Nastavljamo sa radom.
Vraćamo se na poslaničke grupe.
Molim vas da se prijavite.
Reč ima Boris Bajić.
Izvolite.
8/1 AL/MJ 11.10 – 11.20

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, povod za podnošenje inicijative za održavanje ove sednice možda je delimično izgubio svoju prvobitnu aktuelnost, ali ukupna društvena i politička situacija obavezuju nas da o svim važnim pitanjima razgovaramo otvoreno, odgovorno i argumentovano. Narodna skupština u tom smislu mora ostati centralno mesto političkog dijaloga, razmene argumenata i demokratskog sučeljavanja stavova. Zato želimo jasno i odgovorno da obrazložimo odnos Saveza vojvođanskih Mađara prema Vladi Republike Srbije i razloge zbog kojih imamo stratešku saradnju sa Srpskom naprednom strankom, sad već više od 10 godina. Da bismo razumeli suštinu te saradnje moramo se vratiti u 2013. godinu. Godinu simboličkog istorijskog pomirenja srpskog i mađarskog naroda. Bio je to trenutak državniče hrabrosti i civilizacijske odgovornosti. Trenutak u kojem su predsednici naših država pokazali da je moguće suočiti se sa najtežim stranicama zajedničke prošlosti, odati počast nevinim žrtvama i nezaboravljajući istoriju otvoriti novu eru odnosa između Srbije i Mađarske.

A zatim dolazi 2014. godina. Godina u kojoj je Republika Srbija iz svog pravnog sistema uklonila odluke kojima je mađarska zajednica decenijama nosila nepravednu stigmu kolektivne krivice za događaje iz Drugog svetskog rata. To nije bio samo politički potez. To je bio civilizacijski čin. Na tim temeljima izgrađeno je novo poverenje između srpskog i mađarskog naroda. Na njima je izgrađeno i strateško partnerstvo Republike Srbije i Mađarske. Partnerstvo zasnovano na međusobnom poštovanju i stabilnosti. Savez vojvođanskih Mađara imao je čast i odgovornost da u tom procesu bude most između dve države i dva naroda. Iz te politike proistekli su konkretni rezultati. Strateški savet za saradnju Srbije i Mađarske, brojni bilateralni sporazumi, snažan rast trgovinske razmene, značajan priliv investicija, zajednički infrastrukturni i energetski projekti i vidljivo smanjenje međunacionalnih incidenata.

Mađarska je danas jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije. Trgovinska razmena višestruko je uvećana u odnosu na period od pre 15 godina. Politička saradnja između naših organizacija nikada nije bila zasnovana na funkcijama, niti na političkom prestižu. Savez vojvođanskih Mađara nikada nije vodio politiku ličnih ambicija. Nismo tražili najviše državne funkcije. Želeli smo nešto drugo, da imamo svoj program, da imamo pouzdane partnere i da imamo mogućnost da konkretno radimo za ljude koji nam iz izbora u izbore ukazuju svoje poverenje.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara svoju politiku gradimo odozdo iz sela, gradova i lokalnih zajednica u kojima naši ljudi žive, na pijacama, na ulicama, na našim manifestacijama, u svakodnevnom razgovoru sa ljudima. Zato naši prioriteti nikada nisu bili apstraktni i ideološki, već životni i konkretni. Izgradnja i obnova puteva, škola i vrtića, obnova crkava, domova kulture, sportskih i rekreativnih centara, poput novootvorenog bazena u Bačkoj Topoli, podrška poljoprivrednicima i preduzetnicima, nove investicije i nova radna mesta, mogućnost da mladi ljudi ostanu ovde zasnuju porodicu i svoju budućnost planiraju ovde u svojoj domovini.

Nema očuvanja identiteta bez normalnog i dostojanstvenog života i zato smo odavno prevazišli okvire klasične manjinske politike. Bavimo se kulturom, obrazovanjem, informisanjem i službenom upotrebnom jezika, i to ćemo uvek raditi, ali se istovremeno sa svojim partnerima bavimo i ekonomijom, infrastrukturom, poljoprivredom, regionalnim razvojem, zapošljavanjem.

