Hvala poštovana predsednice.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i građani Republike Srbije, danas je pred nama više značajnih zakona i odluka. Moje kolege su govorile o pravosudnom paketu koji treba da doprinese efikasnom i zakonitom radu pravosudnih organa, a ja bih se kratko osvrnula na listu kandidata za članove Komisije za reviziju, verifikaciju, kontrolu tačnosti i ažuriranje biračkog spiska.

Ova Komisija je rezultat izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koje su opet bile produkt volje vladajuće koalicije da se prevladaju konflikti koji se aktuelizuju uvek u toku izbornih procesa, a to su ažurnost i tačnost biračkih spiskova. Stalno izražavana sumnja dela opozicije da birački spiskovi nisu ažurni bila je često motivisana izbornim rezultatima, ali isto tako svima je jasno da je birački spisak živa materija koja se menja na dnevnom nivou.

25/2 MT/LŽ

Da bi se sprečile bilo kakve spekulacije izmenama Zakona o biračkom spisku uneta je i izmena prema kojoj se upisivanje u birački spisak zbog promene mesta prebivališta i odlaska u drugu opštinu može izvršiti tek nakon šest meseci od promene prebivališta. Mislim da će zadatak ove Komisije biti složen, a u sprovođenju kontrole je neophodna najneposrednija saradnja sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je zaduženo za biračke spiskove. Dobro je da su u skladu sa zakonom predloženi svi članovi i zamenici članova ove Komisije, što garantuje dobru saradnju i efikasan rad.

Osvrnula bih se takođe na Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima kojim se predlaže da se obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme, zbog privremenog povećanog obima posla odloži do 1. januara 2027. godine.

Može se ova izmena činiti samo formalnom, ali u suštini nije pomeranje roka samo formalnost, to je produženje roka kojim se omogućava zapošljavanje na određeno vreme u kraćem roku bez raspisivanja konkursa, što prema dosadašnjem iskustvu i praksi i zahtevaju poslovi zbog kojih se i vrši zapošljavanje na određeno vreme. Jer, poznato je da je raspisivanje konkursa za prijem državnih službenika na neodređeno vreme i njegovo sprovođenje potrebno više od tri meseca jer su takve procedure. Ukoliko bi se ovi uslovi primenili i na zapošljavanje na određeno vreme smatramo da bi se značajno uticalo na efikasnost i funkcionalnost državnih organa koji u slučaju potrebe za radom na određeno vreme moraju da sprovedu celovit konkursni postupak.

Početkom prošle godine smo usvojili izmene ovog zakona kojima je uvedena obaveza provere kompetencija za državne službenike koji se zapošljavaju na određeno vreme, što je potpuno opravdano sa stanovišta potrebe da u javnoj upravi rade motivisani i odgovarajući službenici.

S druge strane, jasno je da je jedan od ciljeva uvođenja konkursa za zapošljavanje na određeno vreme važno zbog pružanja mogućnosti da se državni službenici koji su zaposleni na određeno vreme kasnije mogu javiti na interne konkurse za zapošljavanje na neodređeno vreme čime bi se mogla vršiti pozitivna selekcija kadrova u javnoj upravi, odnosno oni koji pokažu najbolje rezultate a zaposleni su na određeno vreme mogli bi aplicirati za rad na neodređeno vreme i time bi se obezbedili kvalitetniji kadrovi, a time i efikasan aparat u službi građana. Jer, kompetentna, odgovorna, odnosno dobra javna uprava je izuzetno važan preduslov za sprovođenje društvenih reformi, za jačanje pravne države i približavanje države građanima koji svoja prava ostvaruju upravo pred državnim organima.

Za kvalitetnu javnu upravu su važni i drugi uslovi, kao što su napredovanje u karijeri, plate, uslovi rada. Stimulativni uslovi što se tiče napredovanja značajno su unapređeni i poslednjim izmenama Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika, koje smo usvojili početkom decembra 2025. godine.

Iz toga se vidi pojačana briga države za stvaranje kompetentne državne administracije i dodatno motivisanje mladih da rade u državnim organima i daju svoj kreativni doprinos izgradnji dobre prakse i unapređenju funkcionalnosti i kompetentnosti celokupnog državnog aparata koji uvek mora biti u funkciji efikasnog ostvarivanja prava svih građana pred državnim organima. Zato možemo reći da državna uprava predstavlja osnov poverenja građana u državu.

