Hvala.
Uglješa Mrdić, izvolite.
17/1 JJ/MT 12.45 – 12.55

Želeo bih samo kratko da poručim da se ničega ne bojim sem Boga, prema tome te vaše pretnje ne mogu da prođu. Ovo što ste rekli da ću ja biti žrtvovan pred Evropljanima ne znam otkud vam te teze.

Žao mi je što niste slušali moje uvodno izlaganje gde sam ja u uvodnom izlaganju rekao da su mi u pisanju ovog predloga izmena ovog seta pravosudnih zakona pomagali istaknuti profesori Pravnog fakulteta, pravni stručnjaci, moji saradnici, advokati, eminentni stručnjaci, a kolega Jovanov vam već rekao i citirao. Dakle, moje ustavno pravo je da to predložim kao narodni poslanik.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Stefan Janjić.
Izvolite.

Hvala.

Gospodine Mrdiću, vi biste mogli da kažete imena tih vaših kolega, mada mislim da bi se svako od njih postideo da vam je pomagao u izradi ovih predloga zakona pošto su skandalozni.

Došla je svakako nova godina i ekspresno je zakazana ova sednica sa dnevnim redom na kojem dominiraju ovi Mrdićevi zakoni, zakoni kojima se sistematski degradira i uništava tužilaštvo i pravosuđe Republike Srbije.

Ne znam koliko ste upoznati, već se odomaći termin „mrdićizmi“ u našem jeziku. To u suštini podrazumeva elementarno nepoznavanje prava i lošu i pogrešnu upotrebu pravnih termina i naravno ono što je najopasnije želju da pišeš zakone o onome, o oblastima o kojima nemaš pojma.

E sad, čovek koji je predložio ove zakone krije kao zmija noge gde je završio prve dve godine fakulteta. Ja sam ga to više puta pitao, on izbegava da nam na to da odgovor. Ne zna se gde ih je završio i ne zna se da li ih je uopšte ikad završio, ali da budemo iskreni i fakultet na kome je završio treću i četvrtu godinu nije baš za pohvalu. Radi se o opskurnoj obrazovnoj ustanovi pod nazivom „Pravni fakultet za privredu i pravosuđe“ u Novom Sadu koji je osnovan 2000. godine.

Znači, gospodin nije mogao da upiše neki ozbiljan fakultet, neki od državnih pa je morao da završi neki fakultet, što kaže neki od vaših poslanika teško je i pročitati ovo ime ovog fakulteta.

E sad, gospodin je odlučio da u 33. godini diplomira i nakon toga je vrlo brzo i magistrirao i doktorirao na istom tom nazovi fakultetu.

Inače, ja sam tražio informacije od javnog značaja od dotičnog fakulteta gde je gospodin završio prve godine fakulteta, pa ćemo to saznati kad budem dobio tu informaciju, osim ukoliko gospodin Mrdić sad nas ne udostoji pa odgovori odmah i sad gde je završio te prve dve godine, ako ih je uopšte završio.

Gospodin Mrdić se inače hvali u svojoj biografiji kako je bio novinar, kako voli taj poziv. Tu je upoznao kolegu Đukanovića. Ja sam našao jedan zanimljiv zahtev iz 2010. godine. Tad je, mislim, opet upisao treću godinu na onom fakultetu. Tad je bio pomoćnik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Pečat“. Ovde se obratio Gradskoj upravi sa zahtevom da mu se odobre besplatne markice za javni gradski prevoz zato što kao, šatro, prati on zasedanja Gradske skupštine i rad Gradske uprave.

Ono što smo saznali jeste da se čovek nikad nije pojavio u Gradskoj upravi, niti je pratio rad Skupštine grada Beograda, ali je zato izuzetno voleo da se, tad je pokazao sklonost da se ogrebe o državne i gradske povlastice, što mu je obezbedila tad omražena prethodna vlast koju napada.

17/2 JJ/MT

Tako da, Mrdiću, da nije bilo prethodne vlasti ne bi mogao ni da se voziš besplatno autobusom.

