Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 146 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika zbog potrebe da što pre razmotrimo predloge akata iz dnevnog reda.
Uz saziv sednice, koja je sazvana na zahtev 109 narodnih poslanika, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Videli ste svi dnevni red, 25 tačaka.
D n e v n i r e d:
1. Lista kandidata za članove i zamenike članova Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, koju je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić;
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić;
6. Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama, koji je podneo narodni poslanik dr Uglješa Mrdić;
1/2 TĐ/MT
7. Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Uzbekistan o ekonomskoj saradnji;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju;
10. Predlog odluke o utvrđivanju Krunidbenih insignija kralja Petra Prvog Karađorđevića za kulturno dobro od izuzetnog značaja;
11. Predlog odluke o utvrđivanju Pohvale monahinje Jefimije – Pokrova za mošti kneza Lazara, inv. br. MSPC 1921 za kulturno dobro od izuzetnog značaja;
12. Predlog odluke o utvrđivanju Votivnih kolica, inv. br. 05_4533 NMS, za kulturno dobro od izuzetnog značaja;
13. Predlog odluke o utvrđivanju Skulpture „Danubius“ inv. br. 2_38, NMS za kulturno dobro od izuzetnog značaja;
14. Lista kandidata za izbor jednog člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći, koju je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
15. Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2022. godinu, koji je podnela Komisija za zaštitu konkurencije, sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 17. decembra 2025. godine;
16. Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2023. godinu, koji je podnela Komisija za zaštitu konkurencije, sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 17. decembra 2025. godine;
17. Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2024. godinu, koji je podnela Komisija za zaštitu konkurencije, sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 17. decembra 2025. godine;
18. Izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2023. godinu, koji je podnela Agencija za energetiku Republike Srbije, sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 16. decembra 2025. godine;
19. Izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2024. godinu, koji je podnela Agencija za energetiku Republike Srbije, sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 16. decembra 2025. godine;
20. Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2024. do 31.12.2024. godine, koji je podnela Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 8. maja 2025. godine;
21. Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2024. godinu, koji je podnela Kancelarija za javne nabavke, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 8. maja 2025. godine;
22. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Statut Agencije za energetiku Republike Srbije, koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku;
23. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2026. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
1/3 TĐ/MT
24. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2026. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
25. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa MI - SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ.
Narodni poslanik Milenko Jovanov, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 1, člana 170. i člana 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 25. dnevnog reda.
Da li, poslaniče, želite reč?
Molim vas da glasate za ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ana Brnabić, na osnovu člana 92. stav 2, a u skladu sa članom 157. stav 7. Poslovnika, predložila je da se pretres u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka 2. do 7. dnevnog reda obavi odmah po završetku načelnog pretresa tih predloga zakona.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 133 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade, Nebojša Perić, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, Hana Kukić, predsednik Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i Dragana Marić, pomoćnik direktora Kancelarije za javne nabavke, sa saradnicima.
Molim vas da oni koji su se odazvali pozivu uđu.
Saglasno članu 157. stav 1, članu 170, članu 192. i članu 238. stav 4, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram sada zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 25. dnevnog reda.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima narodni poslanik dr Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Želeo bih, prvo, svim građanima Republike Srbije da čestitam Srpsku pravoslavnu novu godinu i svim prisutnim narodnim poslanicima, sve najbolje u ovoj 2026. godini.

Kao što sam najavio i na prethodnim sednicama i prilikom medijskog obraćanja da ću se boriti i dalje za istinu i pravdu na taj način što ću kao narodni poslanik SNS i poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, raditi zajedno sa svojim kolegama i saradnicima na novom setu pravosudnih zakona. Taj višenedeljni rad je završen i ovih pet pravosudnih zakona se danas nalaze na dnevnom redu. U okviru dnevnog reda po ovim tačkama od 2. do 6. raspravljaćemo o Predlogu zakona i izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, o Predlogu zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i o Predlogu zakona o izmeni Zakona o sudijama.

2/1 AL/LŽ 10.15 – 10.25

Usvajanje ovih zakona je samo prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije, kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći.

Kao što znamo, deo tužilaštva i deo sudstva se otuđio i oteo od države Srbije, a ovih pet pravosudnih zakona upravo su bitni i za bolju samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva u skladu sa Ustavom Republike Srbije i, naravno, u skladu sa našim zakonima, jer nama i u tužilaštvu i u sudstvu trebaju oni ljudi koji su lojalni jednoj državi, a to je država Srbija.

Prvo ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se unapredi efikasnost, dostupnost i funkcionalnost pravosudnog sistema kroz usklađivanje sudske i javno tužilačke mreže sa realnim demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim uslovima.

Ovaj zakon predstavlja nužan i sistemski opravdan korak ka rasterećenju beogradskih sudova i javnih tužilaštava, obezbeđivanju uslova za efikasno postupanje i pripremi pravosudnog sistema za značajan porast broja predmeta, posebno u svetlu predstojećih EKSPO 2027 aktivnosti.

Uzimajući u obzir sve navedene okolnosti, donošenje ovog zakona je neophodno radi unapređenja pravne sigurnosti u radu pravosudnih organa. Preopterećenost postojećeg Trećeg osnovnog suda u Beogradu je jedan od razloga koji nameću potrebu osnivanja novog četvrtog osnovnog suda u Beogradu. Naime, u 2024. godini Treći osnovni sud u Beogradu primio je 7.778 novih predmeta, a u 2025. godini primljeno je 6.815 novih predmeta, pri čemu je u septembru 2025. godine zabeležen značajan rast priliva tužbi protiv banaka.