8/2 AL/MJ

Naš politički princip je jednostavan i nepromenjen. U svakoj sredini u kojoj žive pripadnici naše zajednice želimo da doprinesemo stabilnosti, razvoju i boljem kvalitetu života. Zato smatramo da je saradnja koju smo gradili prethodnih godina donela i te kako konkretne rezultate i vojvođanskim Mađarima i Republici Srbiji i zato tu politiku nastavljamo da podržavamo.

U savremenoj politici jasno se uočavaju dve škole. Jedna koja živi od performansa, medijskih efekata i retoričkih bravura i druga koja živi od rada, kontinuiteta i rezultata. Mi se trudimo da pripadnemo ovoj drugoj političkoj školi, jer tako nas je učio naš pokojni predsednik Ištvan Pastor. Svoju politiku gradimo svakodnevnim radom, strpljivo, ozbiljno i odgovorno. Upravo zato smo učestvovali u radu Vlade Republike Srbije na novu državnih sekretara i zato ćemo nastaviti da budemo deo institucionalnog sistema, jer verujemo da se rezultati postižu isključivo kroz institucije. Rezultati na koje smo ponosni su ljudi koji su dobili priliku da rade, investiraju, školuju svoju decu i planiraju svoju budućnost. Ponosni smo i na ono što je urađeno u obrazovanju i kulturi, na stipendije za naše mlade od vrtića do fakulteta, na učeničke i studentske domove, na sportske akademije, na podršku porodicama, na očuvanju jezika, identiteta i kulture. Ponosni smo što smo se borili za mogućnost školovanja na maternjem jeziku u svakoj sredini u kojoj je za to postojalo interesovanje i zahvalni smo na podršci koju smo uživali u tom našem nastojanju, na izgrađene i rekonstruisane domove kulture, na ulaganja u naše crkve, na višejezičke table na putnim pravcima posle više od četiri decenije i na brojne druge projekte. Sve su to rezultati politike kontinuiteta i saradnje. Zato smo se uvek trudili da budemo faktor stabilnosti, normalnosti i konstruktivnosti u našem društvu.

Nakon više od 10 godina saradnje smatramo da su rezultati opravdali naše političke odluke. Činjenica je da se danas u Srbiji živi bolje nego pre 10 ili 15 godina. To se vidi u infrastrukturi, investicijama, životnom standardu i mogućnostima koje postoje. Naravno, problema ima i biće ih, ali ozbiljna politika ne podrazumeva negiranje rezultata koji su očigledni. Mnogo je oblasti u kojima je bez ikakve sumnje ostvaren značajan napredak. Verujemo da se politika ne vodi emocijama već odgovornošću, razumom i činjenicama.

Kada govorimo o postignutim rezultatima, želim da istaknem i važnu ulogu Vlade Mađarske. Mnogi projekti koji su značajno unapredili kvalitet života naše zajednice realizovani su zahvaljujući podršci naše države. Za Savez vojvođanskih Mađara saradnja sa Vladom Mađarske nije i neće biti pitanje dnevne politike. To je pitanje odgovornosti prema sopstvenoj zajednici. Zahvaljujući saradnji legitimnih partnera u Srbiji i Mađarskoj ostvaren je jedan od najplodonosnijih perioda u savremenoj istoriji vojvođanskih Mađara. Imamo institucije, imamo projekte, imamo ideje, imamo ljude. Izgrađen je sistem koji funkcioniše stabilno i dugoročno održivo i spremni smo da tu saradnju nastavimo i u budućnosti.

Ovaj saziv Parlamenta radio je na momente i u veoma teškim okolnostima. Savez vojvođanskih Mađara ostao je dosledan politici stabilnosti, normalnosti i konstruktivnosti. I zato danas možemo mirne savesti da kažemo da smo čak i u takvim okolnostima ostvarili konkretne rezultate za građane. Na toj politici ćemo istrajati.