Zahvaljujem.

25/3 MT/LŽ

Hvala vama.
Ahmedin Škrijelj, imate nekih 10 sekundi. Da li želite da iskoristite? (Ne.)
Reč ima Edin Đerlek.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na set izmena i dopuna pravosudnih zakona koje smatram veoma važnim za sve građane Republike Srbije, a posebno važnim za Bošnjake i položaj Bošnjaka u našoj zemlji.

Naime, Ustav Republike Srbije u članu 70. jasno propisuje da se prilikom zapošljavanja u državnim organima vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. To isto propisuje Zakon o sudijama u članu 52. Međutim, ni Ustav Republike Srbije, ni Zakon o sudijama se ne poštuju u našoj zemlji, i to najbolje možemo videti na primeru Bošnjaka i njihovoj zastupljenosti u sudu, u tužilaštvu, u policiji, u vatrogasnoj jedinici i u ostalim držanim organima.

Očigledno je da neko misli da to treba da bude tako i da je to normalno, međutim to je sve samo nije normalno. Nije normalno da u gradu Novom Pazaru, u kome 80% stanovništva čine Bošnjaci, odnosno većinu, da ti isti Bošnjaci budu manjina i u Prekršajnom i u Višem sudu i pored toga što ispunjavaju sve kvalifikacije za ta mesta. Nije normalno da predsednici ni Osnovnog, ni Višeg suda u Novom Pazaru ne budu Bošnjaci iako čine većinu, iako imaju kvalifikovana lica za takva mesta, kao što nije normalno da nam Ustavni sud kaže da je cilj ove odredbe neodgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina, kako to piše u Ustavu, već, pazite molim vas ovu argumentaciju, osiguravanje vidljivosti društvene raznolikosti.

26/1 JD/LjL 15.25 - 15.35

Vidljivost i društvena raznolikost - kao da smo mi neka egzotična vrsta. To je isto kao kada nam RTS kaže da ne može uvesti redakciju na bosanskom jeziku zato što bosanski jezik, kažu, ne postoji, negirajući tako identitet bošnjačkog naroda i kršeći i Ustav i zakon ove zemlje. Pri tom, paradoksalno ignorišući činjenicu da u našem obrazovnom sistemu postoje udžbenici na bosanskom jeziku, odobreni od Ministarstva prosvete ove države. Pazite kakvu zastrašujuću poruku nam šalje javni servis Srbije.

Ovo govorim kao digresiju samo da bih vam ilustrovao ambijent koji se kreira. I kada na to sve dodate sveukupno stanje u Sandžaku, devastiranim sandžačkim opštinama, najveću stopu nezaposlenosti, najveću stopu siromaštva, masovan odlazak mladih ljudi, urušavanje jedne od najvažnijih ustanova i institucija kao što je državni univerzitet u Novom Pazaru za vreme Zane Dolićanin, ne može da nam bude dobro. Ali ne može da bude dobro ni Srbima ni Bošnjacima. O tome se ovde radi. Ni srpskoj ni bošnjačkoj deci, koja zajedno žele da žive tu i zajedno žele da grade neku svetliju budućnost, poštujući jedni druge i poštujući ustave i zakone ove zemlje. A moglo bi da nam bude dobro, samo uz malo više odgovornosti i malo više senzibiliteta za tu sredinu i za taj kraj.

To je sve što tražimo, ni manje ni više od toga. I to moraju poštovati svi, naročito državni organi u ovoj zemlji, jer to je naše pravo kao ravnopravnih građana ove zemlje. Mi nismo birani ovde da ćutimo o problemima, niti da pritiskamo taster, već smo birani da jasno govorimo o problemima koji nas tište, da branimo individualna i kolektivna prava i našeg naroda i svih građana Republike Srbije i od toga nikada nećemo odustati.

