i mislim da bi bilo dobro da u saradnji sa Rumunijom, koja je zemlja u EU, da zajedno sa nama obezbedimo uslove da se poboljšaju uslovi za odbranu od svih tih neželjenih stvari koje se dešavaju u tim našim sredinama, kao što je opština Svrljig.

Još jednom, ja ću glasati za predloge ovih izveštaja i iskoristio bih priliku, današnjeg dana je povečerje, a sutra je Sveti Nikola, slava koju veliki broj naših pravoslavaca slavi, da čestitam povečerje i čestitam slavu Sveti Nikolu. Sve najbolje!

Hvala vam.
Sledeći govornik je narodni poslanik Šaip Kamberi.
Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo, danas govorimo o nekim suštinskim temama izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu, tačkama koje direktno koče evropske integracije, stanje ljudskih i manjinskih prava, procesuiranje ratnih zločina, napredak u dijalogu sa Kosovom i Poglavlje 23. i 24.

Ove teme nisu apstraktne. One određuju da li Srbija zaslužuje mesto u EU i, što je još važnije, kakvo društvo gradimo za sve građane.

Izveštaj naročito ukazuje na usporavanje reformi i na strukturalne probleme koje pogađaju ranjive grupe i manjine. Kao predstavnik albanske zajednice moram istaći da se brojni problemi ponavljaju – nedovoljna primena Zakona o upotrebi jezika, nemogućnost službene upotrebe nacionalnih simbola, nedovoljna zastupljenost u državnim institucijama.

Izveštaj upozorava da tempo reformi značajno usporava i da su potrebne konkretne akcije, a ne obećanja da bi se prava sprovela u praksi.

Pozivam Vladu i nadležne institucije da usvoje i sprovedu jasne rokove i mehanizme nadzora kako bi se zaštitila prava svih manjina u Srbiji.

Evropska komisija konstatuje zabrinjavajuće pojave kao tolerisanje ili čak glorifikacija osuđenih počinilaca ratnih zločina u javnom i u političkom prostoru, te nedovoljni napredak u individualnom procesuiranju i pomirenju u društvu. To nije pitanje samo prošlosti, to je pitanje vladavine prava i temeljne evropske vrednosti, suočavanja sa istinom.

Što se dijaloga sa Kosovom tiče, izveštaj jasno konstatuje da Srbija nije ispunila određene obaveze iz sporazuma koji vode ka normalizaciji odnosa, uključujući nepriznavanje diploma, prihvatanje dokumenata i administrativnih akata koji su deo sporazuma, kao i IBM za Končulj i DFC, dakle, u opštini Bujanovac i Preševo. Na Srbiji leži odgovornost za kršenje Sporazuma o principima normalizacije zbog povlačenja kosovskih Srba iz kosovskih institucija i ovom prilikom mogu da kažem da normalizacija nije ustupak, ona je preduslov stabilnosti i evropske budućnosti svih građana Srbije.

Takođe, Srbija je odgovorna zato što nije procesuirala nikoga za teroristički napad u Banjskoj.

Posebno želim da se osvrnem na poglavlja 23. i 24. koja su srž evropskih integracija. Bez vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i bezbednosti nema stvarnog napretka ka EU. Izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu jasno konstatuje da Srbija i dalje beleži ograničen ili nikakav

8/3 GD/JG

napredak u poglavlju 23, posebno u nezavisnosti pravosuđa, selektivnoj primeni zakona, stvarnoj zaštiti manjinskih prava u praksi.

U poglavlju 24. Komisija ukazuje na nedostatak poverenja u institucije, naročito među manjinskim zajednicama, kao i na slabu kontrolu nad postupanjima državnih organa.

Albanci u Srbiji se i dalje suočavaju sa nedovoljnom zastupljenošću u državnim institucijama, neprimenjivanjem prava na službenu upotrebu jezika, uprkos jasnim zakonskim obavezama, problemom pasivizacije adresa koja direktno utiče na biračko pravo, zdravstveno osiguranje, socijalna prava i slobodu kretanja, kao i na ekonomsku i infrastrukturnu zapostavljenost regiona. To nisu samo izolovani problemi, to su strukturalni propusti države koja krši standarde poglavlja 23. i 24. Evropske integracije se ne mere brojem usvojenih strategija, već životom građana.

