Vi ste meni dali reč, ali ja imam pravo da iskoristim tu reč u okviru replike na ono šta ja želim. Želim da obavestim građane Srbije o kakvoj se bahatosti radi ovde, da osoba koja je upravo izazvala negodovanje pola ove sale, ima toliko bahatosti u sebi da će ona sada vama da objašnjava šta je povreda Poslovnika, a šta nije.

Vi niste tu da objašnjavate šta je povreda Poslovnika, nego da Poslovnik poštujete, što znači da ne vređate ljude, da se ne obraćate uvredljivim jezikom, da ne širite mržnju, da nipodaštavate ono što bi mogao biti jedan zakon kojim činimo dobro velikom broju ljudi, koji se nalaze u ozbiljnim problemima, a ne da se ponašate na taj bahati način na koji ste navikli valjda najgore prema svojim glasačima koje ste prevarili, tvrdeći da ste opozicija. Kako vas nije sramota u tome?

Ja sada umesto da govorim o ovom zakonu i o osam amandmana koje je moja poslanička grupa podnela, moram da sugerišem da ovo ne možete da dozvolite u Narodnoj skupštini.

Sada ste nam pričali o tome kako treba da se stvari promene, kako treba da se dovedu u neko normalno funkcionisanje, evo šta radi ministarka. Na šta to liči? Hoćete li sada reagovati možda ili će ona da dođe da vas uči šta je povreda Poslovnika? Da li to treba da se dešava? Na šta to liči? Kako sebi daje za pravo da ovo radi? treba da je udaljite sa sednice? Nema potrebe ona ništa da priča ovde. Jedino što zna jeste da širi mržnju prema drugim ljudima.

Na šta to liči? Imamo amandmane koje su izuzetno važno, koje bi prihvatanjem učinili ovaj zakon veoma boljim. Šta vi radite? Vi ćete da objašnjavate šta je povreda Poslovnika ili nije.

Hvala.
Vreme za repliku je isteklo.
Gospodin Bojan Torbica ima reč.
Izvolite.
10/1 TĐ/MJ 11.30 – 11.40

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni ministri, uvažene kolege narodni poslanici, Srbija ovim predlogom zakona o roditeljima-negovateljima pravi veliki korak napred kada je reč o posebnom zakonskom statusu samih roditelja-negovatelja. Drago mi je što pred nama imamo zakon koji nije rezultat preuzete obaveze ili pukog prepisivanja u tzv. procesu pristupanja EU i već smo dobili zakonski predlog u značajnoj meri prilagođen potrebama naših domaćih korisnika, kao našim socijalnim i budžetskim prilikama i mogućnostima. Dobro je što smo počeli da rešavamo ovo izuzetno važno pitanje i svi moramo biti svesni da nam pravi rad i prava borba u ovoj oblasti tek predstoji, pošto će i posle donošenja ovog zakona ostati značajna pitanja koja ćemo morati da rešavamo.

Svi znamo da briga o detetu sa teškim invaliditetom ili teškom bolešću nije obaveza koja traje nekoliko sati dnevno. To je život koji često traje 24 časa dnevno, svakog dana u godini, nažalost neretko traje godinama pa i decenijama. To podrazumeva ogromnu odgovornost i odricanje koje je većini teško i zamisliti. Mnogi roditelji su zbog toga morali da napuste posao i odreknu se sigurnih primanja kako bi bili uz svoje dete u periodu kada mu je najpotrebnije. Često su morali da biraju između egzistencije i roditeljske ljubavi zato je za pohvalu što država prepoznaje da takva požrtvovanost zaslužuje njenu punu podršku.

Jedna od najznačajnijih novina koju nam donosi predloženi zakon jeste pravo roditelja-negovatelja na mesečnu novčanu naknadu. To porodicama donosi veću finansijsku sigurnost. Još važnije je to što država preuzima obavezu uplate doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje. To znači da roditelju teče radni staž i da godine provedene u brizi o detetu više neće značiti odricanje od prava na penziju. Time se ispravlja nepravda koja je predugo pogađala brojne porodice.

Slušajući ministarku siguran sam da ovo nije kraj zakonskog regulisanja u ovoj oblasti već početak. Moramo biti svesni da uslov nezaposlenosti ne treba da bude jedino merilo potrebe za negom i da status roditelja-negovatelja u budućnosti bude praćen i drugim oblicima podrške i olakšica, jer znamo da novac, ma koliko god bio važan, nije jedino što je ovim porodicama potrebno. Očekujem da nastojimo da proširujemo krug korisnika i priznamo status roditelja-hranitelja onim roditeljima koji možda neće ostvarivati samo pravo na novčanu naknadu, ali će moći da putem tog statusa ostvare pravo na neku drugu uslugu ili vrstu pomoći. Na primer, mogućnost rada sa skraćenim ili fleksibilnim radnim vremenom. Ovo pitanje je posebno važno za jednoroditeljske porodice koje su i najugroženije u kojima jedan roditelj istovremeno obezbeđuje egzistenciju i pruža negu detetu ili punoletnom članu porodice sa najtežim invaliditetom. Tako da molim ministarku Stamenkovski da već prilikom prve izmene Zakona o radu uzme ovakve stvari u obzir.

