Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik dr Anna Oreg.
Izvolite.

Hvala.

Ova sednica zapravo služi da biste vi vanredno i po nekakvom ubrzanom postupku prikazali vašu bipolarnu politiku. Naime, sa jedne strane menjate Zakon o biračkom spisku ne bili ste udovoljili Evropskoj komisiji, a sa druge strane nećete da se sastanete sa predstavnicima Evropskog parlamenta i, da stvar bude gora, ovde raspravljate o setu nekakvih pravosudnih zakona koji nas samo udaljavaju od EU.

Ti zakoni služe isključivo tome da biste se vi obračunali sa delom tužilaštva koje vama ne odgovara, a sa druge strane da nagradite one sudije koji su vam izuzetno lojalni, pa tako između ostalog i sudiju, predsednika Višeg suda u Beogradu, Dragana Miloševića, a za čije ime se vezuju brojne afere, ali ono što ja želim da i vi znate i svi znaju i građani znaju - to je čovek koji je svojim potpisom legalizovao protivzakonit nalog na osnovu čega je BIA mene tajno pratila i snimala duže od godinu dana.

Ovde sam postavila poslaničko pitanje, zvanično, da se utvrdi razlog mog praćenja. Ja na to imam pravo, odgovora nema. Molim predsednicu Skupštine da mi kaže čemu uopšte služe poslanička pitanja ako ćemo mi ostati bez odgovora. Takođe vas molim da se vi svi konačno odredite u kom pravcu vodite našu zemlju, jer nam je svima jasno da to pravac EU nije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Samo ću kratko da odgovorim.

Ovi zakoni ne samo da nisu udaljavanje od EU, ovi zakoni su približavanje EU i približavanje pravosudnog sistema Srbije najrazvijenijim zemljama sveta. Pošto su vam puna usta EU i zapada, vama da kažem, blokaderima, da se malo upoznate na koji način se biraju tužioci, recimo u Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Francuskoj, Španiji, Belgiji, Holandiji, Sjedinjenim Američkim Državama, i tu ćete doći do saznanja, do konkretnih podataka koliko je tu velika uloga u izboru tužilaca i izvršne i zakonodavne vlasti.

Samo ovde je kod nas u Srbiji, zahvaljujući ovima koji trenutno vode tužilaštvo u Srbiji, posebno ovaj JTOK, napravljena atmosfera da tužiocima niko ne sme ništa. Dakle, tužioci, Vrhovno tužilaštvo, vrhovni tužilac treba da podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, ne zapadnim ambasadama, ne nekim unutrašnjim ili spoljnim centrima moći.

Dakle, ja vam mogu ovde detaljno navesti primere, recimo gde konkretno, u kojim državama je ministar pravde na čelu tog tužilaštva, na koji način premijer i vlada postavljaju tužioce, kakva je uloga skupštine kao zakonodavne vlasti što se tiče konkretnog izbora tužilaca, a ovde je sada u Srbiji atmosfera da ne smemo da komentarišemo rad vrhovnog tužioca, ne smemo da glasamo na Odboru za pravosuđe za ne usvajanje njenih izveštaja, ne smemo da kritikujemo loš rad tužioca za organizovani kriminal. Dakle, kada govorite o zapadnom sistemu vrednosti, dobro se pripremite, zapadni sistem vrednosti, što se tiče uređenja tužilaštva i sudstva, nama odgovara. Hvala.

14/2 TĐ/JG

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Kralj.
Izvolite.

Hvala vam uvažena predsednice.

Uvaženi ministri, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu iz oblasti pravosuđa predloženo je pet zakonskih izmena i bojim se da će ona koja je praktično najvažnija ostati u senci borbe vlasti i opozicije, pa i nekih unutar tužilačkih previranja za koje ne bi smelo da bude mesta. Tu mislim na zakon koji predviđa osnivanje četvrtog osnovnog suda u Beogradu i ja sam već pričala na jednoj od prošlih sednica da je osnivanje još jednog beogradskog suda zaista nasušna potreba našeg glavnog grada.

Treći osnovni sud je preopterećen i zaista ovim putem želim sudijama Trećeg suda da kažem – svaka čast kako se nose sa brojem predmeta za koji je svaki od njih zadužen. Daću jedan primer, pošto je moj muž je iz Crne Gore, pa eto otuda znam da Crna Gora sa negde oko 600.000 stanovnika ima petnaest osnovnih sudova, a opštine Novi Beograd, Surčin i Zemun sa preko 400.000 stanovnika imaju jedan osnovi sud.