Ovi podaci obuhvataju isključivo nove predmete i ne sadrže veliki broj starih predmeta koji se i dalje vode, a koji su nastali u periodu kada je jedan sudija Parničnog odeljenja bio zadužen sa gotovo 5000 predmeta, što predstavlja objektivan sistemski limit efikasnosti.

Rast budućeg obima predmeta na teritoriji opštine Surčin usled projekta EKSPO 2027. je takođe, kriterijum za intervenisanje u pravosudnoj mreži u Beogradu. Predstojeći međunarodni događaj EKSPO 2027. uslovljava izuzetno intenzivan razvoj na području gradske opštine Surčin, koja će biti centralna lokacija većine infrastrukturnih urbanističkih, stambenih, poslovnih i komercijalnih projekata. Očekuje se veliki obim nove gradnje, dakle, novih kvadrata, povećanje broja građevinskih, imovinsko pravnih postupaka, rast broja upravnih sporova u vezi sa građevinskim dozvolama, eksproprijacijom i urbanističkim planovima, porast parničnih i vanparničnih predmeta koji proizilaze iz brze urbanizacije i investicionih aktivnosti.

Sve navedeno ukazuje da će Surčin u narednim godinama postati jedno od pravosudno najopterećenijih područja u Srbiji, što čini neophodnim blagovremeno prilagođavanje sudske mreže.

Takođe, osnivanje sudske jedinice u Kosjeriću utemeljeno je na kriterijumima teritorijalne udaljenosti, pristupa sudu, broju stanovnika, obimu predmeta, privrednoj aktivnosti, potrebi da se građanima Kosjerića omogući ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku i pravnu sigurnost.

Kada analiziramo ove najvažnije delove ovog predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava,

2/2 AL/LŽ

možemo zaključiti da sve ovo što navodim u predlogu je u interesu građana, u interesu građana Beograda u interesu građana Kosjerića. Dakle, svaki deo naše pravosudnog sistema treba da bude u službi države Srbije i njenih građana.

Videli ste i sami, poštovani građani, koliki je broj predmeta i koliko je povećan broj predmeta, koliko će biti povećan broj predmeta zbog jednog od najvažnijih događaja u novijoj istoriji Srbije, to je međunarodna izložba EKSPO 2027. Zato će jedan sud biti zadužen za opštinu Novi Beograd, koja inače po broju stanovnika na teritoriji Beograda je i najveća opština, i naravno drugi sud koji će biti zadužen za opštine Zemun i Surčin.

Sada ću preći na Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, koji je izazvao toliko reakcija javnosti, uglavnom pozitivnih, a negativnih od onih…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Pazite, ako je vama iz opozicije priča o pravosuđu smešna, to govori o vama. Kada se govori o pravnoj državi, poštovanju Ustava i sprovođenju zakona, to za mene nimalo nije smešno. To je ozbiljna stvar, ali imajući u vidu da vi prekoputa i politiku shvatate neozbiljno i borbu za Srbiju, ne iznenađuju me vaše reakcije.

Razumem da možda nije svako od vas pojedinačno uspeo da se sredi od sinoćnjeg dočeka Nove godine, ali ovo je ipak Narodna skupština Republike Srbije, tako da pokušajte. Oni koji ne mogu da zadrže koncentraciju i fokus, neka izađu, neka se umiju i neka se onda vrate. Hvala vam.
Nastavite, molim vas.

Zahvaljujem predsednice.

Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona. Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se izvrši usklađivanje sa predloženim izmenama u Zakonu o javnom tužilaštvu koje se odnose na nadležnosti Komisije Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinim predmetima, prigovoru protiv rešenje o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji, imajući u vidu da se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu predlaže da o ovim pitanjima odlučuje neposredno viši glavni javni tužilac, neophodno je izvršiti odgovarajuće intervencije i u Zakonu o Visokom savetu tužilaštva u cilju usaglašavanja ova dva zakona.

Predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku iz razloga što nedonošenje zakona po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice po državne organe, odnosno javna tužilaštva.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, tu je najvažnije da Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uređuje obrazovanje, organizaciju, nadležnost i ovlašćenje posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela visokotehnološkog kriminala.

Ovim zakonom je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazovano Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koje je nadležno za postupanje u predmetima krivičnih dela visokotehnološkog kriminala za celu teritoriju Republike Srbije.

Međutim, položaj tog odeljenje u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i odnos tog odeljenja sa drugim javnim tužilaštvima u pogledu nadležnosti

2/3 AL/LŽ

nije precizno definisano. Iz tog razloga neophodno je izvršiti izmene ovog zakona kako bi se razrešili problemi u radu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji su nastali zbog nepreciznosti važećih zakonskih rešenja.

Poštovani građani, i te kako znamo u proteklom periodu koliko smo imali problema sa borbom protiv visokotehnološkog kriminala i na koji način su upućivana i organizacija i ozbiljnih terorističkih aktivnosti i pretnji i smrću i državnom rukovodstvu Srbije i narodnim poslanicima i putem informacionih tehnologija, društvenih mreža i smatram da će ovaj zakon dati veliki doprinos u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, ali koji je i ove izmene su napisane i po ugledu na evropske razvijene zemlje.

Sledeći Predlog zakona je zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Šta je tu najvažnije? Zakon o javnom tužilaštvu donet je u februaru 2023. godine u cilju usklađivanja sa aktom o promeni Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, a koji je potvrđen na republičkom referendumu 16. januara 2022. godine.

