Evo, ja prihvatam, ja sam pravni diletant, ona je pravni stručnjak i da rešimo ovo. Ona je najveći ekspert prava, plaćala je svoje botove koji su pisali da je nova srpska Laura Koveši ili kako se već to izgovara, dok neko od njihovih nije postavio pitanje - a zar ne treba da ima završen pravni fakultet ako hoće da bude tužiteljka? Hoće žena da bude tužilac, hoće da bude pravnik! Evo, ja vam priznajem, vi ste pravnik, ja nisam, ja sam diletant, vi ste pravni ekspert i da završimo više sa ovim glupostima, stvarno više ne mogu. To vam je kao objašnjavam fudbal Mesiju i Ronaldu i ja im objašnjavam kako oni treba da igraju, kako treba da šutnu loptu i kako treba da se postave, kako treba da treniraju i kako treba da se hrane i ja njima to da objasnim. Eto, to je otprilike. Ili nekom od tih vrhunskih trenera da ja objašnjavam kako treba da se postavlja taktika. To je otprilike ta varijanta koliko je to nemoguće da ja njoj objasnim bilo šta i koliko ona ništa ne razume.

Dakle, u redu, ja sam diletant, ona je pravni ekspert, više puta dokazan u praksi, više puta uhvatila ozbiljnu korupciju, od kokošaka, uhvatila migrante koje smo uvezli pa smo im delili neke kartice, uhvatila pakete droge sa likom predsednika Vučića, evo sad je uhvatila nova krivična dela. To je to. To je njen doprinos razvoju pravne nauke u Srbiji. Ja joj na to čestitam. Ja sam diletant, ona je ekspert i kraj.

Reč ima Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Nervozni su jer su razotkriveni. Nervozni su zato što mi ne govorimo o usmenim krivičnim prijavama. Moja malenkost kada hoće da podnese krivičnu prijavu, ja podnesem krivičnu prijavu i biće krivičnih prijava, kao što je bilo i protiv Nebojše Bojovića, Milutina Miloševića, Vesne Miljuš, Zagorke Dolovac, Ivane Pomoriški Stojiljković, Ljubomira Anđelića, Branka Stamenkovića. Meni nije problem da podnesem krivičnu prijavu, ali ne znam da li će vas zastupati advokat ovaj A.L. Pretpostavljam da hoće jer je on blizak rođak ljudi iz vrha pravosuđa. Dakle, jedne jako uticajne osobe u vrhu pravosuđa.

Malopre ste rekli, izleteli ste se, razotkrili ste još jednu osobu da javnost zna u tužilaštvu, iako smo imali te podatke, rekli ste da bi najbolje bilo da Zagorka Dolovac preuzme slučaj.

Dakle, polako se razotkriva ta vaša mreža. Inače, Ivana Pomoriški Stojiljković je vaš sabora i vaša drugarica iz Lige socijaldemokrata Vojvodine. Dakle, imate separatističke metode delovanja i vi i ona. Dakle, imate i zajedničkog prijatelja Nenada Čanka. Preko Bojana Pajtića ste se upoznali sa Zagorkom Dolovac. Zagorka Dolovac vas je spojila sa Nenadićem. Razotkriven je ceo ovaj vaš kriminalni klan. Zahvaljujem.

