Verujem da vi niste čuli, mi ovde smo dobro čuli. Hvala vam.

Gospođo Stamenkovski, vaš skandalozan, uvredljiv, najgorim rečima nastup koji ste imali je usledio nakon što je Dragan Đilas apsolutno konstruktivno, emotivno, ljudski, kako god hoćete, zamolio da prihvatite amandmane koji će omogućiti i roditeljima koji su zaposleni da dobiju status roditelj negovatelje, jer, radili ili ne radili, njihova deca imaju potrebu za 24-časovnom negom.

Puni gneva i političke mržnje i huškanja nastavili ste da ga napadate samo zato što je pobrojao i vama odgovorio na pitanje od juče, pošto juče nije dobio repliku, šta je on uradio dok je bio gradonačelnik. Došao čovek sa konkretnim podacima, došao sa konkretnim ciframa. Šta je bio odgovor na to? Opet politički haos, laži, napadi bez ikakvog razloga, a priča o temi i još zamoli na kraju – uzmite u obzir amandmane i mi ćemo to raditi do kraja ove sednice, jer je nama stalo. Mi smo zajedno bili u ovim klupama, a vi ste bili opozicija tada, kada je ovaj zakon ušao, kada smo ga uneli u proceduru. Nisam očekivala da će vaš nastup biti ovakav baš na ovom zakonu, iako ste imali neke dobre zakone pre koje smo podržali. Čemu ovo? Čemu ovo?

Sinoć sam, kada ste pobrojali udruženja koja su, kažete, podržala zakon, evo, i to građani da znaju, došla do podatka, evo, recimo, gost na RTS ljudi iz Udruženja „Evo ruka“, vi ste ovde predstavili da su svi pali u nesvest, maltene, da tako osetljiva i ranjiva kategorija ovom vašom verzijom zakona i onda pročitam, bili gosti na RTS-u 2. jula, znači, pre nekoliko dana, gde kažu i to piše u naslovu da je u redu da krene ovakva verzija u proceduru, ali da imaju ogromnu primedbu na to što imamo diskriminatorne odredbe, odnosno da se status ne daje i zaposlenim roditeljima, odnosno daje se samo nezaposlenima.

Dakle, imaju potpuno isti stav, jer i mi smo sa njima komunicirali godinama unazad, dok nismo predložili zakon. Sve konstruktivno – i vaš nastup bude ne zavetnički, nego hardkor radikalski. Nema razloga za tim. Nema razloga.

Usvojite amandmane i vratite se na temu, ljudski, roditeljski, kako treba.

Svi se vraćamo na temu. Nastavljamo po listi.
Gospodine Torbica, molim vas, javite se.
(Radomir Lazović: Replika!)
Izvolite.
9/3 GD/IR

Ministarka, ne možete vi da… Evo, da li vi vidite šta se sada dešava?

Molim vas, samo trošite svoje vreme.

Da li je moguće da ministarka sada sa mesta gosta objašnjava vama šta je povreda Poslovnika?

Ali ja sam vama dala reč.
Izvolite.
Nemojte da trošite vreme.

Vi ste meni dali reč, ali ja imam pravo da iskoristim tu reč u okviru replike na ono šta ja želim. Želim da obavestim građane Srbije o kakvoj se bahatosti radi ovde, da osoba koja je upravo izazvala negodovanje pola ove sale, ima toliko bahatosti u sebi da će ona sada vama da objašnjava šta je povreda Poslovnika, a šta nije.

Vi niste tu da objašnjavate šta je povreda Poslovnika, nego da Poslovnik poštujete, što znači da ne vređate ljude, da se ne obraćate uvredljivim jezikom, da ne širite mržnju, da nipodaštavate ono što bi mogao biti jedan zakon kojim činimo dobro velikom broju ljudi, koji se nalaze u ozbiljnim problemima, a ne da se ponašate na taj bahati način na koji ste navikli valjda najgore prema svojim glasačima koje ste prevarili, tvrdeći da ste opozicija. Kako vas nije sramota u tome?

