Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Iz prethodnog izlaganja smo mogli da vidimo da sve ono što sam pričao malopre je istina. Dakle, ta grupacija se zalaže za EU i za te vrednosti, tako da je još jednom potvrđeno u kratkom vremenskom periodu da sam ja govorio istinu.

Ono što je ovde problematično jeste da smo bili u prilici da čujemo kako Evropska unija osuđuje napade na novinare, kako se to piše u nekim izveštajima, prebijanje ljudi i šta sve nije ovde navedeno. Ja samo imam pitanje ovde sada za sve nas. Zar nismo bili svedoci pre samo nekoliko nedelja da su predstavnici te poslaničke grupe nasrtali na građane ovde ispred Skupštine Srbije? Zar nisu poslanici te poslaničke grupe vatali za kragnu i davili policiju?

Moje sledeće pitanje nakon toga – da li znate kolika je zatvorska kazna momentalna u Evropskoj uniji za napad na službeno lice, pogotovo na policajca? Da li znate da je u proteklom periodu, u proteklih možda mesec dana ili dva ovde ispred Narodne skupštine pucano, pa zatim je nožem izboden čovek koji se nalazio u ovim šatorima? Da li je to neko osudio od vas? Da li to piše u tim izveštajima na koje se pozivate i šta vi mislite šta bi Evropska unija mogla da kaže o tome?

I za kraj, mislim da to licemerstvo sada već sa vaše strane izlazi na površinu do kraja. U Evropskoj uniji za sve ono što vi radite u njihovim zemljama se momentalno ide u zatvor. Pogotovo kada pretite, obećavate i garantujete da ćete političke neistomišljenike zatvarati, jahati, zabranjivati i kada obećavate da ćete te iste pržiti.

12/2 MZ/CG

Što se toga tiče, imam ja mnogo pitanja i za tu Evropsku uniju, ali čini mi se da će vama građani mnogo pre toga dati odgovor. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za evropske integracije i članova Odbora koji su predložili zaključke povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije, procenila sam da je sada vreme da odgovorimo na nekoliko stvari pogrešnih, da ne kažem lažnih, loše tumačenih, koje su izrečene.

Najpre, u delu sednice na kom ne može da se reaguje jedan od narodnih poslanika pitao je da li smo mi normalni. Zaista molim narodne poslanike, a malopre je ponovo ponovljena slična rečenica da ljude koji drugačije vide stvari ili ako se nalazimo na drugačijim političkim stranama ovog političkog spektra u Srbiji zaista ne vređamo. Malopre su vrlo ozbiljno uvređeni svi oni narodni poslanici koji su potpisali ove zaključke, a pošto sam neko ko je učestvovao u pisanju tih zaključaka, juče sam već govorila o tome, zaista smo se trudili da oni budu prihvatljivi za sve. I dalje mi nije jasno, ako je neko za put Srbije u Evropsku uniju, zašto je protiv toga da se podrži Vlada koja vodi pregovore?

Postoje korektivni mehanizmi kako mi možemo da utičemo na Vladu. Jedan od korektivnih mehanizama je upravo Odbor za evropske integracije sa stručne strane, dakle odbor ima moć i da utiče na pregovaračke pozicije i sve što se tu dešava. To što mi taj odbor u poslednje vreme koristimo za politička prepucavanja ili imamo jednu poslaničku grupu, i namerno ne želim da izazovem dodatne replike, koja je imala izuzetno aktivnog člana tog odbora, koji je izašao iz te stranke, i sada ne mogu da popune to mesto u tom odboru zato što im treba vladajuća većina da im u tome pomogne. A kada se nešto dogovorimo što je do vladajuće većine, oni ne glasaju. Zbog toga ja ne znam da li će to mesto ostati doveka prazno i poslaniku za koga verujem da želi da postane član Odbora svaki put dajem reč, zbog toga mislim da je nekorektno vređati ljude koji su formulisali ove zaključke.

Nadalje, mogli bi da se informišemo, uz uvažavanje stručnosti uvaženih govornika. Dakle, Srbija je poslednji klaster, nažalost, otvorila u decembru 2021. godine. Od tada nikako nije prošlo četiri i po godine. Tužno je što je prošlo četiri, ali već tada je rečeno da je Srbija već u tom momentu bila spremna za otvaranje još jednog klastera. Onda je rečeno da bi to za Srbiju bilo previše u tom momentu, pa da ne preterujemo, ali do tog otvaranja će doći u januaru ili februaru sledeće 2022. godine. No, nažalost, nemojte mi dobacivati, svi mi znamo da je u februaru 2022. godine izbio sukob između Rusije i Ukrajine i da je od tada ovo prestala da bude „merit-based“, iliti proces zasnovan na zaslugama, već politički proces.