Šest meseci nakon toga, ovo je zahtev iz kraja 2010. godine, Mrdić je naprasno diplomirao. Odlučio je da postane pravnik, počeo je da se samoproglašava pravnikom. Ranije je, takođe, odlučio da bude mladi socijalista. I to je bio gospodin Mrdić, ne znam da li je bio ljotićevac, to je bio njegov kum Siniša Vučinić, ali kontinuitet političkog lutanja je očigledan.

E, dolazimo do suštine, to su ovi zakoni. Potrudio se Uglješa, ne mogu da kažem, lepo je pisao neke stvari, ali nažalost ne zna pravo i ne zna pravne termine, pa je poželeo da osnuje još jedan osnovni sud u Beogradu i njemu prateće osnovno javno tužilaštvo, ali nije znao kako to da formuliše pa je u zakonu koji se bavi sedištima sudova i tužilaštva u članu 7. predvideo da se ukida Treći osnovni sud i Treće osnovno javno tužilaštvo. To stoji u članu 7.

Ali, ono što je važno i vrlo je bitno da čujete jeste da se ne može osnovati četvrti osnovni sud ako nema trećeg osnovnog suda. Znači, ako se ukida Treći osnovni sud četvrti osnovi sud postaje treći osnovni sud.

Malo je kompleksno, Mrdiću, ali slušaj pažljivo.

To je elementarna logika, elementarno pravo.

Evo, ja tvrdim, Uglješa, da ti ne znaš adrese tri osnovna suda u Beogradu. Ako znaš adrese tri osnovna suda u Beogradu evo sad odmah da kažeš evo ja pružam ruku. Ali, bez guglanja. Znači, Prvi, Drugi i Treći osnovni sud.

Ne, ne adrese, evo opštine na kojima se nalaze. Evo, opštine na kojima se nalaze Prvi, Drugi i Treći osnovni sud.

To je i problem. Problem je u tome što gospodin Mrdić predlaže ove zakone a čovek se nikad nije bavio pravom. Znači, Uglješa je pravnik od 2011. godine, nikada nisi kročio u sud. Priča se o tužilaštvu u Surdulici, Kosjeriću, pitanje da li zna gde se nalaze ta mesta.

Istim tim članom gospodin Mrdić predviđa da će ministar pravde doneti akt o sistematizaciji radnih mesta, novoosnovanog suda i tužilaštva do 1. oktobra 2025. godine. Malo sa brojkama nije dobro zato što je sada 2026. godina, zakon nismo ni usvojili a rok je istekao u prošlosti.

Što se tiče ministra Vujića, pošto je on nadležni ministar pravde, vidim nema ga, možda je otišao da popije vino u „Informeru“, znam da je svakako bio na božićnoj proslavi „Informera“ koja je ogadila najradosniji hrišćanski praznik svim građanima Republike Srbije i na toj proslavi ministrima i Mrdiću i predsednici Skupštine pevao je ovaj čovek, evo mnogo lep selfi Dragana Ašanina i Ane Brnabić. Evo, to je gospodin, to jest osuđeni ubica koji je odležao, mislim 12 godina u zatvoru zato što je na očigled maloletnog brata ubio osamnaestogodišnju devojku. Evo ovde kako se grle, kako su srećni, predsednica Skupštine i Dragan Ašanin.

To nije sve, pošto vi volite da se okružujete kriminalcima, to vam je postao manir, ovaj čovek vam čuva ulaz u ovaj preostali deo ćacilenda, on se zove Miroslav Suvalj, on je osuđeni silovatelj, mislim da je čak silovao i muškarca. Tako kažu sudski spisi.

Predsednik države, inače sinoć bio je u Amidži šou, mislim da mu je to pravo mesto i objašnjavao je svima građanima kako mu studije slabo idu, ništa nije radio godinu dana, ostalo mu je još valjda pet ispita, nije siguran koliko mu je još ispita ostalo. Onda sam shvatio da je predsednik stvarno student koji želi da uči, ne znam šta ga sprečava, mislim da njegov fakultet nije bio u blokadi.

