Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite vaše identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, da utvrdimo koliko je poslanika trenutno u sali.
Hvala vam.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 149 narodnih poslanika, da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Dobili ste predlog dnevnog reda, imamo 18 tačaka.
Narodni poslanik Milenko Jovanov, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 18. dnevnog reda.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 132 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Milenko Jovanov predložio je da se pretres u pojedinostima o predlozima zakona iz tačka 1. do 8. dnevnog reda obavi odmah po završetku načelnog pretresa tih predloga zakona.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 130 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o oružju i municiji,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika,
Predlog zakona o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza sa sedištem u Republici Srbiji,
Predlog zakona o izmenama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu,
Predlog zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima,
1/2 MT/ VZ
Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine,
Predlog zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti,
Predlog zakona o potvrđivanju Dopunskog protokola uz Konvenciju o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR) o elektronskom tovarnom listu,
Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o postupku za pritužbe,
Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 231a stav 12. tačka 2) Zakona o vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15 - dr. zakon, 83/18, 9/20, 62/23 i 19/25),
Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 18. tačka 4) Zakona o elektronskim medijima („Službeni glasnik RS", br. 92/23 i 51/25),
Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti,
Lista kandidata za izbor predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge,
Lista kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge,
Predlog odluke o izmeni Odluke o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije,
Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Pre svega, konstatovanje ostavke narodnog poslanika, odnosno narodne poslanice.
Primili ste ostavku narodne poslanice prof. dr Jelene Jerenić na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke.
Shodno članovima 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabrana narodnoj poslanici prof. dr Jeleni Jerenić danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanjem upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Obaveštavam vas, poštovani narodni poslanici, da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade, sa saradnicima.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
1/3 MT/ VZ
Otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 18. dnevnog reda.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov. izvolite.

Poštovani članovi Vlade, poštovane dame i gospodo i kolege narodni poslanici, dakle predložio sam Predlog zakon o dopunama Zakona o Ustavnom sudu koji zapravo ima za cilj unapređenje prava na pristup Ustavnom sudu.

Naime, izmene koje su predložene u svega dva člana i treći koji objašnjava i stavlja obaveze neke Ustavnom sudu, a poslednji samo govori o stupanju na snagu ovog zakona, dakle, omogućava da se Ustavnom sudu pored neposrednog dostavljanja predstavki predstavke dostavljaju i mogu podnositi elektronskim putem na propisanom obrascu. Taj obrazac, odnosno prijem i evidentiranjem tog podneska i sve ostalo će biti definisano Poslovnikom o radu Ustavnog suda. Ustavni sud će imati obavezu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona da uskladi svoj Poslovnik sa ovim zakonom.

Dakle, ovim se u potpunosti unapređuje pravo na pristup sudu. Dakle, omogućava se ljudima koji ne mogu fizički da predaju svoje pismeno Ustavnom sudu, da to mogu da urade elektronskim putem i, sa druge strane, time se pojačava važan segment, a to je pravo na pravično suđenje koje je garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Dakle, izlazimo u susret građanima da mogu lakše da se obrate Ustavnom sudu, da mogu lakše da podnesu svoje zahteve. Ovo će značiti, u svakom slučaju, veći posao za Ustavni sud, ali oni će to sad već Poslovnikom urediti kako će obrađivati te akte koji budu dostavljeni. Dakle, da li su uredni, nisu uredni, da li su na propisanom obrascu dostavljeni ili nisu, a onda i po njima postupati.