Hvala vam.
Aleksandar Pavić, imate nekih 30 sekundi, da li želite da iskoristite? (Ne)
Reč ima Uglješa Grgur. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, članovi Vlade, kolege poslanici, kada bi napravili sada anketu neku u Srbiji šta nam je najslabija tačka i šta muči sve građane Srbije, odgovor bi bio - tužioci i sudije. Tako bi naš narod rekao. Znači, svo zlo potiče od tužilaca i sudija od 2000. godine, slobodno mogu da kažem, da su nam svo zlo oni naneli.

Lice sam koje legitimno može da govori o njima, jer sam bio žrtva Tužilaštva za organizovani kriminal na pravdi boga, 1. oktobra 2008. godine, gde je glavni tužilac Miljko Radisavljević po Srbiji hapsio sve što je vredelo, časne i poštene ljude. Nas su tada, 25 časnih i uglednih ljudi uhapsili na pravdi boga, držali nas godinu dana u pritvoru, sprovodili nad nama razne metode, od toga da nas bude i u 3 sata noću da dajemo izjave i da optužujemo druge ili bilo šta, znači, sve ono najgore što je moglo da se radi, to su radili.

Koliko vidim, ti metodi su i dan danas ostali. Tada je Miljko Radisavljević, ne samo da je bio bog i batina za Tužilaštvo za organizovani kriminal, bio je bog i batina i za pravosuđe, za sudije. On je naređivao i tužiocima i sudijama, tužiocima kako će da pišu optužnice a sudijama kako će da sude. Mi smo igrom slučaja, zahvaljujući sudiji Specijalnog suda, časnoj Maji Kovačević Tomić, oslobođeni i u prvom i u drugom stepenu, jer nije podlegla zloglasnom Miljku Radisavljeviću. Tada smo ga i zvali tako, svi su ga tako zvali. Setimo se te njegove optužnice, od đubretarske mafije, stečajne mafije, građevinske mafije i raznih mafija, sve su pale u vodu i država

26/2 JD/LjL

Srbija je samo za troškove po jednom oslobođenom koji je bio zahvaćen optužnicom plaćala, pošto je to suđenje trajalo i pet godina, konkretno u mom slučaju, platili su po šest-sedam miliona po jednom optuženom članu. Znači, to su ogromne pare.

U svemu tome mu se priključila i Zagorka Dolovac, jedna tužilja iz Novog Sada, koja je bila ondašnji zamenik Osnovnog javnog tužioca, nestručna, koja je više vremena provela na bolovanju nego što se bavila tužilačkim poslom, niti to ume čak i da radi. Ali, spletom okolnosti vojvođanskih stranaka i Demokratske stranke, ona je vinuta u nebesa i tako je došla do glavne vrhovne tužilje Srbije a apsolutno se slažem i sa kolegom koji je rekao da je upletena i sa raznim stranim službama. Jer, šta će naš tužilac da radi sa strancima? Kakve veze ima da tužilac ide po ambasadama i sa stranim službama? Kada sam video na Odboru za pravosuđe, ja nisam bio u toku, mislio sam da je taj Miljko Radisavljević nestao, da je njemu mesto u zatvoru, kada sam video da je njen pomoćnik tamo, zamalo me šlog nije udario, nisam mogao da verujem da taj čovek još drži to pravosuđe.

Šta je poenta priče? Sve ono što su radili, i meni 2008. godine, to i dan danas isto rade. Ja ne želim da budem advokat ovde ni ministru Selakoviću ni bilo kome, ali zamislite, optuže ga za krivično delo zloupotreba službenog položaja. Da bi optužili nekoga za zloupotrebu službenog položaja, vi morate da imate drugu stranu, oštećenu stranu, gde mora da podnese ta druga strana odštetni zahtev u čemu je oštećena. Znači, to kad ne znate kome šta da prikačite, prikačite mu zloupotrebu službenog položaja koja apsolutno ne može ni da prođe, niti bilo šta.

Tako se nanosi ljaga na ljude, tako se brukaju ljudi, tako se ljudi obeležavaju u nekim zemljama. Samo da podsetim i naše gledaoce i sve, kada je oslobođen u krajnjem ishodu pravnosnažnom presudom, on je na neki način obeležen jer je progonjen na pravdi Boga od tih tužilaca.