Želim da pohvalim činjenicu da zakon ne ukida ni jedno pravo koje dete ne ostvaruje, koje, pardon, dete već ostvaruje. Dete zadržava pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, zdravstvenu zaštitu i sva druga zakonom zagarantovana prava. Roditelj dobija novo pravo, a dete ne gubi ni jedno postojeće.

Jednako važnim smatram i to što država ovim zakonskim predlogom omogućava roditelju da ostane uz svoje dete bez ugrožavanja egzistencije porodice, što se povećava mogućnost da dete odrasta u svom domu okruženo ljubavlju i pažnjom roditelja, braće, sestara. Teško da postoji bolje okruženje za jedno dete od njegove porodice.

Naravno, pred nama je, kao što sam rekao, još dosta posla. Potrebno je da na lokalu učinimo još dosta toga kako bi u svim delovima Srbije, koliko god je moguće,

10/2 TĐ/MJ

pod približno jednakim uslovima bili dostupni dnevni boravci, lični pratioci, rehabilitacioni centri, logopedi, defektolozi i druge stručne službe. Sve je to omogućeno uglavnom roditeljima-negovateljima u većim sredinama, ali upravo je na nama da te usluge omogućimo korisnicima u svim lokalnim sredinama bez obzira na njihovu veličinu.

Isto tako, kao što je i sama ministarka juče prilikom predstavljanja zakonskog predloga rekla, potrebno je razvijati usluge koje će roditeljima omogućiti da neko stručan i osposobljen, makar povremeno, preuzme brigu o detetu kako bi mogli da se odmore ili da obave svoje neodložne obaveze. Verujem da će Ministarstvo u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti pitanju daljeg razvoja sistema dugotrajne nege, stanovanje uz podršku i drugih oblika socijalne zaštite.

Pošto svi znamo kolika je briga kod roditelja-negovatelja, šta će sa njihovim detetom biti sutra kada njih ne bude? Ovaj zakon zato ima mnogo širi značaj od same finansijske pomoći. On šalje poruku da država vidi ove porodice, razume njihovu svakodnevnu borbu i želi da bude njihov oslonac, da želi da im iskreno pomogne. Zato bih vas zamolio da u narednom periodu posebno sagledate položaj roditelja penzionera. Mnogi roditelji su decenijama samostalno pružali negu detetu ili punoletnom licu sa najtežim invaliditetom, često bez adekvatne sistemske podrške, i danas su u starosti i dalje jedini stvarni oslonac svom detetu. Često ti ljudi imaju minimalne penzije i sami su ozbiljno narušenog zdravlja i moramo uložiti ozbiljan napor da nam ne ostanu van radara i da ne ostanu bez naše pomoći.

Drago mi da smo otpočeli sa rešavanjem jednog velikog i predugo otvorenog pitanja – priznanja statusa i materijalne sigurnosti roditelja-negovatelja, ali istovremeno očekujem da će ovo biti prvi korak ka daljem unapređenju prava ovih porodica i razvoju sistema podrške u skladu sa potrebama naših građana i mogućnostima naše podrške. Našu podršku za to ćete uvek imati.

Pored ovoga, pozitivno bih ocenio i predlog novog zakona o oružju i municiji koji donosi jasnija i jednostavnija pravila, kako bi svako znao pod kojim uslovima može da nabavi, poseduje, nosi ili prometuje oružje, a da pri tome više ne bude različitih tumačenja zakona. Njegov osnovni cilj je da dodatno unapredi bezbednost građana kroz strožu kontrolu nabavljanja i čuvanja oružja, ali kroz precizniju evidenciju i nadzor. Zakon prvi put detaljnije uređuje rad civilnih strelišta, obuku za bezbedno rukovanje oružjem i uvodi dodatne mere zaštite maloletnika. Istovremeno, savesnim vlasnicima oružja, posebno lovcima i sportskim strelcima, olakšava ostvarivanje njihovih prava jer su postupci jasnije propisani i jednostavniji za primenu. Donose se savremenija rešenja poput mogućnosti korišćenja modulatora zvuka i termovizijski nišan za lovačko oružje, čime se naše zakonodavstvo približava svetskim standardima i unapređuje se bezbednost lovaca, kao što se i štiti njihovo zdravlje.