U svakom slučaju, mislim da je ovo tehnička izmena. Ne znači nikakvu promenu, suštinsku, u nadležnostima, delokrugu ili bilo čemu drugom što se tiče Ustavnog suda, nego samo bukvalno u korist građanima, omogućava se lakši pristup Ustavnom sudu i dostavljanje akata. Zato pozivam sve da podrže ove izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, kolege ministri, pred nama je Predlog zakona o oružju i miniciji, novi propis koji za razliku od važećeg zakona na sistematičan, sveobuhvatan, precizan i jasan način uređuje oblast oružja i municije u Republici Srbiji.
Rad na Nacrtu zakona započeo je 2023. godine nakon tragičnih događaja koji su se dogodili u Republici Srbiji u maju mesecu te godine kada je Vlada Republike Srbije u cilju podizanja nivoa bezbednosti građana i njihove imovine predvidela čitav niz mera, među kojima je bila i izmena postojećeg i izrada novog zakona o oružju i municiji kako bi se sistemskim pristupom pooštrili uslovi za držanje i nošenje vatrenog oružja, propisala jasna prava i obaveze pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju poslove u vezi sa oružjem, dodatno uredila zaštita dece i maloletnika, rad civilnih strelišta i primenila strožija kaznena politika u ovoj oblasti.
Istovremeno, imajući u vidu da su evropske integracije i članstvo u EU, nacionalni interesi i strateško opredeljenje Republike Srbije, kao i obaveze koje je Republika Srbija preuzela u Poglavlju 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, imajući u vidu
1/4 MT/ VZ
usvojene korake iz Reformske agende Republike Srbije od 2024. do 2027. godine, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan, Republika Srbija ima obavezu da unapredi svoj normativni okvir kroz usaglašavanje sa aktuelnim pravnim tekovinama EU.
Takođe, jedan od razloga za izradu Nacrta zakona je i činjenica da je Republika Srbija decembra 2024. godine zvaničnog pristupila Međunarodnoj komisiji za ispitivanje ručnog vatrenog oružja. Na taj način Srbija se obaveza da primenjuje međunarodno priznate standarde u oblasti ispitivanja, žigosanja i obeležavanja oružja, naprava i municije.
Radna grupa u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova izradila je prvu verziju Nacrta zakona nakon čega je obrazovana multiresorna radna grupa u čiji rad su, pored predstavnika resornih ministarstava, bili uključeni i predstavnici različitih organizacija i udruženja čije su delatnosti usko vezane za ovu materiju.
Aktivno učešće u izradi zakona, Nacrta zakona kao članovi ove Radne grupe, uzeli su predstavnici lovačkih udruženja – Lovački savez Srbije, Lovački savez Vojvodine, sportskih streljaških organizacija, Streljaški savez Srbije, Savez za praktično streljaštvo, kao i privrede i stručnih udruženja, Privredna komora Srbije, Agencija za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije, Nacionalna asocijacija za oružje Srbije, itd.
2/1 GD/LjL 10.20 – 10.30
Posle održane javne rasprave o nacrtu zakona, pribavljeno je i pozitivno mišljenje Evropske komisije.
Ovaj zakon je, imajući sve ovo u vidu, proizvod širokog konsenzusa nadležnih organa i zainteresovanih subjekata, dostavljen Narodnoj skupštini radi donošenja.
U odnosu na važeća zakonska rešenja, menja se sistemska kategorizacija oružja, a sve u skladu sa relevantnom direktivom EU, pri čemu se na predloženi način vatreno oružje detaljnije razvrstava prema svojim karakteristikama u jasne podele na kategorije A - oružje koje je zabranjeno, uz određene izuzetke, B - oružje za koje je potrebno odobrenje, C - za koje nije potrebno odobrenje, uz obaveznu prijavu i D - slobodno oružje.
U Predlogu zakona u odnosu na relevantnu direktivu Evropske unije, u kategoriju A - zabranjeno oružje, pored vrste oružja preuzetih iz direktive, dodaju se još i minska eksplozivna sredstva, određene druge vrste oružja, određena oprema za vatreno oružje i drugo.
Predlogom zakona eksplicitno je zabranjeno nabavljanje i držanje oružja i minsko-eksplozivnih sredstava iz kategorije A, osim u određenim slučajevima, na osnovu odobrenja, a ova mogućnost se odnosi na pravna lica koja se bave specifičnim delatnostima vezanim za zaštitu kritične infrastrukture i objekata od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije, proizvođače naoružanja i vojne opreme, kao i na sportske streljačke organizacije i sportske strelce, ako je ovo oružje neophodno za takmičenje u sportskim disciplinama u kojima učestvuju.
Sportske streljačke organizacije i sportski strelci mogu restriktivno, pod propisanim uslovima, nabavljati oružje iz kategorije A 7 i A 8, uključujući i okvire većeg kapaciteta, kako je to definisano za navedenu kategoriju oružja.
Što se tiče uslova za nabavku i registraciju oružja iz kategorije B, to je oružje za koje je potrebno odobrenje. U odnosu na postojeća rešenja povećana je starosna granica za nabavljanje oružja za ličnu bezbednost sa 18 na 21 godinu života, čime se obezbeđuje viši stepen psihofizičke zrelosti i odgovornosti vlasnika oružja.
Ova razlika je već prisutna u krivičnom zakonodavstvu Srbije, u smislu određivanja kazni za lica koja su starija od 18 a mlađa od 21 godine života, tako što ih u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica definiše kao mlađa punoletna lica, dok Krivični zakonik propisuje da za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela ovim licima nije moguće izreći najstrože kazne. Za vlasnike sportskog i lovačkog oružja zadržana je starosna granica od 18 godina, budući da se u ovom slučaju radi o licima koja su posvećena streljačkom sportu.
Novina je da sada vlasnici oružja mogu oružje držati u mestu prijavljenog boravišta, uz ispunjenje i kontrolu uslova za čuvanje i smeštaj oružja.
Predlogom zakona u odnosu na važeći zakon uvodi se ograničenje u pogledu nabavljanja i držanja municije za oružje za ličnu bezbednost. Vlasnik oružja za ličnu bezbednost može držati najviše 100 komada municije za oružje za ličnu bezbednost.
Pojam kolekcionara u Predlogu zakona usklađen je sa direktivom i definisan je u skladu sa prirodom ovog instituta, odnosno vezan za svrhu prikupljanja oružja - istorijska, kulturna, naučna, tehnička, obrazovna svrha, kao i svrha očuvanja nasleđa.
Predlog zakona u svojim završnim odredbama omogućava vlasnicima kolekcionarske dozvole da zamene istu za kolekcionarsku dozvolu izdatu u skladu sa novim zakonom.
2/2 GD/LjL
Preciznije i detaljnije su uređena pitanja čuvanja, nošenja, prinošenja i rukovanja oružjem, kao i uslovi i procedure za davanje oružja na poslu.
Jedna od značajnih novina je da se za lovačko oružje može nabaviti moderator zvuka, što do sada nije bio slučaj, čime se izašlo u susret lovačkim udruženjima, uvažavajući savremene trendove u ovoj oblasti.
U slučaju smrti vlasnika, teret brige o oružju iza smrti vlasnika je prebačen na Ministarstvo unutrašnjih poslova i produžen je rok za regulisanje statusa oružja sa šest meseci na godinu dana od dana nasleđivanja.
Jedna od novina predloga zakona su odredbe koje detaljno uređuju rad i korišćenje civilnih strelišta, kao i mere bezbednosti na istima, a naročito korišćenje civilnog strelišta od strane maloletnih lica.
Istovremeno, zabranjuje se obuka po modelu vojne-taktičke obuke na civilnim strelištima.
Onesposobljavanje oružja, po predlogu zakona, a za razliku od važećeg zakonskog rešenja, može da vrši isključivo agencija kao povereni posao, a bliži način onesposobljavanja biće propisan podzakonskim aktom koji će biti usklađen sa relevantnim aktima EU.
Predlog zakona prvi put eksplicitno reguliše priznavanje evropske dozvole za vatreno oružje izdate od nadležnog organa države članice EU i na ovaj način Republika Srbija priznaje njen pravni efekat.
U svrhu praćenja kretanja vatrenog oružja i osnovnih delova vatrenog oružja i stvaranja uslova da se svaki komad vatrenog oružja u svakom trenutku može povezati sa njegovim vlasnikom, kao i svrhu nadzora, u Ministarstvu unutrašnjih poslova se uspostavlja centralizovani informacioni sistem koji omogućava vođenje jedinstvenog registra podataka u koji se evidentiraju podaci i informacije potrebni za praćenje i identifikaciju tog oružja, a koje se vodi u evidencijama propisanim ovim zakonom. Takođe, jasno se uređuje ko ima pravo pristupa navedenom registru i u koju svrhu.
Posebno je važno naglasiti da će pristup registru podataka imati i trgovci oružja radi provere važnosti i autentičnosti oružnog lista pre svake prodaje oružja, osnovnog dela opreme i municije za sportsko i lovačko oružje.