Dakle, već ovo poređenje, već ova paralela govori o tome kolika je potreba za postojanjem još jednog, ako ne i više sudova i tužilaštava u Beogradu. Naime, svi znamo koliko postupci traju, koliki su razmaci između dva ročišta i ako biste danas podneli tužbu, prvo ročište bi bilo zakazano za nekih pet ili šest meseci. To je nešto što je nedopustivo i mislim da je osnivanje četvrtog suda i četvrtom osnovnog tužilaštva u Beogradu zaista jedan korak ka rešenju, ali opet apelujem na to da ima prostora i za peti i za šesti sud.

U tom smislu hoću ovom prilikom da apelujem na Ministarstvo pravde i na VSS da se taj četvrti sud, novoosnovani, kadrovski ne popunjava samo upućivanjem sudija i tužilaca iz Trećeg suda, već da se raspiše konkurs za izbor novih sudija i novih tužilaca, jer ako opet na toj teritoriji za taj broj predmeta bude zadužen isti broj sudija, onda nismo mnogo toga uradili. Dakle, izuzetno je potrebno povećati broj sudija i tužilaca.

Dakle, ključno je da imamo efikasno pravosuđe, pravosuđe koje će raditi po slovu zakona koje će se starati da niko ne bude zaštićen ni svojom funkcijom, ni poznanstvom, ni statusom, ni na koji način, ali da isto tako nema ni nezaštićenih, a nažalost čovek koji se obrati sudu, podnese tužbu, pa onda čeka pet, šest, sedam meseci da se o njegovom predmetu održi pripremno ročište, kroz ceo taj period je nezaštićen. Moramo da radimo na rešenju tog problema koji je jako dobro poznat svima onima koji rade u pravosuđu, ali i svima onima koji nisu imali sreću da izbegnu obraćanje sudu, a kada to pričam mislim na decu koja čekaju da im sud odredi iznos alimentacije, mislim o zaposlenima koji čekaju isplatu zarade itd, o vrlo osetljivim, egzistencijalnim sporovima. Znači, to je ono što nam je negde najbliže srcu i na kojim primerima najbolje možemo da razumemo srž problema.

Kada je reč o ostalim predloženim zakonima iz seta pravosudnih, moram da se vratim par godina unazad, u 2021. godinu, kada smo pripremali tekst ustavnih amandmana, i 2022. godinu, kada smo ustavne amandmane usvajali. Kratak je period da već dajemo ocene da li su oni uzrokovali neke događaje danas ili su uzroci neki sasvim drugi, ali ono što sam prilično sigurna je da bi Toma Fila, poslanik u Narodnoj skupštini, a ne u Skupštini grada, sada imao potpuno pravo da nam kaže – rekao sam vam, jer ispalo je da su bila potpuno tačna njegova, doduše niko u tačnost onoga što je on govorio nije sumnjao, ali pokazala se kao tačna opasnost na koju je ukazivao, a to je da pravosuđe bude odvojeno od naroda.

14/3 TĐ/JG

Ta opasnost nam se sada približila, i to je razlog zašto će poslanička grupa Ivica Dačić – SPS podržati usvajanje ovih zakona. Šef naše poslaničke grupe Dušan Bajatović je rekao da tužilaštvo ne treba da bude neki poseban centar moći. Tužilaštvo jeste centar moći, ali one moći koju treba da upotrebi za gonjenje učinilaca krivičnih dela i u cilju da, kako to ZKP član 1. kaže, niko ne nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog postupka izrekne krivična sankcija u skladu sa ZKP-om, a na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.

Dakle, to je njihov zadatak, a ne da budu centar neke političke moći, jer za politiku u pravosuđu ne sme da bude mesta i zato smo uostalom i menjali Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe, a sve u cilju da bismo pomogli kreiranje jednog apolitičkog, potpuno neutralnog, profesionalnog pravosuđa. Tada je Ivica Dačić bio predsednik Skupštine i rekao je da smo mi jedina vlast koja je samu sebe razvlastila, i to je tačno, ali smo rizikovali da to krene u nekom potpuno drugom pravcu i zato je važno da kroz ove izmene uspostavimo, odnosno pokušamo da vratimo neku ravnotežu.

15/1 AL/IR 12.25 – 12.35

Dakle, suština cele ove priče oko aktuelnih dešavanja jeste da sudijama i tužiocima niko ne spori, niti može da spori pravo na političko mišljenje, ali ono što im spori sam Ustav jeste pravo na političko delovanje.