Da ne govorimo da su zahvaljujući tim tužiocima i sudijama gde se ne poštuje ni Zakon o parničnom postupku, ni o krivičnom postupku, ni krivični zakonik. U parničkom postupku, recimo, kaže da na pripremnom ročištu ili na glavnom ročištu ako nije bilo pripremnog ročišta dostave se svi podaci, dokazi o nečemu, to niko živ ne poštuje, onda građani često iz neznanja svi optužuju ministra pravde.

Želim da kažem da ministar pravde nema nikakve ingerencije niti nad tužilaštvom, niti nad pravosuđem. Znači, on je tu nemoćan, ne može ništa da uradi, sve je u njihovim rukama.

Šta bih ja još predložio? Predložio bih da zgrade, govorim i za budućnost, da se uredi i pravosuđe i tužilaštvo, da zgrade tužilaštva i sudova moraju biti odvojene. Ne mogu oni biti u istoj zgradi pod istim krovom, to se mora odvojiti.

Što se tiče građana gde su oštećeni prodajom zemljoradničkih zadruga, uvođenjem tih izvršitelja niko od tužioca niti sudija nije na strani običnog građanina. Samo ću vam reći da Zakon o javnom tužilaštvu, njegov 23. član, što po meni treba da se menja, uopšte nije dobar. Propisano je da vrhovni javni tužilac može da izvrši uvid u svaki predmet.

To u suštini znači da tako može da kontroliše svaki predmet u Republici Srbiji. Neka naši građani to dobro znaju. To u suštini to znači.

To treba promeniti i reći – ako javni tužilac koji postupa u konkretnom predmetu ima neki problem koji ne može sam da reši, da se obrati glavnom javnom tužioci, pa ako je i on u dilemi tada može da se sazove kolegijum radi zauzimanja pravnog stava u konkretnom predmetu.

27/1 GD/JG 15.35 – 15.45

Ta Zagorka Dolovac nikada nije zaštitila sve otete zemljoradničke zadruge što su do 2010. godine otete našim zadrugarima, nisu pomogle niti sudije Privrednog suda, niti bilo ko nije stao u zaštitu tim ljudima.

Zalažem se da jednog dana i revizija svih tih predmeta otvori, da se sve to preispita, jer tu nezakonitosti ima gde god zagrebete.

Nije dobar ni član 92. postojećeg Zakona o javnom tužilaštvu i to treba menjati u smislu da Visoki savet tužilaštva donosi odluku o izboru glavnog javnog tužioca i javnog tužioca na osnovu rang liste i osvojenih bodova prilikom rangiranja. To je pravo rešenje. Sada trenutno taj član se zloupotrebljava i prvi na rang listi ima 70 bodova, a pet ima 65 bodova i Visoki savet izabere za javnog tužioca tog petog sa liste. To je rađeno do sada i rang lista sa bodovima se nije poštovala, pa celo bodovanje onda gubi smisao.

Znači, mi moramo se strogo pridržavati zakona. Sudije i tužioci su ti… Na zapadu tužilac hiljadu očiju će otvoriti i hiljadu dokaza da izvede ako će protiv nekog da digne optužnicu. Znači, mora da je milion posto siguran da je neko kriv, a kod nas, ako hoće nekom na pravdi Boga vrat da slome, oni ga optuže, provuku ga kroz medije i naprave zlo.

Setimo se samo da vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac nikada se nije oglasila ni o slučaju prisluškivanja predsednika države, kada mu je spremljen atentat i svašta kada se radilo i kada ja lično znam, jer se njegov otac Anđelko prisluškivao i sve kada je rađeno, nikada se tu nije oglasila, niti je dala bilo kakvu izjavu.

Rekoh malopre, po ovom članu 92. Zakona o javnom tužilaštvu, ona ako je dobronamerna i ako misli svima dobro, morala je da reaguje.

Ja sam još 2012. godine, znate kada je to bilo, pre trinaest godina, govorio da će ona napraviti zlo u Srbiji, Zagorka Dolovac. Niko me nikada nije poslušao. Evo posle trinaest godina shvatili smo da ona čini zlo. Ona je ta koja komanduje tužilaštvom. Ona je ojačala za trinaest godina. Dovela je svoje tužioce, svoje sudije.

