Zahvaljujem.
Dobro sam ja rekla kada je ovde formirana prva Vlada, u stvari verovatno i jedina Miloša Vučevića, da je tad bila reakciona i nije mu se to dopalo, sada i sami priznajete da ste takvi.
Sad ova sednica mogla bi da se opiše rečima šta je SNS i ekipa obećala EU, šta je obećala građanima i kako onda, čak kad je u tome imam nekih dobrih stvari, dobrih ideja, kako se to upropasti do neprepoznavanja, kako se zakoni ne sprovode to se jako dobro vidi i kako za to ne postoje nikakve sankcije koje su srazmerne ili odvraćajuće.
Počeću prvo za zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Zanimljivo, ovaj zakon je hitno ušao u proceduru u četvrtak. Dakle, potpuno novi zakon. I šta sam onda uradila? Otišla sam na sajt Ministarstva za životu sredinu da vidim spisak postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole. Znači, to su objekti kompanije koje bi spadale pod ovu IPPC režim, odnosno da dobiju integrisanu dozvolu i tu piše da je poslednja revizija izvršena u septembru 2022. godine i onda kada otvorite vidite jedan vrlo mršav spisak postrojenja, ali onako samo zeleni imaju važeću dozvolu. Otprilike, svaka sedma, osma je zelena.
Dakle, iz toga možemo da vidimo ogromno zagađenje koje stvaraju ne samo, ali između ostalo i industrijska postrojenja Srbije od kojih većina očito radi bez integrisane dozvole uz prećutno odobravanje države. Vlasti ne postupaju u skladu sa važećim zakonima i propisima i nešto je samo u svemu tome čudno - ko je na vlasti 14 godine? Dakle, ko je to dozvolio?
Ko je dozvolio da inspekcijski organi, Ministarstvo zaštite životne sredine, kada, recimo, saznaju, jer im ljudi prijavljuju da postoje ove nezakonite prakse, obijaju opet nezakonito da pokrenu postupke recimo protiv kompanije „Ziđin“, koja je na onom spisku da treba da ima dozvolu, ali nije na onom spisku da je podnela zahtev za integrisanu dozvolu. Dakle, nema dozvolu.
Zašto tužilaštva i sudovi ne prepoznaju ozbiljnost kontinuiranog kršenja zakona i potrebu za izricanjem privremenih mera, recimo zabrane rada dok se ne pribavi integrisana dozvola.
Dakle, ovo je važno da bismo videli da je postojao neki zakon, nije se primenjivao, sada ćemo dobiti bolji, novi, lepši, svakako harmonizovaniji sa evropskim direktivama zakon, ali će da se zapravo išta promeniti u poštovanju? Ne čini se tako. Ne čini se posebno kad pogledamo ekstremno blagu kaznenu politiku. Dakle, imamo najveće industrijske zagađivače koji su istovremeno profitabilnije kompanije, a zakon, čak i ovaj, podiže samo one najniže kazne, ne podiže baš ove gornje granice i dalje je to vrlo, vrlo blago.
32/2 GD/MJ
Kad, recimo, kompanija „Serbia Zijin Copper“ konačno biva kažnjena zbog nezakonitog rada, što nema ovu integrisanu dozvolu, najvažniju dozvolu u oblasti živote sredine, da li znate sa kolikim iznosom je kažnjena? Jel možete da pogodite? Dvesta pedeset hiljada dinara. Vau. Dakle, zbog gotovo godinu dana nezakonitog rada, a odgovorno lice sa 30.000 dinara. Ja mislim da kolege ovde kada dobiju opomene dobijaju veće kazne da im se to skida od plate. Dakle, to je otprilike iznos koji nekako kada u vredite nekoga na „Tviteru“ može sud da vam dodeli. Ja tu ne omalovažavam uopšte povredu ugleda i časti, ali pojedinac i kompanija nikako ne mogu da budu isto, tako da prosto imamo situaciju da je sam „Zijin“ priznao da su postrojenja puštena u rad bez dozvola jer je tako zahtevano. Dakle, bili su svesni kršenja zakona, ali ne samo što su oni bili svesni, nego što je prethodna resorna ministarka u zvaničnim posetama Boru hvalila izgradnju postrojenja, dakle, svesno se krši zakon, a i ova sadašnja takođe nisam primetila na objavama da je ikada prekorila kampanju što krši zakon, što radi bez dozvole i što nije smela da počne da radi.