Značajna novina u predlogu zakona se ogleda u nabavci oružja, opreme, osnovnih delova i municije na osnovu oružnog lista kod trgovca oružjem, čime su sa jedne strane uvažene potrebe vlasnika sportskog i lovačkog oružja koji su već bezbednosno proveravani i savesni su vlasnici oružja, a s druge strane pojednostavljeni su administrativni postupci.
Takođe, prilikom iznošenja lovačkog i sportskog oružja iz Srbije, vrši se samo prijava nadležnom organu, dok je u važećem zakonu bilo neophodno odobrenje.
Novo rešenje u predlogu zakona koji će takođe doprineti smanjenju administrativnih koraka za privredu i građane je i da oružni listovi važe trajno, za razliku od važećeg zakona shodno kome rok važenja dokumenta je deset godina.
Predlog zakona uvodi i nove definicije i pojmove, kao što su – modularno oružje, 3D štampano vatreno oružje, staro oružje, akustično i paradno, oružje za uzbunjivanje i signalizaciju, delaboracija municije, ugovor na daljinu, praćenje kretanja vatrenog oružja, evropska dozvola za vatreno oružje i drugo.
Takođe, uređuje se nabavljanje paradnog i akustičnog oružja iz kategorije A za upotrebu na obuci, u pozorišnim predstavama, fotografisanju, filmskom i televizijskom snimanju, rekonstrukciji istorijskih događaja i manifestacija, budući da je prepoznata potreba filmske industrije za ovakvom vrstom oružja.
2/3 GD/LjL
Predlogom zakona uređeno je i pitanje legalizacije oružja i propisano je da Vlada može periodično raspisati legalizaciju i predaju neregistrovanog oružja u javnom interesu, što je mera koja predstavlja značajan instrument u borbi protiv nedozvoljenog držanja oružja u Republici Srbiji, a posebno se pokazalo efikasnim u poslednje tri godine, nakon tragičnih događaja koji su se desili u Srbiji u maju 2023. godine.
Takođe, propisana je i zakonska legalizacija oružja koja će trajati tri meseca od dana početka primene ovog zakona.
Početak primene ovog zakona odložen je za devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu, što je i rok za donošenje podzakonskih akata predviđenih ovim zakonom i stvaranja drugih neophodnih uslova za njegovu punu implementaciju.
Na kraju, uređen je prelazni režim za sve vlasnike oružja koji su ostvarili određena prava u skladu sa važećim zakonom, pa je tako propisano da isprave o oružju izdate u skladu sa važećim zakonom važe do isteka roka na koji su izdate, osim u slučajevima kada je ovim zakonom drugačije propisano. Prelazni režimi su, između ostalog, propisani za vlasnike oružja iz kategorije A, vlasnike starog oružja kojima je izdata potvrda o prijavi držanja oružja iz kategorije C, imaoca kolekcionarske dozvole i drugo.
3/1 TĐ/IR 10.30 – 10.40
Važeći Zakon o oružju i municiji, prilikom donošenja 2015. godine, bio je u najvećoj meri usklađen sa pravnim tekovinama EU, koje su u tom periodu uređivale oblast kontrole oružja i municije i u skladu sa tadašnjim trendovima u ovoj oblasti. Međutim, tokom desetogodišnje primene, nezatvarajući oči pred realnošću i pažljivo prateći primenu ovog zakona na terenu, ujedno osluškujući i glas naših građana, lovaca, sportista, njihovih udruženja itd., uočili smo prostor za dodatna poboljšanja.
Najveća novina i benefit za vlasnike lovačkog i sportskog oružja, koji ujedno i čini najveći broj vlasnika i korisnika oružja u Srbiji, jeste da će moći da u prodavnicama oružja nabavljaju lovačko i sportsko oružje na osnovu oružnog lista. U zemljama u okruženju ne postoji ovakva mogućnost, te se može reći da je ovaj zakon jedan od najsavremenijih zakona u regionu, ako ne i šire.
Takođe, u svrhu olakšavanja administrativne procedure za vlasnike lovačkog i sportskog oružja, zakonom smo uprostili i dobijanje dozvola ako žele pak da kupe lovačko i sportsko oružje od drugog vlasnika oružja. Odobrenje za nabavku će se izdavati u skraćenom postupku, imajući u vidu da su ova lica već prošla sve neophodne bezbednosne provere i da već legalno poseduju oružje. Na ovaj način smanjujemo birokratiju, a zadržavamo maksimalnu bezbednost.
Ovim zakonom se po prvi put omogućava legalna nabavka i korišćenje moderatora zvuka za lovačko oružje. Ono što je do sada bilo potpuno onemogućeno sada postaje standard. Pored zaštite sluha lovaca i smanjenja buke u lovištima, ova mera ima ogroman ekonomski značaj za razvoj lovnog turizma, jer većina stranih lovaca danas isključivo koristi oružje sa moderatorom zvuka. Zbog ove administrativne barijere oni su zaobilazili Srbiju i svoj novac ostavljali u zemljama i okruženju.
Ovom izmenom mi širom otvaramo vrata za strane lovne turiste, jačamo našu turističku ponudu, donosimo direktne devizne prilive i pomažemo razvoju ruralnih sredinama u kojima se lovišta nalaze. Stvaramo zakon koji je moderan, praktičan i koji direktno radi u interesu naše ekonomije.
Još jedan ogroman korak napred i velika olakšica odnosi se na nabavku dodatne opreme. Osnovni delovi oružja, digitalni nišani, uključujući termoviziju, noćne infracrvene nišane, kao i moderatori zvuka za lovačko oružje sada će se nabavljati jednostavno na osnovu oružnog lista umesto dosadašnjeg komplikovanog procesa traženja posebnih odobrenja. Na ovaj način naši lovci konačno dobijaju mogućnost da koriste savremenu opremu u skladu sa evropskim standardima, bez suvišne birokratije.
Ovaj zakon konačno prepoznaje i uvažava realnost na terenu i tradiciju lovačke solidarnosti. Novim zakonskim rešenjem vlasnici lovačkog oružja sada mogu potpuno legalno davati na poslugu svoju lovačku opremu, digitalne nišane drugim lovcima bez obaveze da vlasnik bude prisutan. Ukidamo još jednu neživotnu barijeru i tako omogućavamo našim lovcima da na terenu pomažu jedni drugima, da nesmetano dele savremenu lovačku opremu i da se fokusiraju na ono što je suština njihovog hobija bez straha da će zbog obične kolegijalnosti prekršiti zakone.
Takođe još jedno dodatno poboljšanje je kroz omogućavanje da se oružje potpuno legalno čuva i u mestu prijavljenog boravišta, a ne isključivo na adresi prebivališta, kao što je dosada bio slučaj. Život je danas dinamičan, mnogi naši građani borave van svog rodnog mesta, realne potrebe za ovim su postojale oduvek, ali je zakon kasnio za životom. Sada to menjamo i prilagođavamo se njihovim realnim potrebama uz poštovanje svih bezbednosnih uslova za čuvanje oružja i na toj drugoj lokaciji.
3/2 TĐ/IR
Ono što možda najviše rasterećuje naše građane, novi zakon uvodi trajno važenje oružnih listova. Ukidamo dosadašnji rok od 10 godina i time trajno oslobađamo vlasnike oružja administrativnih pritisaka, ponovnih taksi i čekanje po šalterima. Država ovim pokazuje da veruje svojim savesnim građanima, da ceni njihovo vreme i stvara sistem koji efikasan i moderan i potpuno okrenut potrebama ljudi. Cilj nije bio da stvorimo krutu birokratiju, već efikasan servis za građane i pravna lica. Upravo zato smo pristupili ovim izmenama sa jasnom namerom da dodatno rasteretimo savesne vlasnike oružja od suvišnih administrativnih pritisaka, ali i da istovremeno dodatno učvrstimo bezbednosni sistem naše države.
Ove izmene su direktan odgovor na realne potrebe života i prakse i one donose i sledeća rešenja. Ovaj zakon ispravlja jednu pravnu prazninu. U važećem zakonodavstvu, naime, uopšte nije bilo omogućeno nabavljanje paradnog i akustičnog oružja za potrebe kulturno-umetničkih projekata, filmskih i televizijskih snimanja. Ovim predlogom zakona mi direktno odgovaramo na realne potrebe naše brzo rastuće filmske i televizijske industrije. Više neće biti potrebe za komplikovanim uvozom i birokratskim kočnicama. Stvaramo jedan zakon koji je moderan, siguran i koji direktno pomaže razvoju srpske kulture i kinematografije.
Želim da vas informišem da u Republici Srbiji, u aktivnom posedu, 280.000, odnosno 274.890 fizičkih lica i 1.826 pravnih lica poseduje negde oko pola miliona registrovanog oružja – 508.999 komada. Trenutno u Srbiji kolekcionara ima 1.448. Takođe, želeo bih da vas podsetim da, na dan, odnosno u danima kada su se desila tragična ubistva 2023. godine, ukupan broj registrovanog oružja na dan ubistva iznosio je 766.665. Danas je taj broj, kao što sam rekao 508.999. Znači, to je manje za više od 250.000.
Kao što znate posle akcije mogućnosti vraćanja oružje, vraćeno je 127.787 komada registrovanog oružja, 32.923 komada ne registrovanog oružja i plus u policijskim akcijama je oduzeto 32.047. Tako da je taj broj danas mnogo manji nego što je bio pre tri godine.
