Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pošto smo usvojili Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, uvedena je revizija jedinstvenog biračkog spiska kao postupak analize i ocene kvaliteta, tačnosti, pouzdanosti i efikasnosti vođenja i ažuriranja biračkog spiska.

Predviđeno je da reviziju obavlja komisija, čiji je sastav danas, odnosno na današnjem dnevnom redu. Od deset članova, osam se bira na predlog poslaničkih grupa i mislim da je važno da napomenem da su svi ovde mogli u skladu, naravno, sa zakonom da daju svoje predloge. Naravno ko je hteo, a ko nije, pokazao je da ga birački spisak ne zanima. Naravno, ponovo su to blokaderi u pitanju koji su sve ovo vreme obmanjivali građane Srbije navodeći izborne uslove kao razlog njihovog izbornog poraza.

Naravno, važno je istaknem da su ovim ispoštovani svi, dakle sve smo prihvatili, sve što je proisteklo iz Radne grupe, zatim usvojili smo preporuke ODIHR-a, saglasnost je dao i civilni sektor, a mi smo kao država ispunili obaveze u procesu evropskih integracija i stavili smo tačku na sve besmislene laži o izbornoj krađi.

Posle tragedije koja se desila u Novom Sadu blokaderi su istakli četiri zahteva u kojima su opravdali blokiranje fakulteta, škola, hiljade neprijavljenih skupova, koji su nosili naziv komemorativni, a na kojima se moglo videti isključivo nasilje i karnevalska atmosfera.

Zahtevi su se ticali objavljivanja dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice, zatim procesuiranje ljudi na koje su blokaderi pokazali prstom, to je bio već dovoljan razlog, zatim odbacivanje optužbi protiv onih blokadera koji su uhapšeni na protestima i veća izdvajanja iz budžeta za fakultete. I čini se da ovaj poslednji zahtev najbolje možda govori koliko ništa od toga nije imalo veze sa tragedijom koja se desila u Novom Sadu.

Kada su ispunjena sva četiri zahteva, dakle kada je objavljena dokumentacija, kada je osumnjičeno 37 ljudi iz drugog zahteva, kada je predsednik doneo odluku o pomilovanju od krivičnog gonjena za 13 blokadera i kada smo mi ovde usvojili veća sredstva za fakultete, došli smo do drugog zahteva koji su oni istakli. To je zahtev za izborima iako su sve vreme do tada govorili kako, odnosno pretili kako do izbora ne sme da se dođe. I tada je bilo jasno, a može se reći i ranije, da je u našoj zemlji u toku sprovođenje obojene revolucije, odnosno nasilne promene vlasti, nasilno rušenje legitimno i legalno izabranog predsednika Republike sa skoro dva i po miliona glasova.

35/2 AL/JG

Sve to se dešavalo sa jasnim ciljem da se na vlast dovedu kmetovi koji će stranim centrima moći služiti i koji će bespogovorno ispunjavati sve njihove direktive i koji će posle toga, odnosno kada budu ispunjavali sve te direktive rušiti državu u ekonomskom, teritorijalnom, vojnom smislu, dakle, sve ono to su radili i posle 5. oktobra, samo verovatno sada još i gore.

Mnogi akteri u sprovođenju obojene revolucije unutar sistema odmetnuti deo sistema imao je svoj zadatak i radio na njemu. Ali, nema zaista sumnje da je ključna uloga pripala u sprovođenju obojene revolucije pravosuđu.

Šta je radilo pravosuđe? U početku odmah posle tragedije u Novom Sadu tužilaštvo se pravilo mrtvo. Dakle, nikakva izjava, nikakvo saopštenje, ništa nismo mogli da čujemo. Samo ekspresno hapšenje ljudi koji su poslužili kao stepenice na putu do predsednika Vučića zato što su ti ljudi trpeli pritisak da u svojim izjavama za sve što se desilo okrive predsednika Vučića i poslužili su da se od njih naprave krivci tako što će odmetnuti deo pravosuđa praveći od njih krivce da sakrije one koji su zaista odgovorni.