Ukratko, reč je o zakonu koji nastoji da pronađe dobru meru između prava odgovornih vlasnika oružja i potrebe da bezbednost svih građana bude na najvišem mogućem nivou i zato ćemo, naravno, podržati predložni zakon.

Predlog zakona o oružju i municiji, izmene Krivičnog zakonika predstavljaju dve strane iste politike. Jedan jasno uređuje ko i pod kojim uslovima može odgovorno da poseduje i koristi oružje, dok drugi obezbeđuje da svaka zloupotreba ili teško kršenje tih pravila bude kažnjeno, a na Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika smo uložili nekoliko amandmana za koje verujemo da će naići na razumevanje predlagača zakona i poboljšati njegov tekst.

10/3 TĐ/MJ

Ne mogu da završim ovo obraćanje a da se ne osvrnem na institut u javnosti poznat kao „preporuke ODIHR-a“. Poslednjih godina sve češće slušamo da Srbija mora da menja svoje izborne zakone zato što je to preporučio ODIHR, a Evropska komisija vrši pritisak praveći te preporuke ultimativnim. Vidite, kada čujemo reč „preporuka“, ona nam zvuči blago i dobronamerno, ali da li je nešto zaista preporuka ako se od vas očekuje da je bespogovorno prihvatite usled kontinuiranih političkih pritisaka i pretnji Evropske komisije da će u suprotnom trpeti naš tzv. evropski put ukoliko on uopšte i postoji.

Zato se pred svima nama postavlja jedno važno pitanje – da li preporuka zaista ostaje preporuka ako njeno ne prihvatanje može imati političke posledice? Ako vas bilo ko uslovljava da neku preporuku morate prihvatiti, onda to prestaje da bude preporuke i postaje prosto ultimatum. Taj ultimatum nas dovodi u situaciju da preporuke prestaju da budu stručna mišljenja koje država treba da razmotri i postaju lista obaveza koje moraju bespogovorno biti ispunjene. Time se briše granica između savetodavne uloge međunarodne organizacije ili komisije te organizacije i prava jedne suverene države da sama uređuje svoj izborni sistem.

Naravno da naš izborni sistem nije savršen, kao što nije savršen nijedan u svetu. Svaka država ga s vremena na vreme usklađuje, menja i unapređuje. Ali postoji ogromna razlika između toga da li reforme izbornog zakonodavstva sprovodimo zato što smo sami procenili da su potrebne ili sprovodimo zato što smo pod neprimerenim pritiskom određenog političkog centra moći, naglašavajući da nije problematično ono što je predloženo u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Za nas je to korektno odrađeno, ali ponavljam – najveći problem je zato što to po ko zna koji put činimo pod pritiscima EU, tačnije Evropske komisije, pritiscima koji očigledno nemaju kraja. Hvala.

11/1 AL/MP 11.40 – 11.50

Najlepše hvala vama što ste se držali tako važne teme ovog dnevnog reda. Roditelji i deca to iznad svega zaslužuju.
Reč ima gospodin Uglješa Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem se, potpredsednice Narodne skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, pre svega, uvažene i poštovane građanke i građani Republike Srbije, pa na samom početku, nažalost, sednica je izgubila svoj tok i ako je sada prosto teško govoriti o svemu onome što jesu tačke dnevnog reda, želim jednu rečenicu samo da se osvrnem, mislim da je veoma važno da naučimo da bez obzira na razlike slušamo jedni druge, čujemo jedni druge i da je dijalog bez obzira na sve jedini način da se sve razlike ili nerazumevanja koja postoje između nas na neki način premoste. Kada je u pitanju sam dijalog, a da zvučim poznato, sa time ću i završiti, mi u Socijalističkoj partiji Srbije smatramo da dijalog nema alternativu.

Takođe kao predstavnik SPS kratko ću iskoristiti mogućnost i podsetiti sve, ali i pre svega čestitati narodu Republike Srbije na današnjem danu, danas je 7. jul, dan ustanka u Srbiji kada je počela borba protiv nacističke Nemačke i mislim da je veoma značajno važno da tako velike datume, koje su nažalost prekinuti da se obeležava 2001. godine, da ipak tako velike datume ne gubimo iz vida, jer to je zapravo formalno početak naše narodnooslobodilačke borbe, bez obzira, ponavljam, kako sam i krenuo uvodno izlaganje, na sve razlike koje postoje među nama i koje su postojale kroz istoriju između nas, mislim da je vreme da te razlike mirimo, jer složićemo se svi imamo samo jednu Srbiju.