Inače, kao što znate, praksa u mnogim zemljama je veoma različita što se tiče dozvola za držanje i nošenje oružja. Zemlja koja je kolevka, hajde tako da kažem, možda nije kolevka, ali zemlja u kojoj dugo godina već postoji predsednički sistem, kao što su Sjedinjene Američke Države, ovu temu drži visoko i ta tema je deo Drugog amandmana Ustava – da svaki građanin ima pravo držanja i nošenja oružja. U Sjedinjenim Američkim Državama ima 400.000.000 registrovanog oružja. U zemljama Evrope se procenjuje da broj registrovanog oružja, sve zajedno negde, je između 80 do 90 miliona. Hoću da kažem da je brojka koja je kod nas, brojka registrovanih, daleko ispod brojke za koju se može reći da je prosečna u zemljama, čak i u zemljama EU. Pričam o registrovanom oružja.
4/1 AL/MJ 10.40 – 10.50
Naravno, da na meti mora da bude neregistrovano oružje. Mi se zalažemo za drakonske kazne za pronalaženje bilo kakvog neregistrovanog oružja. I, naravno, isto tako sam sugerisao više puta i da se vodi računa o tome kako se koje oružje klasifikuje kad je reč o ovim kategorijama, jer postoje… Nažalost, i pored toga što se svet tehnološki razvija, razvijaju se i sistemi i mogućnosti za lišavanje života ljudi.
Kao što znate naš žandarm ispred Izraelske ambasade je pogođen samostrelom koji se za 5.000 dinara može kupati u svakoj radnji u Srbiji. A u zvaničnim aktima svuda u Evropi ili u svetu to retko ko spominje, pošto tu, takođe, postoji kategorija do kog, i ti samostreli imaju svoje merne jedinice od koliko do koliko su opasne za život, ali znate, dečko je mogao da izgubi život. On je pogođen samostrelom u vrat. Mislim da kada ovde pričamo o ovim stvarima trebalo bi da postoji konsenzus oko svih tih pitanja i nemamo nikakvog interesa da bilo šta predlažemo što nije u interesu veće bezbednosti građana.
Imajući u vidu da su ovde predlagane, da je bilo sugestija, različitih sugestija, ja hoću da kažem da je, kao što sam rekao, rasprava o ovom zakonu je trajala dosta dugo. Između ostalog, ovo je i jedan od zakona koji je Evropska unija prihvatila bez nekih većih primedbi i veoma su zadovoljni načinom kojim smo pristupili, imajući u vidu pre svega usaglašavanje sa tim direktivama koje postoje u Evropskoj uniji.
Postoje određene sugestije koje možemo da prihvatimo, postoje određene sugestije koje ne možemo da prihvatimo. Želim samo da kažem da ću pokušati na neke stvari da odgovorim, ukoliko budem prisutan, ali ako ne budem bio prisutan želim da kažem da je bilo određenih sugestija poslanika da se odrede jasni kriterijumi za proveru lica i znači da se, a ne kako je u zakonu predviđeno, da je to lice, da se odrede jasni kriterijumi kako se određuje da li neko može da dobije oružje ili ne i da li bi to oružje moglo da bude zloupotrebljeno i mi smo ipak ostali pri toj verziji da obučeni profesionalac na terenu u skladu sa Zakonom o policiji vrši tu bezbednosnu proveru.
Takođe, nismo pristalice toga da se nabraja koja je to vrsta opasnosti itd., zato što bi to stvorilo traženje mogućih sigurnosnih rupa u sistemu. Ovde nije reč ni o kakvom diskrecionom pravu, već o diskrecionoj odgovornosti policije za zaštiti živote. Tako da, profesionalci na terenu vrše konačnu procenu na osnovu realnog stanja na terenu, reč je o proverama.
Postoje sugestije da trajno oduzimanje oružja ne ide bez sudske presude. Mi ukazujemo da pored izricanja mera bezbednosti u krivičnim, odnosno zaštitnih mera u prekršajnim postupcima, mere oduzimanja oružja za nesavesne države oružje u upravnom postupku postoje u svakom zakonu i u svakoj zemlji. Čak i u zemljama okruženja su kraći rokovi od roka u našem zakonodavstvu.
Takođe, neki poslanici su pričali o stečajnim pravima, itd. Ovaj zakon nema nameru da bilo kome retroaktivno oduzima pravo, već da uvede red i podigne nivo opšte bezbednosti. Tačno je da se u određenim situacijama menja status oružja i kategorija vlasnika, ali za svaku izmenu je predviđena adekvatna alternativa. Svaki savestan i legalan vlasnik oružja, ukoliko ispunjava zakonske uslove, moći će da zadrži svoje oružje u odgovarajućem legalnom statusu. Dakle, reč je o prilagođavanju novim standardima, a ne o restrikciji.
Imali smo obavezu da naš zakon uskladimo sa strogim evropskim direktivama i uvedemo i drugačiji pojam – starog oružja. Da bismo zaštitili bezbednost, ali i definisali šta je zaista istorijsko nasleđe, uvedena ja jasna i logična granica, status oružja od sada će imati ono koje je sprovedeno do 1899.godine. Svako
4/2 AL/MJ
oružje koje ima istorijsku, tradicionalnu ili kulturnu vrednost, a proizvedeno je nakon 1899. godine građani će moći potpuno legalno da zadrže u svom vlasništvu. Razlika je samo u tome što će ga zadržati uz sprovođenje neophodnih provera i tako što će biti registrovano ili kao kolekcionarsko oružje ili kao vatreno oružje B-kategorije. Time se, praktično, usaglašavamo sa konvencijama koje postoje u Evropi. To znači da se i samo kolekcionarstvo usklađuje sa evropskim direktivama i vraća se njegovoj pravoj prirodi.
Znači, da ne širim dalje temu, dosta sam dugo i o ovome govorio zato što smatram da je taj zakon veoma bitan, po mom ličnom mišljenju o ovome, a mislim da je to mišljenje ogromnog i većine ljudi koji se plaše za svoje porodice, o ovome uopšte ne bi ni trebalo da se raspravlja, odnosno ne bi ni trebalo da bude dozvoljeno bilo kakvo nošenje oružja, ni držanje oružja, ali život je nešto sasvim drugo u svim zemljama na svetu i kada je to već tako ova oblast mora da bude uređena da istovremeno se zadrže, da se ispoštuje princip bezbednosti ljudi.
Ja moram isto da vam kažem da, evo, ako pogledate sada i primedbe koje su se čule u javnosti, da budemo sada mi otvoreni i iskreni, pa i amandmani, pa oni ne idu na to da se pooštri zakon, oni idu na to da se on liberalizuje i, ne kažem sada generalno, nego pričam u suštini o mnogim… Mi smo imali teške rasprave sa mnogim udruženjima itd.
5/1 MV/MP 10.50 – 11.00
Ali, ovde je jasna poruka da ovu oblast moramo da uredimo tako, mada nije to jedino. Znate, mi ponekad to kampanjski radimo i nije to jedini razlog i uslov za narušavanje bezbednosti ljudi. Veoma je bitno i važno da se ova oblast reguliše na način da niko ne može da kaže da se kod nas favorizuje bilo kakav oblik naoružavanja u smislu onoga što nije po zakonu.
Kada je reč o broju dozvola za nošenje oružja, da budem ovde potpuno precizan, pošto, znate, pre 5. oktobra, sećate se, ponekad mi se čini kao da se svi ljudi sećaju vremena pre 5. oktobra, nažalost mi stariji se sećamo, ali tada se govorilo da u MUP-u ima, da policija ima 100.000, 200.000 ljudi itd. Broj dozvola za nošenje oružja je u svim ovim godinama bio svega nekoliko stotina. Ne znam tačno sada koliko je, zato što je bio moratorijum, istekle su dozvole, ali one će se izdavati veoma restriktivno.
Na kraju, želim zaista da vam se izvinim zato što se vremenski to tako poklopilo. U poseti našoj zemlji se nalazi generalni sekretar Interpola, Urkiza. To je za nas veoma bitna poseta, zato što smo mi predložili da se formira regionalni biro Interpola za ovaj deo sveta i on će danas i velikim delom sutrašnjeg dana biti ovde u poseti.
Ja neću moći da budem prisutan tokom rasprave u ova dva dana, ne znam koliko će trajati sednica. Molim da to imate u vidu i da to ne shvatite kao moje bežanje odavde iz Skupštine. Naprotiv, ja apsolutno nemam nikakvu nameru da bežim odavde, ovde sam od 1992. godine i imam nameru još da ostanem. A ko će da beži, to ćemo da vidimo.
Što se tiče toga, ovde će biti ministar pravde koji će govoriti o svojim zakonima, ali koji će moći i da odgovori na neka pitanja, a pre svega sekretar Ministarstva je Veljko Odalović, koji po Poslovniku ne može da se javi.
Svima vam se zahvaljujem i predlažem da svi zajedno razmotrimo koje su dobre strane ovog zakona i da ga na kraju usvojimo, bez obzira ko pripada kojoj političkoj stranci. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine ministre, i dobro vi nama došli.
Apsolutno sam sigurna da će rasprava biti kvalitetna i da će se usvojiti zaista dobra zakonska rešenja.
Sledeća je gospođa ministar, Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsednici Narodne skupštine, narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, dragi roditelji, u vremenima globalne ekonomske i energetske krize, kada ozbiljno snažne države u Evropi smanjuju obim socijalnih prava, jedan deo javnosti u Srbiji postavlja pitanje zbog čega danas Republika Srbija uvodi novo pravo, odnosno zašto danas Srbija donosi zakon roditelj-negovatelj.