17/3 JJ/MT

Gospođa Brnabićka koja je inače vrlo vesela bila na proslavi, božićnoj proslavi „Informera“ se nije skidala ovih dana sa režimskih medija gde je objašnjavala kako nije obaveštena o poseti ovih Evroparlamentaraca, kako su oni preko nekog Mike i Žike obavestili Srbiju. Evo, ja ovde imam verbalnu notu koja je zaprimljena 23. decembra prošle godine u Narodnoj skupštini gde upravo ta delegacija obaveštava Srbiju da će posetiti i ljubazno upućuje molbu za pomoć i organizovanju sledećih sastanaka, sa vama gospođo Brnabić, sa predsednikom Republike Srbije i sa parlamentarnim poslaničkim grupama. To je bilo pre skoro mesec dana. Tako da ne znam kako je moguće da niste bili obavešteni, ali naravno još jedna izmišljotina, još jedna vaša obmana.

18/1 VS/LŽ 12.55- 13.05

Sto se tiče mrdićizma, da se vratimo na ove predloge zakona, Mrdić je hteo da ukine TOK, išao je po televizijama, pričao je neće više biti TOK-a, neću da ga gledam, neće više oni da odlučuju o našim sudbinama i onda je došao neki poziv, verovatno, neka ćuška je pala i Mrdić je odustao od toga da ukine TOK, pa se zadovoljio sa Tužilaštvom za visoko tehnološki kriminal. I, sada čovek hoće, da od posebnog tužilaštva da posebni tužilac više nije samostalan, nego da je on rukovodilac posebnog odeljenja pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i da mu je nadređeni ko drugi, nego Nenad Stefanović.

Takođe, gospodin Mrdić nije tu stao, nego je nastavio da znalački siluje pravo, pa predviđa da Nenad Stefanović za rukovodioca posebnog odeljenja za visoko tehnološki kriminal može postaviti javnog tužioca apelacionog javnog tužilaštva, što je pravno nemoguće, pošto mu je on hijerarhijski nadređen. Totalni kretenizam.

Takođe, Mrdić predlaže ukidanje komisije za odlučivanje po prigovorima, to sada daje u nadležnost jednom čoveku, neposredno višem javnom tužiocu, uglavnom će to opet da bude Nenad Stefanović, i uvodi obavezu da ministar pravde daje saglasnost za obavljanje poslova međunarodne saradnje od značaja za tužilaštvo i direktno krši Ustav, zato što meša izvršnu vlast, tj. dozvoljava mešanje izvršne vlasti u pravosuđe. To u praksi znači da, ukoliko treba da se uhapsi neki kriminalac u inostranstvu potrebna je saglasnost ministra pravde, to je u ovom slučaju ministar Vujić, isti onaj Vujić, koji nije izbijao iz ćacilenda, koji je takođe, bio na toj božićnoj proslavi, isto se cerekao, pio je vince, Ašanin mu je pevao na uvce i td.

Isti taj Vujić, mnogo mi je žao što nije tu, nije smeo da bude formalno predlagač zakona, ovih zakona sramotnih, nego je dao to mučenom Mrdiću. Isti taj Vujić je inače, traženo je njegovo razrešenje od strane DRI, jer je utvrđeno, pazi sad, da njegova Pravosudna akademija teško kriši obavezu dobrog poslovanja. Evo, to je vaše društvance.

Da se vratim na ćacilend, pošto smo ovaj ćacilend ispred Skupštine, ovo paravojno naselje ovi šatori, to smo vam razbucali u novembru i od toga nema ništa, evo ga Kena aplaudira, tada sam vam rekao da ćete da ga sklonite do kraja godine. Smejao se Kena, evo smeje i sada, nema ga, a tamo je gledao u bolju budućnost.