Srbija se godinama kažnjava i kažnjavala se zato što ne uvodi sankcije Rusiji, i to bar oni koji to razumeju u ovom momentu bi mogli da uzmu u obzir, a da ne izvrću istine koje se tiču evropskih integracija. U poslednje vreme, upravo zbog velikih napora Mađarske, a sa naše strane, same predsednice Narodne skupštine i svih koji su radili na ovom pitanju se promenio ambijent i Srbija se trudi da iskoristi momenat. Nadalje, nemojte govoriti neistine. Moldavija nikako ne može da bude ispred Srbije, kada nije ni započela pregovore. Pobogu, Srbija je u pregovorima, kao što je to rečeno, kandidat od 2012. godine, počela pregovore 2014. godine, prva pregovaračka poglavlja otvorena 2015. godine, do danas je otvorila 22 i privremeno zatvorila dva poglavlja.

12/3 MZ/CG

Moldavija, pa ni Ukrajina, koja se toliko hvali i toliko se priča u Evropskoj uniji o njoj, juče nije uspela da otvori klaster 1 iliti osnove, što znači da Ukrajina i Moldavija ne mogu da budu ispred Srbije trenutno. Priznajemo da Albanija jeste, po tome što je otvorila sve klastere i da je sada frontraner, zajedno sa Crnom Gorom, ali verujte, da se vratimo na temu dnevnog reda i malo kasnije ću izneti određene detalje, dakle, u samom izveštaju, kada uporedite ocene, zato što se priprema godišnji izveštaj o svim kandidatima, Srbija je i dalje po ocenama, osim Crne Gore, vodeća. Dakle, ocene Albanije u Izveštaju Evropske komisije su mnogo slabije od ocena Srbije i to su jednostavno činjenice.

Stoga zaista molim narodne poslanike koji govore na ovu temu da ne iznose neistine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći po listi je narodni poslanik Edin Numanović.
Molim vas samo da se prijavite.
Izvolite.
13/1 JJ/VZ 12.05 – 12.15

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja EU o Republici Srbiji za 2025. godinu i naravno nas u okviru toga naročito interesuje deo koji se odnosi na zaštitu manjinskih zajednica.

Iščekujemo usvajanje novog akcionog plana za manjine, a pored toga se suočavamo sa diskriminacijom i potrebno je pojačati borbu protiv diskriminacije nacionalnih zajednica u Srbiji. Pored toga, tu svakako treba uzeti u obzir novo, peto mišljenje Savetodavnog odbora Okvirne konvencije o nacionalnim manjinama prilikom finalizacije ovog Akcionog plana, ali nalaže se konkretna poboljšanja u delotvornom ostvarivanju prava nacionalnih manjina.

Svakako mi, kao pripadnici manje brojnih naroda koji živimo u tim sredinama, mnogo bolje znamo naše probleme, izazove, potencijalna rešenja od bilo kojih preporuka, mada smo saglasni sa ovim preporukama iz godišnjeg Izveštaja Evropske komisije. Postoje procesi koji su otpočeli rešavanje brojnih problema. Neki problemi još uvek stoje, neki problemi čekaju na otpočinjanje tih rešavanja, ali je veoma važno da o njima govorimo, da ih ne zloupotrebljavamo, već na jedan konstruktivan način pokušamo da doprinesemo poboljšanju.

Kada govorimo, konkretno diskriminaciji manjinskih zajednica, ja sam ovde iznosio primer diskriminacije iz opštine Prijepolje, kada su dve muslimanke sa hidžabom onemogućene da se zaposle i obave stručnu praksu, u predškolskoj ustanovi Miša Cvijović, u Prijepolju, pod izgovorom direktorke da postoji nekakav ranije donet diskriminatorski Pravilnik koji zabranjuje isticanje verskih simbola upošljenika te ustanove. Zaista, jedno nečuveno pravilo, van svake pameti, prosto zabranjeno isticanje i muslimanskih i hrišćanskih i bilo kojih drugih simbola, nešto što se protivi pravima koja su garantovana Ustavom i zakonima ove zemlje, ali i pravima koji uživaju njihove sunarodnice u drugim predškolskim ustanovama, pa čak i u institucijama državnim, ministarstvima i tako dalje.