Nakon osam meseci ćutanja Više javno tužilaštvo u Novom Sadu priznalo je da su ostaci obrušene nadstrešnice uklonjeni odmah sutradan nakon tragičnog događaja, a po nalogu iz istog tog tužilaštva i do dana današnjeg dana niko do njih nije rekao javnosti zašto su to uradili. Niko nije rekao javnosti zašto su taj materijal izuzeli iz istrage i nisu rekli javnosti šta su to tada sakrili.

Krajem februara prošle godine takođe desio se nezapamćen potez kada je Zagorka Dolovac oduzela predmet Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i prebacila ga u Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog navodne efikasnosti, a optužnicu koja je podignuta bila pre tog prebacivanja, ona je rekla da je smatra da faktički ne postoji.

Da ljudima bude jasnije, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, odnosno tužioci Josimović i Lepotić, koji su pod direktnom kontrolom Zagorke Dolovac, onemogućili su da se sprovedu sve istražne radnje i to je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu priznalo i to je urađeno po nalogu ovog tužioca Josimovića, a planove im je zatim pokvarilo Više javno tužilaštvo u Beogradu koje je formiralo svoj predmet i otpočelo istragu. Taj predmet je Zagorka Dolovac oduzela Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i dala ga u ruke Mladenu Nenadiću.

Mladen Nenadić to je ovaj, evo vidite, koji sedi u kafani sa Milutinom Miloševićem koji je bio direktor „Infrastrukture železnice“ i koji sedi sa Nebojšom Bojovićem koji je bio predsednik Skupštine „Infrastrukture železnice“. To su ljudi koji su svojim potpisom garantovali bezbednost i koji su odgovorni za ono što se desilo u Novom Sadu, a koji nijednu izjavu, makar kao građani, nijednu informaciju nisu dali nadležnim organima i koji se ne nalaze ni u jedno postupku, pa makar kao svedoci.

Sa njima ovde sedi i Vladan Đokić. Evo vidite ovde. To je rektor koji je bio zadužen, odnosno imao zadatak u sprovođenju obojene revolucije kroz odmetnuti deo univerziteta i to vam je onaj koji je odbio razgovor sa predsednikom Vučićem uz obrazloženje da predsednik Vučić za unutrašnja pitanja naše zemlje nije nadležan. Ali je zato odmah potom otišao kod Britanaca, valjda su za njega nadležni Britanci, tako ispada, da njima da u ruke unutrašnja pitanja naše zemlje.

Verujem da ste ga svi zapamtili, ali eto ja da podsetim ukoliko je neko njega zaboravio i da podsetim njega da ga mi ovde nismo zaboravili i da će naravno i odmetnuti deo univerziteta doći na red.

35/3 AL/JG

Ali, da se ja vratim sada na odmetnuti deo pravosuđa. Da se vratim na to kako su sprovodili nasilje i divljaštvo nad pravdom. Terorističku grupu koje je spremala, odnosno pripremala nasilno rušenje ustavnog poretka pustili su na slobodu posle samo dva meseca, a četiri mladića koja su u Novom Sadu branili svoje prostorije, prostorije SNS, držali su u pritvoru mesecima.

36/1 MZ/IR 17.00-17.10

Takođe, oni koji su u Užicu, u Kosjeriću napadali policajce, bili su puštani pre nego što su ih i priveli. Oni koji su preko 800 puta napadali prostorije SNS-a, koji su palili prostorije u Novom Sadu, u Valjevu, koji su hteli da zapale ljude koji su se nalazili u našim prostorijama, uključujući i predsednika stranke i njegovu porodicu, to se za odmetnuti deo pravosuđa nije desilo i tu nema nikakve odgovornosti, kao da ništa nije bilo. A možda najjeziviji primer je ona devojka koju su teretili za teško ubistvo samo zato što je želela da prođe, da se slobodno kreće, a blokaderi joj to nisu dozvoljavali i toj devojci su hteli da unište život.

Zbog aktivnosti odmetnutog dela pravosuđa u sprovođenju obojene revolucije nikada nisu mogle da se ispitaju reči pokojnog Đure Race, koji je u Novom Sadu izgubio ćerku, a koji je tvrdio da se desila u Novom Sadu diverzija, odnosno teroristički napad, koji je trebalo da posluži kao povod za nasilnu promenu vlasti. Umesto toga, oni su tog čoveka ismevali, potcenjivali su i njegov bol i njegova znanja.

