Hvala vam.
Narodni poslanik Uglješa Mrdić ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Da odgovorim na ove prozivke moga nekadašnjeg saborca iz naše SNS. Čak smo zajedno i učestvovali u nekim kampanjama, ali on je to zaboravio. Bio je vredan. Bio je vredan i znao je posle jedne akcije da pojede i po tri sendviča, ali dobro. Nego, nisam tačno upamtio na koji član ste mislili kada ste spominjali Zakon o Visokom savetu tužilaštva i Zakon o sudijama. A, da, vi ništa niste rekli o zakonima, kao i vaši prethodnici.

Dakle, šta drugo i očekivati od čoveka koji mene napada što sam štrajkovao glađu. Da li sam ja svojim štrajkom glađu ugrozio bilo koga sem samog sebe?

22/1 MZ/IR 13.35 – 13.45

To što se tiče, kako ste rekli, zalizani bumbar, pa za razliku od vas, ja vodim računa i kako se ponašam u Skupštini i kako sam obučen. Samo bih vas zamolio, pošto sam to primetio kada idete hodnicima, nemojte više kroz skupštinske hodnike da idete otkopčanog šlica i otkopčanih dugmića na košulji, molim vas, prvenstveno vas molim zbog mojih koleginica. Nemojte tako da idete poluobučeni kroz Skupštinu. Dakle, to govori o vama koliko ste nekulturni.

I još nešto, pošto spominjete porodicu, ja se ponosim mojim đedovima, a čini mi se da je vaš đed ili deda skoro se odricao od vas i kritikovao vas je. Vi ste na jednoj od sednici rekli – ne, nije mi on đed. E pa, izvinite, za razliku od vas, ja se ponosim svakim svojim đedom i svojom porodicom i svi u mojoj porodici su uvek radili za našu otadžbinu, za Srbiju, a ne za strane službe i strane sile. Hvala.

Hvala vam.
(Miloš Parandilović: Replika.)
Sačekajte. Budite strpljivi malo, to je jedna od lekcija u ovoj „Školi lepih manira gospođice Mile“. Molim vas, pročitajte. To je jedna od lekcija, to je slikovnica, Miloše, pa nije to tako teško.
Prvo replika Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Hvala vam, poštovana predsednice, ja ću o nekoj lepoj stvari za ova dva minuta.

Svi se mi sećamo kada smo bili mladi, išli smo, recimo, kada smo imali 16, 17 godina sa najboljim drugom na more, ko je imao sreće, išao je sa najboljom drugaricom na more, to je bilo kad smo imali do 20 godina, znači u drugoj deceniji života.

Vrlo je neobično da ovaj primerak iz Priboja, ovaj tobdžija ili furundžija, nisam siguran, koji ima našu podršku, ima podršku predsednice Skupštine, ima moju podršku, da se autuje, da izađe iz ormana i da prizna. Vrlo je neobično da on kaže da u četvrtoj deceniji ide na more sa najboljim drugom, da namignemo. Dakle, vrlo je neobično. A zašto to krije, a zašto je to sramota? Zašto je to sramota, kada ima svog Igora sa Savskog venca, koji ga voli i on voli njega i time treba da se ponosi.

I da završim opet jednom lepom stvari, naš veliki mudrac Dušan Radojević je rekao: „San svakog praseta je da umre kao svinja“. San ovog ovde primerka iz Priboja je da živi kao svinja. Hvala vam.

Gospodine Bakarec, preterali ste. Imate opomenu. Nemojte vređati ovakve kao što smo Miloš i ja.
Reč ima narodni poslanik Miloš Parandilović.
Izvolite.

To su ti primerci koji vas predstavljaju ovde, a koje je Vučić okupio. To su te kljusine koje su vama vedete u Skupštini. To su ti ljudi koji nemaju ni srama, ni obraza, ni bilo kakvog nivoa. Ja znam često da povisim ton, znam da budem i grub, ali neki nivo zadržim. Ovo što ste vi okupili ovde, ovo se nigde ne nalazi. Ovo na svetu sa lučem da tražiš, ne možeš da nađeš.