Da li je usvajanje ovih zakona adekvatna reakcija, breme će pokazati, kao što će pokazati i efekte i ustavnih promena i pravosudnih zakona koje smo tada donosili. Ali, ono što ja i sada mislim, možda ću upotrebiti jaku reč, ali u dobroj meri tekst tih amandmana je idealan, ali možda je krojen za neka idealnija vremena, a ne ovo ludo vreme jedne potpune ostrašćenosti i traženja svake prilike za ostvarenje nekih ličnih ambicija.

Tada na toj sednici sam rekla - naime od cele ove priče oko tih ustavnih amandmana i te reforme pravosuđa neće biti mnogo uspeha ukoliko ona ne bude u sintezi sa personalnom komponentom nezavisnosti. Dakle, ne čini funkcija čoveka nego čovek funkciju i kakav god da je normativni okvir sve zavisi od ljudi na kojima je njegova primena.

U tom smislu, mi zaista imamo dobre normativna rešenja i primenjujemo ih onako kako glase u cilju zakonitosti i pravde.

Na kraju, želim da prokomentarišem jedan događaj koji je, hajde da kažem, hit na društvenim mrežama prethodnih dana, što uopšte nije ni bitno, ali strašno je ono što se dogodilo na nastupu Ane Bekute u Čačku za Srpsku Novu godinu i želim da joj uputim podršku ne kao Ani Bekuti, ne kao poznatoj pevačici, ne zbog poštovanja prema našem Mrki, već isključivo kao jednoj ženi.

Svako ima pravo na svoje mišljenje, svako ima pravo da izrazi nezadovoljstvo, ali niko nema pravo da na taj način ponižava drugu osobu, a posebno jednu ženu ko god ona bila. Zaista svaka osuda.

Žao mi je što je to samo kolega Mirković danas rekao i vrlo džentlmenski. Mislim da je više dama trebalo da pomene ovo i osudi takvo ponašanje. Hvala vam puno.

Hvala vama.
Sledeći na listi, samo 29 sekundi, narodni poslanik Borislav Antonijević. Nije tu.
Narodni poslanik Dušan Marić ima reč.
Izvolite.

Poštovani građani, poštovani narodni poslanici, kada

su u pitanju pravosudni zakoni, o kojima mi danas raspravljamo, ja ću glasati za predložene promene, ali mislim da one neće biti dovoljne da se stanje u srpskom pravosuđu normalizuje i da država povrati uticaj nad podmetnutim delom svog pravosudnog sistema.

Iz tog razloga što postojeća ustavna i zakonska rešenja sudovima i tužilaštvima, sudijama i tužiocima, koji to hoće, omogućavaju da budu država u državi, da budu nedodirljivi, nedodirljivi od pravde, nedodirljivi od odgovornosti i nedodirljivi od države, od države koja je obezbedila istim tim ljudima besplatno školovanje, koja im je obezbedila posao, koja im je sagradila zgrade u kojima rade, koja im nabavlja opremu i kancelarijski materijal, koja im plaća kupovinu službenih automobila, države koje im plaća račune za vodu, struju, telefon, države koja im plaća službeno obezbeđenje i države koja na kraju krajeva plaća kaznu za njihove promašaje za njihovo nezakonito postupanje.

Čuli smo ovde podatak samo u četiri, pet predmeta da je država morala da plati štetu od 150 miliona evra. Sa tim parama mi u Velikoj Plani, Smederevskoj

15/2 AL/IR

Palanci i Smederevu su mogli asfaltirati sve jednu ulicu pozlatiti, sve jedan sokak i oni su nedodirljivi i ni po jada da se jedan broj sudija i tužioca nije odmetnuo u hajduke, počeli su da se bave politikom, iako je to njima zakonom zabranjeno, i tom politikom koja podriva srpski pravosudni sistem, politikom koja ugrožava ustavni poredak Republike Srbije i politikom koja objektivno ugrožava stabilnost Republike Srbije. Mislim da je to nedopustivo. Iz tih razloga da treba izvršiti ustavne i zakonske promene koje će omogućiti da ministar pravde i Narodna skupština Republike Srbije imaju veću kontrolu nad izborom sudija i tužilaca, veću kontrolu njihovog rada i da se više pitaju u slučaju njihovog eventualnog razrešenja.

Ovo mislim sada, ovo sam mislio pre 15 godina kada sam bio u opoziciji, ovo ću misliti za 15 godina zato što mislim da ovo nije stranačko pitanje, nije političko pitanje, ovo je državno pitanje i apsolutno nije bitno ko je na vlasti.

Dakle, ne može u ozbiljnoj državi pravosudni sistem da bude potpuno nezavistan od te države.