Uglješa Mrdić, koji je predlagač ovih zakona, stupio je u štrajk glađu pre nego što je Narodnoj skupštini podneo predloge ovih zakona. Jedanaest dana je štrajkovao glađu, sa dva zahteva, da tužilaštvo konačno počne da radi svoj posao i da budu procesuirani Milutin Milošević i Nebojša Bojović, za koje je prikupio dokaze i podneo krivične prijave. Nije Zagorka imala vremena za to. Nije imala vremena ni da kaže svom kolegi Nenadiću da su mu prispele takve krivične prijave. Nije imala vremena ni da dođe na skupštinski odbor za pravosuđe, koji nije usvojio njen izveštaj o radu. Nije imala vremena, jer je morala da ide do Holandije. Kao što je rektor Đokić morao da ide kod Britanaca, a da ne ogrešim dušu da ne pomenem i ovog Nenadića, koji je baš kada je ova fotografija koju sam pokazivala izašla u javnost morao da ide do Italije.

Sve vreme dok je deo odmetnutog pravosuđa radio na svojim zadacima u sprovođenju obojene revolucije, u nasilnom rušenju ustavnog poretka, ako ni zbog čega drugog, zato što nisu procesuirali one koji su rušili ustavni poredak, tajkunski mediji su od predsednika Vučića pravili legitimnu metu. Svima je jasno da su praveći obruč oko predsednika Vučića, nameštajući afere ljudima iz vlasti, praveći političke procese, montirane procese, zapravo ovaj dvojac Dolovac-Nenadić hteo je da uhapsi predsednika Vučića. A pravili su se i gluvi i slepi kada su u istim ovim medijima blokaderi pozivali na ubistvo predsednika Vučića. Valjda zato što bi im to olakšalo posao, a cilj, odnosno njegovo uklanjanje, bio bi ispunjen.

Studenti koji žele da uče, zajedno sa ljudima koji su im svaki dan pružali podršku i okupljali se u Pionirskom parku i ispred Narodne skupštine, i po kiši i po snegu i po suncu, odbranili su svoju državu. Narod je odbranio svog predsednika koji je brana državnom suverenitetu. Baš na tome su sve vreme radili i baš to su hteli da slome, da u Srbiji više ne odlučuje narod, nego da Srbiju predaju u ruke strancima, koji će preko svojih kmetova, da li ovih ovde ili nekih drugih, svejedno, iako se oni među sobom uvek svađaju, svi su isti. Svejedno je, ali je cilj bio da stranci preko njih, umesto našeg naroda, upravljaju našom zemljom.

Podsetiću sve vas ovde, ali i građane Srbije na reči predsednika Vučića iz Ujedinjenih nacija, kada se ogrnuo našom trobojkom i kada se borio protiv sramne rezolucije o Srebrenici. Tada je rekao da mu tu borbu nikada neće oprostiti. Kao što mu neće oprostiti ni to što se nije i nikada neće odreći ni naše južne, ni severne pokrajine i zato što čuva teritorijalnu celovitost. Kao što mu neće oprostiti ni to što brine o interesima i našeg naroda i naše države i što sve vreme, pod svim mogućim pritiscima naša zemlja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. E, zato im

36/2 MZ/IR

smeta. Nisu uspeli, prevarili su sami sebe, a mislili su da će prevariti naš narod. I nisu naučili ni ovi ovde, a ni oni spolja nisu naučili do sada da reči predsednika Vučića vrede više nego svi njihovi i pečati i potpisi i obećanja zajedno.

Predsednik Vučić je rekao da dolazi vreme odgovornosti, i nije se šalio. Danas je 14. januar. U ovoj godini građanima želim dobro zdravlje i srećan početak potpunog vraćanja države u ruke naroda. Živela Srbija!

Hvala vam.
Pošto nemamo više prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu.
Prvi na listi prijavljen je Milija Miletić. Nije tu.
Sledeći je Vladimir Pajić.
Izvolite, gospodine Pajiću.

Dobar dan.

Sve ovo što mi danas vidimo u obliku ovih predloga samo je osveta nad tužilaštvom koje je okrivilo ministra Nikolu Selakovića za sve ono što je on radio u prethodnom periodu, a to je zloupotreba službenog položaja i druge ljude iz institucija koje je on uspeo da prevari i da navuče na ovakav jedan proces. Neću o tome previše trošiti vremena.