3/1 MZ/LjL 10.25-10.35

Imajući u vidu dosadašnju praksu u primeni ovog zakona, potrebno je da se pojedina rešenja koja se odnose na nadležnost za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji, prigovoru protiv rešenja o devoluciji, prigovoru na godišnji raspored poslova u Javnom tužilaštvu, odlučivanju, upućivanju javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, kao i odredbe o broju mandata glavnih javnih tužilaca, izmene u cilju ostvarivanja uslova za efikasniji rad Javnog tužilaštva i dodatnog usklađivanja sa ustavnim i drugim zakonskim odredbama.

Dakle, odredbama čl. 1-5 Predloga zakona vrši se intervencija u čl.18-22 Zakona o Javnom tužilaštvu.

Članom 22. stav 1. i stav 2. Zakona o Javnom tužilaštvu propisano je da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje Komisija Visokog saveta tužilaštva, koju čine pet članova koje bira Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca na pet godina, bez mogućnosti ponovnog izbora. Ovakvo zakonsko rešenje nije adekvatno sa stanovišta vršenja hijerarhijskih ovlašćenja u Javnom tužilaštvu.

Naime, zakonom nije određeno iz kog stepena javnih tužilaštava mogu biti birani članovi predmetne komisije. Tako se može dogoditi da o prigovorima protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu odnosno rešenja o supstituciji i devoluciji odlučuju javni tužioci koji su članovi komisije, koji su iz javnog tužilaštva nižeg stepena u odnosu na glavnog javnog tužioca koji je doneo obavezno uputstvo odnosno rešenje. Na taj način se narušava hijerarhija u Javnom tužilaštvu. Da bi se takva anomalija ispravila, članom 5. Predloga zakona predlaže se izmena člana 22. Zakona o javnom tužilaštvu.

Predloženo je rešenje da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja i devoluciji odlučuje glavni javni tužilac neposrednog višeg javnog tužilaštva, a o prigovorima protiv ovih akata koje je doneo Vrhovni javni tužilac odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost.

Time se u potpunosti uspostavljaju puna hijerarhijska ovlašćenja koja imaju glavni javni tužioci u odnosu na javne tužioce, kao i neposredno viši glavni tužioci u odnosu na niže javne tužioce.

Predloženo rešenje je u skladu i sa članom 15. Zakona o javnom tužilaštvu koji uređuje odgovornost za rad u javnom tužilaštvu i kojim je propisano da glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom, a da javni tužilac odgovara za svoj rad glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom.

Na istoj liniji je rešenje iz člana 7. Predloga zakona, kojim se interveniše u članu 39. Zakona. Predlaže se da o prigovoru javnog tužioca na odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu koji donosi glavni javni tužilac odlučuje neposredno viši javni tužilac umesto visokog saveta tužilaštva, kako predviđa važeće zakonsko rešenje.

Kada je u pitanju odluka o godišnjem rasporedu poslova u Vrhovnom javnom tužilaštvu, o prigovoru protiv te odluke odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva. Predloženo je rešenje u skladu sa navedenim članom 15. Zakona o Javnom tužilaštvu, koji uređuje odgovornost za rad u Javnom tužilaštvu.

3/2 MZ/LjL

Članom 6. Predloga zakona dopunjuje se odredba člana 31. tačka 4. Zakona o Javnom tužilaštvu koja propisuje nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva da obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za Javno tužilaštvo.

Predloženom dopunom se uvodi obaveza za Vrhovno javno tužilaštvo da za obavljanje ovih poslova zatraži saglasnost Ministarstva pravde.

Navedena dopuna je neophodna, imajući u vidu da u okviru međunarodne saradnje može doći do preuzimanja međunarodnih obaveza koje bi imale implikacije na Republiku Srbiju i njen međunarodni položaj, pa je stoga neophodno da se ta saradnja obavlja uz saglasnost ministarstva koje je nadležno za poslove pravosuđa.

Članom 8. Predloga zakona menja se član 41. Zakona o javnom tužilaštvu koja uređuje vršioca dužnosti Vrhovnog javnog tužioca i glavnog Javnog tužioca. Novinu predstavlja rešenje da isto lice može biti ponovo postavljeno za vršioca dužnosti glavnog Javnog tužioca, kao i da taj period može da traje tri godine.

Ovo rešenje se predlaže iz razloga sprečavanja blokade rada Javnog tužilaštva kada su u pitanju manja javna tužilaštva sa malim brojem javnih tužilaca.

Iz istog razloga izvršena je intervencija u članu 62. stav 1. Zakona o Javnom tužilaštvu, tako što se daje mogućnost da glavni javni tužilac može biti ponovo biran na tu funkciju u istom javnom tužilaštvu.

Članom 10. Predloga zakona menja se član 69. Zakona o Javnom tužilaštvu koji uređuje privremeno upućivanje u cilju efikasnijeg rada Javnog tužilaštva i boljeg upravljanja kadrovskim potencijalom Javnog tužilaštva. Predlaže se mogućnost ponovnog privremenog upućivanja javnog tužioca u drugo javno tužilaštvo na period od tri godine.

Budući da se radi o statusnom pitanju položaja javnih tužilaca, predlaže se da rešenje o privremenom upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, a ne vrhovni javni tužilac, jer je to primerenije, imajući u vidu nadležnost ova dva organa. Predviđeno je da se pre donošenja rešenja o upućivanju obavezno pribavlja mišljenje glavnog javnog tužioca i javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši.

Članom 11. Predloga zakona interveniše se u članu 128. Zakona o javnom tužilaštvu, koji propisuje nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva. Brišu se nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva da daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu i mišljenje o predlogu plana i programa rada za narednu godinu, budući da, shodno odredbi člana 15. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu, glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom, te je priprema ovog izveštaja i plana programa u isključivoj nadležnosti glavnog javnog tužioca.