Ti si, Milenko, pogrešio, Krstovog zeta si čitao dijagnozu. On je počeo da radi tamo, Krsta Janjuševića. Pošto ste vi svoju državu, ovu državu, poistovetili kao da pripada vama, kao da vam je od dede ostala, pa delite poslove, njegovu si ti dijagnozu pročitao, burazeru. Evo, to su ti udbaški kadrovi, Mrdić, UDBA te sprema otkako si se rodio, da te postavlja na raznorazne pozicije. I koliko je srpska BIA današnja u problemu govore ovakvi kadrovi. Evo, ovo vam je maksimum koji može da se izvuče iz srpskih službi bezbednosti. Ovo. Ovo što vas danas predstavlja. Ovi holesterol

22/2 MZ/IR

bumbari, ovaj što štrajkuje glađu tamo, služba mu kaže – sad moraš da štrajkuješ. On menja pravosuđe. Ej, čoveče! Pa šta smo mi Bogu zgrešili kao narod, ja se svaki dan pitam, da se nama ovo dešava, kao dan mrmota da živimo, Bog te video.

On predlaže izmene pravosuđa, tužilaštva i ne znam ni ja čega. Advokatska komora u Beogradu vam se pobuni i kaže da je to pokušaj da režim SNS stavi tužilaštvo u džep, a seti se genije koji ima nula dana iskustva, ne godina, nego nula dana iskustva u pravosuđu, da on predlaže set pravosudnih zakona. Eto na šta je naša UDBA spala, da ne može čak ni ozbiljnu podmetačinu da smisli, nego ste svi odreda sprdnja.

Svaka vam čast, kako vi uspete, vi ipak zadržite jedan nivo. Taj nivo je poznat kao Parandilovićev nivo.
Reč ima Milenko Jovanov.

Ovo je sad bilo obraćanje UDBA-i. Ovo je bilo, malo je kod Picule – primi me, hoćemo na sastanak, a ovo je sad o UDBA-i – uzmite mene, vidite, ja sam super, ovi su kreteni, nemojte da oni rade za vas, ja bih bio dobar saradnik. A ko kaže i da nije? A to je posebna tema kako i preko koga dolazi taj posao.

Nego, kad smo kod iskustva, a koji biste vi zakon mogli da predložite, sa svojim iskustvom?

(Miloš Parandilović: O lustraciji.)

O lustraciji? A šta znači lustracija? Vi možete da predložite samo zakon o kastraciji, to je jedino iskustvo koje ste vi rekli da ćete da primenite.

(Miloš Parandilović: To, to.)

E, to, to. Zakon o kastraciji, a ne o lustraciji. Zato što ste vi rekli da ćete to da uradite, jer smo vam pokazali šta ste radili i kako ste radili. Ima slika baš sa tim Selakovićem, kojeg sad proziva.

E sad, čija god bila dijagnoza, ovog ili onog, to što sam ja čitao, niko ne veruje da nije vaša. To je vaš problem. To je problem. Dakle, prvi je ustao vaš kolega ovde iz vaših blokaderskih redova i rekao da je sramota što sam ja to pročitao, jer su to lični podaci, lična dijagnoza jednog čoveka. Tako je, evo. Vi kažete da jesam. E sad, šta se dešava posle toga, zbog građana? Pazite sad, posle toga ustaje on i kaže – ma nije, bre, to nema veze sa mnom, niti sam ja tamo kad išao, niti sam ja takav razgovor imao. Sad kaže – to Krstov zet tamo radi. Pa ne veruje niko. Oni i dalje viču da sam ja kršio zakon.

Sutradan u svim novinama njihovim blokaderskim: „Jovanov, novo dno Skupštine, čitao je lični zdravstveni karton poslanika“. Niko ne veruje njemu da sam čitao ChatGPT. Svi veruju ovom drugom da sam ja prekršio zakon i da sam čitao lične podatke sa psihijatrijskog pregleda jednog poslanika. I sad šta reći čoveku kome njegovo najbliže okruženje ne veruje da je normalan, ali najbliže okruženje. Ovi koji mu aplaudiraju, koji se smeju ovim njegovim budalaštinama, ovim njegovim izlivima gneva itd, niko mu ne veruje da je normalan. Najbolje je ćutati.

Uglješa Mrdić, izvolite.

Zahvaljujem.

Ima ovde među ovim blokaderima, ovi što gledaju mnogo filmove, vole ove istorijske filmove, UDBA više ne postoji, UDBA je 1966. godini, čini mi se, promenila naziv u Službu državne bezbednosti. Ja sam se rodio 1978. godine. Dakle, BIA je formirana 2002. godine. Već kad ste fascinirani našim službama bezbednosti, naučite ove osnovne podatke.

Drugo, interesantna je jedna stvar, da ovde napadate srpsku službu BIA-u, a nisam čuo nijednu kritiku, recimo, na račun neke britanske, nemačke, američke ili neke druge strane službe. Zahvaljujem.

22/3 MZ/IR