Poglavlja 23. i 24. se ne zatvaraju izveštajima, već pravdom, jednakim pravima i poverenjem u institucije.

Evropska komisija jasno poručuje – manjinska prava nisu folklor, već merilo demokratije. Srbija ne može govoriti o evropskim vrednostima dok se prava čitavih zajednica sprovode selektivno ili simbolično, ali možemo to gledati i drugačije. Izveštaj nije samo kritika. On predstavlja i mapu za napredak. Jasniji rokovi i nadzor za sprovođenje preporuka iz Izveštaja Evropske komisije u oblasti manjinskih prava i jezika su rešenje. Dame i gospodo, evropski put Srbije nije luksuz, to je civilizacijska i bezbednosna potreba.

9/1 TĐ/IR 11.25 – 11.35

Ako se stvarno i ozbiljno misli o članstvu u EU, onda treba odraditi ono što je najteže - suočiti se sa istinom, zaštititi pravo manjina i ispuniti međunarodne obaveze. Kao poslanik, smatram da je naša obaveza da tražimo brzu i konkretnu primenu preporuka Izveštaja. Evropski put Srbije neće biti završen dok prava ne budu jednaka za sve, dok pravda ne bude neselektivna i dok se prošlost ne sagleda istinom, a ne negiranjem. Postavlja se pitanje - da li mi stvarno želimo da budemo deo EU? Politika sedenja na četiri stolice malo Moskva, malo Peking, malo Brisel, pa malo i Amerika…

Molim da privodite kraju, pošto je isteklo vreme.

Završavam rečenicu.

… Amerika ti da ključ od Bele kuće, ali odmah ti promeni i bravu. Hvala.

Hvala vama.
Idemo dalje.
Sledeća na listi je Zagorka Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, Jedinstvena Srbija smatra da je važno da o Predlogu zaključka koji je danas na dnevnom redu, kao i o samom Izveštaju Evropske komisije za Srbiju govorimo odgovorno i koliko je god moguće objektivno, bez obzira na razlike u mišljenjima.

Izveštaj Evropske komisije je bio dosta oštriji u nekim svojim segmentima u odnosu na prethodne izveštaje. Ipak, pitanje je koliko je zapravo on suštinski nepovoljan, jer se u većini pregovaračkih poglavlja konstatuje da je Republika Srbija ostvarila umeren ili dobar nivo pripremljenosti?

To je činjenica koja se uglavnom prećutkuje nekako u javnom prostoru. Izveštaji za Srbiju su mnogi i u parlamentu i u medijima dočekali u jednom krajnje zajedljivom tonu koristeći iz dokumenta pre svega ono što im odgovara. Sam Izveštaj sadrži i brojne objektivne analize, ali mi moramo da primetimo da postoje naznake o vrlo slobodnim interpretacijama pojedinih događaja, posebno u vezi sa blokadama i protestima, tako da ostrašćenosti ne manjka, a takođe i jednostranog pristupa.

Mi smatramo da je važno istaći da se napredak prepoznaje u mnogim oblastima, a posebno ekonomije, javne uprave, uvek se izuzetno povoljno ocenjuje naša finansijska stabilnost. Reformski proces u Srbiji postoji, on nije ni simboličan, ni deklarativan i reforme su stvarne i merljive i samo smo u najskorijem periodu unapredili zakonodavstvo izbornog procesa, zakone iz energetske oblasti, ojačali socijalnu zaštitu i konstantno radimo na usklađivanju zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i pokazali smo spremnost da radimo i dalje.

Međutim, to ne znači da zaključak koji ćemo doneti beži i od kritika, jer postoje ozbiljni izazovi i pred nama je mnogo rada i Narodna skupština potvrđuje opredeljenje da se i u narednom periodu sa reformama nastavi.