Dozvolite da, pre nego što krenem da govorim o odredbama i članovima samog zakona, konstatujem da se ispred nas ne nalazi samo tekst zakona. Ispred nas i iza nas nalazi se na hiljade porodica u Srbiji koji godinama čekaju ovakvo zakonsko rešenje, na hiljade priča, životnih sudbina, vrlo složenih okolnosti.

Želim da, pre svega, govorim o ljudima, o porodicama zbog kojih se ovaj zakon donosi, o majkama i očevima koji su svoje živote posvetili deci. Iza ovog zakona stoje ljudi koji godinama nisu odlazili na godišnje odmore, koji nisu imali slobodan dan, bolovanje. Iza ovog zakona stoje ljudi iza kojih nije bio posao oročen na osam sati dnevno, već 24 časa svakoga dana i tako godinama.

5/2 MV/MP

Priča o Olgi Bošković iz sela Mušići kod Kosjerića nedavno je ponovo objavljena kao svedočanstvo jednog vremena kada sistem socijalne zaštite gotovo da nije postojao ili kada njegove mere i propisi nisu mogli da zaštite ovakve porodice, roditelje i njihovu decu. Olga je svog sina Predraga, obolelog od cerebralne paralize, godinama nosila na svojim leđima svakoga dana u školu, kod doktora, sve do dana kada je u svojoj 65. godini on preminuo. Ona to nije činila zato što je to bio njen posao, već zato što je Predrag bio njeno dete.

Olga je postala simbol jednog vremena u kojem su roditelji bili uglavnom sami, potpuno nevidljivi i za institucije i za društvo. Oni su tada na svojim leđima nosili i brigu i odgovornost i strahove i neizvesnost, mnoga pitanja pred danom sutra. Ta vremena treba da ostanu iza nas. Danas širom Srbije žive na hiljade porodica čija imena možda nisu poznata javnosti, ali su njihove priče vrlo slične, i upravo zato ovo je njihov zakon.

Mirjana Stanojević iz Cikota kod Loznice rodila je 2010. godine sina Kristijana, dečaka sa autizmom, i za nju i za njenog supruga i za čitavu njihovu porodicu život se promenio iz korena. Nije mogla da se zaposli, nije planirala penziju. Njen dan je bio ispunjen samo jednim zadatkom, da bude uz svoje dete. Ovo je i Mirjanin zakon.

Vladan Bajkić, borac sa Košara, i njegova supruga Ivana danonoćno brinu o svom sinu Urošu, u jednom mestu nedaleko od Smederevske Palanke, i oboje su, nažalost, prinuđeni da veći deo dana provedu kod kuće kako bi njemu pružili svu podršku. Ovo je i njihov zakon.

Potresna je priča i majke Miljane Stanković. Prvu devojčicu izgubila je od posledica spinalne mišićne atrofije u vremenima kada, nažalost, nije postojala terapija za lečenje od ove retke bolesti. A danas brine o drugoj ćerki sa istom dijagnozom koja, srećom, prima terapiju preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ovo je i Miljanin zakon.

Ovo je zakon za sve majke, za sve očeve, za sve porodice i za svu decu koja su godinama bila nevidljiva za čitav sistem. Jer, upravo decenijama unazad leđa tih roditelja bila su jedina leđa na koja su njihova deca mogla da se oslone. Ovim zakonom želimo da pokažemo i da pošaljemo poruku da će taj oslonac nakon usvajanja i primene, nadam se od 1. oktobra, moći da isti oslonac pronađu i u svojoj državi.

Roditelj koji stekne status roditelja-negovatelja dobijaće mesečnu novčanu naknadu u iznosu od 65.000 dinara. Ali, taj iznos nije fiksni, on će se usklađivati svakog 1. marta sa nominalnom stopom rasta prosečne zarade u Republici Srbiji. Naravno, to nije sve, jer suština i duh ovog zakona nije u novčanoj mesečnoj naknadi, suština je u zaštiti, u smanjenju osećaja neizvesnosti i u sigurnosti za same roditelje.

Dosada su zakoni o socijalnoj zaštiti i drugi srodni propisi uglavnom tretirali položaj samog deteta. Ovo je prvi zakon koji u institucionalne okvire uvodi same roditelje, daje im prava, položaj i sistemsku zaštitu.

6/1 MZ/CG 11.00–11.10

Po prvi put Republika Srbija za roditelja negovatelja uplaćivaće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. To znači da godine provedene u nezi više nisu godine bez staža. Po prvi put država će obezbediti i zdravstveno osiguranje, tako da roditelj koji je čitav svoj život posvetio brizi o detetu više nije nevidljiv ni za zdravstveni ni za penzijski sistem.

Ostvarivanjem ovog prava, mislim da je to važno da naglasim, ne ukida se nijedno od postojećih prava, ne umanjuje se pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć koje ostvaruje samo dete. Na današnji dan uvećani dodatak iznosi 42.500 dinara. Ne ukidaju se i ne suspenduju, niti na bilo koji način ne ograničavaju ni druge usluge u zajednici koje se trudimo da razvijamo, kao što su dnevni boravak, lični pratilac, personalni asistent i druge usluge koje lokalne samouprave licenciraju, a koje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pomaže posredstvom namenskih transfera. Ne umanjuje se praktično nijedno pravo koje ove porodice imaju. Ovaj zakon ništa ne oduzima. On prvi put dodaje jedno novo pravo koje do sada nije postojalo. Kao što rekoh, zadržavaju se i pravo na usluge podrške u zajednici, koje su vrlo važne za sam odgoj, razvoj deteta, podršku, edukaciju i uključenje u ostatak zajednice. I upravo zato ovaj zakon ne može se posmatrati kao izolovana mera. On je jedan od važnih aspekata celog sistema podrške koju usmeravamo ka porodicama.

Naš cilj nije da biramo između novčanih prava i usluga, naš cilj je pre svega da zaštitimo interese same dece. Ovo pravo, naravno, nije ograničeno samo na roditelje maloletnika. Nakon navršene 18. godine, nažalost, u najvećem broju slučajeva, produžava se status roditelja negovatelja, s obzirom na to da su u pitanju najčešće dijagnoze koje donose i trajni invaliditet. Zakon prepoznaje i staratelje, ali po zakonom propisanim uslovima zakon prepoznaje i druge srodnike, kada su roditelji iz različitih okolnosti sprečeni da vrše funkciju, odnosno da steknu status roditelja negovatelja.

