Hvala vama.
Da vam pojasnim na koga sam mislila. Mislila sam na sve one koji se zahvaljuju na rezoluciji Evropskog parlamenta u kojoj se naša autonomna pokrajina Kosovo i Metohija naziva republika Kosova i u kojoj se zahvaljujete za to što je Tonino Picula pozvao da se što pre prizna republika Kosovo. Eto, na te sam mislila.
(Narodni poslanik Robert Kozma dobacuje.)
Pitali ste me na koga sam mislila. Na te sam mislila. A videla sam juče vaš "tvit" u kome ste se zahvalili upravo onima koji su najveći lobisti i zagovornici da Srbija mora da prizna tu lažnu tvorevinu, pa ste im se zahvaljivali. Na te sam mislila.
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Robert Kozma.

Što bi se reklo, apelujem ja na vas, ali vi ne možete da pobegnete od vašeg karaktera.

No, da se vratimo na član 41. Mi smo predložili da postojeća postrojenja koja su podnela zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom i treba da se utvrdi takođe da li posluju u skladu sa dobijenom dozvolom.

10/1 VS/CG 11.35 – 11.45

Opet se radi o inspekcijskom nadzoru koji mora biti vrlo jasno propisan šta radi data inspekcija, ne samo da proverava da li postojeća postrojenja rade u skladu sa integrisanom dozvolom nego da proverava i da li postrojenja koja nisu konkurisala za dozvolu da im prosto obustavi rad dok ne konkurišu za dozvolu i ne dobiju dozvolu i ne počnu adekvatno da se podržavaju onih mera zaštite, da ne dođe do prekomernog i uopšte zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Zašto je ovo bitno? Malo pre je moj kolega spominjao upravo deponiju Duboko kod Užica. Takođe, mi imamo i deponiju Vinču. Obe te deponije nemaju integrisanu dozvolu. One zapravo ne rade u sladu sa ovim zakonom. Vi ste pre koji dan bili u Prijepolju, ako se ne varam, tamo ste se bavili posledicama saniranja jedne ne sanitarne deponije. Da li ste svratili do Priboja? Suštinski vi jednu ne sanitarnu deponiju regulišete, zatvorite, nikne nova odmah u sledećem gradu.

To se dešava iz prostog razloga što se ne bavite na sistemski način, ne bavite se zapravo sistemskim rešenjem kada se radi o upravljanju otpadom, kada se radi o separaciji otpada, o pokušaju da se upotrebi neki otpad, kada se radi o reciklaži, itd. Zbog toga, vi ono, jednu ne sanitarnu deponiju zatvorite, ona nikne u blizini. To se dešava duž cele Srbije.

Mogli ste da odete pre koji dan i u Sivac gde biste mogli da vidite građane Sivca i Crvenke kako takođe protestuju jer danima, danima govori ne sanitarna deponija u Sivcu, a ništa niste preduzeli povodom toga.

Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Da li želite reč? Izvolite.

Predloženim rešenjem opet smo jasnije precizirali ovlašćenja, odnosno mere koje je inspektor dužan da odredi nakon sprovedene inspekcije za zaštitu životne sredine. On mora da ima mogućnost i da zabrani upotrebu postrojenja i obavljanja aktivnosti dok se ne pribavi dozvola i da zabrani rad postrojenja, odnosno obavljanja aktivnosti, ako se krše uslovi propisani u dozvoli. Bez jasno navedenih ovlašćenja da ima mogućnost da sprovodi restriktivne mere ovaj zakon ostaće mrtvo slovo na papiru.

Mi smo ovde govorili prilikom rasprave u načelu o tome da imamo situaciju da nam deponije redovno gore, da nam je zagađen vazduh, da nije adekvatno regulisano kako se vrši ispuštanje otpadnih voda, da u Srbiji mi imamo preko 85% otpadnih voda se ispušta direktno u vodotokove bez ikakvog prečišćavanja. Samo 15% ovih voda je tretirano na neki način, to ne znači na adekvatan način u potpunosti.

Kada se radi o tzv. industrijskom otpadu, tada dolazimo u scenario horor filma, oko samo 8 do 9% industrijskog otpada tretira se na adekvatan način i vi to vrlo dobro znate. Pet godina ste primenjivali ovaj zakon na neadekvatan način, tako da gotovo nikoga niste sankcionisali, tako da 70% postrojenja koja bi trebalo da imaju dozvolu je nemaju i dalje rade.

Ovo moramo da menjamo ukoliko želimo da omogućimo čistu životnu sredinu, ukoliko želimo da se bavimo onim što je još bitnije, a to je kako da zastarelu infrastrukturu u sistemu voda obnovimo, kako da zapravo, ne samo da se ne ugrožavaju izvori vode nego da od tog izvora vode do česme koja se nalazi u stanu nekog građanina potekne čista pijaća voda, a ne da 40% budu gubici u vodnoj infrastrukturi. Hvala vam.

Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Ne.)
10/2 VS/CG
Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA, PDD.
Ahmedin Škrijelj. Izvolite.