I na kraju, želim da ukažem na još jedno pitanje koje smatram izuzetno važnim. Politički pluralizam i participacija manjinskih zajednica ne smeju biti formalnost, niti politički dekor. Pluralizam mora biti autentičan. Mora imati legitimitet. Mora predstavljati stvarne ljude i stvarne zajednice. Smatramo da je

8/3 AL/MJ

učešće Saveza vojvođanskih Mađara u političkom životu Srbije jedan od dobrih primera prakse ozbiljne, odgovorne i autentične participacije jedne manjinske zajednice u institucijama Republike Srbije. Ponosni smo što smo zajedno sa predstavnicima drugih nacionalnih zajednica doprinosili i doprinosimo i dalje stabilnosti, pluralizmu i demokratskom kapacitetu naše države. Kada manjinske zajednice imaju svoje autentične predstavnike, kada postoji međusobno poštovanje i kada se politika vodi kroz institucije, dijalog i kroz konkretne rezultate, tada je jača i stabilnija cela država. Zato je naš stav u ovoj raspravi jasan. Savez vojvođanskih Mađara ostaće konstruktivan, odgovoran i državotvoran činilac Republike Srbije. Uvek ćemo dostojanstveno, kulturno i odgovorno zastupati ljude koji nam iz izbora u izbore ukazuju svoje poverenje. Iza nas stoje jasan program, kredibilni ljudi i autentičan politički identitet sa precizno vizijom razvoja naše zajednice u Republici Srbiji. Već 32 godine dosledno gradimo poverenje. Ta tradicija je naša najveća snaga, ali i obaveza da nastavimo putem stabilnosti i napretka. Zahvaljujem.

9/1 MV/MP 11.20 – 11.30

Hvala vam.
Sledeći reč ima Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Zdravo živo svima.

Pre nego što krenem o temi dnevnog reda, želim da obavestim ovaj parlament i sve vas ministre, pogotovo ministra za brigu o porodici, ne znam da li je tu, naime, javili su mi se roditelji dece iz Mrčajevaca, roditelji dece iz Osnovne škole „Anđelko Tetomirović“, u kojoj se poslednji dan školske godine desilo nešto strašno. Naime, došlo je do seksualnog nasilja od strane nekoliko učenika prema svom drugaru. Pokrenuta je krivična prijava protiv trojice učenika koji su seksualno zlostavljali svog drugara. Tužilaštvo je tu krivičnu prijavu označilo kao seksualno uznemiravanje i neprimereno ponašanje. Roditelji su uznemireni i moja obaveza je da vam prenesem da se to pod hitno ispita, da se ne bi slučajno desilo nešto se već dešavalo, što niko ne želi.

Da se vratim na temu dnevnog reda.

Gospodine Macut, vama se obraćam. Vi ste predsednik Vlade i kao takav prvi ste čovek koji treba da vodi ovu Srbiju. Da vas pitam, da li znate da pevate? Pa gde ste vi sa narodom pod šatrama zajedno sa svojim ministrima? Ako ne znate da pevate, sigurno ćete propevati kad-tad. Juče ste počeli svoje izlaganje rečenicom da ste vrlo hrabar čovek. Moram da vam kažem, ja nešto hrabrije od vas u životu nisam sreo. Čime se vi bavite, zapravo, gospodine Macut? Recite mi, molim vas, da nije istina ono što se priča, da ste dana nakon ubistva na Senjaku bili na ručku u tom istom restoranu? Da li je to istina ili ne? Šta rade službe državne bezbednosti? Ako je istina da ste vi zajedno sa prvim čovekom SNS-a bili na ručku na mestu gde još nisu oprali krv, o čemu mi onda ovde razgovaramo?

Pitanje za vas, gospođo Sofronijević. Juče ste bili ovde, sada vas ne vidim. Znamo se još iz vremena Rakite, sećate se. Pitam vas, po kom to zakonu, vi ste arhitekta svih građevinskih projekata, stojite kao glavni operativac svega što se ovde gradilo deceniju unazad, sretali smo se kod vas u ministarstvu, pitam vas po kom to zakonu Goran Belić i dalje radi gore u Rakiti? Zašto ne povadite ove cevi? Po kom to Ustavu vi funkcionišete? To isto važi i za Saru Pavkov. Po kom to zakonu o zaštiti prirode prvi čovek vodoprivrede gradi na mestu gde ne sme da se gradi, gde je zona zaštite od poplava?