18/3 AL/LjL

Hvala.
Reč ima ministar Nenad Vujić.
Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, dužnost mi je kao ministra pravde da skrenem pažnju na pojavu koju sam uočio, a to je da iznošenje zapisnika iz istrage predstavlja krivično delo.
Istraga je po Zakonu o krivičnom postupku tajna i Apelacioni sud u Beogradu je u svojim presudama i to imamo i praksu Apelacionog suda rekao da za postojanje krivičnog dela nije neophodno da postupak bude posebno označen kao tajna, jer nejavnost istrage proizilazi iz duha i čitavog zakona.
19/1 MV/JG 13.05 – 13.15
Takođe, kvalifikovani oblik ovog dela, po praksi koju je definisao i Apelacioni sud u Novom Sadu, dolazi ukoliko dođe do štete, do ugrožavanja podataka drugih lica. Tako da, moja je dužnost da upozorim da zapisnici iz istrage nisu javni i da ne mora na njima ni da stoji oznaka tajnosti, jer podsećam na praksu suda koja je i definisana, kao što sam spomenuo, u praksi Apelacionog suda u Beogradu i Apelacionog suda u Novom Sadu.
Ukoliko je potrebno, ja ću isto tako dostaviti i relevantne presude ovih sudova koji govore o ovoj materiji, a to je tajnosti zapisnika i podataka iz istrage. Ponavljam, nije neophodno da je označeno kao tajnom zapisnik, to proizilazi iz Zakona o krivičnom postupku i imamo relevantne odredbe Krivičnog zakonika koje govore o povredi tajnosti podataka iz istrage.
Prema tome, bila mi je samo dužnost da to upozorim zbog javnosti Srbije koja gleda ovaj prenos Narodne skupštine. Hvala.

Izvolite, gospođo Tepić, javili ste se ponovo zbog? Vreme? Ovlašćeni?
Izvolite.

Samo kratko, takođe zbog javnosti.

Gospodine ministre, mi ovde nismo na sudu, mi smo u parlamentu Republike Srbije i ovde upravo zbog toga kao narodni poslanici imamo pravo, i tome i služi između ostalog, to je osnovna svrha imuniteta, da možemo slobodnije da govorimo, nego da smo npr. na sudu u sudskom postupku, da imamo pravo da iznosimo sumnje, da iznosimo dokaze koji se kriju.

Kao i tajni takozvani ugovor sa Kušnerom, koji je poslovna tajna, tačno, ali između potpisnika tog ugovora. Onog momenta kada je on stigao do mene, on više nije tajna, on je javni interes. Kao i ovi podaci, oni su možda zaštićeni za one koji su u postupku, ali onog momenta kada oni stignu do nas narodnih poslanika, oni postaju javni interes. Jer, mi imamo svo pravo da osnovano sumnjamo da se te činjenice i ti dokazi kriju. Imamo pravo ovde da o tome pitamo, imamo pravo da iznosimo svaku vrstu sumnje, jer mi to radimo za građane Srbije, a ne za pravosuđe koje, kažem, želite sada da mu održite pomen. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Ovo sada je sve u redu, samo kada bi radila to što priča da radi. Dakle, apsolutno ima pravo svaki poslanik da kaže da osnovano sumnja na nešto i ne znam ni ja šta, ali ona ne radi to. Ona je nama prošle nedelje čitala optužnice. LJudi, optužnice!

Ministre, ne krivične prijave, ne usmene krivične prijave, za koje se uzgred ne odgovara, za lažno prijavljivanje. Jer, podnesete krivičnu prijavu pod imenom i prezimenom, pa onda neko može da vas tuži za lažno prijavljivanje, a to izbegnete tako što održite govor u Skupštini i kažete - evo, neka ovo bude usmena krivična prijava. Ne, kada kažete da imate dokaze, vi onda podnesete krivičnu i to je to, svojim imenom i prezimenom.

Ali, poenta jeste da ona ne sumnja. Ona sada tek govori o tome kako mi imamo pravo da sumnjamo. Da, imamo pravo da sumnjamo, mi imamo pravo da ukazujemo, ali ovde se ne radi o tome. Ona nama drugu nedelju već samo još presude nije čitala ili tražila izvršenje sankcija koju je ona zamislila da treba da se sprovede.

(Marinika Tepić: Što da ne?)

19/2 MV/JG

Što da ne? Pa evo, to vam je to, što da ne. Tako vam to izgleda, tako vam to izgleda. Oni će da optuže, napišu optužnicu, oni će da osude i oni će i sankciju da sprovedu, da imamo najefikasniji mogući proces koji postoji u modernom društvu. Dakle, i inkvizicija je imala nekakav proces dokazivanja, a ovde ne treba ni to. Nema, kada te oni optuže, oni ti napišu optužnicu, to se ne dovodi u pitanje, to odmah ide egzekucija i kraj priče.