Ali, pošto ste pokazivali moju sliku, onu sa makazama kako sam sekao ovo vaše paravojno naselje, to će posle promene vlasti da ide u narodni muzej, ta slika, kao oslobođenje od ovog sramnog vašeg paravojnog kampa, a vi, vi koji ne završite u zatvoru, pazite sada, vi koji ne završite u zatvoru, idete u ćacilend, pošto posle promene vlasti ćacilend postaje muzej na otvorenom i vi ćete da obitavate u ćacilendu pošto ga toliko volite, ogradićemo prostor, moći će turisti i deca da dođu, deca će da vam bacaju hranu, da vas bockaju onako štapićima, da vas teraju da skandirate Aco Srbine, i td, da radite možda i neke trikove, pošto ste za to najbolji, jer ovo što ste uradili ovoj zemlji, nikada ne sme da se zaboravi, ali nikada, vi ste najveće zlo u istoriji, ne Republike Srbije, nego u istoriji celog čovečanstva. Hvala.

U ime grupe, gospodin Milenko Jovanov. Izvolite.

Dobro, ponese čoveka pa lupeta svašta. Da probam da odgovorim, koliko je moguće, ozbiljno na ove gluposti. Dakle, još jednom, neko ko se hvali da proziva druge za studije, dakle, a pri tom se bavi pravom kao zanimanjem, trebalo bi da zna da protumači član 107. Ustava Republike Srbije, koji kaže – predlaganje zakona i drugi porpisi opštih akata imaju svaki narodni poslanik.

18/2 VS/LŽ

Znači, ne piše narodni poslanik koji je završio fakultet taj i taj, ili ga završio u tom i tom roku, uli ga završio sa tim i tim prosekom. Znači, može narodni poslanik da bude nepismen, ima pravo da predlaže zakon. Ja ne vidim šta je sada tu…. ? To ovde nije slučaj, a vi ste pokazali … To ovde nije slučaj, ali ste nervozni od rane zore, šta je bre vama. Lepo sam upozoravao da ne zakazujemo sednicu posle Srpske Nove godine, da će da dođu svakakvi, da treba da prođe još jedan dan. Dobro. Sačekaću ja da završe, pa ću nastaviti.

Dakle, ovo je pokazalo samo nešto drugo, da i neko ko je završio za kratak period sa visokim prosekom državni fakultet, ne mora da zna ništa i da ne zna da primenjuje ono što je znao tamo da izdeklamuje. To govori o propustima našeg obrazovnog sistema, kao takvog.

Što se tiče samih kritika, ja koliko vidim, zakoni su dobri, Uglješa Mrdić lično ništa ne valja. Pošto o zakonima ništa nije rekao, tako da o zakonima nema šta ni da prigovori, pošto nema šta da prigovori, zakoni su dobri, ali ne valja predlagač. Tako da, sada Uglješu da menjamo nećemo, on je na a super, mi njega volimo, on je naš kolega i brat, a to što ga oni ne vole, to neka oni rešavaju, bitno je da su zakoni dobri i da je Uglješa dobro odradio posao.

Što se tiče na kraju narodnog muzeja, svi ćete vi u Narodni muzej, ne slika, nego kolektivno, čoporativno će tamo da vas vode, i tamo ćete biti izloženi kao najgora opozicija i najnesposobnija opozicija u istoriji čovečanstva, a mi ćemo vas obilaziti i sa setom se sećati kako smo imali opoziciju sa kojom smo mogli da radimo šta god hoćemo, potpuno nesposobnu, potpuno politički impotentnu i potpunu nesvesnu toga, šta im je uopšte posao. Tako da, u Narodni muzej neće ići slika, nego svi vi zajedno koliko vas ima i meni je zbog toga izuzetno žao. Hvala.

Pravo na repliku, dr. Uglješa Mrdić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća, zahvaljujem se šefu poslaničke grupe, mom prijatelju i bratu Milenku Jovanovu na svemu što je rekao i jako mi je drago što su mi dobri ovi predloženi zakoni jer nisam čuo nikakvu kritiku kao što je i Milenko rekao nego sam samo čuo kritiku lično prema meni.