Želim samo da kažem da Nikola Selaković, ovakav kakav je danas, jeste finalni proizvod naprednjačke vlasti, destruktivne politike koja se gradila godinama, a koja se može videti u sledećim informacijama. Ta takva politika je ugasila, kada je kultura u pitanju, Centralni institut za konzervaciju, kao jednu izuzetno važnu ustanovu, to je potpisala gospođa Ana Brnabić. Ta politika uništila je preko 100 objekata kulturnog nasleđa u Republici Srbiji. Ta politika je zapustila izuzetno spomeničko nasleđe naše zemlje do potpunog propadanja, ukinula konkurse u kulturi, koji su držali u životu ono malo kulturnih zajednica u lokalu u našoj zemlji. Porušili su gradsko jezgro Beograda, želeći da od njega naprave kasabu u kojoj vlada korupcija, a ne grad i prestonicu građanskog društva u kojem vlada odgovornost. Postavljali su svoje korumpirane direktore, koji su sada optuženi zajedno sa tim istim finalnim proizvodom njihove politike. Oni su manastir Studenicu, jedan od najznačajnijih manastira, ostavili bez finansiranja u oblasti konzervacije i restauracije, to se desilo prvi put u istoriji.

Kada vam se sve to kaže, vi skačete i nazivate i mene i moje saborce teroristima, a kao što možete da vidite, niti smo mi opasani bombama ovde, a bogami ne družimo se sa kriminalcima, sa švercerima, sa ljudima koji su na međunarodnim poternicama ili crnim listama i koji su na ličnim sankcijama od strane drugih država. To radite vi. Ja sa ovde ispred radnika u kulturi, ispred građana, ispred onih ljudi koji su svoj život posvetili kulturnom nasleđu, koji su radili u katastrofalnim uslovima, na minus pet, na minus deset, godine ostavili na lokalitetima od Studenice, Sopoćana, rimskih arheoloških lokaliteta, pa do savremene naše umetnosti, u pokušajima da sačuvamo naše kulturno nasleđe. Ovde smo da sprečimo dalje uništavanje kulturnog nasleđa, pošto vidimo da ulazite u terminalnu fazu vaše vlasti.

37/1 JJ/MJ 17.10 – 17.20

Juče na Odboru za kulturu, samo da vidite o čemu je reč, vaši članovi Odbora ne razlikuju šta je Muzej savremene umetnosti, šta je Muzej primenjene umetnosti. Oni kažu porušićemo ruševine, jer pobogu kako može ruševina da bude kulturno nasleđe? Znači, lokalitet Nebeske stolice na Kopaoniku jedan od najznačajnijih kod nas vi biste porušili samo zato što je u stanju arheološke nekakve ruševine. Gomila gluposti pravdajući Nikolu Selakovića za ono što je radio i pokušaja da se utiče na tužilaštvo.

Pojedini članovi Odbora kažu – pa, Generalštab i ne postoji. Oni kažu – pa, to ni ne postoji. Šta je to Generalštab? Po sistemu politike iz crtanih filmova, pa crva nije ni bilo.

E, takvi ljudi nama govore danas o pokrovu Mati Jefimije. Mi ćemo podržati da to bude kulturno dobro od izuzetnog značaja, ali građani isto tako treba da znaju da je ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja samo i isključio zato što pokrov Mati Jefimije nema katastarsku parcelu, jer da je ima na toj katastarskoj parceli bi bili podignuti kriminalni kvadrati katastrofalne arhitektonske novogradnje u kojoj biste vi smestili ili ne daj Bože da je Donald Tramp tražio pokrov Mati Jefimije, vi bi ste sve to pocepali, to bi ste nazvali krpom i to položili ispred aviona samo kad bi on hteo da nogom kroči u Beograd.

Mene su moji cenjeni profesori i cenjene kolege iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, iz Centralnog instituta za konzervaciju naučili da od ruševine može da se napravi lepota, da može komad po komad iz blata da se izvlači istorija, da se to tumači obrađuje, a onda da se nudi našim građanima i da im se pokaže da budu svesni svega onoga šta su kvaliteti potencijali naše zemlje.

