Hvala vama.
Reč ima Slobodan Petrović.
Izvolite.

Hvala.

Ovo što vidite na slici je Fikus. U konkretnom slučaju ovo je jedna vrsta Fikusa čije je ime Bendžamin. Bendžamin je lak za održavanje. Preporučuje se da se

42/3 AL/LjL

s'vremena na vreme obriše prašina sa listova vlažnom krpom kako bi biljka lakše disala. Potrebno je da mu se izabere neko mesto i da se ne pomera. Bendžamin ne voli čak ni okretanje saksije.

Osim što služi za dekoraciju, Fikus se često upotrebljava i u govoru za osobu koja je pasivna, neprimetna i nema nikakav stvarni uticaj u situaciji u kojoj se nalazi. Dakle, neko ko je kao Fikus služi samo da popuni prostor. To je osoba koja se lako uklopila u nameštaj i ne pravi nikakve probleme jer nema sopstveno mišljenje i inicijativu. Iako nisam spomenuo Đurino ime, siguran sam da ste svi otpočetka naslutili da se o njemu radi. Puno je sličnosti između gospodina Đure i Bendžamina. Eto, jednom prilikom Đura je pričao kako je on u stvari postao premijer, kako ga je pozvao predsednik Vučić telefonom i ponudio mu da bude premijer, a on baš u tom trenutku je krenuo da registruje auto. Zove njega tako jednog dana na mobilni telefon neko, gleda Đura nepoznati broj, ali nije sakriven, tako da je Mile Dodik otpao u startu, javlja se Đura na telefon, kad ono sa druge strane – alo, Đuro, Aca Srbin je, da ti malo, Đuro, vegetiraš na mesto premijera, a zauzvrat kupićemo ti neku vilu od milion evra. I kao što vidimo, brzo su se dogovorili.

43/1 MV/JG 17.05 – 17.15

Isto tako, telefonom se može naručiti i fikus da stigne na kućnu adresu, samo je potrebno u tom slučaju da se sačeka nekoliko dana da stigne dostava. Vučić je očigledno bio privilegovan, on je svoj primerak dobio istog dana kada ga je poručio.

U suštini, čak i da mi ne izglasamo poverenje ovoj vladi, da ne padne Vlada Đure Macuta, tj. da padne Vlada Đure Macuta, on može slobodno ostati i dalje ovde, možete ga staviti tamo u nekom ćošku sa strane, tamo će imati npr. dovoljno svetlosti, a i verovatno će ga neko iz skupštinske službe s vremena na vreme zalivati da potpuno ne uvene.

Međutim, ono što je nastavilo da vene i u vreme Vlade Đure Macuta je jug zemlje. Sve ove godine ono što se dešava na jugu Srbije bilo je daleko od očiju javnosti. Pored toga što su pojedini ministri i u ovoj vladi ogrezli u korupciji i kriminalu, o čemu smo imali priliku da čujemo i od kolega iz opozicije, s punim pravom i ovu, kao i sve prethodne Vučićeve vlade, možemo nazvati izdajničkim. Njihovo izdajstvo ne ogleda se samo po pitanju Kosova i Metohije i nacionalnih interesa, već i po pitanju odnosa prema Pčinjskom okrugu.

Ukoliko vi nekim čudom i dalje ostanete na vlasti, Pčinjski okrug će, ako se po jutru dan poznaje, doživeti sudbinu Kosova i Metohije. Najbolji pokazatelj za tu tvrdnju su Preševo i Bujanovac. Bilo bi pošteno da oni na jugu Srbije koji zastupaju interese Kurtijeve Vlade u Prištini, u znak zahvalnosti Aleksandru Vučiću, takozvanu Preševsku dolinu, kako su je veštački nazvali, prekrste u dolina Ace Srbina.

Ministarka Paunović nije etnički očistila Kosovo od Albanaca 1998. godine, kako je izjavila da bi učinila, ali je politika koju ona i SPS sprovode zajedno sa Vučićem i SNS-om uspela skoro u potpunosti da etnički očisti Preševo od Srba. Prema poslednjem popisu iz 2022. godine, u Preševu nije bilo ni 5% Srba. Sa vama na vlasti i Bujanovac korača tim putem.