Kao što sam rekao, danas na dnevnom redu imamo veoma važne zakone. Ja ću krenuti od prvog zakona tj. zakona o oružju i municiji. Neću pričati o njegovim karakteristikama iz dva razloga. Prvo, mislim da ljudi koje dotiče taj zakon, tu grupaciju, verujem da odlično znaju o čemu se radi, sa jedne strane. Sa druge strane ministar Ivica Dačić i predsednik Socijalističke partije Srbije je juče zaista detaljno 45 minuta obrazlagao taj zakon, govorio o svim prednostima i novinama koje zakon uvodi. Mislim da je on to odlično uradio i ne bih sada trošio ukupno vreme da sada sve to ponavljam.

Ono što želim da podsetim jeste da je ovaj zakon u svojoj traktoriji kretanja, kako se stiglo do njega, zapravo, nažalost, došao kao posledica dve ogromne tragedije. Jedna je „Ribnikar“ gde je, juče, takođe, moglo čuti, podsetiću vas ako ste zaboravili, koleginice i kolege, nažalost, maloletno lice počinilo zločin oružjem koje je njegov otac imao u legalnom vlasništvu i takođe tragedije i zločin koji se desio u Orašju i Duboni. I tada je nastupio moratorijum i tada se, zapravo, krenulo i da se razmišlja o jednom ovakvom zakonu koji bi unapredio sve one pravne regulative koje su već ranije bile tu.

Ali, ono što je značajan ovaj zakon jeste došao sada kao predlog, zapravo kao posledica i javnih slušanja, mišljenja stručne javnosti, takođe i lovačkih saveza, sportskih, streljačkih saveza i on je danas pred nama zapravo kao, kako sam i rekao, posledica jednog dobrog promatranje i zaista jednog konsenzusa koji je napravljen oko toga da jedan ovakav zakon nam treba.

Čini mi se da dolazi do nerazumevanja u jednoj stvari i da smo možda juče tokom celog dana stvorili potencijalnu konfuziju kod građanki i građana. Ovaj zakon

11/2 AL/MP

reguliše ono oružje, da tako kažemo, koje se ima legalno u posedu, koje je legalno za posedovanje ili nošenje. Ovaj zakon reguliše tu oblast. Kada je i pitanju ono što je juče dominiralo kao tema, a to jeste neovlašćeno nošenje ili držanje oružja, to ne reguliše zakon o oružju i municiji. Ministar pravde je juče to na kraju, ne znam koliko je bilo zapaženo, pojasnio, a ja ću danas i to ponoviti. Da upravo intencija jeste da se u tom smislu i te kako obračunamo sa svima onima koji imaju i koji poseduju ili nose nelegalno oružje, pa tako kada govorimo o posedovanju, odnosno držanju vatrenog oružja, njegove delove ili municiju ili eksplozivne materije, kazna zatvora od jedne od osam godina i novčanom kaznom je ovim predlogom drugog kaznenog zakona predviđeno. Do sada je bilo od šest meseci od pet godina. Znači, podiže se taj deo kada pričamo o posedovanju.

Kada pričamo o nošenju, bilo je do sada od jedne do osam godina kazna zatvora. Sada je predlog da kazna zatvora bude od dve do 12 godina i, takođe, novčana kazna, gde možemo videti da se maksimalna kazna za nekih 30-35% povećava kao mera kako bio odvratila upravo svakog onog ko bi pomislio da u svom posedu ima jedno takvo nelegalno oružje ili da ga nosi. Znači, idemo sa restriktivnijim merama i, naravno, u tom smislu Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija će sprovoditi ovaj zakon i, naravno, da će biti i te kako u tom smislu češće kontrole i da ćemo zajedno uspeti da negde svo to oružje koje je neregistrovano da sklonimo sa ulica kako Beograda, tako i cele Srbije, jer statistika je, tu se slažemo svi, ona je neumoljiva – preko 90% upravo krivičnih dela se desi iz takvih oružja, i tu nemamo nedoumicu. Ali upravo zato idemo i sa ovakvim predlogom zakona, ali ovaj predlog zakona je odvojen od Zakona o oružju i municiji. Mislim da je to bilo potrebno nagovestiti.

Takođe, drugi zakon o kome želim da govorim jeste zakon o roditelju-negovatelju. Tu je ministarka. Zaista želim da pohvalim jedan ovakav zakon. Mislim da ovaj zakon ne zaslužuje da se nadmećemo u tome ko ga je i kada prvi podneo, ko ga je predložio, jer i mi u Socijalističkoj partiji Srbije smo podneli jedan takav zakon, odnosno izmene i dopune Zakona kroz Zakon o socijalnoj zaštiti, gde smo, takođe, predvideli roditelja-hranitelja. To su bile potpredsednica Simonović Bratić i sadašnja ministarka Snežana Paunović još 2023. godine. Ali mislim da to uopšte u ovom trenutku više nije važno ko je i kada izašao sa ovakvim predlogom.