I šta ćete da radite, gospođo Sofronijević, kad vodoustava pukne gore, ta podoustava koja služi da brani ljude od poplava, da ih ne podavi blato i kamenje? To pitanje postavljam stoti put dole u selu Zvonce. Ko će posle da bude kriv kad dođe do masovne tragedije? Šta treba da radi građanin, gospodine Vujiću, vama se obraćam, vi ste ministar zakona, pravde i pravosuđa, kad država koja je sama donela zakone te iste zakone ne sprovodi? Šta da rade građani? Prvo se pozovu na zakon, pošalju sve zahteve po zakonu i proceduri svim institucijama, a onda se pojavi Goran Belić, pojavi se Dragan Josić, pojave se Kinezi, pojave se vaši investitori da otimaju, krče i pljačkaju ljudima šumu. I šta treba ljudi da rade?

Šta se to sprema, gospođo Pavkov, gore u okolini Zaječara, na Malki Golaji? Ljudi uznemireni. Sprema se masovna pobuna protiv kineskog investitora koji je već upao ljudima u posede, koji se uveliko sprema da gradi puteve za novi rudnik. Ne bi bilo ništa loše kad bi se, recimo, neko setio da ljude obavesti pre nego što počne da radi.

9/2 MV/MP

Gospodine Selakoviću, vama se obraćam. Zakon o zaštiti spomenika kulture, da li postoji to ili ne postoji? Kad smo došli do dokumenta gde ste se dogovorili sa Kušnerima da gradite onu zgradu kod Generalštaba, rekli ste da taj ugovor ne postoji, kakvi, to mi izmišljamo. Onda se desilo da ipak to postoji, isto kao i sa Rio Tintom. Nije problem ovde samo korupcija i nepoštovanje zakona, nego način, bre, na koji se vi ophodite prema ljudima. Jeste li se ikad zapitali odakle toliki bes u narodu? Odakle toliki bes? Svaki normalan čovek bi rekao – čekaj, da nije možda u meni problem? Ponašate se prema ljudima bez trunke osnovnog ljudskog dostojanstva. Zato imate to što imate – masovnu pobunu.

Još jednu stvar hoću da vam kažem. Napravi ste od Đokića, od rektora Đokića najvećeg neprijatelja ove države. Pa čekajte, bre, da nije vas on nikad ne bi postao rektor. Što se sada bunite protiv njega kad ste ga vi podržali da postane rektor? Je li to tačno ili nije? Vi ste ga doveli na to mesto.

Na kraju još jednu stvar hoću da vam kažem. Ono što se dešava u poslednje vreme u javnom prostoru, ja sam svašta izgovorio u ovoj skupštini, ja sam najveći alkoholičar u zemlji, tu etiketu ste mi vi namenili. Ne prođe dan, svaki put kad izađem na ulicu da mi ne dobacuju – Ćuto, šljokaro! To ste vi uradili. Ja u životu nisam bio alkoholičar, ali nema veze, navikao sam. Nikakav problem, trpeo sam i trpeću to i dalje. To je način na koji se vi ophodite prema ljudima. Onda se čudite što se neki ludak pobesneli pojavi sa mačetom i preti. Onda se čudite to što imate na ulici. Vi ste odgovorni za atmosferu u ovom društvu. To vam kaže najveći alkoholičar u zemlji, koji to nikad nije bio.

Način na koji se vi ophodite prema ljudima, ponižavate ljude. Zašto? Zato što politika izvuče najgore iz nas. Ja ne želim da budem nešto što nisam. Od ovih ljudi ovde pored mene, od mojih ljudi iz Ekološkog ustanka nikad niste čuli niti ćete ikada čuti da pominju bilo čiju porodicu. Svi smo mi nečija deca i većina nas ovde ima decu. Znači, onaj ko misli da je normalno da pominje tuđu decu, bilo čiju, mislim na ono što se desilo u emisiji sa Paunovićkom, taj ko to radi dotakao je dno ljudske bede. Nemojte to više da radite. Nemojte da dirate u bilo čije porodice. To je poruka svima koji ovo gledaju. Nemojte da dirate tuđu decu.

Još ću govoriti, imam štošta da vam kažem. Očekujem, Selakoviću, od vas odgovor, da mi kažete po kom to zakonu vi poništavate jednu čitavu struku? Po kom to zakonu BIA upada u Zavod za zaštitu spomenika? Po kom to zakonu, gospođo ministarko ekologije, Goran Puzović gradi na mestu gde je zabranjeno graditi? Po kom to zakonu se vi dogovarate sa Kinezima, sa bilo kim, sa Amerikancima, sa Rusima, da krčmite ono što je naše? Onda se čudite što imate opštu pobunu. To kako se vi ponašate prema svima i prema zakonu je čist kriminal.