Posle vas, čini mi se da će najveći zadatak biti restauracija Srbije, da komad po komad iz blata u kome ste ostavili institucije vadimo ostatke države kako bi Srbiju konačno vratili na mesto na koje ona zaslužuje da bude, a to je država u EU, to je demokratska država, to je država koja brine o svojim građanima, blistava Srbija kakva ona i treba da bude, a koju ste strašno osiromašili i osramotili u prethodnim godinama. Hvala vam.

Sledeći na listi Bojan Torbica. Nije tu.
Reč ima Slobodan Ilić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku da pozdravim sve građane Srbije pozdravom Hristos se rodi! I, da čestitam svima pravoslavnu Novu godinu koja je danas i da kažem da je sramota što srpska Skupština radi na dan pravoslavne Nove godine koje je crveno slovo i koji je praznik, a na mnoge druge praznike, koji nisu praznici većinskog naroda, ne radi. Mislim, da to treba da bude bar izjednačeno sa svim praznicima koji se slave u Srbiji.

Moram na početku samo da kažem i da izrazim solidarnost, vidim da niko iz vlasti to nije spomenuo. Danas je na srpsku Novu godinu ili pravoslavnu Novu godinu pucano na srpsku policiju u Kuršumliji od strane Albanaca koji pljačkaju već godinama šume i niko na to ne reaguje, a juče je Kosovu i Metohiji pucano na Srbe od strane Albanaca i teško su ranjeni iz vatrenog oružja, takođe niko iz vlasti se na to nije osvrnuo, niti jednu reč rekao o tome.

Sada ću se vratiti na dnevni red. Prvo ću se osvrnuti na ove predložene zakone o tužilaštvima, sudovima i na toga ko je predlagač toga.

37/2 JJ/MJ

Dakle, predlagač tih izmena Zakona o tužilaštvima i sudovima je poslanik Uglješa Mrdić koji ima, kao što smo čuli, sumnjivu diplomu, i koji predlaže zakone u po uzoru na svoje pretke iz sela Orovac kod Trebinja koji su bili visoki komunistički funkcioneri i visoki funkcioneri UDBE i državne bezbednosti. Tako da je navikao od svojih đedova da sluša kako su oni upravljali sudovima i tužilaštvima i kako su sve radili po sistemu prekog suda i kada je vlast odlučivala o tome tako da je dostojan naslednik svojih đedova komunista i Udbaša.

Prvo bi trebao i Uglješa Mrdić da objasni svojima u Trebinju i okolini zašto dva puta nije podržao deklaraciju o genocidu u nezavisnoj državi Hrvatskoj i da li on smatra da se nije desio genocid nad Srbima u nezavisnoj državi Hrvatskoj, da ustaše ga nisu počinile. Mislim da će ga to u Trebinju mnogi sugrađani pitati, ako sme slobodno da se prošeta u svom rodnom gradu.

Naravno, slažem o se svi da je stanje u tužilaštvima i sudovima veoma loše, da nema pravde za ovdašnjeg čoveka, da se oslobađaju narko dileri, kriminalci, ubice, naročito oni koji su bliski vlasti ili koji su deo vlasti i da praktično niko iz vlasti za ovih 13 godina nije osuđen za bilo koje krivično delo, a počinili su ih na hiljade i hiljade.

Ovakvim predlozima zakona se stanje ništa neće popraviti nego će samo vlast staviti dodatnu kontrolu nad tužilaštvima i delom sudstva, tako da će situacija biti još gora.

Hoću da se osvrnem i na tačku vezanu, tačka 20. za Komisiju koja se bavi zaštitom ponuđača u postupku javnih nabavki. Imate jednu izjavu neverovatnu, Veroljuba Arsića koji je rekao da samo tri posto nabavki se sprovodi direktnom pogodbom, pregovaračkim postupkom, to je više nego groteskno. Dakle, u Srbiji je više od 90% javnih nabavki apsolutno namešteno preko kojih se pljačkaju milijarde evra godišnje od građana Srbije. O tome govori i podatak da je više od pola javnih nabavki sa samo jednim ponuđačem, a da je ukupan prosek ponuđača u svim javnim nabavkama u Srbiji 2,5. Javna nabavka, velika javna nabavka sa jednim ponuđačem nije javna nabavka nego kriminal, korupcija i nameštanje postupaka javnih nabavki i to dovodi do izuzetno loših radova, izvođenja, što smo videli na primeru između ostalog i železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, odnosno 17 sa bebom u stomaku moje sugrađanke iz Stare Pazove.