Mislim da je veoma značajno i važno da mi po prvi put jednu grupaciju ljudi, koja je do sada bila nevidljiva, koja zaista ima životnih ozbiljnih problema, mi normativno prvi put vidimo i nudimo rešenje. U tom smislu i ministarka, vama, vašim saradnicima svaka čast na tome što ste izašli sa ovim predlogom i mislim da svi zajedno treba da pokažemo upravo zrelost i na ovakvom zakonu da pokažemo da sve one razlike, o kojima sam govorio na samom početku, koje postoje među nama, nisu toliko velike da mi ne bismo mogli oko onih imenitelja, kao što je, između ostalog, ovaj zakon, da nađemo zajednički jezik i da ga svi zajedno podržimo.

Da li postoje nijanse koje bi mogle da se promene. Tu su, slažem se, amandmani i o tome treba razgovarati. Ali mislim da inicijalno i ovakav predlog je ogroman iskorak i da roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i te kako država im pre svega pokazuje da stoji iza njih i da ti ljudi nisu sami.

Takođe, ono o čemu želim da govorim jeste, ukratko ću se osvrnuti i u par rečenica o REM-u i o autentičnom tumačenju, mislim da je veoma značajno i važno da konačno dobijemo REM i mislim da je to veoma značajno kako bismo pre svega zbog nas, zbog Srbije, zbog ukupne medijske slike u Srbiji, i zato pozivam da zajedno podržimo

11/3 AL/MP

ovo tumačenje i da otkočimo ceo ovaj proces u koji smo zapali i da se negde da ovim mogućnost da se REM formira i da počne sa svojim radom i da može da krene, da tako kažemo, da reguliše onu oblast, a u toj oblasti, složićete se i iz opozicije, ali iz vladajuće većine, i te kako kada govorimo o medijima, svako od nas ima određene primedbe.

12/1 MV/CG 11.50 – 12.00

Takođe, Zakon o finansiranju političkih partija, to je zakon koji je došao kao posledica generalno već usvojenih određenih zakona o izborima koje smo imali. Ovog puta su čini mi se 10 preporuka ODIHR-a usvojene. Neću detaljisati jer ne znam koliko javnost to uopšte interesuje i koliko je upoznata sa tim, ali ono što je značajno i važno reći da se ovim predlogom, koji je kolega Petrašinović predložio, negde smanjuju razlike koje bi potencijalno postojale između političkih subjekata i stvara jedna ravnopravnija početna pozicija za izbornu kampanju, za izbornu trku. Da ne bih sada govorio šta to znači od finansiranja do samih izveštaja, rokova, žalbi i ostalih stvari, ali mislim da je veoma važno i značajno i ovim takođe, kao i Zakonom o oružju i municiji mi pokazujemo i te kako našu stratešku opredeljenost i spremnost kada je u pitanju sama EU.

Ne bih više oduzimao vremena. Kao što sam rekao, poslanička grupa SPS – Ivica Dačić u danu za glasanje će podržati sve predloge zakona. Naravno, otvoreni smo da u daljem toku sednice govorimo upravo o tom nijansiranju i o tim amandmanima i mislim da je veoma značajno, sa time završavam, i važno da ova sednica nastavi onim tokom koji je imala juče i da pokažemo zrelost, političku mudrost i da dijalogom pokažemo da smo spremni da dolazimo do zajedničkih konstruktivnih rešenja. Zahvaljujem se.

Najlepše hvala vama što ste govorili o temi. Nadam se da ćemo imati konstruktivnu raspravu.
Gospodin Nebojša Bakarec. Izvolite.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Srpska napredna stranka vam predstavlja niz zakona važnih za građane Srbije. Dva zakona su direktno predložili poslanici SNS Milenko Jovanov i Miroslav Petrašinović. Predložili smo vam i istorijski zakon roditelj-negovatelj. U tom smislu, podrška ministarki Đurđević Stamenkovski – samo napred, uradili ste odličnu stvar, a i ovde kada ste govorili niste uradili ništa pogrešno.

