Hvala vam.
Član 103. oduzimam od vremena poslaničke grupe.
Sledeći na listi, narodni poslanik Edin Numanović.
18/1 VS/MT 12.55 – 13.05

Uvažena predsednice, zahvaljujem.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava u cilju unapređenja dostupnosti pravde za sve građane, a kroz poboljšanje funkcionisanja državnih organa ističem ovde potrebu građana opštine Tutin da se u njihovu opštinu vrati osnovni sud, prekršajni sud i osnovno javno tužilaštvo. Zašto da se vrate? Zato što su dugi niz godina ove institucije postojale i normalno funkcionisale u ovoj opštini, sve do 2010. godine i te veoma loše reforme pravosuđa, o kojoj je ovde bilo reči i pre mog govora, koja je ukinula ove institucije, prebacila nadležnost na susedni Novi Pazar i u mnogome oštetila pravosudni sistem na ovom terenu, ali nanela štetu i oduzela određena prava samim građanima opštine Tutin.

To je opština u pograničnom delu zemlje sa površinom od oko 741 kilometar kvadratni, kao jedna od većih u zemlji, sa registrovanih nešto više od stotinu sela koja su veoma razuđena. Graniči se sa opštinama Rožaje, Petnjica i Bjelo Polje u Crnoj Gori. Tu su dva granična prelaza, Špiljani, odnosno u narodu poznat kao Mehov krš, i granični prelaz Vuča, Godovo, kao i administrativni prelaz Brnjak. Ovo su činjenice koje čine geografski položaj opštine takvim da sve saobraćajnice koje prolaze kroz nju su izuzetno, izuzetno prometne. Broj stanovnika Tutina je 37.000 prema poslednjem popisu, s tim što recimo u letnjem periodu taj broj poraste i na 50.000 zbog broj žitelja koji žive u dijaspori, odnosno su na privremenom radu u inostranstvu.

U postojećoj organizaciji pravosudnog sistema sudski procesi su često jako dugi, ne efikasni zbog potrebe sudija i drugog osoblja da redovno putuju na relaciji Novi Pazar, gde je sedište, i samog Tutina, gde se nalazi sudska jedinica, pa često građani kažu da nekad i zaborave zašto su se u stvari obratili sudu i tužilaštvu.

Kada govorimo o meštanima na seoskom području, naročito na Pešterskoj visoravni, oni često zbog nekakve formalne proste administrativne procedure, kao što je recimo uzimanje potvrde da se protiv njih ne vodi nikakav krivični postupak, moraju da putuju jednom u Novi Pazar da podnesu zahtev, pa onda drugi put da putuju da bi preuzeli potvrdu. To znači da za neke od njih to je i možda i 200 i više kilometara putovanja za jednu prostu administrativnu formalnu proceduru koju bi mogli da završe u svojoj opštini.

Postoje opštine koje su po veličini, odnosno površini, po broju stanovnika manje od Tutina, a po broju zapremljenih sudskih predmeta daleko manje, kao što su Raška, Brus, Vlasotince, Kuršumlija, Petrovac na Mlavi, Svilajnac, itd., a koje imaju osnovni sud i osnovno javno tužilaštvo. Samo u 2024. godini sudska jedinica u Tutinu je zapremila 1.334 predmeta što jasno pokazuje potrebu za vraćanjem ovih institucija u Tutin.

Naravno da tamo postoje i kadrovski i stručni potencijali, ali i postoji zgrada koja se već ranije dugi niz godina koristila u ovu svrhu. Prema tome, to ne bi iziskivalo posebne ekonomske, odnosno finansijske izdatke.

Odredbom člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama i organima AP jedinica lokalne samouprave vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Ističem opet pohvalu za Ministarstvo policije koje je otpočelo proces otklanjanja disproporcije kada govorimo o nacionalnoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u mestima gde oni žive. Tu naravno zalaganje ministra Zukorlića, ali postoje institucije u kojima ovo još uvek nije rešeno.

18/2 VS/MT

Prema tome, kada govorimo o sudstvu na teritoriji koju pokriva osnovni i prekršajni sud u Novom Pazaru, to je grad Novi Pazar i opština Tutin, živi 139.773 stanovnika, od toga preko 82% Bošnjaka i preko 10% pripadnika srpskog naroda brine nas činjenica da smo krenuli korak nazad, tj. da su oba predsednika, i višeg i osnovnog suda, pripadnici većinskog naroda, što je različito od dosadašnje prakse kada je uvek jedan bio iz reda bošnjačkog naroda.

Posebno nas brine situacija da i u Višem sudu Bošnjaci među sudijama čine manje od 50%.

U stvari, ovo nije samo puko odbrojavanje pripadnika nacionalnih zajednica u sudstvu već prosto uzimajući u obzir zakonske uslove, moralne i profesionalne kvalitete pravilna nacionalna zastupljenost u stvari šalje zdravu, jaku poruku Bošnjacima, poruku poverenja i doprinosi ukupnoj društvenoj stabilnosti.