Član 12. Predloga zakona je prelazna odredba koja uređuje prestanak rada Komisije Visokog saveta tužilaštva, koja odlučuje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanju u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji, prigovoru protiv rešenja o devoluciji, a imajući u vidu odredbe člana 5. Predloga zakona, kao i postupanje sa započetim predmetima Komisije.

Član 13. Predloga zakona je završna odredba koja uređuje stupanje ovog zakona na snagu.

Na kraju, peti predloži zakon iz seta pravosudnih zakona je Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama. Izmenom Zakona o sudijama predlaže se uvođenje mogućnosti da predsednik suda, nakon isteka svog mandata, može biti ponovo izabran na istu funkciju u još jednom mandatu. Navedeno je predloženo imajući u vidu da je u prethodnom periodu ovakvo rešenje ostvarilo dobre rezultate.

3/3 MZ/LjL

Predloženo rešenje zasniva se na potrebi da se obezbedi kontinuitet u vršenju jedne od najvažnijih upravljačkih funkcija u pravosudnom sistemu.

Predsednik suda nije samo formalni rukovodilac suda, već i nosilac širokih nadležnosti od ključnog značaja za unutrašnje funkcionisanje suda. Predsednik suda je odgovoran za donošenje akata o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, za raspoređivanje sudija i sudijskih pomoćnika, kao i za obezbeđivanje optimalnog funkcionisanja sudskih odeljenja i rad suda. Kontinuitet u obavljanju ovih poslova od suštinske je važnosti jer se radi o procesima koji imaju dugoročne efekte i zahtevaju poznavanje unutrašnjih potreba suda, kadrovskih kapaciteta i specifičnosti opterećenja predmetima.

Uloga predsednika suda u kadrovskim pitanjima je izuzetno značajno, od praćenja i ocenjivanja rada suda i državnih službenika u sudu, kroz predlaganje mera za unapređenje efikasnosti, pa sve do sprovođenja obuka i profesionalnog razvoja. Omogućavanje još jednog mandata, kao što se predlaže, predstavlja pravni mehanizam da se nastavi sa dobrom praksom i da se očuvaju pozitivni efekti prethodnog rukovodećeg perioda, kada je procena Visokog saveta sudstva da je predsednik suda svojim radom doprineo poboljšanju kvaliteta i efikasnosti sudskog rada.

4/1 VS/JG 10.35 – 10.45

Smena rukovodstva suda nakon jednog mandata bez mogućnosti da se nastavi rad dokazano uspešnih predsednika može dovesti do prekida započetih procesa i gubitka institucionalnog znanja. Omogućavanje dodatnog mandata omogućava stabilnost i doslednost u realizaciji reformskih ciljeva.

Mogućnost ponovnog izbora predsednika suda je pitanje koje zavisi isključivo od procene Visokog saveta sudstva ostvarenim rezultatima, posvećenosti, organizacionim sposobnostima kao i o samom integritetu predsednika suda. Na taj način obezbeđuje se da samo oni predsednici koji su u svom mandatu pokazali visok nivo stručnosti, efikasnosti i odgovornosti imaju šansu da nastave dalji rad.

Predložena izmena zakona uvodi fleksibilnost koja je ophodna za funkcionisanje sudske vlasti, ona nenarušava princip izbora i kontrole nad radom predsednika suda, već naprotiv podiže standarde, jer samo oni predsednici koji su po oceni Visokog saveta sudstva uspešno obavljali funkciju mogu biti ponovo izabrani. Omogućavanje dodatnog mandata predsednika suda predstavlja instrument za jačanje efikasnosti, stabilnosti i kontinuiteta unutrašnjeg upravljanja sudovima.

Poštovani građani, poštovani prisutni narodni poslanici izneo sam vam najvažnije delove seta, pet pravosudnih zakona koje sam predao kao narodni poslanik i smatram da su ovo odlični zakoni, nadam se da ću za ove predložene zakona da ćemo imati dovoljnu podršku prilikom izbornog dana.

Dakle, da će biti izglasani, jer ovih pet pravosudnih zakona će i ojačati i tužilaštvo i sud, ali pre svega ojačati poštovanje Ustava i uticati da se deo otuđenog i otetog tužilaštva i sudstva vrati pod kontrolu države Srbije u skladu sa Ustavom i da damo jedan veliki doprinos da pojedini tužioci i sudije koji rade po nalogu domaćih i stranih centara moći da rade po nalogu naših zakona, da poštuju Ustav i da služe samo jednog zemlji, a to je Srbija.