U Srbiji u 2026. godini su usvojena 23 zakona povezana sa EU integracijama, od kojih je 14 direktno u vezi sa evropskim pravnim tekovinama ili planom rasta. Četiri zakona se odnose na punu primenu preporuka ODIHR-a, pet zakona iz oblasti pravosuđa smo uradili uz potpunu saglasnost i saradnju sa Venecijanskom komisijom. Sada imamo Predlog zakona koji je usklađen sa ODIHR-om, jedan od ovih to je važan i odličan Predlog izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Srbija je već usvojila 12 preporuka ODIHR-a. Ovim zakonom ispunjava petu prioritetnu preporuku i uskoro će se u skupštinskoj proceduri naći još jedna preporuka ODIHR-a. To su izmene Zakona o borbi protiv korupcije i tada će se na veliko zadovoljstvo svih nas, a posebno opozicije siguran sam, broj usvojenih preporuka ODIHR-a povećati na 15.

Predlog zakona o oružju i municiji, vrlo kratko, je važan za naše evrointegracije, za plan rasta i za Poglavlje 24, jednostavno važeći Zakon o oružju i municiji iz 2015. godine je zastareo. Potrebno je da se uskladi sa sadašnjim propisima EU, potrebno je da Srbija kao što je to učinila i EU, na restriktivniji način uredi ovu oblast u cilju rešavanja problema zloupotreba vatrenog oružja.

Važno je podsetiti da je Srbija izvukla pouke. Ova vlast je izvukla pouke nakon tragičnih događaja iz maja 2023. godine kada je započet opsežan rad na analizi postojećeg pravnog okvira i definisanju novih zakonskih rešenja koja podižu nivo bezbednosti u oblasti nabavljanja i držanja oružja i municije. Jednostavno neophodno je da se kod vlasnika oružja podigne stepen odgovornosti za njegovo posedovanje.

12/2 MV/CG

Takođe, potrebno je povodom ovog zakona da ukažem na jednu činjenicu. Najnaoružanija grupacija u Srbiji trenutno i u poslednjih 16 meseci su takozvani blokaderi. Jedan od lidera blokadera Ivan Mladenović je 17. juna 2025. godine ispalio 20 metaka u prostorije SNS i na policiju, u nameri da ubije što više članova SNS i što više policajaca. Nije ubijen, policija ga je mirno savladala.

U oktobru je jedan od lidera blokadera, inače fašista, član Zbora Stari grad, Vladan Anđelković, inače prijatelj Andreja Plenkovića, upravo je ušao u Srbiju 17. oktobra bio, a onda je 22. oktobra ušao u Srbiju iz Hrvatske. Dana 22. oktobra je pokušao da poubija što više članova SNS ovde ispred Skupštine, i to tako što je pucao na ljude, ranio našeg člana Milana Bogdanovića, teško ga ranio i onda izazvao, ovaj terorista Vladan Anđelković, ogromnu eksploziju benzinom koji je doneo u nameri opet da pobije što više članova SNS.

U novembru 2025. godine, jedan od lidera blokadera, student Damjan Plamenac je izbo nožem ovde ispred Skupštine člana SNS ničim izazvan, došao je u pola četiri ujutru pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Blokaderi su za 16 meseci uništili više od 1000 prostorija SNS, od kojih su 40 spalili.

Blokaderi studenti su u avgustu 2025. godine pokušali da spale stotinak članova SNS na čelu sa predsednikom naše stranke Milošem Vučevićem u prostorijama SNS u Novom Sadu. Inače, blokaderi su za ovih 16 meseci povredili preko 200 policajaca, od kojih mnoge teže. Sad je jasno zbog čega se blokaderi ovde u Skupštini protive razoružavanju kriminalaca. Zbog toga što će primena zakona o oružju i municiji najviše upravo pogoditi blokadere kriminalce. Blokaderi su pucali u leđa narodu u Srbiji.

Ovo je još jedan zakon. Cilj zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika je opet usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima i evropskim konvencijama. Tu se radi o pooštravanju politike, kažnjavanje povratnika, uvode se nova krivična dela protiv privrede sa ciljem efikasnije borbe protiv kriminala i korupcije. Proširuje se osnov za zločin iz mržnje, jer se, jako dobro, uvodi faktor invaliditeta žrtve. Takođe se precizira institut zastarelosti, a i vrše se izmene kod krivičnih dela i dodaju se krivična dela protiv polne slobode dece i nemoćnih.

E, sad da dođem na ono što je najvažnije, a to je istorijski i humani zakon roditelj negovatelj. Porodica, roditeljstvo, potomstvo, deca, majka i otac su tradicionalne neprevaziđene i plemenite vrednosti koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda, koja pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji. Zbog toga porodica, roditelji i potomstvo zahtevaju posebnu zaštitu od države. Zbog toga ćemo doneti zakon o roditelju negovatelju i zbog toga smo već doneli Zakon o alimentacionom fondu i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima.