Ja sada umesto da govorim o ovom zakonu i o osam amandmana koje je moja poslanička grupa podnela, moram da sugerišem da ovo ne možete da dozvolite u Narodnoj skupštini.

Sada ste nam pričali o tome kako treba da se stvari promene, kako treba da se dovedu u neko normalno funkcionisanje, evo šta radi ministarka. Na šta to liči? Hoćete li sada reagovati možda ili će ona da dođe da vas uči šta je povreda Poslovnika? Da li to treba da se dešava? Na šta to liči? Kako sebi daje za pravo da ovo radi? treba da je udaljite sa sednice? Nema potrebe ona ništa da priča ovde. Jedino što zna jeste da širi mržnju prema drugim ljudima.

Na šta to liči? Imamo amandmane koje su izuzetno važno, koje bi prihvatanjem učinili ovaj zakon veoma boljim. Šta vi radite? Vi ćete da objašnjavate šta je povreda Poslovnika ili nije.

Hvala.
Vreme za repliku je isteklo.
Gospodin Bojan Torbica ima reč.
Izvolite.
10/1 TĐ/MJ 11.30 – 11.40

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni ministri, uvažene kolege narodni poslanici, Srbija ovim predlogom zakona o roditeljima-negovateljima pravi veliki korak napred kada je reč o posebnom zakonskom statusu samih roditelja-negovatelja. Drago mi je što pred nama imamo zakon koji nije rezultat preuzete obaveze ili pukog prepisivanja u tzv. procesu pristupanja EU i već smo dobili zakonski predlog u značajnoj meri prilagođen potrebama naših domaćih korisnika, kao našim socijalnim i budžetskim prilikama i mogućnostima. Dobro je što smo počeli da rešavamo ovo izuzetno važno pitanje i svi moramo biti svesni da nam pravi rad i prava borba u ovoj oblasti tek predstoji, pošto će i posle donošenja ovog zakona ostati značajna pitanja koja ćemo morati da rešavamo.

Svi znamo da briga o detetu sa teškim invaliditetom ili teškom bolešću nije obaveza koja traje nekoliko sati dnevno. To je život koji često traje 24 časa dnevno, svakog dana u godini, nažalost neretko traje godinama pa i decenijama. To podrazumeva ogromnu odgovornost i odricanje koje je većini teško i zamisliti. Mnogi roditelji su zbog toga morali da napuste posao i odreknu se sigurnih primanja kako bi bili uz svoje dete u periodu kada mu je najpotrebnije. Često su morali da biraju između egzistencije i roditeljske ljubavi zato je za pohvalu što država prepoznaje da takva požrtvovanost zaslužuje njenu punu podršku.

Jedna od najznačajnijih novina koju nam donosi predloženi zakon jeste pravo roditelja-negovatelja na mesečnu novčanu naknadu. To porodicama donosi veću finansijsku sigurnost. Još važnije je to što država preuzima obavezu uplate doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje. To znači da roditelju teče radni staž i da godine provedene u brizi o detetu više neće značiti odricanje od prava na penziju. Time se ispravlja nepravda koja je predugo pogađala brojne porodice.

Slušajući ministarku siguran sam da ovo nije kraj zakonskog regulisanja u ovoj oblasti već početak. Moramo biti svesni da uslov nezaposlenosti ne treba da bude jedino merilo potrebe za negom i da status roditelja-negovatelja u budućnosti bude praćen i drugim oblicima podrške i olakšica, jer znamo da novac, ma koliko god bio važan, nije jedino što je ovim porodicama potrebno. Očekujem da nastojimo da proširujemo krug korisnika i priznamo status roditelja-hranitelja onim roditeljima koji možda neće ostvarivati samo pravo na novčanu naknadu, ali će moći da putem tog statusa ostvare pravo na neku drugu uslugu ili vrstu pomoći. Na primer, mogućnost rada sa skraćenim ili fleksibilnim radnim vremenom. Ovo pitanje je posebno važno za jednoroditeljske porodice koje su i najugroženije u kojima jedan roditelj istovremeno obezbeđuje egzistenciju i pruža negu detetu ili punoletnom članu porodice sa najtežim invaliditetom. Tako da molim ministarku Stamenkovski da već prilikom prve izmene Zakona o radu uzme ovakve stvari u obzir.