Zahvaljujem vam se na pažnji i spreman sam da odgovorim na sva vaša pitanja. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar kulture Nikola Selaković.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo poštovani građani Republike Srbije.
Dozvolite mi da kažem da danas stojimo pred istorijskim trenutkom za našu zemlju i naše kulturno nasleđe. Prvi put u modernoj istoriji Srbije, Narodna skupština ima priliku da odluči o utvrđivanju muzejskih predmeta, pokretnih kulturnih dobara, za kulturna dobra od izuzetnog značaja.
Reč je o odlukama koje na predlog Ministarstva kulture usvojila Vlada Republike Srbije i koje vam danas nudimo na razmatranje i odlučivanje. Krunidbene insignije kralja Petra I Karađorđevića, Pohvala monahinje Jefimije pokrov za mošti kneza Lazara, „Votivna Dupljajska kolica“ iz kulture „Danubius“ predstavljaju najviše domete kulturnog, istorijskog i umetničkog stvaralaštva na prostoru Srbije.
Do sada su se odluke o utvrđivanju kulturnih dobara od izuzetnog značaja uglavnom odnosile na nepokretna kulturna dobara, arhivsku, staru i retku bibliotečku, filmsku i audio-vizuelnu građu. Ovo su veoma značajni fondovi koje država poštuje i štiti, međutim naše kulturno nasleđe nije sačinjeno samo od knjiga, filmskog, odnosno audio-vizuelnog nasleđa i arhivskih dokumenata.
4/2 VS/JG
Cela jedna oblast, stotine hiljada artefakata, slika, skulptura, grafika, fotografija, predmeta naučnih dostignuća čuvaju se u 146 javnih i 15 privatnih muzeja i galerija konzerviraju se, naučno obrađuju i putem izlaganja predstavljaju javnosti, ali ipak nijedan od ovih predmeta do danas nije bio predložen za utvrđenje kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Ovo je nedopustiv primer nemara i nebrige koji su trajali decenijama, cilj nam je da ispravimo ovu nepravdu, da naša muzejska građa dobije status i priznanje koje zaslužuje, da pokažemo da država Srbija poštuje i štiti celokupno kulturno nasleđe.
Naši napori nisu slučajni prvi Zakon o muzejskoj delatnosti donet je na inicijativu Ministarstva kulture aprila 2021. godine posle više od pola veka, njegovim donošenjem postavljeni su temelji za sistematsku zaštitu i upravljanje muzejskim fondovima, a danas još jednom zahvaljujući inicijativi Ministarstva možemo da pređemo sa teorije na praksu.
Danas predlažemo da Narodna skupština ozvaniči i napravi prvi korak u istoriji kategorizacije kulturnih dobara i utvrdi muzejske predmete kao kulturna dobra od izuzetnog značaja.
Muzejski predmeti obuhvaćeni ovim predlozima odluka pripadaju različitim istorijskom epohama, ali ih povezuje izuzetnost umetničke izrade, simbolička snaga i značenja koje su imali u vremenu svoga nastanka, kao i trajna vrednost koju imaju za savremeno društvo. Od praistorijskih kultnih premeta koji svedoče o najranijim oblicima duhovnog i umetničkog izražavanja na prostoru današnje Srbije, preko srednjovekovnih dela koja objedinjuju književnost, umetnost i veru, do simbola moderne državnosti i umetničkih ostvarenja koja Srbiju čvrsto povezuju sa evropskih kulturnim prostorom ovi predmeti zajedno čine jedinstvenu celinu nacionalnog kulturnog nasleđa.
Uvažene dame i gospodo, prvi predmet koji se predlaže za utvrđivanje kulturnog dobra od izuzetnog značaja su krunidbene insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića. One predstavljaju jedinstveni skup svečanih sačuvanih kraljevskih legalija u istoriji moderne srpske države i jedan su od najznačajnijih simbola obnovljene srpske državnosti tokom 20. veka.
Izrađene su povodom krunisanja Petra Prvog Karađoređevića za kralja Srbije 1402. godine i materijalizuju legitimitet nove dinastije i kontinuitet srpske kraljevske tradicije od srednjeg veka do savremenog doba. Njihova istorija od skrivanja tokom Prvog svetskog rata u manastiru Visoki Dečani, preko čuvanja u manastiru Žiči tokom Drugog svetskog rata, do današnjeg izlaganja i čuvanja u istorijskom muzeju, od skoro nadam se srpskom istorijskom muzeju, čini živim svedokom naših istorijskih iskustava i izazova. Zbog svog istorijskog značaja i jedinstvenosti i uloge u formiranju srpske moderne države, krunidbene insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića zaslužuju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Drugi predmet, rekao bih i jedna od najvećih svetinja koju čuvaju srpski muzeji je pohvala knezu Lazaru, pokrov monahinje Jefimije sačinjen sa mošti svetog kneza Lazara. Reč je o jedinstvenom spomeniku srpske srednjovekovne kulture nastalom oko 1402. godine i izvezen je nitima srebrne pozlaćene žice sa poetskim tekstom duboke duhovne snage.
On predstavlja jedini sačuvani srednjovekovni književni tekst u srpskoj tradiciji pisan ženskom rukom i neraskidivom povezanosti sa Kosovskim zavetom, verom i moralnim izborima koji su vekovima oblikovali istorijsku svest srpskog naroda.
4/3 VS/JG
Pokrov je izvezen za mošti kneza Lazara i kao takav svedoči o duhovnoj i kulturnoj tradiciji srpskog naroda u formiranju kulta velikomučenika kneza Lazara, ali i o iskrenom patriotizmu i ličnim gubicima monahinje Jefimije. Ovaj predmet ima jedinstvenu istorijsku i umetničku vrednost koja zaslužuje status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Njegovo proglašenje predstavlja čin očuvanja duhovne vertikale srpske kulture.
5/1 JD/IR 10.45 – 10.55
Treći predmet su Dupljajska kolica, remek delo bronzanog doba pronađeno u selu Dupljaja na severoistoku Srbije na teritoriji opštine Bela Crkva, kao arhiološki predmet ona svedoče o najranijim slojevima obredne prakse i simboličkog mišljenja na prostoru današnje Srbije. Potiču iz praistorijskog perioda i ukazuju na kultove, rituale i verovanja koji su postojali mnogo pre nastanka pisane istorije.
Svojom tehničkom izvedbom simbolikom i estetikom, Dupljajka kolica su ne samo muzejski predmet već i nacionalno blago koje svedoči o civilizacijskom kontinuitetu i kulturnoj i povezanosti ovih prostora sa širim evropskim kulturnim krugom.
Četvrti predmet je skulptura „Danubijus“ delo sa izrazitom plastičnom i simboličkom vrednošću. Nastalo je tokom finalne faze mezolita na području Lepenskog vira, koji je najverovatnije u to vreme bio centralno mesto regiona, gde dolazi do procvata vizualnog izražavanja u kamenu sa predstavama rivolikih bića i kompleksnih geometrijskih motiva.
Ovakav način izražavanja bio je nesvakidašnji u praistoriji, kako Evrope tako i Bliskog Istoka, i do danas predstavlja jedinstvenu i neponovljivu pojavu u ranoj praistoriji Evrope, a i šire.
Skulptura iz Lepenskog vira su i dalje predmet interesovanja mnogih istraživača što je dovelo do nastanka mnoštva hipoteza o njihovom značenju zbog čega predložena skulptura „Danubijus“ zaslužuje da dobije status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Dame i gospodo, Ministarstvo kulture nije samo institucija koja štiti kulturu, ona je garant ispravke nepravdi prema našoj kulturnoj baštini, ono je pokretač koji omogućava da naše kulturno nasleđe bude priznato i bude vrednovano.