Dakle, ponovo će se doneti neki novi zakon. Idemo sve ispočetka. Da li će zeleniti, videćemo, ali puj-pike ne važi šta je bilo u prošlosti.
Dakle, naš predlog je da umesto da imamo ovakve neefikasne, nesrazmerne i kazne koje ne odvrću nikoga od kršenja zakona, pogotovo kada imamo režim koji to toleriše, dakle, da makar u zakonu, ako ništa drugo, imamo neku vrstu odvrćujaće kazne, te da bi za najteže prestupe trebalo da se plaća najmanje tri posto godišnjeg prometa kompanije. Dvesta pedeset hiljada dinara, pa čak i tri miliona dinara nije baš nešto mnogo za ovako velike kompanije. Dakle, morali bi da plate stotine hiljada ili miliona evra uz zabranu rada i nadoknadu štete, uključujući i zdravstvenu štetu građanima, krivične sankcije u nekim slučajevima da bi zapravo neko u ovoj zemlji naučio da ne može da radi ako nema integrisanu dozvolu.
Dakle, ako ćemo već da se usklađujemo sa EU standardima, ako ćete se hvaliti time, hajde da se uskladimo sa pooštravanjem kazni, jer tamo su kazne visoke.
Zašto je sada ovo važno? Dakle, za postrojenja koja zahtevaju integrisanu dozvolu mi ovde sada pričamo o tome, pričamo o Boru, uredbe predviđaju da se mogu propisati i strožije granične vrednosti emisija zagađujućih materija od propisanih, kao i strožiji uslovi za kontinualno merenje emisija. Pošto „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu, pošto država ništa ne radi povodom toga, hitno se sada usvaja zakon i, pazite sada, tu ima dobrih stvari, ali nam trebaju čak dve godine za podzakonska akta koja će u stvari sve ove stvari koje su dobre prolongirati. Znači, mi nećemo imati efekta nikakvih ako imamo ova podzakonska akta za ove dve godine. Dakle, imamo za sve to vreme povećanu incidencu karcinoma u Borskom okrugu. Godišnji izveštaj Instituta „Batut“ o malignim tumorima u Srbiji ukazuju na više stope malignih tumora. Posebno tu predvodi karcinom pluća u Borskom okrugu u odnosu na republički prosek. Broj novoobolelih od karcinoma pluća kod muškaraca veći je čak za 16,9% u odnosu na republički prosek.
Dakle, ako hitno usvajamo zakon, od četvrtka do ponedeljka, želimo da hitno usvojimo podzakonska akta, a ne da to traje sramno dugo, dok nas emisije iz industrijskih postrojenja prekomerno zagađuju, a ono što najhitnije od svega želimo je da granične vrednosti izloženosti karcinogenim, mutagenim i reproduktivno-toksičnim supstancama na radnom mestu, budu momentalno usklađene sa evropskim vrednostima, jer, pazite sada, doneli ste pravilnik koji kaže da granična vrednost za izloženost arsenu pri proizvodnji bakra, novim ovim pravilnikom koji ste usvojili prošle godine, jeste usklađena sa evropskim vrednostima, ali da li znate kada počinje primena? Kada Srbija uđe u EU.
32/3 GD/MJ
I sada zašto srpski radnik u kineskoj firmi, u kineskoj fabrici u Boru treba da bude najmanje pet puta, a verovatno i više, izložen genotoksičnoj supstanci dok čeka da uđemo u EU? Zašto, odgovorite na to pitanje.