Tužilaštvo za organizovani kriminal pripada Višem tužilaštvu u Beogradu. Znači, glavni tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu bi trebao da bude nadležan za Tužilaštvo za organizovani kriminal. Zbog čega će predsednik da bude glavni tužilac za organizovani kriminal, kada imamo višeg tužioca? To je njegova funkcija da radi i to je naopako postavljeno i urađeno.

Znači, da bi zaštitili naše građane, sve ljude u ovoj Srbiji, mi moramo da imamo zdrav pravosudni sistem koji će činiti časne i poštene sudije i tužioci i ja sam zato da se jednog dana menja Ustav i da se tužioci i sudije biraju na izborima isto kao što se biraju narodni poslanici. Ako časno radiš svoj posao, bićeš izabran od strane naroda, a ako ne radiš časno, nećeš biti izabran. Ne možeš ti da činiš zlo narodu toliko godina i da i dalje budeš vrhovni tužilac, državni i da niko ne može da te skloni, ni promeni. Eto to je zlo i naopako.

Zalažem se da tužilaštvo i sudstvo koje se nadam da ćemo izlečiti i koje mora biti ozdravljeno, da će mnogo pomoći našim građanima da dođu do istine, da dođu do pravde. Mnogi građani su opljačkani oštećeni od izvršitelja, od svega.

Želim ministru Vujiću da se zahvalim koliko može, ja kao narodni poslanik ga kontaktiram, i pomogne građanima Srbije. Stvarno, za svaku pohvalu. Da ga javno pohvalim. Čujem da ovih dana napadaju i ministra Vujića, a ne znaju da se bori za svakog građanina. Ja to lično znam i zato želim da ga pohvalim. Sve što je dobro pohvaliću, što nije, kritikovaću.

27/2 GD/JG

Dajem podršku da se Zakon pravosudni promeni, da ide u boljem smislu, da mislimo ne deset godina unapred, da pedeset godina mislimo unapred, da zaštitimo svakog građanina i da ingerencije tužilaca i sudija budu kontrolisane, da rade, a ne da se sve svodi na politički progon. Kod nas se sve svodi na politički progon. Ovog jadnog ministra Selakovića optužiše za zloupotrebu službenu položaja, što malopre rekoh, a nigde nema oštećenog. Da bi bilo krivičnog dela, zloupotrebe službenog položaja, moramo imati drugu oštećenu stranu koja će podneti odštetni zahtev ili bilo šta. To laik zna, ali to je ono što prolazi i to je ono što ta kombinacija Zagorke Dolovac, Miljka Radisavljevića i gde vidimo sad glavnog tužioca za organizovani kriminal Nenadića, koji je i on pao pod njihov uticaj, a ovde je biran u Skupštini.

Ne znam, on je došao iz Čačka. On je bio čovek policajac. Posle je bio advokat. Izabran je za glavnog tužioca. Lično, nisam zadovoljan radom tužilaštva, ni sudstva, jer mislim da su ogromno zlo naneli građanima Srbije. To se mora ispraviti i tada sam još 2012. godine rekao, pošto tačno znam Zagorka Dolovac kako razmišlja, koji je njen cilj i strani interesi, da će udarati protiv nove vlasti koja bude došla i tačno to kada je ojačala, to je počela i da radi.

Svako treba da odgovara. Zakon mora biti za svakog isti, pa taman od čistača cipele do predsednika države. Nemojmo lažno optuživati nekoga. Nemojmo ljude sramotiti i bilo šta.

Hvala vam.
Sada je na redu narodni poslanik Veroljub Arsić, ali pošto idemo za-protiv, da li Uroš Đokić sada želi reč? (Da.)
Reč ima Uroš Đokić.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, dobra vest je da je danas pred nama set pravosudnih zakona, jer u pregovorima za priključenje Srbije EU taj Klaster 23, koji se tiče stanja u srpskom pravosuđu, vladavine prava jako je sporan i važno je da o tome razgovaramo. Međutim, mi iz Narodnog pokreta Srbije Mike Aleksića se pitamo, gospodo, mora li to ovako. Da li moramo da razgovaramo o setu ovako važnih zakona, bez prethodno pribavljenog mišljenja bilo koje strukovne organizacije, bez javne rasprave, bez odluke stručnih tela i bez mišljenja Venecijanske komisije, jer očigledno je da ovde nije u pitanju bilo kakvo sistemsko poboljšanje stanja u pravosuđu, već je u pitanju vaše sistemsko zaobilaženje bilo kakvih jasnih i otvorenih procedura u koje bi građani mogli da budu uključeni.