Onda postavljaju pitanje - pa, što im traže zamenu? Evo, zato im traže zamenu. Još jedanput ponavljam, zato im traže zamenu. Jer, vidite vi koliko je ovo neozbiljno, ne znam koliko traje ova rasprava, da li traje sat vremena, manje od sat vremena, od toga da tvrdi da se nešto desilo, da postoje dokazi, da su pročitani dokazi itd, mi smo došli dotle da postoji pravo da se sumnja da se nešto desilo, što je tačno. Pogledajte vi koja je to razlika u samo sat vremena.

Moguće da, evo, ovaj diletant i ministar svojim obrazloženjem i izlaganjem doprinose nečemu da proradi taj pravnički gen koji se negde krije, ali se izgleda tako dobro sakrio da mu treba dosta vremena da izađe na površinu, da taj nerv konačno proradi i da razume, na kraju krajeva, šta je posao narodnog poslanika. Niti je narodni poslanik istraživački novinar, niti je narodni poslanik tužilac, niti je narodni poslanik sudija, niti je narodni poslanik streljački vod. A da sumnja, da analizira, da pita, pa tu niko ništa ne bi rekao. Rekli bismo šta je tačno, a šta nije tačno, ali mi nismo imali to.

Još jednom, Aleksandar Vučić želi da učestvuje u tom procesu zato što želi da se u potpunosti demaskira uloga tužilaštva i lica u tužilaštvu u obojenoj revoluciji u Srbiji. Ta uloga će na ovaj ili onaj način biti dokazana, uveren sam, jer je dokaza za to mnogo. Od ćutanja godinu dana da bi se stvorilo plodno tle za razne spekulacije u javnosti. Da vi nemate ni jednu jedinu konferenciju za štampu ni postupajućeg tužioca ni republičkog javnog tužioca. Nikog, nikog nije bilo briga da izađe da umiri javnost, da kaže – ljudi, ovo radimo, za ovo će trebati vreme, za ovo nam treba ono, ove ćemo ljude saslušati, čak i bez imena na kraju krajeva. Bilo šta. Ne. Zašto? Pa da bi, evo, ovako ovo moglo da se radi, da bi moglo da se izmišlja, da bi moglo da se laže, da bi mogle da se grade lažne priče, da bi mogle da se pričaju razne varijante u kojima se ljudi nevini optužuju itd. Zato nema odgovora i zato nema javnog pojavljivanja ni Zagorke Dolovac ni Nenadića ni bilo koga drugog. Zato, da bi pustili sve to. Da ne pričam o tome kako se neki ljudi ekskulpiraju bez namere da se na bilo koji način ukaže na njihovu ulogu u celoj priči oko nadstrešnice.

Prema tome, njihova uloga u obojenoj revoluciji je meni jasna i nadam se i verujem da će doći vreme kada će odgovarati za to, ali ovde u Skupštini da nam se čitaju optužnice i da se unapred ljudi osuđuju od strane ljudi koji neće da stanu potpisom iza toga što su rekli - evo, krivična prijava imenom i prezimenom, u pisanoj formi, a ne ovo kao računajte ovo kao glas o izvršenom krivičnom delu. Ne, u pisanom obliku krivična prijava, potpis, pa da vidimo šta će dalje da se dešava i da li će onda biti odgovornosti za lažno prijavljivanje. Ali, dobro, na dobrom smo putu, ako potraje još sat vremena, negde ćemo se usaglasiti da konačno komuniciramo barem onako kako bi trebalo da komuniciramo svi mi kolege pravnici, jel tako, i ovi eksperti i mi koji smo potpuni diletanti. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nenad Vujić.
Izvolite.
19/3 MV/JG