Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Molim vas da rado utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na pretres u pojedinostima o 6. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O INTEGRISANOM SPREČAVANjU I KONTROLI ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE.
Primili ste amandmane koji su podneti na Predlog zakona, kao i izveštaje Odbora za ustavna pitanja i Odbora za zaštitu životne sredine, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Otvaram ovim pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Reč ima Minela Kalender.
Izvolite.

Hvala.

U članu 2. stav 2. menja se i glasi – odredbe ovog zakona ne primenjuju se na aktivnosti, istraživanje i razvoje koje se sprovodi isključivo radi razvoja ili testiranja novih proizvoda i procesa.

Ovim amandmanom ne tražimo da svaka istraživačka aktivnost ili pojedinačna bušotina automatski dobije integrisanu dozvolu, tražimo da reč „istraživanje“ ne postane formula za izbegavanje kontrole. Izričito zadržavamo za aktivnosti istraživanje i razvoja koje se zaista sprovode radi razvoja ili testiranja novih proizvoda i procesa, ali izričito kažemo da se taj izostanak ne može automatski

1/2 MT

preneti na obimne geološke istražne radove, kao i na broj i dubinu bušotina. Opasne materije, isplake i mogući uticaj na vode, zemljište, vazduh stvaraju mogućnost značajnog zagađenja ili rizika po zdravlje ljudi. Najvažniji kriterijum mora biti stvarna priroda, obim i uticaj aktivnosti, a ne naziv projekta.

Ako aktivnost po stvarnim karakteristikama ispunjava uslove za primenu zakona onda oznaka „istraživanje“ ne može biti izlaz iz sistema.

Hvala.

Hvala vam.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jonić.
Da li želite reč?
Izvolite.

Poštovani građani, pred nama je jedan Predlog vrlo važnog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine. Šta to znači integrisano? Pre svega, da bi to razumeli i oni koji nas gledaju, to znači da se izdaje jedna zajednička dozvola za sve vidove, odnosno medijume životne sredine. Za vodu, vazduh, zemljište, itd.

Nažalost, u ekonomsko-propagandnom programu ministarke Pavkov čuli smo mnogo hvalospeva koliko se uradilo, koliko se učinilo i o brzini kojom se radi, a mi sada usaglašavamo naše odredbe sa direktivom EU iz 2010. godine. Šesnaest godina je, pretpostavljam, bilo dovoljno, verujem vam, da se to završi oho ho kad.

Očigledno da nije cilj pisanje razumljivih zakonskih propisa koje svako može da protumači, već samo ispunjavanje nekih formalnosti, jer smo se obavezali u ovom našem hodu po mukama prema EU i nazad.

Za neke odredbe mi je bilo potrebno pet čitanja da bih shvatio šta je pisac hteo da kaže. Predlog zakona je toliko zbrdozdolisan, kipi od osnovnih prevoda engleskih izraza i direktiva u industrijskim emisijama. Znači, prevodilac ili lektor, ako ga je uopšte bilo, nisu uradili domaći zadat.

Na primer, proces plazme se pojavljuje. Ja se izvinjavam, to ne postoji. Mora da se definiše i da se objasni šta je pojam „proces plazme“, šta god to značilo onome ko je sastavljao zakon.

Još gore je ako se slabo ko udubljivao u tekst Predloga, pa smo dobili ovu prenatrpanu, nerazumljivu verziju koja nema ni glavu, ni rep.

U izlaganju ministarke Pavkov pre dva dana čuli smo neke zvučne reči – održivi razvoj, sinergija ekologije, ekonomije. I dobronamerno pitam ministarku Pavkov koliko nas u Skupštini i koliko građana Srbije razume šta je to sinergija? Šta bi to trebalo da znači? Da se privreda i ekonomija uzajamno podstiču i pojačavaju? Izvinite, to je besmislica.

Kad pišete zakon mora da vas razume i onaj najslabiji, najnepismeniji đak, a ne samo profesor univerziteta. Kakve sinergije, kakva plazma, koinseneracija.

Poštovani građani, održivi razvoj je jedan mnogo zanimljiv i lep pojam, ali ne znači apsolutno ništa, jer svaki razvoj znači plaćanje neke cene kroz zagađenje, a cena našeg ekonomskog rasta, kojim se ova vlast toliko hvali, je katastrofalna.

Dajte, bre, da više cenu razvoja ne plaćamo kroz galopirajuću epidemiju kancera i drugih bolesti izazvanih zagađenjem.

Ministarka Pavkov reče da u periodu 2004. do 2025. godine izdato je ukupno 67 dozvola, od toga 33 do 2019. godine i još 35 od 2020. do 2025. godine. Da vidimo podatke iz Predloga zakona. Broj postrojenja u Srbiji – 220, broj izdatih dozvola – 67. Dakle, manje od jedne trećine.

1/3 MT

Dragi građani, preko dve trećine, tačnije 153 postrojenja, firmi i termoelektrana nekontrolisano ispušta zagađivače u životnu sredinu. Pa, stvarno brže, jače, bolje u jedinoj slobodnoj zemlji u Evropi. Citiram: „sve slobodne zemlje u Evropi su ovakve zakone odavno usvojili“.

Da pređem na amandman. Ne znam zašto nije usvojen amandman čiji je cilj pojašnjenje zakonske odredbe. Umesto rogobatnog prevoda granične vrednosti emisije zadržava se postojeći tekst koji, ponavljam, nema ni glavu ni rep. Zašto se to radi nije mi jasno. Govorim o članu 3. tačka 2.