Prema tome, nadam se da ćemo ovu praksu iz policije nastaviti i u sudstvu i u vatrogasnoj jedinici i svakako da i u VSS, i u VST, manjine zaslužuju da imaju svoje predstavnike. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Bogdan Radovanović.

Poštovane građanke i građani, ove godine postpraznična depresija u Srbiji počinje vanrednom sednicom Skupštine koju je sazvalo 109 članova poslaničke grupe, izvinjavam se organizovane kriminalne grupe koja se zove SNS, svega 40 sati unapred, dakle ad hok i na prečac, raspravljamo između ostalog i o predlozima zakona koji je podneo ovaj lažni štrajkač glađu, a koji se tiču pravosuđa, dakle, treće grane vlasti, koja bi po Ustavu trebalo da bude nezavisna.

Očigledno je da se vama žuri, da dok ste još u mogućnosti, a i sami ste svesni da vam je kraj blizu, da vam je istekao rok trajanja, i pokušavate da još nešto isposlujete za sebe na još nešto i šibicarite, a u ovom slučaju da definitivno i konkretno oduzmete i ono malo samostalnosti tužilaštva i ono malo nezavisnosti sudovima, a ima jedna pesma koja kaže, nije od Ane Bekute, ni od onog osuđenog ubice sa kojim ste lepo mirbožili na Informer žurci, na najradosniji hrišćanski praznik, ali ta pesma kaže ovako – napisali ustave da mozak zaustave, napisali zakone da se bolje zaklone, eno ide istina dronjavo obučena, grbava i mršava, a krvava i pretučena.

Kod vas naprednjaka je apsolutno sve laž, manipulacija, obmana i plagijat. Lažan je vaš patriotizam, lažne su vaše evrointegracije, lažna je vaša briga za narod, kulturno istorijsko nasleđe, za javna dobra, lažno je bratstvo vaše sa agresorom Putinom, lažna vam je naklonost Trampu, lažni su vam oni kontra ćaci mitinzi podrške kojim pokušavate da predstavite kako imate bog zna kakvu podršku, lažni su vam izbori, lažne su vam diplome, lažni su vam studenti, ratni veterani, bajkeri, lažni su vam štrajkači glađu.

Ono jedino što je kod vas pravo i istinito jesu mafijaši i kriminalci kojima ste se okružili i jesu koruptivni poslovi kojima nemilice punite sopstvene džepove koji dovode u pitanje opasnost od gubitka života ljudi, na kraju krajeva i ubijaju ljude.

Ono što je činjenica, dosta toga se reklo i danas i juče o ovim predlozima, izmena i dopuna pravosudnih zakona, a mene zaista sramota da to nazovem mrdićevim zakonima.

Mi smo nekada učili o srpskom građanskom zakoniku iz 844. godine, Jovana Hadžića, ili opšte imovinskom zakoniku Valtazara Bogišića, da bog sačuva mi sada pričamo o nekakvim mrdićevim zakonima.

18/3 VS/MT

Istovremeno pred nama su predlozi odluka o proglašavanju kulturnih dobara od istorijskog značaja, pa tu imamo krunidbene insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića, pokrov za mošti kneza Lazara, skultputa Danibuis kolica iz Dupljaja, ali u naprednjačkoj Srbiji, apsolutno ništa nije sveto, sve je bruto i neto, i sve je zarada.

Šta vas briga za zgradu Generalštaba, kasarnu Petog puka, skulpturu iz Lepenskog vira, kao vas zanima kralj Petar, monahinja Jefimija ili koga ste još želeli, knez Lazar, vas kao briga za to, jer vi ste toliko lukrativni, bestidni, pokvareni da biste zarad opstanka na vlasti prodali apsolutno svako jako dobro.

19/1 JD/LŽ 13.05 – 13.15

Vas ne zanimaju nikakva javna dobra. I, da stvar bude još grotesknija. dakle, predloge ovih odluka nama obrazlaže ministar koji je optužen za falsifikovanje službene isprave, za zloupotrebu službenog položaja prilikom skidanja statusa kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba.

Ko nama garantuje zapravo, da vi sutra nećete trgovati i tim dobrima? Da nećete, recimo kao što ste kompleksom Generalštaba, dolinom Jadra, Dobrinjskim basenom, da nećete sad nuditi i prodavati recimo, i ova dobra koja proglašavamo dobrima od kulturnoistorijskog značaja, ne znam, Rusima, Arapima, Kinezima, Trampovom zetu, nekoj drugo multinacionalnoj kompaniji?

Dakle, vi ljudi, sada ponovo oživljavate projekat seče Košutnjaka. Dakle, neverovatno, izgradnju pola miliona kvadrata umesto šume, naravno po onoj dobro poznatoj mantri – projekat od nacionalnog značaja, što je jel, kao i EXPO, a naravno, iza svega se čuje vaš isključivi cilj da javna sredstva strpate u privatne džepove, sopstvene, svojih tajkuna, naprednjačkih firmi i da ostanete na vlasti, jer za vas ostanak na vlasti znači i ostanak na slobodi. Ali, upravo zbog toga vi bežite od izbora, odlažete izbore.

