Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća i narodni poslanici. Istine radi, ja uvek pišem šta ko govori, a rečeno je da su Vlada i Ministarstvo pravde predložili zakone o kojima se raspravlja na ovoj sednici.
Ponavljam, Ministarstvo pravde nikad, pa ni 9.12, nije uputilo ove zakone koji se pred vama nalaze u proceduru kao predlog Ministarstva pravde, odnosno da prođu proceduru Vlade. Dana 9.12.2025. godine Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva upućen je predlog Zakona o Pravosudnoj akademiji koji je usklađen sa
33/2 TĐ/JG
Venecijanskom komisijom i upućen je zakon, odnosno izmena Zakona o sudijama, ali samo u pogledu jednog člana, a to je vezano za dokaz stručnosti i osposobljenosti što je neophodno radi povezivanja sa rešenjima iz Zakona o Pravosudnoj akademiji.
Tako da u ovom dopisu o kom govorite, ne govorimo o zakonima, znači o sudijama, tužiocima, visokotehnološkom kriminalu, Visokom savetu tužilaštva koji se nalaze pred poslanicima na predlog uvaženog poslanika Uglješe Mrdića, nego ponavljam 9.12, a 10.12. je održana sednica Visokog saveta sudstva koji je zauzeo svoj određeni stav i izneo svoje mišljenje koje je u toj proceduri, kada nešto ide od Ministarstva pravde, neophodno kao nešto što se pribavlja. Ponavljam, tada nisu bili ovi zakoni na dnevnom redu, i to je vrlo jasno, i to vrlo jasno se vidi iz dopisa, ali iz materijala koji je dostavljen Visokom savetu sudstva.
Znači, samo je bilo izjašnjavanje o Zakonu o Pravosudnoj akademiji koji je usklađen sa Venecijanskom komisijom i izmena jednog člana u Zakonu o sudijama u pogledu stručnosti i osposobljenosti, odnosno da se stručnost i osposobljenost dokazuje sticanjem uverenja o završenoj pripremnoj obuci za buduće nosioce pravosudnih funkcija. To je inače i zahtev EU o uvođenju tzv. „merit bejs sistema“, čime bi prišli što objektivnijim, jasnijim i merljivim kriterijumima izbora.
34/1 AL/IR 16.35 – 16.45
Ti zakoni, taj set koji je bio planiran za decembar mesec su u dogovoru sa EU stavljeni na još jedne dodatne konsultacije, ali ne samo taj Zakon o akademiji, nego i Krivični zakonik i Zakon o krivičnom postupku. To je nešto što je dogovoreno sa EU i sa GREK-om kako bismo još dodatno uskladili određene preporuke koje imamo u krugovima evaluacije sa GREK-om. Ali, ponavljam ovi zakoni o kojima se ovde raspravlja, koji su predlog uvaženog narodnog poslanika Uglješe Mrdića nisu bili predmet tog mišljenja od 10. decembra.
Druga stvar, ponavljam, procedura je uvek takva da je potrebno mišljenje određenih tela, određenih ministarstava kada zakon ide od ministarstva ka Vladi, što ja kao predsednik Odbora za pravni sistem vrlo dobro znam, zato što uvek na sve predloge zakona moramo da imamo ispunjenost i tih preduslova, kako bismo uputili onda na Vladu.
Kada nešto dolazi od narodnog poslanika mišljenja nisu ni obavezna da se pribave, jer narodni poslanici su ti koji donose zakone koji po Ustavu su, da kažem, prvi predlagači zakona i to je onda jedna potpuno druga praksa i druga procedura.
Ja sam samo o tome govorio, jer ja pažljivo slušam šta se govori i šta ko govori u Narodnoj skupštini, zato što ja uvažavam svaku reč narodnih poslanika. Hvala.

Zbog toga, ministre, najlepše hvala.
Direktno je pomenut gospodin Jovanov.
Izvolite.

Kratko samo.

Ja bih voleo da negde smo tu na pola puta da se saglasimo da ne možemo poslanicima ograničavati pravo da predlažu zakone, niti se traži dodatni osnov za podnošenje zakona, a to je mišljenje struke.

Evo, ja sada kada pogledam mi imamo poslanike koji su predlagali, neću čitati imena prosto, ali imamo poslanike koji su predlagali različite zakone, recimo, imamo jednu poslanicu koja je predložila zakon o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu. Znači, ona mora biti veterinar, a nije. Pa, onda imamo neke poslanike koji su predložili zakon, evo imamo ovaj na primer interesantan, imamo poslanika koji je predložio Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći, ali nije lekar, o socijalnoj zaštiti, ne znam da li su svi socijalni radnici.

Dakle, ne možemo prosto tako. Ne možemo dodavati uslove koji ne postoje ni Ustavom ni zakonom o Skupštini, ni Poslovnikom. Prosto, jasno je da svaki poslanik može da bude predlagač akta i prosto mislim da nije dobra argumentacija da se bilo koji poslanik diskvalifikuje zbog toga što je predložio zakon. Svako ima pravo da predloži zakon kakav misli da treba bez obzira na to da li to ima veze sa ovim, sa onim, sa strukom ili nestrukom.