Predložena odredba predstavlja doslovan prevod odredbi iz Direktive br. 2010/75/EU Evropskog parlamenta i Saveta EU, ali je uopšte nije potrebno prevoditi doslovno. Dovoljno je prevesti tako da se zadrži pravno dejstvo određene odredbe.

Idemo dalje. Član 3. tačka 4. Sadašnji predlog glasi – živina jesu ptice koje se uzgajaju ili drže u zatočeništvu. Kakvo zatočeništvo, ja se izvinjavam? Moj predlog – kontrolisani uslovi, pošto ako pustite guske na ispašu pored reke to nije zatočeništvo, ja se izvinjavam, ali jesu kontrolisani uslovi zbog toga što neko stoji pored njih. Tako da, iz nekog razloga ni to nije prihvaćeno. Pre svega, taj izraz je rogobatan i ima jake negativne konotacije.

Idemo dalje. Sad dolazimo to tih čuvenih inseneratora, koinseneratora, itd. Za ime sveta, zašto insenerator ako postoji izraz „spalionica“? Zašto inseneracija ako postoji „spaljivanje“? Zašto koinseneracija ako postoji „suspaljivanje“? Zašto koristimo tuđice koje su daleke od srpskog jezika kada možemo mirne duše zameniti našim rečima koje će svako razumeti?

Izmenama koje sam ja predložio ovi termini se brišu i zamenjuju ustaljenim i svima razumljivim izrazima, uz dodatno pojašnje u zagradi. Dakle, ko voli inseneratore, oni su u zagradi.

2/1 MV/IR 10.15 – 10.25

Ovim izmenama se ne menja pravno dejstvo niti stepen usklađenosti sa propisima EU. Takođe, nisu usvojeni ni moji predlozi amandmana za član 3. tačka 15) i član 3. tačka 22) gde sam samo hteo da se izrazi usklade po rodu i broju, odnosno sa gramatičkim pravilima srpskog jezika. Jer, ja se izvinjavam, za ovako nepismen, rogobatan, napravljen kao da su ga deca na OTO-u pisali, predlog zakona, ja ne mogu da glasam jer bi me bilo sramota pred onima koji će taj zakon čitati za 10 ili 15 godina. Hvala.

Hvala vam.
Pre nego što nastavimo rad, želim samo da vas obavestim, poštovani narodni poslanici, da sam odlučila da povučem meru opomene izrečenu juče narodnom poslaniku Branku Lukiću pošto se narodni poslanik Lukić izvinuo, uputio iskreno izvinjenje i smatram da je to nešto što je primer kako treba zajedno da radimo ovde. Tako da, povlačim meru opomene.
(Slobodan Petrović: Atlagiću ne možete da povučete, niste mu ni izrekli.)
Vi biste mogli nešto da naučite od gospodina Lukića, znate.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jonić.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jonić.
Izvolite.

Građani Srbije i drage kolege, još jednom imamo jedan pojam koji ne znači apsolutno ništa. Odsustvo naučne pouzdanosti ne može biti razlog za ne preduzimanje mere integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine. Odsustvo znači da je naučna pouzdanost negde otišla, pa će se možda vratiti.

Predlažem izraz – naučna nesigurnost, ili da kažemo neizvesnost, što u mnogo, mnogo većoj meri odražava duh ove odredbe. Molim vas, pišite, sastavljajte zakone tako da vas razume svako. Ne pišemo zakone za profesionalce, nego za javnost. To mora da razume svako onaj ko čita zakon. Hvala još jednom.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio čak ni da se javljam, ali prethodni govornik rekao je da je njega sramota nešto što je našao u zakonu.

Samo da podsetim narodne poslanike koji to ne znaju. Uvaženi ekolog na sednici Odbora za poljoprivredu na pitanje koliki je procenat ugljenika u vazduhu nije znao odgovor. Ni približno nije znao tačan odgovor i to je sramota, da neko ko se navodno bavi ekologijom na takva opšta pitanja ne zna da kaže koliki je procenat ugljenika u vazduhu. Hvala.

Nije bilo po amandmanu, ali hajde.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA, PDD.
Minela Kalender ima reč.
Izvolite.

Hvala.

Predlog zakona ostavlja Vladi da podzakonskim aktom utvrdi vrste postrojenja i aktivnosti za koje se izdaje integrisana dozvola. Predloženim amandmanom obezbeđuje se da najznačajnije nove industrijske aktivnosti sa potencijalno

2/2 MV/IR

velikim uticajem na životnu sredinu ne mogu ostati van sistema integrisane dozvole. Ako već 2026. godine donosimo novi zakon radi evropskog usklađivanja, postavljamo pitanje – zašto svesno ostajemo na starijem i užem evropskom okviru kada je novi standard već usvojen?

Izričito garantujemo obuhvat velike proizvodnje baterijskih ćelija iznad propisanog kapaciteta, obuhvatamo i industrijsko vađenje i tretman na lokaciji određenih metalnih ruda, od bakra i zlata do litijuma, nikla, kobalta, olova i drugih navedenih ruda. Važno je da se ne gleda samo formalno vađenje nego i usitnjavanje kontrola granulacije, obogaćivanje i unapređenje kvaliteta na lokaciji. Hvala.