Danas imate priliku da učestvujete u jednom važnom činu, koraku koji će označiti novu eru za srpsku kulturu, za muzejsku delatnost i zaštitu pokretnih kulturnih dobara.
Utvrđivanje predloženih muzejskih predmeta za kulturna dobra od izuzetnog značaja Narodna skupština potvrđuje da muzejska kultura nije sporedna delatnost, već jedan od temelja odgovorne i dugoročne državne politike.
Ovo potvrđuje i politika države Srbije prethodnih godina, države Srbije koja je nakon godina zakatančenog Narodnog muzeja, 15 godina je Narodni muzej Srbije u Beogradu nemarom, neradom, neodgovornošću i odsustvom svakog osećaja za važnost kulture bio zatvoren, a obnovljen je, renoviran i otvoren upravo u vreme ove vlasti i upravo zahvaljujući ozbiljnom zalaganju i insistiranju predsednika Republike Aleksandra Vučića.
Ista stvar je, može se reći i sudbina Muzeja savremene umetnosti koji je bio preko 10 godina zatvoren, sada pak, država Srbija vredno i posvećeno radi na renoviranju postojećih uspostavljanju izgradnje novih muzeja u okviru programa „Srbija 2027. - Skok u budućnost“ trenutno samo u sledećim gradovima upoznaću vas šta se radi kada su u pitanju našu muzeji.
U gradu Beogradu uveliko na Savskom trgu traju radovi na revitalizaciji i adaptaciji i zgrade stare Železničke stanice i njenom privođenju nameni za istorijski muzej Srbije.
Pored nje obnavlja se i rekonstruiše u izvornom obliku zgrada stare Pošte koja će biti sedište potpuno novog Arheološkog muzeja Srbije.
Nedaleko od njih u Bulevaru Vojvode Mišića biće adaptirana i uređena zgrada nekadašnje Fabrike hartije, kasnijeg Jugošpeda za potrebe novog Muzeja Nikole Tesle.
5/2 JD/IR
Da bi građani čitave Srbije i svi naši sunarodnici širom sveta znali koliko je veliki napredak koji će ovaj po svemu jedinstven muzej u svetu ostvariti, govori vam činjenica da se Muzej Nikole Tesle danas prostire na 240 kvadratnih metara, a u novom objektu imaće na raspolaganju više od 6.000 kvadratnih metara izložbenog i depo prostora.
Sprovode se radovi na revitalizaciji zgrade u Resavskoj ulici za potrebe Muzeja grada Beograda koji će prvi put posle više od 120 godina dobiti svoj dom.
Biće potpuno renoviran prvi put posle izgradnje Muzej vazduhoplovstva u Surčinu, a i prvi put renovirana, adaptirana i uveren sam, pre EXPO-a 2027. godine, otvorena Galerija fresaka. Ovo je samo kada je reč o Beogradu.
U Paraćinu završavamo u toku ove godine Muzej staklarstva. Prvi put će dobiti Muzej staklarstva ova prestonica srpskog staklarstva. Narednih nedelja završavamo, i uveren sam, otvaramo Kuću Kolubarske bitke u Mionici, pre nepune dve nedelje potpisali smo Ugovor o otpočinjanju radova na izgradnji novog objekta galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu. U Rumi u narednim nedeljama očekujemo otvaranje Kuće Mileve Marić Ajnštajn, jedne od najznamenitijih Srpkinja čiji smo 150 rođendan, stopedesetu godišnjicu rođenja obeležili na Nikoljdan prošle godine.
Do kraja ovog meseca u Bajnoj Bašti u selu Rača, nedaleko od manastira Rača, otvorićemo Muzej ćirilice. On nosi naziv „muzej“ ali je reč o ustanovi savremenog stvaralaštva koja ćirilicu neće tretirati kao muzejski eksponat, kao našu starinu, već i kao našu prošlost, našu sadašnjost i našu budućnost.
U Vranju u ovoj godini ćemo započeti i uveren sam završiti potpuno renoviranje Haremluka kao jednog od delova kompleksa Pašini konaci i u njemu pre maja 2027. godine, postaviti potpuno novu savremenu i prvi put u Vranju muzejsku postavku koja će govoriti o istoriji ovog našeg drevnog grada.
Pre proleća očekujemo i otvaranje postavke u Vizitorskom centru Feliks Romulijana u Zaječaru, Muzej košarke u Čačku ali i početak radova na Muzeju keramike u Užicu.
Očekujemo i otvaranje novog muzeja u Kuli, a daću sve od sebe da prionemo na posao izrade projektne dokumentacije zajedno sa gradom Pančevom za potpuno renoviranje Narodnog muzeja, odnosno Gradskog muzeja u Pančevu.
Donošenjem pak ovih odluka koje se nalaze pred vama mi ostajemo dosledni upravo ovoj politici ulaganja u muzeje kao jedne od ključnih ustanova kulture u Republici Srbiji i time povlačimo liniju između sebe i onih koji su svojom nebrigom obeležili period pre o kome sam govorio kada su muzeji bili zatvarani, kada se nismo bavili svojim kulturnim nasleđem i koji danas uporno uz jedan odmetnuti deo države pokušavaju da izvrnu stvari na pogrešan način i da prikažu kako se ova vlast kulturom ne bavi.
Možemo da pogledamo, i o tome ćemo izaći sa ozbiljnom analizom, svaki gradski budžet za kulturu u Srbiji i gradski i opštinski uverićete se kada budemo izašli sa tom analizom da je reč o višestruko većim budžetima u odnosu na one budžete…
(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Kragujevac nema salu…)
Kragujevac nema salu ne zahvaljujući nama. Kragujevac ste vi doveli do ivice prosjačkog štapa. Kragujevac ste kao i celu Srbiju zamlaćivali i ubeđivali da će da procvetaju ruže samo kada se zapali Narodna skupština 2000. godine, pa ste to uradili, pa ste to pokušali da uradite i 2025. godine, pa su vas u tome podržavali oni koji nemaju trunčice časti.
(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Obećali ste 2020. godine.)
Ja obećao 2020. godine?
(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Vučić.)
6/1 GD/MJ 10.55 – 11.05
Šta ste vi obećali? Pa, pogledajte MIND park pored Kragujevca. To je bila njiva, kaljuga i blato dok ste vi bili na vlasti. Dok ste vi bili na vlasti to je bilo to. Pogledajte na šta je ličio Kragujevac? Bio je dolina gladnih u to vreme.
Pogledajte danas kako izgleda izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca. Trovali ste građane Kragujevca grejanjem na čvrsto gorivo. Niste bili u stanju da izvršite konverziju jedne jedine toplane. Sram vas bilo za to!
Vi se usuđujete da pričate nešto o kulturi? Puštate neartikulisane zvuke dok govorim o pohvali Jefimijinoj i Knezu Lazu i dok govorimo o insignijama kralja Petra. Pa samo nastavite smo to da radite. Samo to nastavite da radite, jer ćete time da pokažete koji je značaj srpskog kulturnog nasleđa iza vas.
Donošenjem ovih odluka država preuzima najviši stepen odgovornosti za dalju stručnu zaštitu, naučnu obradu, dostupnost javnosti, međunarodnu prepoznatljivost univerzalnih vrednosti ovih dela koji nas povezuju sa evropskim i svetskim kulturnim nasleđem.
Njihovo očuvanje jedino i ujedno predstavlja i doprinos Srbije zajedničkoj riznici svetske kulturne baštine.
Usvajanjem ovih predloga odluka ne donosimo odluku samo u ime sadašnje generacije, donosimo je u ime onih koji su ova dela stvarali, u ime nas koji danas u njima uživamo, koji ih čuvamo, imamo ozbiljnu odgovornost za njihovo očuvanje i onih generacija koje će tek doći.
Čuvamo ono što nas je oblikovalo da bi smo budućnosti ostavili jasne orijentire i čvrste temelje. Zato vas, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da podržite predloge odluka koje je podnela Vlada Republike Srbije i da svojim glasom potvrdite opredeljenje Narodne skupštine da bude dostojan čuvar kulturnih i istorijskih vrednosti od izuzetnog značaja kako za državu Srbiju, tako i za srpski narod.
Hvala vam na pažnji.