Šta to znači? Da nijedan poslanik neće nikada moći da predloži zakon o vazdušnom saobraćaju? Eto, niko od nas nikada neće moći da predloži zakon o vazdušnom saobraćaju, jer niko od nas nije stručan za to. Tu ćemo se saglasiti. Ja mislim da niko nije, osim što verujem veći broj poslanika leteo avionom, nikakve veze više sa tim nemamo. Znači, ne može tako da se tumači.

Prosto, važno je da to ne radimo iz prostog razloga što se to osporava Skupštini i to se često navodi i prethodni put se to navodilo kao manjkavost Predloga zakona, ne to šta piše u zakonu, nego onaj ko je predlagač. A to ne može da bude manjkavost zato što je u skladu sa Ustavom i u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom i svim drugim aktima. Hvala.

34/2 AL/IR

Hvala vam. Što znači da je sa zakonima sve u redu. Jel tako?
Reč ima dr Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Želim da se zahvalim ministru pravde, gospodinu Nenadu Vujiću na svemu što je rekao i detaljno objasnio, kao i predsedniku naše poslaničke grupe, Milenku Jovanovu. Isto tako želim da odgovorim trojici narodnih poslanika.

(Radomir Lazović: I predsednici.)

Hoćete li me pustiti da nastavim? Hvala.

Hvala vam. Izvolite.

Hvala vam.

Dakle, kao što je i objašnjeno danas samo 10 puta da imam pravo kao narodni poslanik, kao što ima pravo i svaki narodni poslanik u Narodnoj skupštini, prema članu 107. Ustava da predloži jedan ili više zakona.

Dosta se toga govorilo danas o Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Neki od vas spinuju zlonamerno, imali smo to prilike da čujemo od jednog od prethodnih govornika da se ukida Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Ne ukida se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Što ste tiče pada nadstrešnice, o kojoj je više vas govorilo, i odgovornosti, kompletna dokumentacija sa svim dokazima, a to je rekao i jedan od ovih blokadera iz opozicije, šta je sa dokazima o padu nadstrešnice. Svi dokazi o padu nadstrešnice koja je dovela do strašne tragedije gde je stradalo 16 ljudi u Novom Sadu nalazi se u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Lično sam to predao posle krivične prijave i dopune krivične prijave i to su dokazi koji direktno optužuju Nebojšu Bojovića i Milutina Miloševića kao najodgovornije za pad nadstrešnice, ali očigledno je da ih štiti Tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić i Zagorka Dolovac. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Gospodine Pavloviću, po ovom amandmanu želite da govorite? Vidim vas u sistemu.
Izvolite.

Koristiću vreme poslaničke grupe.

Tumačenje koje je dao ministar pravde nije tačno o tome da kada Vlada podnosi Predlog zakona iz oblasti pravosuđa onda mora da traži mišljenje Visokog saveta sudstva i tužilaštva, a kada to radi narodni poslanik onda to ne mora. To je pogrešno tumačenje zbog toga što odredba koja utvrđuje nadležnost i jednog i drugog saveta ne pravi nikakvu razliku prema tome ko je predlagač. Na svaki predlog od koga god da potiče, Predlog zakona, a vezan je za oblast pravosuđa u nadležnosti je i Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva da daju mišljenje. To ne zadire u pravo poslanika da podnosi Predlog zakona uopšte, samo je dužan za zatraži mišljenje.

Dakle, ovo je ministar Vujić potpuno proizvoljno ubacio suprotno zakonskoj odredbi koja reguliše tu materiju. To što nešto nije skoncentrisano u jednom propisu, recimo u Zakon o narodnim poslanicima i slično, nema nikakvog značaja jer važi princip jedinstva pravnog poretka u Srbiji i bezbroj situacija postoji gde je nešto regulisano odredbom jednog zakona, ali se mora voditi računa u sistemsko tumačenju šta je normirano u drugim zakonima.

Prema tome, ovde ta razlika na koju je ukazano apsolutno ne postoji i tu prosto ministar greši.

34/3 AL/IR

Iskoristio bih samo jedan deo, pošto me je bio demantovao oko odluka suda u Strazburu. Ministar je naveo da je ipak vezano za efikasnost dve trećine tih odluka, ja sam rekao obrnuto, da je vezano za kvalitet. Najverovatnije se razlikujemo u sledećem – 22% presuda protiv Srbije je vezano za suđenje u razumnom roku, a ta razlika do 55%, na koju pretpostavljam ministar ima u vidu, odnose se na izvršenja. To su situacije u kojima je sudski sistem doneo pravosnažnu odluku, samo postoji problem u daljem izvršenju. To nema veze najčešće sa sudskim sistemom nego sa izvršiteljem, sa dužnicima. U značajnom broju slučajeva država ne plaća svoje obaveze itd.

Dakle, lavovski deo našeg problema je vezan za kvalitet. Na primer povreda prava na imovinu vam čini 36% odluka protiv Srbije i tako redom.

U tom smislu sam samo hteo da pojasnim stvari i argumentacija koju je ministar dao o tome da će se voditi široka rasprava oko mreže sudova zapravo potvrđuje argumentaciju Mi glas iz naroda da je neophodno na taj način pristupiti problemu izmena sistema i organizacije sudova i tužilaštava u Srbiji, a ne na način kako je to urađeno ovim predlozima, nesporeći pravo predlagača da podnese takve predloge. Hvala.

Hvala vama.
Gospodin ministar, Nenad Vujić ima reč.
Izvolite.
35/1 MV/MJ 16.45 – 16.55