U međuvremenu se mejlom javio sadašnji policajac i bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđa i Bujanovca, Bektaši Besnik, zvani Kiki, verovatno motivisan srčanom i zdušnom odbranom Milenka Jovanova na prošloj sednici. Kiki tvrdi da ipak nije bio pripadnik ove paravojne formacije i lakoća sa kojom se odrekao svojih nekadašnjih saboraca pokazuje da čovek iskreno neguje naprednjačke vrednosti.

Badava Besnik sada tvrdi kako je u brigadi samo ljuštio krompir kad njegove bivše kolege tvrde drugačije. Kad se već javio, eto prilike da građani Srbije još jednom čuju kako Vučićeva vlast i ova skupina s koca i konopca, koja sebe naziva Vladom Republike Srbije, vodi računa o bezbednosti juga zemlje.

Podsećam da sam na prošloj sednici rekao da je Besnika u policijskoj stanici Preševo doveo bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, Mehmeti Jetula, koji je 2023. godine unapređen u službi u vreme kada je Bratislav Gašić bio ministar policije. Predlog za Jetulino unapređenje dao je načelnik Policijske stanice Preševo, Šabani Alban.

Pa, da vidimo ko je Šabani, koga ste vi naprednjaci postavili na mesto načelnika. Šabani Alban je 1998. godine kao policajac odbio da ide na Kosovo i Metohiju, čovek je dezertirao i kao dezerter dobio je otkaz i otpušten je iz policije. Iz Srbije je prvo pobegao u Makedoniju, a zatim u Nemačku. Ovo na slici je bivši pripadnik OVK-a ili UČK-a, Kurtiši Agim. Kurtiši Agim je brat od strica načelnika Policijske stanice Preševo, Šabani Albana. Kako ste vi iz SNS-a ovog čoveka postavili na funkciju u MUP-u? Em je čovek dezertirao, em mu brat bio u OVK-a.

43/2 MV/JG

Ponavljam da za poštene i časne Albance na jugu Srbije očigledno nema dovoljno mesta u institucijama, jer su ta mesta i unapređenja namenjena za ljude sa biografijama koje sam pomenuo. Zbog čega je to tako, to treba vi da nam odgovorite.

Na kraju, kod nas u Vranju na jugu Srbije postoji jedan izraz koji precizno u tri reči opisuje šta mislimo o ovoj Đurinoj Vladi, kao i o svim vladama koje sastavlja Aleksandar Vučić. Taj izraz glasi: „Smi, pa rasipi“. Ne bih imao šta na to da dodam.

Zaista uverljivi argumenti za nepoverenje Vladi. Svaka vam čast kako ste dobro obrazložili.
Milenko Jovanov.

Koliko je vlada ovaj podržavao naših? Jedno pet vlada nam je podržavao, aplaudirao i klimao glavom. Je li? Znači, nije protiv svih vlada bio, on je samo protiv ove poslednje vlade. Za ove ostale je bio član SNS-a, aplaudirao, je li tako, vodio si ga po mitinzima, išao sve redovno. Je li tako? Jeste. Ginuo, trudio se. Onda kad je otpao, onda su ga ovi kao reciklažni centar reciklirali i, evo, sad ga poslali ovde. Mi mu dali otkaz zato što je neke vodomere, nije sad to ni važno.

Uglavnom, ono što je tu poenta svega, videli ste ovu gorljivu odbranu juga centralne Srbije, čita neka imena, koriste ga ovde kao megafon razne strukture, da ne ulazimo sad u to, biće prilike, nije tema. Ali, nek se pohvali tim koji ga angažuje ovde da bude megafon kako sa Šaipom Kamberijem zajedno na istoj listi, na istom zahtevu ruši Vladu Srbije. To neka im se pohvali. To je najbolji pokazatelj. Čak ne ni ovi vodomeri. Čak ne ni to što je posle ove otišao u drugu, opet vladajuću stranku, socijalističku, pa iz te otišao u treću, pa mu je ovo četvrta ili peta. Ni to ništa nije bitno. Samo ovo kako sa Šaipom Kamberijem, imenom i prezimenom, svoje ime stavi pored njegovog i kaže – dole Vlada Srbije. To je dovoljno za njegovo prepoznavanje i ko je i šta je, više nego što bi bilo ko bilo šta o njemu rekao. Hvala.