Hvala vam, ministre.
Da i još neko od predlagača želi reč? (Ne.)
Prelazimo na nadležne odbore.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima Milica Nikolić.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Odbor za Ustavna pitanja i zakonodavstvo je razmatrao predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu i u skladu sa svojom nadležnošću ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom naše države.

Nema sumnje da se setom pravosudnih zakona oteti deo pravosuđa vraća u ruke našeg naroda i naše države, jer upravo je oteti deo pravosuđa ćutao na rušenje ustavnog poretka, što je jedno od najozbiljnijih krivičnih dela u našoj zemlji, kao i na pozive na rušenje ustavnog poretka u prethodnih godinu i nešto više dana, tako da ne samo da su ovi predlozi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, ovim predlozima se ustavni poredak štiti i u ovim predlozima se pravosuđe, odnosno njegov oteti deo vraća u ruke naroda.

Podsetila bih na slučaj kada je Apelacioni sud u Novom Sadu iz pritvora pustio terorističku grupu i pučiste posle samo dva meseca, a cela Srbija je imala prilike da čuje kako su izgledale, odnosno kako su pripremali nasilno rušenje Ustavnog poretka.

6/2 GD/MJ

Zamislite samo kako bi ste ta teroristička grupa i oni koji su planirali državni udar proveli i kada bi belog dana videli da su bili i da su to radili u bilo kojoj zemlji Evropske unije ili u Americi? Zamislite kako bi se tamo onda proveli?

Javio se jadan blokader na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član Odbora, i rekao da njih zapravo žuljaju ovi pravosudni zakoni, ali je obrazložio da je razlog zašto nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom to što se donose po hitnom postupku, jer, zamislite, kaže naša država ne može da trpi nikakvu štetu zato što je potrebno doneti ove zakone po hitnom postupku zbog moguće štete koju bi naša država pretrpela.

Sada pogledajte samo kolika je samo ekonomska šteta prethodnih godinu i nešto dana koju su blokaderi načinili svojoj državi i zamislite, poštovani građani Srbije, koliko bi plate i penzije u ovom periodu dodatno da budu uvećane da nije te ekonomske štete koju su oni svojim činjenjem svojoj državi naneli.