Predlog Vlade Srbije da donesemo odluke kojima pokrov za mošti kneza Lazara, krunu i kraljevsko žezlo kralja Petra Karađorđevića i još dva muzejska eksponata proglašavamo za kulturno dobro od izuzetnog značaja je još jedna potvrda posvećenosti države, posvećenosti ove vlasti i posvećenosti SNS očuvanju kulturnog blaga i negovanju kulture sećanja.

Na tom polju poslednjih godina ostvareni su rezultati kojima mi objektivno možemo da budemo ponosni i oni govore o privrženosti našoj našoj državi, našoj naciji, našoj veri i našoj tradiciji.

Ja ću pomenuti neke od tih rezultata. Proglašavanje dana proboja Solunskog fronta za Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Taj dan obeležavamo zajedno sa Republikom Srpskom, sa Srbima iz BiH, Srbima iz Makedonije, Srbima iz Crne Gore i ostalim državama iz regiona. Zajedno sa Republikom Srpskom i Srbima iz regiona obeležavamo Sretenje. Zajedno obeležavamo godišnjicu zločinačke akcije „Oluja“. Zajednički obeležavamo početak zločinačke agresije NATO pakta na SRJ. Zajednički obeležavamo stradanje srpskog naroda u „Jasenovcu“ i drugim ustaškim logorima. Zajednički obeležavamo stradanje srpskog naroda u Podrinju.

Svake godine 9. januara veliki broj ministara i poslanika iz Narodne skupštine idu u Banjaluku i učestvuju, prisustvuju obeležavanju 9. januara Dana Republike Srpske i Dana boraca odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske.

Da istaknem još jednu činjenicu, da nikada u istoriji država nije ulagala veća sredstva u kulturu, u očuvanje kulturnog nasleđa, u crkve, manastire i u ustanove kulture.

Zašto ovo sve ističem? Zato što smo pre 15, 20 godina imali situaciju da neke od ovih događaja, neke od ovih datuma ne da nismo obeležavali kao država, nego nismo ih ni pominjali, nije bilo preporučljivo da se pominju. Najviši državni funkcioneri su izbegavali zato što nisu hteli ili zato što nisu smeli da kažu da je zločinačka agresija NATO pakta na SRJ agresija. Izbegavali su da kažu da je „Oluja“ najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata ratni zločin. Ali su se zato setili da jednu srušenu zgradu, jednu razvalinu koja objektivno nema nekakvu arhitektonsku vrednost, koja je ideološki spomenik komunističkom pokretu Josipa Broza proglase za kulturno dobro. Naravno mislim na zgradu tzv. Generalštaba.

15/3 AL/IR

Kada sam već kod te zgrade, želim da kažem i to da je sudski proces koji je pokrenut protiv ministra Nikole Selakovića politički proces i to vidi svako onaj ko svet oko sebe gleda svojim očima. Vi iz opozicije i vaši mediji stalno guslate o potrebi da postoji pravna država, guslate o odgovornosti, o pravu i pravdi, a vi ste tog čoveka proglasili krivim ne pre izricanja sudske presude, nego pre nego što je sudski postupak uopšte počeo.

16/1 MZ/MJ 12.35-12.45

Vršite javni linč nad čovekom zbog toga što je Vlada Srbije donela odluku da srušena zgrada bivšeg Ministarstva odbrane nije više kulturno dobro. Insistirate na odgovornosti, na pravnoj, političkoj i svakoj drugoj odgovornosti, pa ja onda postavljam jedno pitanje – šta ste vi uradili na utvrđivanju i političke i pravne odgovornosti za to što je neko zapalio jednu zgradu koja je spomenik kulture, što je viši status zaštite nego kulturno dobro, konkretno mislim na 5. oktobar i paljenje ove zgrade u kojoj se mi danas nalazimo.

Šta ste vi uradili po pitanju utvrđivanja odgovornosti za to kriminalno delo? Da li ste procesuirali nekog od tih piromana? Niste. Ispada da je za vas važnija jedna zgrada, ruševina, koja je objektivno ideološki spomenik, od ove zgrade koja je sedište najvažnije institucije u državi, koja je simbol Beograda, koja je simbol Srbije, koja ima izuzetno lepa arhitektonska rešenja i koja jeste spomenik kulture. I dok se mi trudimo da muzejski vredne eksponate zaštitimo tako što ih proglašavamo za kulturno dobro od izuzetnog značaja, vaše pristalice su 5. oktobra upale u ovu zgradu i iz ove zgrade odnele oko 300 predmeta, među kojima su bili i izuzetno vredni umetnički predmeti, bilo je nekih slika koje su vredele i po nekoliko desetina hiljada evra. Da li ste vi utvrdili odgovornost ljudi koji su organizovali te proteste, ljudi koji su palili

Skupštinu, ljudi koji su direktno učestvovali u pljački Skupštine? Niste to uradili.