Zahvaljujem se i pohvaljujem odluku ministra da se ova diskriminacija otkloni, čak i pomenuta direktorka je smenjena, što je za svaku pohvalu, ali je pomenuti pravilnik i dalje ostao na snazi i postavlja se pitanje koji je sledeći konkretan korak ka promeni ili dopuni ovog pravilnika, kako bi se diskriminacija otklonila u potpunosti i da li muslimanke sa hidžabom imaju razloga za brigu u budućnosti u Republici Srbiji, kada govorimo o ravnopravnosti i učešću u obrazovnom procesu.

Još jedan slučaj diskriminacije o kome sada prvi put govorim u ovom parlamentu, takođe dolazi iz opštine Prijepolje. Naime, neko iz lokalne samouprave u Prijepolju je uklonio, a onda i zabranio stalno isticanje bošnjačke nacionalne zastave, uz državnu zastavu na javnim institucijama, u Prijepolju, gde Bošnjaci čine polovinu stanovništva i Brodare u susednom gde čine oko 90% stanovništva. Govorim o zvanično priznatoj bošnjačkoj nacionalnoj zastavi Bošnjaka u Republici Srbiji, koja je priznata odlukom Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine od 23. decembra 2005. godine i o pravu za njeno isticanje koje je garantirano članom 79. Ustava koji propisuje, kao osnovno ljudsko pravo pripadnika nacionalnih manjina, pravo na upotrebu svojih simbola na javnim mestima.

Ova zastava je sasvim normalno istaknuta u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu na javnim ustanovama pored državne zastave i bila je istaknuta i u samom Prijepolju do 2020. godine. Zaista nas čudi ova odluka da ona sada bude problematična, naročito kada

13/2 JJ/VZ

govorimo o Prijepolju, koje je pretrpelo težinu devedesetih godina, prisećamo se otmice i zločina u Štrpcima, deo tih stradalih jeste iz opštine Prijepolje, zaista se ovde radi o jednom eklatantnom nedopustivom primeru diskriminacije.

Nikada nije bilo važnije da sačuvamo dobre međuljudske odnose, interkulturalnost i stabilnost u Prijepolju. Zato želimo da aktualiziramo ovaj problem i apelujemo na sve državne organe da se čim pre ova diskriminacija otkloni i da Bošnjaci u Prijepolju uživaju svoja prava, tj. da mogu javno ističu na ustanovama svoju nacionalnu zastavu, kao što su to činili ranije. Hvala.

Vreme.
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Marina Mijatović.
Izvolite.

Na dnevnom redu se nalazi Zaključak o izveštaju Evropske komisije o napretku na manje od dve strane, ali nema nijedne reči o Poglavlju 28 odnosno o delu koji se odnosi na javno zdravlje Republike Srbije. Negde i mogu da razumem zašto ovaj zaključak ne sadrži podatke iz Izveštaja o napretku Srbije, ako se tako može nazvati, da smo u fazi bilo kakvog napretka, zato što nam je Evropska komisija u svih desete tačaka, odnosno svih deset oblasti zdravlja poručila sledeće – nema napretka, nema kapaciteta i nije usklađeno.

Šta nam Evropska komisija negde poručuje. Dakle, Srbija nije obezbedila finansijsku održivost zdravstvenog sistema. Kaže Evropska komisija da nismo uskladili ni svoje politike sa standardima EU. Takođe, Srbija poseduje Nacionalni resurse, ali ga ne sprovodi. Dakle, zbog toga nam odlaze zdravstveni radnici, beže iz ove zemlje, jer ne samo da su nezadovoljni svojim platama, nego su nezadovoljni i pritiscima koji trpe ukoliko ne podržavaju vladajuću koaliciju.

Kada je u pitanju oblast e-zdravstva. Isto, Evropska komisija kaže da nam naši medicinski podaci apsolutno nisu sigurni, da se oni zloupotrebljavaju, da se njima manipuliše a bili smo svedoci kada smo razgovarali i kada smo debatovali o e-bolovanju kako ste nas ubeđivali da je sve zaštićeno i da su naši medicinski podaci sigurni i da mogu čak i da izađu iz okvira zdravstvenog sistema. Ali, evo Evropska komisija kaže, da mi nismo usaglasili ne samo propise nego i primenu propisa sa osnovnim standardima EU kada je u pitanju zaštita i sigurnost naših medicinskih podataka.

Dalje kaže Evropska komisija da je Srbija pretnja u pogledu zaraznih bolesti. Zašto smo pretnja? Zato što nemamo dobre mehanizme za kontrolu, nemamo dobar nadzor i ključna reč je da je sve to kod nas zastarelo.