Javne nabavke se nameštaju na više načina, vi ste taj posao toliko doveli do apsurda da praktično kada nekome namenite javnu nabavku niko drugi i ne sme da se javi, jer automatski dobije pretnje od vlasti, dobija pretnje od kriminalaca i ljudi moraju da se povuku jer ćete im uništiti firme, živote, porodice i sve ostalo. Tako, da nemojte molim vas pričati o zaštiti potrošača u javnim nabavkama.

Što se tiče Zakona o državnim službenicima, o njemu smo raspravljali ovde pre nepunih mesec dana, 20 dana, i ja sam tada govorio o njemu i to je prvi zakon koji vama nije prošao na dnevni red jer niste imali dovoljno poslanika u sali. Rekao sam tada da sam siguran da ćete pokušati na neki volšeban način da ga usvojite u januaru jer vama je taj zakon izuzetno važan u izbornoj godini jer on tretira zaposlene na određeno vreme u državnim institucijama i lokalne samouprave. Vi na taj način dodatno disciplinujete, ucenjujete ljude koji rade na određeno da vam dovode glasove na izborima, kapitalne glasove pod pretnjom da će ostati bez posla, da će ostati bez egzistencije za svoju porodicu, za svoju decu.

37/3 JJ/MJ

To što vi radite, tim ljudima koji su na određeno to je jezivo i strašno. Desetinama hiljada ljudi pretite i ucenjujete da vam dovode glasove ljudi koji ne bi nikada glasali za vas. Ti ljudi su ugroženi od strane vlasti i oni treba da dobiju posao na neodređeno odnosno za stalno i da se spreče ucene prema njima, ali vi ste sada morali ovaj zakon da donesete iako su njima istekli ugovori o radu, vi ćete njih i dalje da ucenjujete sa produžetkom bez konkursa. To je jedini smisao ovog zakona u izbornoj godini.

Na kraju ću se osvrnuti na niz predloga Ministarstva kulture o zaštiti pokretnih dobara od neprocenjivog značaja za državu Srbiju. Naravno, da je to dobra stvar i naravno da ćemo podržati zaštitu tih kulturnih blaga Srbije i srpskog naroda, ali to je predložio optuženi Selaković. Dakle, predlagač je optuženi Selaković koji je optužen od Tužilaštva za organizovani kriminal za falsifikate i zloupotrebu službenog položaja upravo u oduzimanju, nelegalnom oduzimanju zaštite kulturnih dobara nepokretnih, između ostalih i Generalštaba ali još mnogo objekata u centru Beograda i zbog toga je saslušavano više u Tužilaštvu za organizovani kriminal i zbog toga će najverovatnije i završiti na robiji.

Tako da je više nego nerealno da on bude predlagač ovakvog zakona. Mislim da je to sada malo pranje savesti i malo zamazivanje očiju javnosti jer posle onako načinjene ogromne štete, višestruke ogromne štete sa Generalštabom sada je ovo neko zamazivanje očiju javnosti. Naravno, ovo je dobro i ovo ćemo podržati.

Za kraj, gospodine Mirkoviću, pošto ćete se sigurno javiti posle mene, smislite nešto novo ovaj put, nemojte spominjati motike i ostale alate. Hvala vam.

38/1 VS/MP 17.20 – 17.30

Hvala.
Poštovani narodni poslaniče, dobronamerno. Samo osnovne stvari naučite. Molim vas. Osnovane stvari iz poštovanja prema ovom domu i građanima Republike Srbije.
Predlagač je Vlada Republike Srbije, ne Nikola Selaković. Vlada Republike Srbije, predlagač.
To je stvarno, kako da vam kažem osnovno što bi narodni poslanik morao da zna. Ako, ne zna pročita ko je predlagač, tako da evo makar, toliko.
Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, evo ja moram sada da ispoštujem u jednom delu volju prethodnog govornika, ako ste kao diplomirani inženjer poljoprivrede, konačno naučili razliku između uređaja i alata i shvatili da motika nije uređaj, ja to više neću ponavljati. Dakle, naučili ste kao diplomirani inženjer poljoprivrede da je motika alat. Svaka čast, valjda se to od vas i očekivalo.