Želim da pohvalim činjenicu da zakon ne ukida ni jedno pravo koje dete ne ostvaruje, koje, pardon, dete već ostvaruje. Dete zadržava pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, zdravstvenu zaštitu i sva druga zakonom zagarantovana prava. Roditelj dobija novo pravo, a dete ne gubi ni jedno postojeće.

Jednako važnim smatram i to što država ovim zakonskim predlogom omogućava roditelju da ostane uz svoje dete bez ugrožavanja egzistencije porodice, što se povećava mogućnost da dete odrasta u svom domu okruženo ljubavlju i pažnjom roditelja, braće, sestara. Teško da postoji bolje okruženje za jedno dete od njegove porodice.

Naravno, pred nama je, kao što sam rekao, još dosta posla. Potrebno je da na lokalu učinimo još dosta toga kako bi u svim delovima Srbije, koliko god je moguće,

10/2 TĐ/MJ

pod približno jednakim uslovima bili dostupni dnevni boravci, lični pratioci, rehabilitacioni centri, logopedi, defektolozi i druge stručne službe. Sve je to omogućeno uglavnom roditeljima-negovateljima u većim sredinama, ali upravo je na nama da te usluge omogućimo korisnicima u svim lokalnim sredinama bez obzira na njihovu veličinu.

Isto tako, kao što je i sama ministarka juče prilikom predstavljanja zakonskog predloga rekla, potrebno je razvijati usluge koje će roditeljima omogućiti da neko stručan i osposobljen, makar povremeno, preuzme brigu o detetu kako bi mogli da se odmore ili da obave svoje neodložne obaveze. Verujem da će Ministarstvo u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti pitanju daljeg razvoja sistema dugotrajne nege, stanovanje uz podršku i drugih oblika socijalne zaštite.

Pošto svi znamo kolika je briga kod roditelja-negovatelja, šta će sa njihovim detetom biti sutra kada njih ne bude? Ovaj zakon zato ima mnogo širi značaj od same finansijske pomoći. On šalje poruku da država vidi ove porodice, razume njihovu svakodnevnu borbu i želi da bude njihov oslonac, da želi da im iskreno pomogne. Zato bih vas zamolio da u narednom periodu posebno sagledate položaj roditelja penzionera. Mnogi roditelji su decenijama samostalno pružali negu detetu ili punoletnom licu sa najtežim invaliditetom, često bez adekvatne sistemske podrške, i danas su u starosti i dalje jedini stvarni oslonac svom detetu. Često ti ljudi imaju minimalne penzije i sami su ozbiljno narušenog zdravlja i moramo uložiti ozbiljan napor da nam ne ostanu van radara i da ne ostanu bez naše pomoći.

Drago mi da smo otpočeli sa rešavanjem jednog velikog i predugo otvorenog pitanja – priznanja statusa i materijalne sigurnosti roditelja-negovatelja, ali istovremeno očekujem da će ovo biti prvi korak ka daljem unapređenju prava ovih porodica i razvoju sistema podrške u skladu sa potrebama naših građana i mogućnostima naše podrške. Našu podršku za to ćete uvek imati.