Hvala vam.
Ministar Bratislav Gašić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice Narodne skupštine.
Zarad istine i građana Srbije, tokom 2001. godine, nakon oružanog sukoba na području opštine Preševo sa Oslobodilačkom vojskom Preševa, Bujanovca i Medveđe takozvanom, ukazom, odlukom tadašnjeg državnog vrha Republike Srbije, na čelu sa potpredsednikom Vlade Republike Srbije Nebojšom Čovićem, svi pripadnici takozvane OVPBM su amnestirani, a jedan deo njih je primljen u radni odnos u MUP Republike Srbije, Policijska uprava Vranja, Policijska stanica Preševo. Policijski službenik Mehmed Jetula završio je kurs multietničke policije i zaposlio se u MUP Republike Srbije. Sistematizacijom iz 2023. godine priznata mu je škola i raspoređen je na radno mesto rukovodioca Grupe za suzbijanje kriminala. Za ta rešenja ne treba saglasnost ministra, već je to radila Direkcija policije, Policijska uprava Vranje, uz saglasnost UKP-a.
Takođe, policijski službenik Bekteši Besnik završio je kurs multietničke policije i zasnovao radni odnos u MUP-u Republike Srbije u Preševu 21.01.2002. godine. Eto, mi smo krivi za ono što ste vi radili, ne vi, nego žuta vlast u vreme 2000. i 2001. i 2002. godine. Hvala.
44/1 MZ/IR 17.15–17.25

Hvala.
Gospodine Petroviću, pa nema osnova za repliku. Niko vas nije pomenuo, a to koliko je ko promenio stranaka i koliko je ko ovu vladu i prethodne vlade SNS podržavao, pa tu bi mogli svi da se javite za repliku, počevši od Miroslava Aleksića. Tako da…
(Slobodan Petrović: Dajte mi dva minuta…)
Pa bojim se, znate da sam i ja fikus, pa se bojim, mi bendžamini se bojimo, tako da, hvala vam mnogo. Nemojte kad sam ja fikus, tako fikus i Đuro Macut, nađite da on nešto drugo, nemojte uvek ista fora.
(Slobodan Petrović: Dajte dva minuta. Ja odgovaram na to što je izneto.)
Dobro, idemo dalje.
Gospodine Petroviću, izazvali ste repliku. Dobili ste odgovor. Odgovor nije bio upućen samo vama, već vama nekolicini ovde iz bivše vlasti i ja nemam baš nikakvu želju, još manju nameru da se sa vama raspravljam ovde i da sa vama imam dijalog. Hvala vam lepo, sedite.
Sada ide Ivana Stamatović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege poslanici, poštovani predsedniče Vlade i poštovani ministri, danas raspravljamo o poverenju Vladi Republike Srbije i do sada smo već dosta stvari čuli za ili protiv tog poverenja.

Ja neću ulaziti u diskusiju na taj način. Moje izlaganje danas ima dva cilja. Prvi cilj mog današnjeg obraćanja jeste da upoznam javnost, građane, celokupnu Vladu, premijera na činjenice koje se tiču slučaja pokušaja krađe državne imovine, sumnja na zloupotrebu službenog položaja i zloupotreba zvaničnih kanala državne institucije.

Drugi cilj mog današnjeg obraćanja jeste upravo kada je reč o poverenju Vladi, da damo Vladi priliku da na sve ovo što ću danas izložiti reaguje i da pokaže da ovaj dom i građani Republike Srbije mogu verovati Vladi i mogu verovati da će postupiti u skladu sa zakonom i u skladu sa odgovornošću pojedinaca i državnih institucija koje su u ove procese bili umešani.

Navedene činjenice o pokušaju krađe državne imovine, sumnja na zloupotrebu službenog položaja i zloupotrebe zvaničnih kanala državnih institucija jesu u resoru ove vlade jer se odnose na Republički geodetski zavod i na državnog sekretara koji trenutno vrši funkciju u jednom od ministarstava.