To što ste u transferu promenili tim u toku sezone i nastavili da se dokazujete, vidim i da vam to smeta, ali opet ću pokušati da vratim na domaćinstvo i poljoprivredu. Dakle, kada pevac dođe u kokošinjac on mora da se dokaže i da se dodvori, da se nametne glavnom petlu.

Postoje tu različite metode i kako se to radi. Ne verujem da šef vaše nove stranke upražnjava sve te iz kokošinjca, ali kako se trudite, nije isključeno da trpite i određenu dozu pritiska i terora.

Ono što je interesantno, poštovani građani Srbije, optužen sam prošli put ovde da lažem da se prethodni govornik nikada nije zalagao za Evropsku uniju i za NATO. Prethodni govornik je u ovaj parlament ušao na jednoj drugoj listi, čiji program ja sada držim ovde ispred sebe.

Pored mnogobrojnih tačaka zašto se taj pokret zalaže, a čiji je on osnivač bio u članu 10. – jačanje i produbljivanje evropskih integracija Srbije, unapređenje susedske i regionalne saradnje.

Glavno spoljno politički ciljevi ovog pokreta, ulazak u Evropsku uniju. U ovom smislu taj pokret podržava ubrzanje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji … bla, bla, bla, ostvarenje svih reformskih ciljeva, predviđenih pregovaračkim poglavljem sa Evropskom unijom. Dakle, to ste slagali.

Ali, ono što njega posebno boli jeste NATO. I zašto on ovako odvratnim govorima pokušava da se dodvori, jer tim u kome sada igra je skroz okrenut ka Rusiji i on kao novi igrač mora da se opere, jer je taj čovek učestvovao u osnivanju pokreta koji jasno kaže – jačanje strateške saradnje sa najvažnijim svetskim silama i ostalim državama. Zalagaćemo se za unapređenje strateške saradnje sa SAD. Dakle sa Amerikom koju ovde pljuje.

Ali, takođe ovaj pokret se zalaže da Srbija nastavi politiku koja isključuje članstvo Srbije u vojnim savezima, ali u isto vreme potrebno je razvijati produktivnu saradnju i produbljivati poverenje sa partnerima na bilateralnoj osnovi kao i sa NATO savezom.

Dakle, sve ste slagali. To vam novi šef neće oprostiti. Rusima se neće svideti to što je u njihovoj stranci, kako sami to ponosno kažete, čovek koji je i za Evropsku uniju i za NATO.

38/2 VS/MP

A za ostale gadosti i ostale laži koje ste izgovorili, verujte mi da mi je gadno i da demantujem, ali je bitno da su građani čuli o kakvom se prevarantu i lažovu ovde radi i da vam nikada više ništa ne mogu poverovati. Hvala.

Hvala.
Reč ima Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani građani kada ovi blokaderi nemaju bilo kakav argument da kažu što se tiče ovog seta pravosudnih zakona koji sam predložio, onda krenu da vam udaraju po porodici. Ali evo sada nisu mi gađali samo oca, nego sada su vidim kritikovali i moje dedove i njihovu braću, verovatno sutra će krenuti na pradeda, čukundeda i tako redom kada nemaju argument onda udri po porodici.

Samo ću vam odgovoriti, ja sa pomenutim dedovima koje ste spomenuli ponosim zato što su bili aktivni borci protiv fašista, protiv nacista, protiv ustaša u Hercegovini. Ponosim se i sa mojim ocem i mojim stričevima i članovima moje porodice koji su ratovali i 90-tih učestvovali u stvaranju Republike Srpske.

Dakle, ponosim se sa mojoj porodicom. Ponosim se mojim rodnim Trebinjem i ponosim se što sam Srbin iz i srpske Hercegovine. Ponosim se što sam rođen u Republici Srpskoj i to je moj najbolji odgovor vama. Hvala.

Hvala.
Reč ima Veroljub Arsić.
Izvolite.