Pošto tako hitno idete ka EU, a mi zapravo čekamo i čekamo i sve radite da se to ne dogodi, ajde da vidimo ovim drugim zakonima koje ste obećali kao neki lošiji đaci koji u stvari ne žele da završe školu, ali bi da završe razred da bi dobili neku besplatnu ekskurziju i sada rešavate nešto što ste godinama govorili da zapravo ne znate kako da rešite.
Kada je reč o finansiranju političkih aktivnosti, ja neću mnogo o tome. Podneli smo dosta amandmana, pričaćemo kasnije o tome, ali ovde je slična stvar kao sa ovim zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, zato što opet, iako se ispunjavaju različite preporuke ODIHR-a, zapravo sankcije ako se zakon krši uopšte nisu promenjene, one su male, nisu efikasne, nisu proporcionalne, ne odvraćaju očito nikoga od kršenja zakona i druga važna stvar koju ODIHR mišljenje takođe kaže – vi niste radili ništa povodom toga.
33/1 TĐ/MP 16.30 – 16.40
Dakle, Agencija za sprečavanje korupcije trebalo bi da proaktivno istražuje i sankcioniše kampanje finansirane od strane neovlašćenih subjekata. Dakle, to je neispunjena preporuka i ono što mi svi vidimo – Agencija beži, čak i od postojećih zakonskih ovlašćenja, dakle da ih primenjuje, posebno kada je reč o funkcionerskoj kampanji i zloupotrebi javnih resursa, to vi radite, jer ste vi zaposeli sve javne resurse, i finansiranju političkih stranaka. Dakle, ovo jeste stvar prakse, ali isto tako i neki snažni zakonski okvir bi praksu možda sa pravim ljudima nekada mogao da promeni.
Druga stvar jeste ovo. Imamo dva autentična tumačenja na dnevnom redu i ja hoću načelno da kažem stav Zeleno-levog fronta, dakle, prosto, neću uopšte da ulazim, mislim da je kolega sjajno objasnio probleme sadržaja, ali načelno Zeleno-levi front smatra da treba ukinuti uopšte anahranu praksu usvajanja autentičnih tumačenja od strane Narodne skupštine. Vi ste u poslednjim godinama čak 21 autentično tumačenje ovde donosili i zloupotrebljavali ovu praksu u cilju, pre svega, prikrivanja koruptivnih aktivnosti. Najdramatičniji slučaj je bio sa Generalštabom.
Ovde pokušavate da ispravite jedan loše vođen proces izbora za članove Saveta REM-a, gde cilj nikada nije ni bio da se dođe do nezavisne institucije. U tu svrhu želim da vas obavestim, ako niste znali, dakle još pre više meseci, mi smo predložili izmene Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika Narodne skupštine, a upravo da se ukine ova praksa. Kada ne možete vi, onda – bez da nađete neko uporište – kada se donosio zakon, pričalo se o nekom tumačenju odredbe, nego naknadno sada vi ćete tumačiti šta su ljudi tada mislili. Dakle, to potpuno urušava ideju predstavljanja i uopšte autoriteta Narodne skupštine.
Zanimljivo, jedno autentično tumačenje koje ste doneli nije na dnevnom redu, a trebalo bi da bude, a to je vezano za pitanje ko je uopšte javni funkcioner. Eto tako ste pre nekoliko godina doneli autentično tumačenje da neke svoje ortake isključite iz koncepta javnog funkcionera, da ne moraju da polažu izveštaj agenciji. Mi smo već sa tim isto tako podneli Predlog zakona o sprečavanju korupcije, paralelno sa izmenama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. U međuvremenu i to je nešto što treba da uradite kao deo ispunjavanja preporuka ODIHR-a. Dakle, bilo bi dobro da je na ovoj sednici zajedno sa ovim zakonom o finansiranju političkih aktivnosti i Zakonu o sprečavanju korupcije, ali nije, tako da eto ne možemo sada da pričamo o svim zloupotrebama koje vi vršite. Ali prosto da kažem da je to jedan primer kako vi to radite. Prosto, promenite, kažete – mi ćemo ovako tumačiti ko je javni funkcioner i onda prosto ljude izbaciti iz toga i oni uopšte nisu važni, ali ćemo se baviti, ne znam, članovima školskog odbora u Požarevcu, pa ćete vi morati kolegi Miloševiću da dajete saglasnost za nešto tako.