Mislim da će biti prilike u raspravi u pojedinosti da govorim i o nekim drugim detaljima samog zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima. Ali dozvolite da danas kada otvaramo jednu novu istorijsku stranicu zahvalim svima koji su ovu temu osvetljavali u prethodnom periodu, bez obzira na svoju političku, partijsku ili neku drugu pripadnost. Verujem da je svako od nas, vodeći se najboljom namerom, nastojao da skrene pažnju državi da su roditelji negovatelji zaslužili ovaj status.

Ali mislim da ovaj zakon nikada ne sme biti predmet bilo kakve politizacije, niti ova tema kao takva sme biti predmet političke rasprave. Ovaj zakon donosimo zbog njih, ovo je njihov zakon, ovo je njihova borba i ovo je njihova pobeda. Ovo je još jedan korak ka boljem, sigurnijem i pravednijem sistemu. Verujem da ne postoji novac koji može da nadoknadi niti da izmeri roditeljsku ljubav, niti ovaj zakon pretenduje da to čini. Nema te naknade za tolike godine odricanja, nema tog iznosa koji može da bude naplata za neprospavane noći, za sve strahove, za neizvesnost, za brigu, niti ima tog zakona koji može jednom rukom da odnese sve ove izazove i probleme.

Ovaj zakon nije cena roditeljske ljubavi, jer svi dobro znamo da ta ljubav nema cenu i da je ona uvek bezuslovna, ali ovaj zakon jeste priznanje države i ovaj zakon jeste podizanje lestvice naše društvene odgovornosti, našeg sistema socijalne zaštite. Ovo je priznanje da vidimo one roditelje koji su se odrekli svojih poslova, svojih karijera, svog društvenog života. Mnogi od njih godinama nisu otišli sa prijateljima da popiju kafu, mnogi od njih propustili su slavlja, svadbe, krštenja, rođendane, mnogi od njih svoje živote oivičili su u četiri zida, gde provode vreme samo sa svojom decom.

6/2 MZ/CG

Ovim zakonom mi prvi put kažemo da ih vidimo, da ih prepoznajemo i da je država tu da pruži ruku i da ih zagrli i da više nikada nećemo dozvoliti da čitav teret svih izazova sa kojima se suočavaju nose isključivo na svojim leđima i na svojim plećima. Vidimo poslove kojih ste se odrekli, vidimo penzije koje niste stekli, vidimo one dane koje ste proveli bez zdravstvenog osiguranja, bez socijalne podrške. I zato verujemo da će ovaj zakon postaviti suštinske temelje za položaj roditelja-negovatelja u celini. Oni će biti važan faktor tokom svih budućih diskusija kada budemo usvajali neke druge zakone kojih se posredno ili neposredno tiču.

Poštovani narodni poslanici, verujem da mnogi od vas obilazeći Srbiju nailazite na brojna pitanja zašto država ne opredeljuje više sredstava za poljoprivredu, za kulturu, za privredu, za razvoj sela, za ulaganje u mlade talentovane sportiste i niz drugih pitanja. I svako od tih pitanja je vrlo opravdano, jer prioritete ređamo najčešće prema onome što mi lično sagledavamo kao potrebu. Ali dozvolite da na ovoj današnjoj sednici svi konstatujemo da je rešavanje ovog pitanja jedan od prioriteta našeg društva.

Mi više nemamo prava da dozvolimo da roditelji čekaju još jedan saziv, još jednu godinu, još jedan mandat. Verujem da je došao trenutak kada će i oni odahnuti i kada će videti da je država tu, ne iza njih, ne ispred njih, nego uz njih, jer to je ono što oni očekuju. Prvi put uvodimo status roditelja-negovatelja, prvi put obezbeđujemo mesečnu novčanu naknadu, prvi put obezbeđujemo uplatu penzijskih i invalidskih doprinosa, prvi put obezbeđujemo zdravstveno osiguranje kao država, prvi put godine provedene u nezi neće se računati samo neprospavanim noćima nego stažom koji će sticati i koji će u budućnosti njima doneti veći stepen sigurnosti i izvesnosti.

Zato danas ne odlučujemo samo o jednom tekstu zakona, jer zakon o roditeljima-negovateljima je mnogo više od zbira propisa. Ovo je zakon svih porodica koje su na ovo dugo čekale, ovo je zakon mnogih majki, mnogih očeva i verujem da u danu za glasanje, kada o tome budemo odlučivali, ostavićemo naše razlike po strani i biti jedinstveni, da podignemo ruke za sve njih, jer to je ono što oni od nas očekuju. Neka posle usvajanja ovog zakona samo jedan roditelj, samo jedan otac, samo jedna majka sa manje straha legne uveče u krevet i probudi se sa više nade, znaćemo da je ovaj zakon doneo pravi rezultat i da je mnogima vratio sigurnost i nadu.

Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da u danu za glasanje date podršku istorijskom zakonu o roditeljima-negovateljima i negovateljima, uz zahvalnost svim političkim akterima, čitavom društvu, a pre svega roditeljima koji su se izborili da dočekamo da ovaj zakon dođe na dnevni red. Hvala vam.