Zbog toga je sada u eri predsednika Vučića, od 2012. do 2024. godine, čak 5873 dece poslato u inostranstvo na lečenje, a u doba vlasti sadašnje opozicije od 2008. do 2012. godine samo 440 dece je lečeno u inostranstvu. Sada je izdvajanje za retke bolesti u 2025. godini bilo 10,2 milijarde dinara, što je 90 puta više novca nego do 2012. godine kada je na vlasti bila sadašnja opozicija. Izdvajanje za retke bolesti upravo u toj 2012. godini, kad su oni bili na vlasti, bilo je mizernih 130 miliona dinara. Danas lečimo 296 dece obolele od retkih bolesti izuzetno skupim lekovima, a 2008. godine, kada je opozicija bila na vlasti, nije uopšte bilo para za lečenje dece od retkih bolesti, dok je 2012. bilo para za samo osmoro dece.

13/1 MZ/LjL 12.00 – 12.10

Zbog podrške porodičnim vrednostima, u 2026. godini finansijska davanja države Srbije za rođenje dece, prema Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, iznose 507.500 za prvo dete, 742.500 za drugo, 2.422.500 za treće dete i 3.170.500 za četvrto dete.

Samo da podsetim šta kaže Porodični zakon: "Porodica uživa posebnu zaštitu države, majka i dete uživaju takođe posebnu zaštitu države, roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva".

Ustav Republike Srbije kaže, u članu 63: "Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome". Član 64. kaže: "Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti".

Usvajanje Zakona roditelj negovatelj predstavlja istorijski pomak u zakonodavnom sistemu, istorijski iskorak u izgradnji pravednijeg sistema socijalne zaštite i prvi put je institucionalno prepoznata žrtva, posvećenost i svakodnevna borba roditelja koji su svoj život posvetili brizi o deci, kojoj je neophodna celodnevna briga i podrška.

Ovaj pravni akt po prvi put u domaćem zakonodavstvu uvodi pojam negovatelja, definišući ga kao osobu koja neposredno i neprekidno brine o detetu, 24 časa dnevno, na zajedničkoj adresi.

Predlogom zakona se uvodi pravo na status roditelja negovatelja i drugog negovatelja, kao i mesečna novčana naknada od 65.000 dinara, uz, što je jako važno, doplatu doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, što znači da će bruto plata ukupno iznositi oko 90.000 dinara i više. Međutim, važno je što ova naknada, praktično plata, neće isključivati dosadašnja primanja koja su zakonski pripadala samom detetu. Dakle, deca će nastaviti da ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć koji iznosi 42.500 dinara.

Takođe, način obračuna naknade, to je ovaj od 65.000 dinara, će uvek pratiti realan rast zarada i svakog 1. marta usklađivaće se sa prosečnom mesečnom zaradom u Srbiji koja, da podsetim, u decembru prošle godine iznosi neverovatnih 1.057 evra.

Ukoliko u porodici ima dvoje i više dece sa invaliditetom koja su korisnici dodatka za tuđu negu i pomoć, tada i drugi roditelj može dobiti status roditelja negovatelja.

Kada je reč o samohranim roditeljima, zakon predviđa mogućnost da se status roditelja negovatelja dodeli nekom drugom bliskom licu.

Kada zakon stupi na snagu, više nećemo imati ni jednu negovateljsku porodicu u kojoj roditelj nema baš nikakva primanja.

Centri za socijalni rad su, naravno, već spremni za ovu meru, za početak primene ovog zakona od 1. oktobra 2026. godine.

Ovde se postavilo pitanje šta je jedan bivši gradonačelnik učinio za decu. Izneo je neistinu. Evo, reći ću vam ja, bio sam i tada odbornik kad je on bio gradonačelnik u gradu Beogradu. Znate šta je on uradio za decu? U njegovo doba je samo 40.000 dece išlo u vrtiće, a unazad 10 godina za vreme vlasti Aleksandra Vučića i gradonačelnika SNS 80.000 dece ide u vrtiće, što je dvostruko više. A kako je on rekao – dvostruko više je uvek više od dvostruko manje, držao sam časove iz matematike.

A kad govorimo o tome dvostruko više, znate šta je on još uradio za decu? Tada kada je bio gradonačelnik, za tih 40.000 dece dvostruko im je nezakonito naplatio vrtiće, pa je grad Beograd od 2013. godine morao da isplati po tužbama desetine hiljada

13/2 MZ/LjL

roditelja koji su tužili grad Beograd a u stvari su tužili Dragana Đilasa, morao da isplati desetine miliona evra odštete. E, to je on uradio za decu.