Vlada je pre manje od mesec dana podnela Visokom savetu sudstva nacrt Predloga izmena Zakona o sudijama na koji je Visoki savet dao negativno mišljenje i vi ste se dosetili da sada to pređe na jednog poslanika kako bismo sve ove procedure zaobišli i kako biste mogli da pišete šta god tamo želite.

Juče je gospodin Jovanov čitav dan nama držao predavanje kako mi ne shvatamo ustavna ovlašćenja i kako mi ne razumemo da bilo koji poslanik može da podnese bilo koji Predlog zakona. Tačno je, gospodine Jovanov. Može bilo koji poslanik, može čak i poslanik koji ništa ne zna o pravosuđu, koji nikad nije radio u pravosuđu, ali to nije zaista začuđujuće za vas. Vama je čovek koji je bio dispečer, tačnije koji je znao da ispreče prase, bio direktor EPS-a, pa onda je potpuno normalno da jedan Uglješa Mrdić može da predlaže ovakve sistemske promene zakona.

Meni je ovde jako zanimljivo, gospodine Mrdiću, ovaj vaš Predlog zakona za formiranje 4. Opštinskog suda u Beogradu i prateća tužilaštva i tamo ste lepo naveli da vi kažete da za primenu ovog zakona nisu potrebna nikakva dodatna finansijska sredstava u budžetu Republike Srbije i ovo je, gospodine Mrdiću, izgleda

27/3 GD/JG

odgovor na ono pitanje koje vam je kolega Stefan Jovanović dva dana postavljao – gde ste završili prve dve godine Pravnog fakulteta? Meni jedino pada na pamet da ste vi prve dve godine studirali ekonomske nauke, pa onda prešli na Pravni fakultet jer je to jedino objašnjenje kako je moguće da, pored toga što ste pravnik, ste i ekonomski genije ove vrste.

Ja bih vam zaista predložio da vidimo da vas možda Kričak i Žmirić dodatno obezbeđuju, jer bi bilo zaista pametno da sačuvamo ovakvog genija.

Što se tiče ovog zakona, on mi je takođe veoma zanimljiv jer ja dolazim iz Bajine Bašte. Reformom pravosuđa 2009. i 2010. godine Bajina Bašta je ostala bez osnovnog suda, ali onda je došla reforma 2014. godine i znate li ko tada nije želeo da vrati status osnovnog suda Bajinoj Bašti? Onaj čovek što se juče ovde busao u grude srpske, sa sve optužnicom za kriminal i za korupciju visokog nivoa. Tadašnji ministar Nikola Selaković, tako je.

28/1 TĐ/IR 15.45 – 15.55

Tada je njemu u kabinet dolazio predsednik opštine da ga moli da vrati status osnovnog suda. Tada je dolazio da mu objasni da je to jedno pogranično mesto, da je to najlepša mala varoš u Srbiji, koja će lagano da se gasi ako ostane bez institucija. Tada je dolazio da mu objasni da ljudi koji žive u bajinobaštanskim selima, potarskim selima ili podpolenskim, u Jasikovicama, koji žive na Tari, koji žive u Rastištu, koji žive u Zaovinama treba sa 1.000 metara nadmorske visine da putuju 70 kilometara da dobiju pravo na pristup sudu.

Šta je Selaković tad govorio? On je i tada vršio zloupotrebu svoje funkcije na štetu građana, a u korist partije. Tada je govorio - ne može ako niste članovi SNS. On nam se i tada svetio. E, pa baš zato, gospodo, što se i tada svetio i baš zato što i tada niste stali na stranu Bajinobaštana, baš zato što sada pred lokalne izbore targetirate lokalne ljude i šaljete na saslušanja, baš zato što je pre dva dana troje mladih ljudi koji gaje malu decu, i Ivan Majić, i Petar Pavlović, koji su izgubili i svoj posao, samo zato što neće u „Pro TENT“ da skupljaju kapilarne glasove i neće da budu članovi sekte, e pa baš zato ćemo na proleće u Bajinoj Bašti i mi iz političkih stranaka, i naša omladina, i građani stajati u jednom frontu na lokalnim izborima, kada ćemo vam pokazati šta Bajinobaštani vide u nama.