Gospodin ministar Nenad Vujić.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici i uvažene narodne poslanice, pred vama je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, čiji je osnovni cilj dalje unapređenje krivičnopravnog sistema Republike Srbije, jačanje pravne sigurnosti i ispunjavanje međunarodnih obaveza koje je naša država preuzela, a koje se, naravno, stalno i razvijaju.
Predloženim izmenama zakona koje se nalaze pred uvaženim narodnim poslanicima menjaju se samo dve celine za sada, a to je – prva se tiče člana 55a vezano za višestruki povrat i drugo vezano za član 348. u vezi oružja i municije, a to je i naslanjanje na Zakon o oružju i municiji.
7/1 MT/VZ 11.10 – 11.20
Inače, Ministarstvo pravde je spremilo obimnije izmene Krivičnog zakonika, koje su završene, ali koje su sada u procesu usklađivanja, odnosno pribavljanje mišljenja o usklađenosti sa direktivama EU. Jedna od bitnih izmena koja nas očekuje, vezano je za čitavu glavu, vezano za ekološki kriminal, to je i usklađivanje sa direktivom EU vezano za ekološka pitanja.
Pred nama se nalazi prva ova izmena. Tiče se preciziranja pravila o višestrukom povratu, odnosno izmenama člana 55a Krivičnog zakonika. Uvodi se precizniji pristup kroz pojam „specijalnog povrata“, tako da se ovaj režim odnosi na lica koja su ranije dva puta osuđivanja za ista ili istovrsna krivična dela koja su učinjena sa umišljajem. Na ovaj način omogućava se pravilnija i konkretnija individualizacija kazne i jasnije razlikovanje učinilaca koji ponavljaju istu vrstu krivičnog ponašanja od onih koji čine različita krivična dela.
Takođe, propisuje se da se pod ranijom osudom podrazumeva i osuda utvrđena pravosnažnom presudom strane države. Ovo rešenje predstavlja usklađivanje sa obavezama koje proizilaze iz Varšavske konvencije Saveta Evrope, čiji je Srbija potpisnik, i preporuku tela koja su nadležna za praćenje njene primene, zato što i Međunarodno pravo nije statično, nego stalno se unapređuje i Srbija je ta koja isto tako unapređuje i usklađuje svoje zakonodavstvo.
Druga najobimnija izmena, a to je i ova celina o kojoj govorimo, odnosni se na krivična dela u vezi sa vatrenim oružjem, municijom i eksplozivnim materijalom. Postojeći član 348. Krivičnog zakonika se sistematski preuređuje tako što se jasnije razdvajaju radnje nedozvoljenog držanja i nošenja oružja od radnji nedozvoljene proizvodnje, promet i krijumčarenje. Time se postiže preciznije, preglednije, efikasnije krivično pravno uređenje ove oblasti i odgovara se i na onom što je život i što su pojave koje su uočene.
Takođe, propisuju se nova, odnosno izdvojena krivična dela koja se odnose na nedozvoljenu proizvodnju vatrenog oružja, municije i eksplozivnog materijala, uključujući i 3D štampanje oružja, o čemu je uvaženi potpredsednik i ministar policije, ministar Dačić govorio, njegovih dela i municije, kao i ponovno aktiviranje onesposobljenog vatrenog oružja.
Predlogom zakona obuhvaćeno je i posedovanje i 3D nacrta za proizvodnju vatrenog oružja imajući u vidu savremene oblike zloupotreba i potrebu da krivično zakonodavstvo prati tehnološki razvoj.
Pored toga, kao posebno krivično delo uređuje se nedozvoljen promet i krijumčarenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materijala. Ovim rešenjem obuhvata se neovlašćeni uvoz, izvoz, prodaja, isporuka, premeštanje i prenos oružja i municije kako na teritoriju Republike Srbije, tako i preko njene teritorije. Ovo su mnogo preciznije norme od postojećih.
Predviđeni su i teži oblici, kada je reč o većoj količini oružja velike razorne moći, neoznačenom ili nepravilno označenom oružju, kao i kada je delo izvršeno od strane grupe ili organizovane kriminalne grupe.
Predlogom zakona se integrišu i krivična dela koja se odnose na neovlašćeno ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, kao i falsifikovanje žigova i oznaka.
Za sva navedena krivična dela, propisuje se i obavezno oduzimanje oružja, njegovih delova, municije, eksplozivnih materijala, sredstava, kao i 3D nacrta, odnosno žigova i oznaka koja su predmet krivičnog dela.
7/2 MT/VZ
Donošenjem ovog zakona Republika Srbija uređuje dodatno i unapređuje pravnu sigurnost svojih građana i bezbednost građana Republike Srbije, ujedno i ispunjava međunarodne obaveze koje proizilaze iz Varšavske konvencije i protokola UN protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenim oružjem, a istovremeno obezbeđuje i usklađenost sa Zakonom o oružju i municiji. I, zato i ovaj zakon prati Zakon o oružju i municiji, što je jako dobro kako ne bismo imali da jedan zakon je napravio korak unapred, a da mi i dalje tu oblast nismo krivično-pravno uredili. Zato se i nalazi pred nama samo ovaj segment izmena Krivičnog zakonika. Jer, ponavljam, negde oko stotinak izmena Krivičnog zakona nas očekuje, ali očekujemo i mišljenje o usklađenosti EU.
Imajući u vidu navedeno, predlažem Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kako bismo zajedno sa Zakonom o oružju i municiji unapredili bezbednost građana Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, pred nama se nalazi i zakon o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza sa sedištem u Republici Srbiji.
Strategijom razvoja sporta Republike Srbije za period 2026 – 2035. godina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila na sednici održanoj 18. juna 2026. godine, jedan segmenata je i unapređenje sporta i unapređenje pravnog okvira kojim će se regulisati pitanje sedišta sportskih saveza međunarodnih sportskih saveza.
Jedno od ključnih pitanje je kako da stvorimo uslove da Republika Srbija ne bude lider samo na sportskih terenima, već da tu ulogu preuzme u oblasti dobrog upravljanja u sportu i značajnu međunarodnu prepoznatljivost. Jer, Republika Srbija uživa ugled ne samo kao sportska zemlja, nego kao i zemlja u kojoj postoji i određeni nivo i bezbednosti, tako da su veliki broj međunarodnih sportskih organizacija izrazilo i želju da možda i svoje sedište preseli u Republiku Srbiju.
Ovim izmenama menjamo važeći zakon, zakonski okvir. Naime, prema važećem zakonskom okviru Međunarodni sportski savez može imati sedište u Republici Srbiji samo ako je u njoj osnovano. Ne postoji pravni mehanizam koji omogućava da već postojeći međunarodni sportski savez preseli svoje sedište u Republiku Srbiju, a da pritom zadrži svoj pravni i sportski kontinuitet, što je, priznaćete, jako bitno mnogim i svim međunarodnim savezima.
Svima nam je poznato da je upravo očuvanje tog kontinuiteta jedan od osnovnih preduslova za funkcionisanje svakog međunarodnog sportskog saveza.
Predloženim zakonom uređujemo sva ključna pitanja neophodna da međunarodni sportski savezi izaberu Srbiju za svoje sedište. Precizno definišemo postupak preseljenja, uslove koje je potrebno ispuniti, kao i prava i pogodnosti koje ove organizacije mogu ostvariti u Republici Srbiji. To je jako značajno jer na taj način motivišemo i izlazimo u susret i željama međunarodnim sportskim organizacijama da svoje sedište imaju u Republici Srbiji.
Koncept zakona možemo posmatrati kroz dve celine. Prva celina uređuje pravna pitanja koja omogućavaju da Srbija po prvi put postane zemlja u kojoj međunarodni sportski savezi mogu da presele svoje sedište bez gubitka sopstvenog identiteta i kontinuiteta, što je njima izuzetno značajno.
8/1 GD/LjL 11.20 – 11.30
Druga celina, a tiče se Republike Srbije, otvara mogućnost da Republika Srbija, kada za to postoji javni interes, kroz podršku efikasnije administrativne procedure za strane državljane i druge podsticajne mere dodatno motiviše saveze da svoja sedišta premeste u Republiku Srbiju, ali isto tako zadržava i pravo Republike Srbije da ima jedan mehanizam kojim može kontrolisati rad tih saveza da ne bi došlo do nekakvih zloupotreba ili do nečega što je suprotno međunarodnoj politici i međunarodnom položaju Republike Srbije.
Ukoliko neki međunarodni savez ne ispuni preuzete obaveze ili svojim postupanjem naruši ugled naše zemlje, Republika Srbija će raspolagati odgovarajućim pravnim instrumentima za blagovremeno reagovanje, što je isto tako regulisano nacrtom ovog zakona i na taj način je jasno i svim međunarodnim organizacijama koje bi preselile svoje sedište u Republiku Srbiju kako i pod kojim uslovima može joj biti uskraćeno gostoprimstvo. Smatramo da niko od nas nema dilemu u pogledu toga koliko je važno da ostvarimo zakonske uslove da sedišta međunarodnih sportskih organizacija budu upravo ovde u Republici Srbiji.
