Hvala.
Ponovo pitanje za Ministarstvo rada i socijalnu politiku.
Dokle će se okretati glava na to što direktori centara za socijalni rad bukvalno ukidaju ljudima pravo na socijalna davanja, naročito na socijalnu pomoć ili je to možda instrukcija ministarstva da bi se uštedelo na najugroženijim kategorijama ili je ministarstvo toliko dužno direktorima koji su ucenjivali ove najugroženije kategorije za vreme izbora, pa sada ne sme da reaguje.
Više puta sam podnela dokazni materijal za bahatosti direktorke Centra za socijalni rad u Boru. Sami predstavnici ministarstva su mi dali lično podatak da je preko 1.000 Borana oštećeno ovim neradom i bahatošću. I dalje niko ništa ne preduzima.
Napravljen je i taj portal koji se zove „Radoslav“ koji smatram da je tek sprdnja sa državom, jer preko tog portala građani mogu da pitaju koja sve prava imaju. Taj portal treba da ih uputi. Međutim, kada ti isti građani dođu na šaltere, vaši nameštenici ih vraćaju kući i ukidaju im ta prava. Da li iz ne znanja ili iz zle namere to je do vas.
Takođe pitanje, kada će ministarstvo ozbiljnije uključiti uslugu hraniteljstva i za decu i za odrasle? Po Srbiji imamo decu koja se daju na staranje ljudima i koji imaju licence hranitelja, međutim ne dobijaju ni rešenje niti neko posle pozove da pita za tu decu, kao u selu Tanda između Zaječara i Bora.
Odrasle isto centar daje na hraniteljstvo, po više njih na istu adresu i na taj način pravi nelegalne domove za stare. Kada dođe do havarije kao što je došlo u Zaječaru, žena koja je pristala na tako nešto kao hranitelj, ona je u sudskom procesu, preti joj zatvor, dok centar za socijalni rad pere ruke iako je bio upućen svo to delovanje. Priča se o ljudskim životima, pa bilo lepo da vas zanima.
Ostala pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i Ministarstva zaštite životne sredine. Zamolila bih da dobijem u pisanoj formi, ukoliko je moguće, odgovore na ta pitanja. Tiče se prostornog plana područja posebne namene Rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukari Peki“ i „Malka Golaja“ elaborat, jedinstven planski okvir od oko 126 km kvadratnih objedinjuje tri zasebna kapitalna projekta. Podzemni rudnik „Čukaru Peki“ i „Donje Ležište“, novi rudnik „Malka Golaja“ i potpuno novu topionicu.
Planira se topionica konačno kapaciteta od 400.000 tona godišnje anodnog i katodnog bakra sa rezervisanim kapacitetom za dodatnih 450.000 tona godišnje, dakle potencijalno 850.000 tona godišnje bez ikakvog obrazloženja sirovinskog osnova za rezervisani kapacitet. Predviđena je i Fabrika sumporne kiseline „Cevovo“ za transport sumporne kiseline do Zagrađa i postupak izdvajanja arsena.
4/2 JJ/CG
Pitanje, da li je moguće uraditi i prikazati javnosti uporednu analizu alternativnih lokacija topionice uključujući nultu varijantu. Obrazloženje ukupnog kapaciteta sa sirovinskim balansom i bilans emisija sumpor-dioksida naročito arsena i ostalih teških metala za taj pun kapacitet koji se predviđa?
Prema elaboratu rudnik će tokom eksploatacije proizvesti preko miliona tona flotacijske jalovine koja se planira u dolini Kriveljske reke. Da li će se uraditi analiza kumulativnih uticaja sa postojećim jalovištem „Veliki Krivelj“, analizu rizika od rušenja brane jalovišta sa kartom plavljenja nizvodnih naselja, ocena uticaja prevođenja Kriveljske reke na vodni režim Borske reke i Timoka i uporednu analizu alternativnih tehnologija odlaganja jalovine?
Eksploatacija donjeg ležišta metodom zarušavanje izazvaće sleganja i urušavanje tla. To se isto kaže u elaboratu, zbog čega se planira izmeštanje deonice državnog puta Bor-Zaječar i magistralnih dalekovoda. Za građenje u zoni pretežne namene predviđa se zabrana gradnje novih objekata do preseljenja. Ništa se jasno i konkretno ne kaže. Faktički se blokira imovina građana na neodređeno vreme bez bilo kakvog utvrđenog javnog interesa.
Da li ćete granice i zone uticaja uvrstiti u sam prostorni plan? Da li će se propisati obaveza prethodnog snimanja nultog stanja svih objekata, da se ustanovi javno dostupan sistem monitoringa sleganja i jasan mehanizam obeštećenja vlasnika čija je imovina blokirana režimom ove zabrane gradnje?
Po mom iskustvu iz Bora uradiće se onako kako treba da bude u interesu krupnog kapitala i stranog eksploatatora. Molim da ova i slična pitanja budu uzeta u obzir po hitnosti, da svaki dalji rad bude transparentniji i da se rukovodimo konačno interesom države i njenih građana, kao i to da građanima Bora, Zaječara, Majdanpeka i okolnih sela se stavi javni nacrt na uvid, prostorni plan na uvid uz javnu raspravu. Hvala.