Uskratili ste nam pravo na pristup sudu, uskratili ste nam pravo na lečenje, ukinuli ste nam puteve i, gospodo, to vam neće proći, jer lokalne samouprave od vas ne traže dozvolu da postoje. Lokalne samouprave traže odgovornost, a vreme odgovornosti u Bajinoj Bašti dolazi vrlo brzo, dolazi na proleće. Ja vam ovo ne govorim, kao neko ko to posmatra sa strane, ja vam ovo govorim kao čovek, koji već sutra Bajinobaštane mora da pogleda u oči, a vama tamo više nije mesto. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Videćemo kako će to da ide, nešto vam taj jedinstveni front nije krenuo od ruke ni u Kuli ni u Palanci, tako da polako - prvo skoči pa reci hop, ali, Bože moj, vox populi, vox Dei, ako narod bude glasao za vas, čestitaćemo vam pobedu i to je to. Nema potrebe da pretite time, valjda nije pretnja za bilo koga pobediti na izborima.

Vi ste dovoljno obrazovani da znate vrlo dobro ono o čemu sam ja govorio i da razumete to o čemu sam govorio, a kao dokaz da sam u pravu izneću vam činjenicu da smo pre godinu dana, jel godinu dana prošlo, hajde nemojte me držati za reč, ali svakako tokom ovog mandata, imali predložen zakon za koji ste vi glasali, koji ste zastupali, koji ste podržavali i koji je predložila Danijela Nestorović, a zakon se ticao litijuma i rudarenja litijuma. Koliko ja znam, a znam da je Danijela Nestorović advokat, što podrazumeva da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom itd. To dalje znači da ona nije rudar, da ona sa tim nikakve veze nema, da se ona iz hobija bavi ekologijom, a kako se time bave u vidu zanata to je posebna tema i bolje o tome da sada ne otvaramo priču, prosto ljudi nisu tu, pa nije fer ni korektno.

Dakle, svaki poslanik, bez obzira na svoje obrazovanje, može da predloži bilo kakav zakon. Ovo o čemu vi govorite, gde se traži struka, ako se malo podsetite ustavnog prava, setićete se da je takav sistem postojao u Fašističkoj Italiji, gde su ti komorski sistemi zapravo funkcionisali u parlamentu i gde su se struke određivale o tome isključivo u svojoj oblasti. U demokratiji toga nema, dakle, svaki poslanik može da predloži zakon kakav misli da treba da predloži i vi ste to, siguran sam, vrlo dobro razumeli, a sa druge strane nema potrebe samim tim da osporavate bilo kom poslaniku pravo da to radi. Hvala.

28/2 TĐ/IR

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Izvolite.
UGLjEŠA MRDIĆ. Zahvaljujem, predsednice.
Da kratko odgovorim iako je to već uradio odlično Milenko Jovanov, moj prijatelj, brat i saborac. Dakle, prema Ustavu Republike Srbije narodni poslanik ima pravo da predloži zakon, a vi kada nemate argumentaciju za kritike delova zakona, samo ste se uhvatili jednog zakona, onda krećete sa ličnim uvredama. Odmah da vam kažem, meni ne treba obezbeđenje ni SAJ-a, niti bilo koje druge organizacione jedinice MUP-a da bi me sačuvalo od vas. Ne bojim se vas blokadera.
Što se tiče ovoga što ste rekli za Treći i četvrti osnovni sud, pogrešili ste, nisam ja predložio opštinski sud. Opštinski sudovi više ne postoje, sad su to osnovni sudovi. Dakle, ja bih samo zamolio da pročitate zakon, da vidite koje su nove nadležnosti itd, a to što se tiče moje struke, to sam vam već govorio u decembru kada ste me napadali zbog štrajka glađu. Dakle, evo, reći ću vam, ja sam diplomirani pravnik sa položenim advokatskim pravosudnim ispitom, angažovao sam u profesuri, predajem pravne predmete, autor sam nekoliko udžbenika i članaka i u međunarodnim časopisima iz oblasti prava, tako da za sebe mogu da kažem i da sam stručan za ovo. Hvala.