Dragi građani, vi znate da je JS uvek podržavala i podržavaće članstvo u EU. Mi nismo pokazivali skepticizam, ali ni fanatizam, nastojali smo da imamo jedan realističan pristup i u samom Izveštaju se na više mesta, tačnije već u samom uvodu se bez ikakvog uvijanja navodi da će dinamika pregovora zavisiti od naše normalizacije odnosa sa Kosovom. Za njih je to Kosovo, za nas je Kosovo i Metohija.

Bez obzira na sve, na napretke u određenom broju poglavlja, bez obzira na poglavlja gde se naš napredak tj. naša pripremljenost kritikuje, naš pristup EU u ogromnoj meri zavisi od pitanja koja prevazilaze klasične reforme. To su, naravno, pitanja usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, jednostavnije rečeno uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i pitanja naše južne pokrajine.

9/2 TĐ/IR

Mi podržavamo principijelni stav predsednika Republike i naše Vlade o ne uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, a pitanje Kosova i Metohije za nas nije samo glavno državno pitanje, već i pitanje nacionalnog opstanka.

Što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine, za albansku stranu normalizacija podrazumeva samo i isključivo priznanje, tako da mi nećemo upadati u te terminološke zamke, niti ćemo im to priznanje omogućiti, a za srpsku stranu normalizacija podrazumeva dijalog, razgovore, traženje rešenja, jačanje institucija, vraćanje na zaboravljeni Briselski sporazum i svi su pokazatelji da albanska strana nema niti volje, niti spremnosti, ni kapaciteta da takav dijalog vodi.

Kada je reč o spoljno-političkom usklađivanju, Srbija vodi samostalnu i odgovornu politiku koja je u skladu sa interesima, ali i iskustvom i ovo društvo, osim nekih njegovih delova, nije zahvatilo trenutno najpopularnije evropsko stanje, a to je rusofobija. Kažem stanje, jer to je nešto što odavno prevazilazi sve što bi se moglo označiti kao političko.

Odluka da se ne uvedu sankcije Ruskoj Federaciji je odluka da se i dalje razvijaju odnosi na svim nivoima sa Ruskom Federacijom i nije izraz neprijateljstva prema EU, niti pak nekog romantičarskog zanosa prema Rusiji, već je izraz suverene procene šta je u ovom trenutku najbolje za Srbiju. U tom smislu, ovaj zaključak je važan, jer poručuje da Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama, ali ne po cenu odricanja od prava da samostalno odlučuje o ključnim državnim pitanjima.

Izveštaj pominje i antievropsku retoriku. Ona zasigurno postoji kod pojedinih učesnika političkog života, jer ovo je zemlja u kojoj su politički akteri slobodni da izražavaju svoje mišljenje, ali to mišljenje ne ugrožava dominantnu i vrlo artikulisanu volju, da iskoristim termin, iz zaključka da se nastavi sa evropskim integracijama.

Što se tiče činjenice koja pokazuju istraživanja da iz godine u godinu imamo blagi, ali vrlo konstantan pad poverenja u EU, tu se postavlja pitanje odgovornosti same Unije. Zašto kod građana imamo trend opadanja podrške evropskim integracijama? Možda kada se bude konačno otvorio taj klaster tri imamo neko vraćanje poverenja, i to ne bi bio samo proceduralni pomak, već jedan signal da se trud Srbije vrednuje, ali poslednja informacija je da se to otvaranje za sada neće dogoditi, a nemamo čak ni okvirno vreme.

Smatramo da je Srbiji potrebna EU, ali zaboravljamo da je i Uniji potrebna Srbija koja garantuje političku stabilnost zapadnog Balkana, koja je ključna zemlja kada je u pitanju bezbednost i kontrola migracija, Srbija koja je logistička investiciona tačka za brojne evropske kompanije.

Kažu – ima i boljih kandidata od Srbija, spremnijih. Neka bude, svaka čast na trudi, mi nećemo da budemo maliciozni, ali ne smemo da zaboravimo da je razlika, pre svega, u pristupu i da te zemlje nemaju teritoriju otetu od strane albanskih separatista. Sa ovim ću zaključiti.