Iako za razliku od onog nesrećnog dana kada je ubijen premijer Đinđić, kada su kamere u zgradi Vlade bile pogašene, 5. oktobra je video nadzor u Skupštini Srbije bio uključen i vi ste, da ste hteli, mogli utvrditi odgovornost bar za to ko je kriv za paljenje zgrade parlamenta. Vi to niste uradili i ne zna se šta je gore, da li to niste učinili zato što niste hteli ili zato što niste smeli, jer su možda u tome učestvovali i neki vaši aktivisti, ali šta god da je u pitanju, vi ste tim nečinjenjem sebe diskreditovali kao nekoga ko može nama da drži predavanje o tome kako se neguje kultura, kako se čuva kulturno nasleđe i kako se neguje kultura sećanja. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Verica Milanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, niko tačno ne zna koji je broj agencija i komisija koje su formirane u Srbiji, kao ni ukupan iznos koliko se na godišnjem nivou barem izdvaja za njihovo finansiranje. Vidim da je prisutna ovde ministarka za državnu upravu i nadam se da će ovaj podatak umeti da mi kaže.

U najvećem slučaju ove agencije su tzv. sis agencije, agencije za sve i svašta, a suštinski za ništa i isključivo služe za smeštaj političkih kadrova. One državne agencije koje su veoma bitne, koje treba da postoje, koje u svojoj nadležnosti imaju veoma bitne oblasti društvenog života, zbog decenijskog, političkog kadrovanja, smeštaj lica bez znanja, struke i obrazovanja ne rade svoj posao i time štete i državi i građanima.

Na dnevnom redu ove Skupštine imamo pet izveštaja o radu, što Agencije za energetiku, što Agencije za zaštitu potrošača. Izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2023. godinu i 2024. godinu, koliko vam je rad ove Agencije bitan govori i činjenica da ovaj izveštaj tek sad stavljate na razmatranje.

Agencija za energetiku nadležna je u sektoru električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata i posao je da prati stanje i predlaže rešenja da bi se unapredila energetska efikasnost i stabilnost Srbije. Koliko ova agencija prati i koliko predlaže rešenja, videli smo u proteklih godinu dana po pitanju NIS-a, gde se i Ministarstvo za energetiku i ova agencija prave da su mrtvi, očekuju rešenja za pitanje NIS-a od nekog drugog i time ugrožavaju bezbednost ove zemlje.

16/2 MZ/MJ

Dali ste nam da razmatramo ove izveštaje Agencije za energetiku za 2023. i 2024. godinu. Šta je sa izveštajem i odgovornošću za stanje u državi koja se desilo pre samo par dana, gde je na hiljade građana Srbije bilo životno ugroženo, jer nisu imali električnu energiju, nisu imali grejanje, nisu imali vodu, pri izuzetno niskim temperaturama. Samo par dana je bilo dovoljno da se pokaže u kom stanju se nalazi naš energetski sistem, da se pokaže da ste razorili energetski sistem. Ovi izveštaji koje ste nam ovde dali da ih razmatramo ne sadrže pravo stanje stvari, prepisuju se iz godine u godinu i čisto su šablonski.

Što se tiče izveštaja o radu Komisije za zaštitu konkurencije, moram zaista da postavim pitanje – koje konkurencije, gospodo, u Srbiji? Vi gospodo iz SNS i SPS zabranili ste konkurenciju u Srbiji, donošenjem leks specijalisa, sprovođenjem javnih nabavki, u kojima samo što se slika osobe koja mora da prođe na tim javnim nabavkama ne nalazi. O kakvoj konkurenciji mi možemo da govorimo? I nije vas sramota da nam predlažete ovde tri tačke dnevnog reda i usvajanje ovog izveštaja za 2022, 2023. i 2024. godinu. Ova komisija statira samo.

Zaštita i korist potrošača – bajka. Ali zato u godišnjem izvešaju za 2024. godinu stoji da ova komisija ima 56 zaposlenih, da se za plate na godišnjem nivou izdvaja 326 miliona, a da je neto zarada zaposlenih 345 hiljada dinara. Četiri puta veća nego lični dohodak, zarada zaposlenih i u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi. Zašto, gospodo, ovolike zarade? Za nerad, ignorisanje problema građana. Ono što treba da stoji, ne ovi izveštaji, nepotrebni su i ne oslikavaju pravo stanje stvari, jeste pokretanje odgovornosti članova ovih komisija, njihovo razrešenje, zato što nanose ogromnu štetu i državi i građanima Srbije. Zahvaljujem.