Dakle, to su sve neke stvari koje su zaista tragikomične. Komične su zato što pokušavate da učinite nešto, da ubedite ljude u nešto u šta ne možete, a tragične su zato što odlučujete o našim životima i prosto nas pljačkate konstantno.
E sada, što se tiče stvari koje ste obećali građanima i kao sada ih ispunjavate, zapravo ne. Dakle, kada je reč o Zakonu o oružju i municiji i Krivičnom zakoniku, pre tri godine nakon „Ribnikara“ i Malog Orašja obećavali ste svašta, uradilo se malo toga. Sada neću, niti imam vremena da prolazim kroz sve. Podsetila bih samo da smo mi još tada kao „Ne davimo Beograd“ prosto stali iza stava da je problem u ovoj zemlji rasprostranjenost nelegalnog oružja i nepoštovanje i prethodnog zakona.
Dakle, mi smo podneli amandmane da i ovaj predlog treba da bude restriktivniji u nekim delovima. Ali ono na šta želim da skrenem pažnju, sada govorim o Zakonu o oružju, ali ono na šta želim da skrenem pažnju jeste ova izmena i
33/2 TĐ/MP
dopuna Krivičnog zakonika zato što se, između ostalog, obećavalo i da će novo krivično delo – obučavanja maloletnog lica za rukovanje vatrenim oružjem – da bude u ovom zakonu. I ono jeste bilo deo šire javne rasprave tokom 2024. i 2025. godine kada je reč o Krivičnom zakoniku i ZKP-u, ali sad ga prosto volšebno nema ovde. Dakle, nema tog krivičnog dela i mislim da nekako, ne znam da li je slučajno, možda je zapravo uvredljivo, ako je namerno, ali mi smo nedavno, u stvari, mogli da čujemo završne reči predsednika Sudskog veća u Višem sudu, Dragana Marinkovića, u slučaju protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, kada je sudija o Kosti Kecmanoviću rekao: „Sa jedanaest godina i osam meseci vođen je da uči da puca iz vatrenog oružja. Za sud nema značaj to što nije zabranjeno da deca uče da pucaju. Obučavanje deteta da puca iz puške jeste opšte opasna radnja“.
Možda za ovaj sud to što to nije zabranjeno nema značaj ili nije imalo značaj, ali ako je nešto opasna radnja, čini mi se da zaslužuje da pričamo o tome da li treba da bude kriminalizovano. I nekako, kažem, pošto taj predlog dolazi sada, nakon donete prvostepene presude, ali i nakon toga što smo imali maloletnike u prethodnih šest-sedam meseci u Beogradu koji su obučavani od očeva i podsticani da se obučavaju za korišćenje vatrenog oružja, a da su pokušavali da izvrše ubistva. Takođe, želim da ukažem i na to da se Autonomnom ženskom centru obraćao jedan broj žena, jer su očevi njihove dece vodili maloletnu decu sa sobom u lov, čak i kada su deca imala manje od sedam godina, što majke nisu mogle da spreče. Dakle, da – reći ćete – to je običaj u selu gde se svi poznaju itd., ali je vreme da se te stvari preispitaju, da se propišu zabrane da se maloletnim licima dozvoljava pristup vatrenom i lovačkom oružju. Dakle, da, to nije oblast Zakona o oružju i municiji, ali lako ste i to mogli da dodate na dnevni red da ste želeli.
Moram još da kažem – dobro je što su neki uslovi za nabavku i držanje oružja pooštreni, ali mi se i dalje ne slažemo sa time da se daje dozvola za nabavku oružja radi lične bezbednosti, dakle, na neodređeni broj komada. Smatramo da treba na jedan komad i da se onda prilikom bezbednosne provere, takođe, mora pribaviti mišljenje članova domaćinstva sa kojima lice živi o podnošenju zahteva za držanje oružja.