Dakle, opet ne pratimo standarde EU i mi predstavljamo jednu smetnju za širenje zaraznih bolesti, a naravno da nam o tome i govori i informacija koliko manje dece imamo vakcinisane i to zato što se ne veruje Republici Srbiji jer je Republika Srbija uništila sve svoje farmaceutske kompanije, svu proizvodnju u Republici Srbiji. Dakle, nemamo svoje lekove, nemamo svoje vakcine, pa zašto bismo uopšte Republici Srbiji verovali kada je u pitanju zaštita od zaraznih bolesti.

Takođe, više puta sam pomenula u prethodnim govorima da imamo problem sa transplantacijom organa, ali evo to potvrđuje i Evropska komisija. Evropska komisije kaže da nema napretka u oblasti transplantacije, u oblasti krvi, krvnih derivata i da nema uopšte napretka u mnogim drugim oblastima kada je u pitanju transplantacija.

13/3 JJ/VZ

Opet ponavljam da Republika Srbija nije uspela da za pet godina da definiše jedan član Zakona o presađivanju ljudskih organa, pa kako ste mislili da uopšte pomognete ljudima da očuvaju svoj život i svoje zdravlje kada za pet godina niste mogli da definišete jedan jedini član zakona.

Nemamo napretka ni u pravima pacijenata, iako Zakon o pravima pacijenata je na snazi od 2013. godine. Svedoci smo takođe da ljudi nisu ni upoznati sa postojanjem ovog zakona, sa mehanizmima i onda dođemo do jednog lažnog predstavljanja da je sve super u zdravstvu jer nema prijava. Pa, naravno da nema prijave kada ljudi ne znaju kome mogu da prijave ukoliko su nezadovoljni zdravstvenim sistemom.

Kada je u pitanju mentalno zdravlje, evo, konačno tu imamo neki dokument, imamo neku strategiju, imamo neki papir, ali kaže Evropska komisija, ne primenjuje se, ne sprovodi se. Dakle, i tu smo u problemu, ne mislimo ni na mentalno zdravlje svog stanovništva. izostanak pomaka u oblasti prevencije raka. Dakle, svake godine Srbija ima isti broj obolelih od karcinoma, isti broj preminulih što nam ukazuj da je kvalitet zdravstvene zaštite ispod svakog nivoa, ispod svakog standarda EU. Ništa se ne radi po tom pitanju. Dakle, nema inovativnih lekova, nema prevencije, nema terapije, očigledno je da vam životi ljudi nisu prioritet.

14/1 VS/MT 12.15 – 12.25

Ono, konačno, gde smo sada trenutno šampioni, a to je da su ministarke iz sadašnje Vlade osuđivale žene kako lažno prijavljuju za akušersko nasilje, ali smo dobili jednu rečenicu koja kaže – potreban je human i adekvatan tretman u ginekološkim i akušerskim ustanovama u Republici Srbiji.

Dakle, nisu žene lagale i nisu žene se obraćale institucijama EU i kukale na svoju zemlju i lažirale nehuman tretman u zdravstvenim ustanovama, već su se obraćale institucijama Republike Srbije i na kraju kada su shvatile da nemaju podršku i razumevanje niti od Vlade Republike Srbije, niti od sudova, niti od Lekarske komore obratile su se medijima. Ne institucijama EU, već su htele prvo da provere kako funkcioniše mehanizam i da li imaju zaštitu u sopstvenoj zemlji. Naravno da je nemaju. Zbog toga nam je Evropska komisija napisala ovu jednu rečenicu koja ima određenu težinu i predstavlja zaštitu ovih žena da mogu bar na trenutak da osete neku sigurnost.

Takođe, kada je u pitanju korupcija, to je poslednja tačka kojom se bavi Evropska komisija u ovoj oblasti, kaže da kada je reč o borbi protiv korupcije ne postoji dovoljna primena propisa, posebno u oblasti lekova. Naravno kada ne možemo da usvojimo zakon o lekovima već više od 10 godina i naravno kad znamo kako funkcionišu javne nabavke lekova, da se u Srbiji navodno dobijaju inovativni lekovi, ali ti inovativni lekovi za EU predstavljaju već zastarele lekove a mi se hvalimo kako su inovativni.

Konačno, što se tiče kompletnog Izveštaja Evropske komisije kada je u pitanju oblast zdravstva ja mogu da kažem da jedino postoji ozbiljnost Srbije u zaostajanju za evropskim standardima.

Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Dakle, vrlo kratko.

Jel mogu ja sad?