Mi u Zeleno levom frontu se ne mirimo sa time da pustimo Vučića da nemilice odlaže te izbore. Zalažemo se za to da izbori budu što pre, kako bismo vas razvlastili. Samo sekundu jednu, moram kolegu i komšiju iz Čačka…

Ne morate više ništa, pošto sam vam produžila minut.

Isključen mikrofon.

Sedite, sedite. Važno da vama nije bila lažna ona čalma na glavi za koju ste se hvatali svaki put kada vas uhvati kamera. Važno da to nije bilo lažno.
Reč ima Milica Nikolić.
Izvolite.

Naravno da mi raspravljamo o Mrdićevim zakonima, daleko bilo da se ovde raspravlja o zakonima jednog tublesa.

Ali, znate kako, ovom čoveku zaista nije lako. On je u nekoj ozbiljnoj depresiji, ja bih morala da apelujem na šefa naše poslaničke grupe da ga makar smanji.

Zovemo ga tubles, naravno, on taj nadimak nije dobio po svojoj vulkanizerskoj biografiji, ali osim što nije sposoban da shvati iako mu je čovek juče crtao ovde šta znači tubles, nego posle svega ovog što je rekao, ja bih predložila da njemu ipak damo nadimak neka šuplja bukva, ili deblo.

Evo, na konkretno njegovom primeru ću pokazati zašto je važno da se pravosuđe vrati u ruke naroda. Zamislite, kaže on – pravosuđe treba da bude nezavisno. Pa, treba da bude nezavisno, nezavisno na primer u Požegi od njegovog tate.

Upravo, prethodni govornik je naravno, u skladu sa svojim ponašanjem, sa svojim nasilničkim ponašanjem, sa svojim divljanjem došao na sportsku utakmicu na kojoj su igrala deca. Na toj utakmici se naravno, ponašao divljački, mafijao, kao što je to radio i ispred Narodne skupštine, kao što je to radio u Mionici, vređao decu na terenu, vređao ljude na tribinama, i naravno, MUP podnelo prijavu zbog takvog ponašanja.

Znate šta se desi onda? Prekršajni sud u Požegi donese oslobađajuću presudu, a ne sasluša sve svedoke. Onda se desi to Apelacioni sud u Kragujevcu takvu presudu, naravno poništi i vrati Prekršajnom sudu u Požegu na ponovno odlučivanje zbog njegovog narušavanja javnog reda i mira. Znate šta se onda desi? Onda se desi da Prekršajni sud u Požegi to drži u fioci do zastarelosti.

19/2 JD/LŽ

Za takvo ponašanje nema odgovornosti. Znate, nije se to desilo pre ne znam koliko godina, to se desilo pre možda dve godine, i on danas ovde nama u ovom parlamentu govori kako bi pravosuđe trebalo da bude nezavisno.

Treba da bude nezavisno, naravno, sudstvo nezavisno, tužilaštvo samostalno, ali pravosuđe bi trebalo da bude u rukama naroda, a ne bilo čijeg člana porodice. To ćemo ovim pravosudnim zakonima uraditi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Reč nismo čuli o zakonima. Nismo čuli čak ni nazive ni jednog iz seta pravosudnih zakona, ali smo čuli na desetine uvreda. Ova ovde osoba, neću da mu spomenem ime koji je poznat nasilnik nad ženama, koji je poznat po tome kako se zaleteo na šatoru kojem sa pet ratnih veterana, ratnih heroja štrajkovao glađu i jedanaest dana zaleteo sa dvoje svojih saboraca na šator, kad u šatoru više nije bio niko, sa makazama i klještima u ruci bacao se pod šator i kidao konopce, ovaj junak ovde preko puta, poznati nasilnik nad ženama, kompleksaš bez ikakve i radne karijere i političke karijere, ne cene ga ni u rodnom mestu.

Čujem da ga ne cene ni u njegovoj poslaničkog grupi, da su čak počeli da mu govore da se izglupirao sa onom ćalmom ala Šojić, jer je odmah sutradan skinuo ćalmu, a nije bilo nigde ožiljka. Rekli su mu njegovi saborci u skupštinskom holu – nemoj više ovakvu štetu da nam ti donosiš. Još tri nadimka su rekli iz poštovanja prema skupštini, neću da kažem kako su te nazvali.

Dakle, ja bih samo zamolio kolege iz opozicije, pardon, vas blokadere – ajde, kada govorimo o setu pravosudnih zakona, kada govorimo o poštovanju pravne države, kada govorimo o borbi za istinu i pravdu, kada govorimo o nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, hajte recite nešto o zakonima, pa iskritikujte jedan član, jedan stav koji sam predložio, barem naučite da citirate. Hvala.