Mi smo amandmanom na član 44. predložili jedan potpuno novi koncept kada su u pitanju inspekcijski nadzor, odnosno obaveštavanje javnosti i umesto godišnjeg izveštaja mi smo predložili da se on dostavlja najkasnije u roku od 15 dana za svaki pojedinčani inspekcijski nadzor i prema našem amandmanu, taj dokument koji bi se objavio javno, sadržao bi osnovne podatke o postrojenju i datumu kontrole, ključne nalaze inspekcijskog nadzora, utvrđene nepravilnosti i povrede propisa ili uslove dozvole izrečene predložene mere i rokove, za postupanje operatora i podatke o izvršenju ranije naloženih mera, kada su dostupni.

Naravno zaštićeni podaci u skladu sa zakonom koji reguliše tu oblast i ne bi se objavljivali ali smatramo da sve ostalo mora da bude javno. Čuli smo više puta ovde i mi smo to isticali, i u Sandžaku smo imali požare i krize sa odlaganjem otpada zbog čega su se ljudi s pravom pitali šta je kontolisano i šta je naloženo i kome je naloženo i da li je to realizovano ili nije realizovano.

Da li su odgovorni postupili i ako su imali neku obavezu da postupe, uopšte ne može, odgovor na ovakvo pitanje zavisi od toga ko zna ili može da napiše zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i koliko je meseci spreman da čeka na odgovor, jer transparentnost je mogućnost. Smatramo da ovaj zakon treba da propiše tu vrstu obaveze, ali i mogućnost građanima da vide nalaz o objektu koji utiče na vazduh koji udišu i vodu koju piju. Hvala.

Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno levi front, Ne davimo Beograd.

Predloženim rešenjem opet smo tražili da se uvede obaveza pravovremenog obaveštavanja javnosti o sprovedenom inskpekcijskom nadzoru i zaštiti životne sredine. Na ovaj način, kada postoji pravovremeno obaveštavanje, znači kada neko pokrene inspekcijski nadzor, onda objašnjava građanima i informiše ih šta to znači i šta je uradio sa aktivnostima postrojenja, šta su naložene mere koje se moraju sprovesti, na zaštitu životne sredine, i šta je rezultat i tražili smo da najkasnije 4 meseca, nakon što je započet inspekcijski nadzor, mora da se objavi izveštaj o sprovedenom završenom inspekcijskom nadzoru i rezultatu datuma inspekcijskog nadzora, a ne da ovako imamo zakone koji lepo zvuče kada ih čitamo, a zapravo ostaju mrtva slova na papiru, kao što je zakon ozaštiti kvaliteta vazduha i mi tu imamo situaciju da Agencija za zaštitu životne sredine bi trebalo da objavljuje godišnji izveštaj o kvalitetu vazduh, za prethodnu godinu, a onda da redovno ta data agencija kasni, pa nemamo izveštaje, pa se građani dovijaju na drugačije načine, i da saznaju šta su tačno udisali zašto ih je toliko bolelo prilikom disanja za vreme grejne sezone i tokom leta kada gori neka nesanitarna deponija i pravovremeno informisanje, bilo bi na primer da tokom proteklih 10 godina, građani Bačke Topole, i protestvuju protiv agroindustrijskog kombinata, odnosno protiv rada kafilerije Žibel, kafilerije koja nema dozvolu za rad, nema integrisanu dozvolu, a morala bi da ima, protestvuju protiv smrada koji se širi gradom i protestvuju protiv zagađenja reke Krivaje, jer data kompanija ispušta industrijske otpadne vode direktno u reku.

O tome se radi, odavno, već 10 godina, verujem da je sasvim dovoljan period da preko 100 puta reaguje nadležno ministarstvo i inspekcijski nadzor, a zapravo niste reagovali više od jedanput u proteklih 10 godina Hvala vam.

Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA, PDD.
10/3 VS/CG

Dakle, mi ovim amandmanom povezujemo kazneni sistem sa novim materijalnim obavezama i zakona. Privredni prestup obuhvata situaciju kada operater ne pripremi ili ne primenjuje sistem upravljanja životne sredine i ne postupi po naloženim izmenama sistema ili ne obezbedi nezavisnu eksternu proveru i kaznena odgovornost kako smo to predložili ovim amandmanom, povezuje se sa neizvršavanjem mera i sprečavanja dalje štete i sanacije uključujući obaveze odgovornog lica kod nesanitarne deponije ili smetlišta.

Za najteže povrede koje proizvedu značajno zagađenje i značajnu štetu, ili ozbiljan rizik po zdravlja životne sredine, prema našem amandmanu uvodi se kazna povezana sa ekonomskom snagom operatera. Za prvi takav prestup, raspon je procena godišnjeg prometa uz minimalni novčani prag, i kod ponovljene teške povrede, u roku od pet godina, raspon kazne je viši.

11/1 GD/IR 11.45 – 11.55

Amandman definiše godišnji promet kao prihod od prodaje robe, proizvoda i usluga prema poslednjem relevantnom finansijskom izveštaju. Sud pri odmeravanju ceni prirodu, težinu, trajanje, broj izloženih ljudi, obim posledica, ekonomsku korist mere koju operater je preduzeo i činjenicu ponavljanja. Fiksna kazna od nekoliko miliona dinara nije ista sankcija za malo preduzeće i industrijski gigant. Kazna mora biti proporcijalna i dovoljno velika, dovoljno ozbiljna, da je veliki zagađivač ne računa kao redovan trošak poslovanja. Hvala.