Pokušaj krađe državne imovine odnosi se na približno 10.000 hektara uglavnom poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Čajetina. Ja moram da napomenem da, iako je reč o zemljištu koje je na teritoriji opštine Čajetina, to nije lokalni problem. To zemljište je državna svojina. To je državno zemljište uvek bilo, mora tako i da ostane.

Takođe, reč o problemu je i u državnim institucijama, pojedinim. Ne mogu da kažem, imali smo odličnu saradnju sa drugim državnim institucijama koje su upravo pomagale u očuvanju ove državne svojine, ali na kraju moram da ukažem na određene zabrinjavajuće činjenice koje su se odvijale u određenom periodu.

Dakle, zemljište koje je predmet spora, koje iznosi 10.000 hektara na teritoriji opštine Čajetina, predmet je spora od 2002. godine, ali intenzivnije u periodu u proteklih 15 godina. Spor je oko toga da neko pokušava da to državno zemljište prebaci u privatnu svojinu, bez ikakvog pravnog osnova i, naravno, bez novčane nadoknade.

44/2 MZ/IR

Moram kratko da objasnim suštinu problema. Privredni kombinat „Zlatibor“, koji je privatizovan 2002. godine, vlasnici su uredno upisani na objektima i zemljištu koje su kupili prilikom privatizacije. Međutim, PK „Zlatibor“ nije polagao pravo svojine na 10.000 hektara koji su sporni ni pre privatizacije, a to je i pre privatizacije bila državna zemlja, tako da je i u procesu privatizacije nije mogla biti niti postati predmet privatizacije, nije bila kupljena, nije bila prodavana, nije bila plaćena i nije predmet privatizacije. Trenutni vlasnici PK „Zlatibor“ pokušavaju da upišu pravo svojine, korišćenja i državine na tom zemljištu i zbog toga već 15 godina traje spor oko tog zemljišta u državnoj svojini.

Detaljnu hronologiju događaja i dokumentacije zaista ne mogu da izložim u ovako kratkom vremenskom periodu, obzirom da se radi o decenijama procedura, ali ću reći samo da u narednom periodu u toku nedelje ćemo držati konferenciju za štampu, gde ćemo izložiti detaljno sve činjenice ovog slučaja, tako da javnost bude u potpunosti sa istim upoznata.

Pre svega moram da napomenem institucije koje su u periodu od 15 godina zapravo vršile svoju funkciju i koje su štitile to državno zemljište da ne pređe u privatne ruke. Sa jedne strane imate Ministarstvo poljoprivrede koje je tim zemljištem raspolagalo, obzirom da je Ministarstvo poljoprivrede nadležno da raspolaže poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, odnosno u svojini Republike Srbije. Ministarstvo poljoprivrede je to zemljište izdavalo u zakup gazdinstvima tokom određenog perioda i takođe je zatražilo naknadu od PK „Zlatibor“ za ilegalnu uzurpaciju dela zemljišta u prethodnom periodu.

Moram i da napomenem da su vlade Republike Srbije različite vlade. Jedna od vlada koja je bila Vlada trenutne predsednice Skupštine, ali ranije premijerke Ane Brnabić, da su i one podržale činjenicu da je ta zemlja državna i da su na toj zemlji proglasile javni interes za velike infrastrukturne projekte. Nije reč o celokupnom zemljištu, reč je, naravno, o delovima tog zemljišta koje je iskorišćeno upravo u tu namenu i na tom zemljištu su izgrađeni značajni infrastrukturni projekti, poput obilaznice, gondole, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda itd.

Uprkos tome što je na tom zemljištu proglašen javni interes, Republički geodetski zavod, do dana današnjeg, a to je bila 2015. i 2016. godina, do dana današnjeg nije upisao pravo svojine tim institucijama. I daje pravo svojine stoji na Republici Srbiji, kako i treba, ali i dalje postoji zabeležba, odnosno postoji pravo korišćenja PK „Zlatibor“, koji nije ničim osnovano.