Smatram da je ovo istorijska prilika da Srbija postane regionalni evropski i svetski centar ne samo vrhunskih sportskih rezultata, već i dobrog savremenog sportskog upravljanja, te pozivam narodne poslanice i narodne poslanike da usvoje nacrt zakona koji je pred vama.
Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, zadovoljstvo mi je i da vam predstavim nacrt zakona o izmenama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Antidoping agencija Republike Srbije osnovana je u Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu iz 2005. godine i sa radom je počela 1. januara 2006. godine. U svom radu Antidoping agencija Srbije ADAS sprovodi doping kontrole i antidoping edukaciju, upravlja postupcima utvrđivanja povreda antidoping pravila, sarađuje sa Svetskom antidoping agencijom i međunarodnim sportskim organizacijama i uživa veliki ugled i u zemlji i u svetu.
Međunarodne obaveze Republike Srbije koje je Srbija preuzela, a to je da svojim propisima izmeni i položaj i poziciju Antidoping agencije, zato što je Svetska antidoping agencija usvojila Kodeks koji stupa na snagu 1. januara 2027. godine.
Konkretna izmena sa kojom usklađujemo postojeći zakon odnosi se na proširenje zahteva u pogledu operativne i institucionalne nezavisnosti disciplinskih tela koja utvrđuju povrede antidoping pravila. Ovim kodeksom, ne samo za Srbiju nego i za sve zemlje članice Svetske antidoping agencije, se uvodi pravilo da nacionalne antidoping agencije moraju biti nezavisne i samostalne i prema novim pravilima ta tela moraju biti u svakom smislu odvojena od nacionalnih sportskih saveza i drugih sportskih organizacija.
Naše važeće zakonsko rešenje predviđa da u prvom stepenu povrede antidoping pravila utvrđuju disciplinske komisije nadležnih sportskih saveza. Takođe, članove antidoping odbora koji odlučuju u žalbenom postupku ili u prvom stepenu kad Savez ne donese blagovremenu odluku, imenuje Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije.
Svetska organizacija u kodeksu menja ova pravila i takvo rešenje je potrebno izmeniti i kod nas, kako bi se obezbedila puna nezavisnost tela koja odlučuju o povredi antidoping pravila. Zato je predloženo rešenje da nakon usvajanja izmena i dopuna zakona koji su pred nama, članove Antidoping odbora imenuje ministarstvo nadležno za poslove sporta, kao što je i predviđeno Kodeksom i pravilima Svetske organizacije. Sastav Antidoping odbora činiće šest diplomiranih pravnika i tri doktora medicine, koji imaju najmanje tri godina relevantnog iskustva u struci. Na ovaj način Srbija se sprema da kad Kodeks stupi na snagu, 1. januara 2027. godine, bude u potpunosti usklađena sa Kodeksom i na taj način i dalje zadrži visok nivo i ugled koji uživa u Svetskoj antidoping organizaciji.
Smatramo da usvajanjem ovog zakona Republika Srbija potvrđuje svoju posvećenost međunarodnim obavezama, zaštiti integriteta sporta i stvaranju jednakih i pravičnih uslova za sve sportiste i čuva i ugled sporta Republike Srbije, ali i Republike Srbije u svetu. Zato pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje i usvoje izmene Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar za zaštitu životne sredine, Sara Pavkov. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas je pred vama Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Kada govorimo o industrijskim emisijama, važno je da kažemo koliko je urađeno i koliko je ovaj sistem u poslednjim godinama ubrzan. Od donošenja prvog zakona, odnosno u periodu od 2004. do 2019. godine izdate su 33 nove IPPC dozvole, dok je samo u periodu od 2020. do kraja 2025. godine izdato 35 novih dozvola. Podaci jasno pokazuju da je u poslednjih šest godina sistem značajno ubrzan, da su institucije radile efikasnije i da je država napravila konkretan iskorak u uspostavljanju bolje kontrole industrijskih emisija.
Novim propisom koji je danas pred vama stvaramo značajan preduslov da nastavimo još brže i još efikasnije.
Republika Srbija u okviru pregovora za članstvo u EU kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u okviru pregovora za Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, preuzela je obavezu da postepeno usklađuje zakonodavstvo sa pravom EU.
Želim posebno da naglasim da mi ovaj posao ne radimo samo zato što smo preuzeli takvu međunarodnu obavezu, već pre svega zato što je to u interesu građana naše zemlje.
Prema nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, rok za donošenje ovog zakona je bio kraj trećeg kvartala ove godine, što znači da smo uspeli da ovaj predlog zakona donesemo u Skupštinu i pre samog roka koji smo slali ka EU.
Predlog zakona koji je pred vama značajan je deo šire politike i strateške odluke da Srbija nastavi da se razvija i to na održiv način, u skladu sa vizijom i strategijom koju je postavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a koju Vlada Republike Srbije dosledno sprovodi.
Predlogom zakona unapređuje se sistem integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine i vrši se usklađivanje sa evropskom direktivom o industrijskim emisijama za čak 98,5%. Dokument je u visokom procentu usaglašen, kao što sam rekla, a prilikom izrade zakona vodilo se računa ne samo o usklađenosti, već i o tome da zakon bude primenljiv u praksi.
Predlogom zakona se uređuju uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za industrijska postrojenja i aktivnosti koje mogu da imaju negativan uticaj na životnu sredinu, ali i na materijalna dobra. To znači da se na jednom mestu sagledavaju uticaji svih medijuma životne sredine koje potencijalni operater mora da preduzme kako bi se zagađenje sprečilo ili tamo gde to nije u potpunosti moguće svelo na najmanju moguću meru.
9/1 TĐ/IR 11.30 – 11.40
Postupak izdavanja dozvole je otvoren za učešće javnosti, što je vrlo značajno. Predstaviću ukratko šta donosi predlog zakona i šta se dobija njegovim usvajanjem. Pre svega, jača se odgovornost zagađivača, kao jedan od najvažnijih principa savremene zaštite životne sredine; predviđaju se strožiji mehanizmi kontrole; visoke kazne u slučaju nepoštovanja uslova iz dozvole, kao i obaveza operatera da snosi troškove sanacije eventualne štete; uvodi se obaveza obaveštavanja nadležnog organa radi identifikacije novih i postojećih postrojenja i aktivnosti koje podležu izdavanju integrisane dozvole; uspostavlja se jasnija i delotvornija procedura za izdavanje integrisanih dozvola uz bolju koordinaciju svih nadležnih organa; unapređuje se sistem izdavanja ovih dozvola i kroz propisivanje graničnih vrednosti je misija u skladu sa zaključcima o najboljim dostupnim tehnika, odnosno BAT standardima; uvode se opšta obavezujuća pravila koja će olakšati postupanje nadležnih organa u lokalnim samoupravama za određene industrijske aktivnosti, kao što su, na primer, farme; jača se uloga tehničke komisije, što je vrlo značajno, koja će biti uključena od samog početka postupka i pružati stručnu podršku nadležnom organu tokom celog postupka izdavanja integrisanih dozvola; uvodi se i digitalizacija u postupku podnošenja zahteva i izdavanja ovih dozvola što znači brže postupanje, manje administrativnog opterećenja i veća efikasnost; uspostavlja se i centralni registar i baza podataka o izdatim dozvolama koju vodi Ministarstvo zaštite životne sredine zarad boljeg kontrole celokupnog sistema; uređuje se i razmena informacije i konsultacije u slučajevima kada rad postrojenja ili aktivnosti može imati značajan prekogranični uticaj na životnu sredinu, jer kao što svi znamo zagađenja ne poznaje administrativne granice.
Poštovani narodni poslanici, Ministarstvo zaštite životne sredine ovim predlogom zakona šalje i jasnu poruku da želimo da usvajamo nove standarde, da želimo održiv razvoj i sinergiju ekonomije i ekologije u najboljem interesu građana Srbije. Zato pozivam narodne poslanike da sagledaju značaj ovog propisa i da u danu za glasanje podržite njegovo usvajanje. Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija nastaviće da se usklađuje sa propisima EU, ali još važnije – nastavićemo da uspostavljamo savremeniji sistem kontrole industrijskih emisija, sve u našem krovnom cilju, a to je bolji kvalitet i zaštita životne sredine, ali pre svega kvalitet života naših građana. Hvala vam.