Prema tome, nisam ni očekivao da me vi iz tog dela opozicije hvalite i svaka vaša kritika prema meni je za mene dobra i sve naše birače, dakle, vi ste navikli da vodite politiku uvreda, prosto da nije jadno, bilo bi smešno, ne znam kako da nazovem ni osobu koja me je kritikovala, niti ove uvrede koje sam pretrpeo. Ali ja ću vam uvek odgovarati rezultatima, za razliku od vas koji mrzite Srbiju, koji nemate nikakve karijere, ja se ponosim svakom novinarskom redakcijom gde sam radio i svojom sportskom karijerom i svim svojim diplomama i svojom profesorskom karijerom, a naročito svojom političkom karijerom. Ja sam ponosit čovek, jer živim u Srbiji, jer sam narodni poslanik u Skupštini, i što predlažem zakone, kao član najbolje stranke u Evropi i kao neko ko sprovodi politiku Aleksandra Vučića. Prema tome, što me vi više napadate, mene samo motivišete da se što više borim za Srbiju.

Kad smo kod mojih novinarskih tekstova, voleo bih nekada da pročitate i moje novinarske tekstove o bivšem režimu kada ste se nalazili na tim funkcijama gde sam govorio o vašim manipulacijma, krađama, lopovlucima, izdajama, šta ste radili protiv Srbije, kada ste bili gradonačelnici, predsednici opština, ministri, načelnici Generalštaba, načelnici u Ministarstvu odbrane, pokrajinski sekretari, ima tu dosta tekstova i u Pečat i u drugim redakcijama, lepo sam vas ja obrađivao novinarski.

18/3 VS/LŽ

Hvala vama, ispoštovali ste vreme predviđeno za repliku.
Predsednica Skupštine, gospođa Ana Brnabić, izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, evo kako se oni odnose prema našim institucijama, prema našem parlamentu i to da sramota bude veća, narodni poslanici u ovom parlamentu. Kažu, obavestili su vas. Zamislite, obavestili su nas, obavestili su me 19. decembra da dolaze 23. januara, nepozvani bez konsultacija oko datuma i rekli, želimo sastanak sa predsednikom republike, sa vama kao predsednicom Skupštine, sa poslaničkim grupama.

19/1 JD/LjL 13.05 - 13.15

To je nepoštovanje prema ovom parlamentu, to je nepoštovanje prema ovoj zemlji, to je nepoštovanje prema našem narodu i prema našim građanima. Osnovno poštovanje bi bilo, ako već dolaze nepozvani, da se konsultuju makar oko datuma. Ali, da vam neko kaže - e, dolazim ja za mesec dana, nacrtaj se ti tu, ne zanima me šta radiš, ne zanima me da li imaš obaveze, nego ćeš ti zato što sam ja iznad tebe da budeš tu i da sačekaš mene da razgovaramo, e to je krajnje nepoštovanje.

Ali je važno da ima ovde narodnih poslanika, zamislite sramotu - narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, koji su onda kada smo mi rekli da imamo druge obaveze, da smo ozbiljni i odgovorni ljudi, borimo se za ovu zemlju, imamo obaveze koje su zakazane četiri, pet, šest meseci unapred, oni su iskoristili to da zavape Piculi, da kažu - mi ćemo da vas primimo, ima ko da vas primi, ima ko da klekne, ma ima ko da vas sluša, mi smo tu, nema veze, javite nam dva sata ranije, mi ćemo sve da otkažemo, tu ćemo da budemo, kako vi dođete, vi ste za nas zakon!

E, tako bi, poštovani građani Republike Srbije, oni vodili ovu državu. Sedeli bi i čekali da im neko iz Evropskog parlamenta kaže šta da rade, sa kim da se sastanu, gde da se pojave i to bi vam bilo to. Takva bi im bila Vlada, takva bi im bila Skupština, takav bi im bio predsednik. Ne onaj koji poštuje svoju zemlju i svoje građane, ne, nego koji poštuje strance koji se ne udostoje da se konsultuju makar oko datuma.

Vidite se sa njima, sve ćete o sebi reći. Hvala.