Takođe moram da napomenem, Državno pravobranilaštvo je 2015. godine pokrenulo upravni spor pred Upravnim sudom, upravo nazivajući neosnovana rešenja Republičkog geodetskog zavoda koja se odnose na upis PK „Zlatibor“ u listove nepokretnosti.

Moram i da napomenem da je 2019. godine Upravni sud naložio Republičkom geodetskom zavodu da vrati proces na prvi stepen, odnosno da se osnuje komisija i javno izlaganje gde će se prikazati ponovo osnov na osnovu čega su oni prvi put uopšte upisali državinu ili korišćenje Privrednom kombinatu „Zlatibor“, kada oni to pravo na toj zemlji nikada nisu imali i nisu mogli ostvariti.

Nažalost, 2019. godine do danas ta komisija nije zakazana, nije održana i sedam godina nemamo nikakvu informaciju zašto je zabeležba tog spora izbrisana iz lista nepokretnosti, a komisija nije zakazana i nije održana.

Sada već prelazim na drugu stranu, a to su institucije koje u ovom procesu imaju neku drugu ulogu. Sve to vreme jedino RGZ godinama drži kontru svim ostalim državnim institucijama, RGZ nije obrisao PK „Zlatibor“ sa spornog zemljišta, nije

44/3 MZ/IR

upisao institucije koje je trebalo upisati na parcelama na kojima je utvrđen javni interes i do dana današnjeg nije priložio dokaz, a više puta je traženo, na osnovu čega je PK „Zlatibor“ stekao pravo upisa, korišćenje državine ili vlasništva na tom spornom zemljištu, kada ta zemlja nije bila predmet privatizacije. Već 15 godina spor se vodi upravo oko toga. Milan Stamatović je u više navrata upozoravao na pokušaj otuđivanja, ilegalnog otuđivanja, državne zemlje. Na prošloj sednici ili pretprošloj sam čak i ja kroz poslanička pitanja ponovo pitala RGZ da nam dostavi dokaz na osnovu čega je PK „Zlatibor“ upisan na ovom zemljištu. Nažalost, taj odgovor ponovo nismo dobili.

Umesto da na jednostavan upit dostavi dokaz na osnovu koga je upisan upis, RGZ je svoje zvanične kanale počeo da koristi za političke kvalifikacije, lične napade i obračun sa predsednikom opštine Čajetina. Tu dolazimo do zloupotrebae službenog položaja i zloupotrebe zvaničnih kanala jedne državne institucije.

Pozivam pre svega predsednika Vlade, ministarku građevinarstva, obzirom da je dobro upoznata sa situacijom, jer ministarka je bila državni sekretar i u periodu 2014. i 2015. godine, kada je ova zemlja završila pred Upravnim sudom i kada je republički pravobranilac pokrenuo spor, kao i sve ostale predstavnike Vlade i građane Republike Srbije da pogledaju zvanične kanale Republičkog geodetskog zavoda. Pre svega tu mislim na veb-sajt stranicu i na socijalne mreže, zvanične socijalne mreže Republičkog geodetskog zavoda. I sami procenite da li je to način na koji jedna državna institucija može i treba da komunicira sa građanima Republike Srbije ili sa drugim funkcionerima.

45/1 MT/MJ 17.25 – 17.35

Posebno ukazujem na jednu vrlo uznemirujuću činjenicu, da je na tim zvaničnim kanalima objavljena crno-bela fotografija Milana Stamatovića sa peščanim satom iznad njegove glave. Inače, ne volim ove ovakve demonstracije, ali ja moram pokazati, nadam se da će kamera…

Ovo je Milan Stamatović na crno-beloj fotografiji, koja treba valjda da asocira na umrlicu, ne znam, nisam sigurna, moramo pitati onoga ko je ovo postavio šta je zapravo hteo. I kao što vidite peščanik iznad glave. Ja lično ovo razumem kao poziv ili najavu likvidacije. Zaista ne znam šta je ovo trebalo da znači, i to na zvaničnim kanalima državne institucije.