A ova divna vest u vezi sa ovim zakonom je divna vest za sve porodice u Srbiji, pre svega za roditelje koji 24 sata neguju svoju decu, brinu o njima i staraju se da im obezbede lepo detinjstvo, uprkos svim otežavajućim okolnostima i Srbija će usvajanjem ovog zakona napraviti još jedan veliki korak ka konačnom cilju, da budemo zemlja po meri porodice.

Ovim zakonom Srbija potvrđuje opredeljenost da porodicu stavi u središte državne politike i kroz konkretne mere pruži podršku onima koji nose najveći teret brige o svojim najmilijima a sam zakon predstavlja istorijski korak ka humanijem, pravednijem i solidarnijem društvu, što mi već jesmo.

Inače, da vas podsetim, da bi bilo moguće usvojiti ovaj zakon roditelj negovatelj ili zakon o alimentacionom fondu, morali su da postoje, i sad postoje, materijalno-finansijski uslovi za to, odnosno morate imati novca u budžetu, a mi ga imamo.

Predsednik Vučić je sa tim u vezi ekonomski uzdigao Srbiju u jednu od zemalja koje su šampioni, unapred koji rastu. Predsednik Vučić je shodno rezultatima, 36 godina se bavim politikom pa to mogu slobodno da kažem, predsednik Vučić je najuspešniji i najbolji lider Srbije u njenoj istoriji. Za Srbiju niko nije uradio više od njega. Vučić je time otac moderne Srbije.

Predsednik Vučić je, da podsetim, za 14 godina utrostručio plate i penzije koje nisu obezvređene zbog niske inflacije. Prosečna plata u decembru prošle godine je bila, to sam već rekao, 1.057 evra. Predsednik Vučić je nezaposlenost sveo sa 26 na 8 procenata, zaposlio je pola miliona ljudi. Za 13 godina predsednik Vučić je izgradio neverovatnih 651 km auto-puteva, što je više nego petorica vlastodržaca pre njega, a to su Broz, Milošević, Đinđić, Koštunica i Tadić, koji su za 68 godina izgradili samo 596 km auto-puteva. U izgradnji je, da vas obavestim, još 434 km auto-puteva, a u planu koji će biti realizovan do 2035. godine su još 485 km auto-puteva.

Pre neki dan je predsednik Vučić predstavio niz socijalnih mera, što je sve u vezi sa ovim. Paket pomoći penzionerima je vredan 377,2 miliona evra i obuhvata preko 1.600.000 korisnika i penzioneri će dobiti pomoć od 20 do 35 hiljada dinara.

Takođe, tu su i mere za smanjenje troškova građana za lekove, koje obuhvataju 12,3 milijarde dinara i ova mera će uticati, pozitivna, naravno, na dva i po miliona građana za koje će država preuzeti plaćanje dela doplate za lekove. Inače, mera je predviđena za 742 leka.

Samo da vas podsetim, najnovije, a to je vrlo značajno za naše blokadere, najnovije istraživanje javnog mnjenja Agencije "Faktor plus", rađeno u junu 2026. godine, pokazuje da SNS ima 47,1% podrške naroda i SNS je zabeležila rast od 1% u odnosu na prethodno istraživanje koje je vršeno u aprilu.

Predsednik Vučić je u martu rekao: "Imamo dva cilja ove godine, mir i stabilnost i da 2026. bude najbolja godina u istoriji".

Predsednik Vučić leči prošlost u sadašnjosti, radi naše budućnosti. Pravedno društvo je, kaže jedna teorija, ono društvo u kome institucije ne ponižavaju građane. Predsednik Vučić je od Srbije napravio pravedno društvo.

Kaže teorija – civilizovano društvo je ono društvo u kome se građani međusobno ne ponižavaju. Predsednik Vučić je od Srbije napravio civilizovano društvo. A svako pravedno i civilizovano društvo su istovremeno i pristojno društvo i predsednik Vučić je od Srbije napravio upravo to, pristojno društvo.

13/3 MZ/LjL

Pozivam, naravno, sve poslanike da glasaju za ove predložene zakone. Ujedinjena Srbija pobeđuje, živela Srbija! Hvala vam.

Hvala.
Po listi, reč ima Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Ja ću, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasati za predloge ovih zakona a pozvaću i ostale kolege da glasaju, jer mislim da je ovo potrebno. Konkretno, svi ovi zakoni na neki način neke stvari poboljšavaju i definišu nešto na bolje.

Ujedno bih još jednom čestitao svima koji danas slave Svetog Jovana, srećna slava i sve najbolje.

Hvala najlepše, takođe. Prelep praznik.
Drugi na listi je Dragan Jonić. Nije tu.
Reč ima gospođa Jasmina Karanac.