Pored ovoga, pozitivno bih ocenio i predlog novog zakona o oružju i municiji koji donosi jasnija i jednostavnija pravila, kako bi svako znao pod kojim uslovima može da nabavi, poseduje, nosi ili prometuje oružje, a da pri tome više ne bude različitih tumačenja zakona. Njegov osnovni cilj je da dodatno unapredi bezbednost građana kroz strožu kontrolu nabavljanja i čuvanja oružja, ali kroz precizniju evidenciju i nadzor. Zakon prvi put detaljnije uređuje rad civilnih strelišta, obuku za bezbedno rukovanje oružjem i uvodi dodatne mere zaštite maloletnika. Istovremeno, savesnim vlasnicima oružja, posebno lovcima i sportskim strelcima, olakšava ostvarivanje njihovih prava jer su postupci jasnije propisani i jednostavniji za primenu. Donose se savremenija rešenja poput mogućnosti korišćenja modulatora zvuka i termovizijski nišan za lovačko oružje, čime se naše zakonodavstvo približava svetskim standardima i unapređuje se bezbednost lovaca, kao što se i štiti njihovo zdravlje.

Ukratko, reč je o zakonu koji nastoji da pronađe dobru meru između prava odgovornih vlasnika oružja i potrebe da bezbednost svih građana bude na najvišem mogućem nivou i zato ćemo, naravno, podržati predložni zakon.

Predlog zakona o oružju i municiji, izmene Krivičnog zakonika predstavljaju dve strane iste politike. Jedan jasno uređuje ko i pod kojim uslovima može odgovorno da poseduje i koristi oružje, dok drugi obezbeđuje da svaka zloupotreba ili teško kršenje tih pravila bude kažnjeno, a na Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika smo uložili nekoliko amandmana za koje verujemo da će naići na razumevanje predlagača zakona i poboljšati njegov tekst.

10/3 TĐ/MJ

Ne mogu da završim ovo obraćanje a da se ne osvrnem na institut u javnosti poznat kao „preporuke ODIHR-a“. Poslednjih godina sve češće slušamo da Srbija mora da menja svoje izborne zakone zato što je to preporučio ODIHR, a Evropska komisija vrši pritisak praveći te preporuke ultimativnim. Vidite, kada čujemo reč „preporuka“, ona nam zvuči blago i dobronamerno, ali da li je nešto zaista preporuka ako se od vas očekuje da je bespogovorno prihvatite usled kontinuiranih političkih pritisaka i pretnji Evropske komisije da će u suprotnom trpeti naš tzv. evropski put ukoliko on uopšte i postoji.

Zato se pred svima nama postavlja jedno važno pitanje – da li preporuka zaista ostaje preporuka ako njeno ne prihvatanje može imati političke posledice? Ako vas bilo ko uslovljava da neku preporuku morate prihvatiti, onda to prestaje da bude preporuke i postaje prosto ultimatum. Taj ultimatum nas dovodi u situaciju da preporuke prestaju da budu stručna mišljenja koje država treba da razmotri i postaju lista obaveza koje moraju bespogovorno biti ispunjene. Time se briše granica između savetodavne uloge međunarodne organizacije ili komisije te organizacije i prava jedne suverene države da sama uređuje svoj izborni sistem.

Naravno da naš izborni sistem nije savršen, kao što nije savršen nijedan u svetu. Svaka država ga s vremena na vreme usklađuje, menja i unapređuje. Ali postoji ogromna razlika između toga da li reforme izbornog zakonodavstva sprovodimo zato što smo sami procenili da su potrebne ili sprovodimo zato što smo pod neprimerenim pritiskom određenog političkog centra moći, naglašavajući da nije problematično ono što je predloženo u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Za nas je to korektno odrađeno, ali ponavljam – najveći problem je zato što to po ko zna koji put činimo pod pritiscima EU, tačnije Evropske komisije, pritiscima koji očigledno nemaju kraja. Hvala.

11/1 AL/MP 11.40 – 11.50

Najlepše hvala vama što ste se držali tako važne teme ovog dnevnog reda. Roditelji i deca to iznad svega zaslužuju.
Reč ima gospodin Uglješa Marković.
Izvolite.