Sada tu moram da postavim pitanje ministru, on nije ovde, ali prosto ne mogu da mu ne postavim to pitanje u vezi sa ovim dozvolama. Dakle, da li, kada policajac u slobodno vreme obezbeđuje kriminalce, o čemu nas je obavestio Aleksandar Vučić, da je praksa 40 godina, on sada po ovom zakonu sme da koristi službeni pištolj ili bi trebalo da koristi pištolj koji je dobio, dozvolu, da koristi radi sopstvene bezbednosti? Taj mi deo nije jasan, jer razumljivo je da, kada obezbeđujete kriminalce, će vam biti ugrožena bezbednost, pa ne znam da li će se to koristiti kao nekakva okolnost koja je opravdana.
Najzad, moram da kažem nešto i o Predlogu zakona roditelj-negovatelj. Naravno da smo svih ovih godina podržavali napore kolega iz opozicije da ovu temu, pre svega SSP, stave na dnevni red i uvek smo glasali da to bude deo rasprave i sada kada vidimo vaš predlog, moramo da kažemo sledeće. Razumemo da je za mnoge roditelje, koji su sami, umorni, očajni, i ovo neko rešenje, ali takođe je naša dužnost da kažemo da ono dovodi dugoročno do ekonomske zavisnosti, društvene izolacije, profesionalne marginalizacije i roditelja-negovatelja i dece. Naša je prosto dužnost da iskoristimo priliku da to kažemo, jer će to imati posebne posledice po žene, jer su one najčešće te koje će biti u ulozi roditelja-negovatelja, da ih isključuje sa tržišta rada, smanjuje prihode, onemogućava šanse za zapošljavanje i povećava rizik od siromaštva. I zato nam je važno da vam kažemo da država ne sme roditelje da pretvori u jeftinu zamenu za ceo sistem podrške. Dakle, mora da se radi dalje.
33/3 TĐ/MP
Dakle, mora da se omogući da se pravo dobije prema stvarnoj nezi, a ne prema tome ko živi na kojoj adresi, koliko roditelj ima godina ili da li povremeno nešto radi. Morate dozvoliti ljudima da rade, jer sa 65.000 dinara, kada skaču cene hrane, kada skaču cene struje, kada skaču cene stanarina, možda neće moći da prežive. Isto tako im se mora pomoći, da dobiju zamenu kada su bolesni, iscrpljeni, moraju nešto da završe. Potreban im je predah, pomoć u kući, savetovanje i podrška. Najzad, mora se omogućiti osobama zbog kojih se ovo sve radi, dakle kojima je nega potrebna, da se pitaju, da kažu šta žele ako nešto nije u redu. dakle, moraju imati mogućnost da i one o nečemu odlučuju, a ne da budu samo predmet o kojima drugi odlučuju.
I za sam kraj moram da postavim još jedno pitanje za ministra pravde, koji je ovde ranije govorio o tome kako ima Srbija veliki ugled kao sportska nacija, jel', pa će onda možda neki međunarodni sportski savezi razmotriti da imaju ovde svoje sedište, da li ovom ugledu doprinosi to kada nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije, Slaviša Kokeza, blizak saradnik opet Aleksandra Vučića, radi na organizovanju praćenja, pretnji i prebijanja fudbalera i, između ostalog, kako piše KRIK, šalje, priprema se da šalje poruke Nemanji Vidiću da će, ako se još jednom oglasi, da ide na groblje? Dakle, je l' to ta reputacija kojom se vi ponosite kada MUP o tome ćuti? Je l' to isto doprinosi tome da neko razmotri Srbiju kao mesto za sedište svog međunarodnog sportskog saveza. Prosto samo da raščistimo – je l' to nešto čime se javno hvalite ili samo tajno? Zahvaljujem.