Ja ću samo ovde napraviti kratku digresiju, pa se vraćam ponovo na postupke Vlade, i na to šta može Vlada u ovome učiniti, ali moram da se osvrnem i pošaljem jednu ličnu poruku gospodinu Draškoviću, direktoru RGZ-a, i da mu kažem da zaista od srca, od srca se nadam nikada neće doći u situaciju da otvori poruku u kojoj se nalazi crno-bela fotografija člana porodice i da pomisli da neko obaveštava o iznenadnoj smrti tog člana porodice, jer upravo se to meni dogodilo.

Takođe, od srca, moram da kažem direktoru RGZ-a, Borku Draškoviću, da se nadam da nikada neće dobiti ovakvu poruku na zvaničnim kanalima državne institucije gde se njegov član porodice ili on postavlja u ovakav kontekst.

Ja kažem, ja mogu samo da razumem, obzirom na vrednost zemlje koja je u sporu i koja se procenjivala na 22 milijarde evra, što verujte mi nije preuveličano, to je čak i konzervativna procena, obzirom da se radi o zemljištu na teritoriji opštine Čajetina i da je reč o zemljištu od 10.000 hektara…

Poštovana narodna poslanice, izvinite što vas prekidam, ali samo, zaista moramo nekako da se vratimo na temu dnevnog reda. Molim vas.

Evo, vraćam se na temu.

Izvinjavam se, morala sam malu digresiju. Opet, zaista mi je neobjašnjivo da se ovako nešto nađe na zvaničnim stranicama državne institucije.

Vraćam se na obraćanje Vladi.

Obzirom da ovo nije bio tabloiod, ni anonimni profil, već zvanična stranica državne institucije, moram da kažem da li je ovo u skladu i da pitam da li je ovo u skladu sa politikom ove Vlade? Ja verujem da nije. Da ovo nije način na koji ova Vlada želi da se predstavi, na koji ova Vlada želi da se obraća građanima.

Iz tog razloga, ja molim Vladu da učini ono što je neophodno u ovim procedurama i da na odgovarajući način odgovori kada je reč o ovakvom postupanju državnih institucija.

Uz to, moram i da navedem, pomenula sam ranije državnog sekretara, koji iz nekog razloga van svog resora, apsolutno potpuno, radi na, da kažem, da zastupa prava privatnog lica kada je reč o prisvajanju državne zemlje. Meni zaista nije jasno po kom osnovu taj funkcioner deluje, ko ga je ovlastio i kako, ali svakako taj upit ćemo nadležnom ministarstvu proslediti da se ispita po kom osnovu dotični deluje.

Takođe, na kraju moram da napomenem da smo u proteklom periodu, i zašto sam uopšte ovaj ceo problem i iznela na ovaj način. Ja smatram da, ako već ocenjujemo ovde poverenje Vladi i način na koji ova Vlada funkcioniše, ja verujem da se ovakvi problemi moraju iskazati, mora se na njih ukazati. Mi na ove probleme jesmo ukazivali pojedinačnim ministarstvima, ali ovom prilikom ukazujemo celoj Vladi, premijeru, gospodinu Macutu, da zna o čemu se radi, da znaju koji je razlog i šta tu stoji iza ove prljave kampanje koja se odvija, koja ne bi smela da se odvija preko zvaničnih kanala državne institucije, i ostavljam prostor da Vlada pokaže da građani mogu da joj veruju i da će postupati u ovim ovakvim aktivnostima koje ne priliče jednoj državnoj instituciji.

45/2 MT/MJ

Kao što sam na početku rekla, cilj govora jeste da se iznesu činjenice, da se javnost i svi nadležni upoznaju sa situacijom, ali da se ostavi prostor, da se pokaže rad institucije i da građani mogu da im veruju.

Evo prilike da pokažete da su zaštita državne zemlje i nacionalnog interesa na prvom mestu, da se samovolja funkcionera ne štiti, da se državni aparat ne zloupotrebljava za lične agende, da se svaka sumnja u zloupotrebu službenog položaja ispituje i da se odgovorni kažnjavaju bez odlaganja.

Kroz ovaj slučaj ne odlučujete samo o ovoj zemlji, odlučujete da li pokazujete Srbiji da zakon važi za sve ili postoji institucija koja smatra da je iznad tog zakona. Hvala vam na pažnji.