Javila se, takođe, ovih dana, što bih rekao naš narod, svaka ala i svaka vrana, svaka šuša i svaka guba blokaderska da kaže kako je set ovih pravosudnih zakona pritisak na pravosuđe.

Ja ću podsetiti građane Srbije na 2009. godinu i to kako je izgledala ta njihova čuvena reforma, pa su u mojoj Požegi birali za sudiju čoveka koji je dva meseca pre nego što je njegovo ime bilo objavljeno na oglasnoj tabli preminuo.

Dakle, ukoliko se ne varam, 700 i nešto sudija je tada ostalo bez posla, ali nije bio problem da u Požegi sudi mrtav čovek zato što su se sudije birale na predlog opštinskog odbora. Šta se desilo? Desilo se to da su Visokom savetu sudstva poslali predlog opštinskog odbora sa imenom sudije, ali se nisu setili da obaveste Visoki savet sudstva da je čovek preminuo. Pa nije važno bilo Visokom savetu šta kaže Ministarstvo pravde koje je o tome bilo obavešteno i pokrilo troškove sahrane tog čoveka ali je bilo važno šta kaže opštinski odbor, pa makar i da je čovek preminu. Tako su se birale sudije i to valjda nije bio pritisak na pravosuđe, a ovo danas jeste i kao što je ovaj dan važan zbog našeg kulturnog nasleđa, tako je i važan zbog vraćanja otetog dela pravosuđa našem narodu iz ruku domaćih centara moći, dakle, onih u našoj zemlji, koji su pod kontrolom stranih centara moći.

Ovo je početak vremena odgovornosti svih onih koji su učestvovali u nasilnom rušenju ustavnog poretka, a danas sa tim dosta je posla pred nama, ali da građani znaju i da ne brinu, mi danas počinjemo.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja ću malo da se pozabavim javnim nabavkama i izveštajima Komisije za zaštitu prava i Kancelarije za javne nabavke.

Čini mi se da su tokom čitave godine javne nabavke kako Republika Srbija troši sredstva iz budžeta Republike Srbije tema i ovde se mnogo toga u toku protekle godine o tome raspravljala, međutim niko nije bio dovoljno iskren od predstavnika bivšeg režima da prizna koliko je Srbija napredovala u oblasti javnih nabavki i da su postupci koje sprovodi Republika Srbija jedni od najtransparentnijih i najboljih u Evropi.

Možda je to vama smešno, ali u nastavku vam neće biti smešno.

Danas imate sistem javnih nabavki koji je u svakom trenutku dostupan svakom građaninu Republike Srbije, od davanja plana javne nabavke do sprovođenja

6/3 GD/MJ

konačne odluke i dodeli ugovora. Samo to ne želite da kažete ili da priznate zato što ne možete na taj način da opravdate to što nekog optužujete iz ugla svoje perspektive prvoklasnih lopuža.

Da bih objasnio građanima Srbije kako ste krali, 40% nabavki u njihovo vreme se sprovodilo u pregovaračkom postupku. Danas je samo 3%.

7/1 TĐ/MP 11.05 – 11.15

Šta znači pregovarački postupak? Ne sprovode javnu nabavku, nego je pravdaju, hitnost postupka. Traže saglasnost, tada Uprave za javne nabavke, da sprovedu pregovarački postupak i dve lopuže iz bivšeg režima sednu, dogovore se ko će da dobije posao i realizuju posao. To je bio pregovarački postupak.

Danas je pregovarački postupak samo u 3% javnih nabavki i to za postupke gde je predmet javne nabavke isključivo pravo jednog vlasnika, a to je najčešće intelektualna svojina.

Danas Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki rešava predmete od okončanja prikupljanja dokumentacije u roku od 28 dana, prosek. U njihovo vreme po dve, tri godine nisu mogli da reše žalbu. I sada vi nekome nešto prebacujete. Sprovodili ste javne nabavke po kancelarijama, zatvorenim, bez prisustva javnosti, bez portala, bez plana javnih nabavki i dajete sebi za pravo da nekome kažete da on zloupotrebljava Zakon o javnim nabavkama. Celu godinu lažete kako se EKSPO radi bez primene Zakona o javnim nabavkama, a znate da se radi po skraćenom postupku, ali se radi, i podleže svim zakonskim propisima i pravima na pravni lek i žalbu, ali ne možete tada da stvarate narativ da vlast krade. Zato ćutite o tome, zato izmišljate, zato optužujete druge za vaše lopovluke koje ste sprovodili dok ste bili na vlasti.

U narodu i u biologiji ima jedna ptica koja svoje jaje uvali drugoj ptici u gnezdo. Zove se kukavica, pa ste i vi kukavice koje stalno svoje lopovluke, svoje zloupotrebe, svoje privatizacije i mlekara, i vodoizvorišta, pripisujete drugima. Ovde jedan poslanik kmeči za zaposlene u Vranju, a zbog dovođenja vašeg investitora u Vranje, Srđan Dejković je izgubio svoju kompaniju iz Vranja koja je zapošljavala 500 radnika. Samo tada to nije bio problem, ali sada jeste problem da se sedne sa onima koji su doveli do otpuštanja tih 500 radnika i da sedi sa njima u klupi, zastupa njihove programe. Zato što niste imali Komisiju za kontrolu državne pomoći, pa ste doveli investitora u Vranje koji je zatvorio domaćeg investitora, a brinete navodno o domaćim investitorima, brinete o javnim nabavkama, brinete o svemu, samo sada kada ste opozicija, a niste nimalo dok ste bili na vlasti zato smo i zatekli opustošenu i opljačkanu državu, kakvu više nikada nećete moći da napravite, kao što više nikada u njoj nećete moći ni da odlučujete.