Gospodine Macut, onog momenta kad ste se uvatili u ovo krimi-kolce, vi niste endokrinolog nego ste endokriminolog. Dogovorite mi na pitanje – da li ste bili na ručku na Senjaku dan nakon ubistva? Hvala.

Sledeći je narodni poslanik Borislav Antonijević.
Izvolite.

Hvala.

Mi smo, naravno, potpisali ovaj zahtev za smenu Vlade. Potpisali smo ga i predat je još 13. februara 2026. godine, a sednica je bila, čini mi se, 15. ili 16. aprila.

10/1 MZ/CG 11.30–11.40

To je ona sednica neverovatna gde poslanici koji su u sali Narodne skupštine nisu u sali Narodne skupštine zato što nisu ubacili svoje legitimacije. I onda se kaže – nema kvoruma. Pa što su uopšte ulazili u salu? Da bi pokazali da nešto mogu, da bi pokazali da se nešto radi kako ne treba da se radi. Dobro, to smo navikli, pa nam nije ni čudno.

Ali da ponovimo ono što je trebalo tada da kažemo, a što su mnogi izgovorili, zbog čega mislimo da ova vlada treba da bude raspuštena. Pa da krenemo.

Nedostojnost za obavljanje funkcije predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Đure Macuta, jer sa mesta predsednika Vlade nije iskoristio svoje pravo, te pokrenuo postupak za razrešenje ministra kulture gospodina Nikole Selakovića, a za kojeg se zna da je preko falsifikovane dokumentacije skinuo zaštitu sa zgrade Generalštaba, koji je vršio pritisak na v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandra Ivanovića i direktora Republičkog zavoda Gorana Vasića da donesu odluke o skidanju statusa spomenika kulture sa zgrade. Nedostojnost za vršenje funkcije člana Vlade ministra kulture Republike Srbije Nikole Selakovića zbog svih ovih pomenutih dela.

Nedostojnost za obavljanje funkcije člana Vlade ministra finansija Siniše Malog, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandre Sofronijević jer su sa mesta ministra finansija, odnosno državnog sekretara ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture učestvovali u nezakonitom postupku potpisivanja memoranduma i ugovora sa stranim investitorom i poklanjanje zgrade Generalštaba, bez javnog poziva, bez naknade, suprotno odredbama Zakona o javnoj svojini, a čemu je prethodilo nezakonito skidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba, protivno odredbama Zakona o kulturnom nasleđu, na osnovu falsifikovane, falsifikovane, dokumentacije Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Nedostojnost ministra za javna ulaganja gospodina Darka Glišića, koji je na nacionalnoj televiziji dao savet roditeljima da ih ne puštaju da studiraju i da ih ne puštaju da idu na fakultete jer će im se deca vratiti u kovčegu.

Nedostojnost ministra informisanja gospodina Borisa Bratine, koji je izjavio i poručio roditeljima da obrate pažnju jer policija ima pravo da bije i da ubije.

Nedostojnost ministra zdravlja gospodina Zlatibora Lončara, koji je na sednici Vlade na kojoj su se zahvalili predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću što ih je pozvao. Nisam znao da predsednik saziva sednicu Vlade, ali eto, mislim, svašta ćemo saznati. A gospodin Lončar je izjavio i zamolio predsednika Aleksandra Vučića da slučajno ne odlazi jer bez njega državno zdravstvo će propasti i građani Republike Srbije neće imati više gde da se leče.

Nedostojnost ministra Dubravke Đedović Handanović, ministra energetike, zbog neprijavljivanja Agenciji za suzbijanje korupcije svoje firme i preduzeća u Republici Hrvatskoj, pa se onda po hitnom postupku to zatvara. Kod nje sve

nešto po hitnom postupku. Po hitnom postupku se i vraća državljanstvo Republike Srbije kog se odrekla.

Nedostojnost ljudi koji direktno utiču ponovo na najugroženiju grupaciju kod nas – odgajivače svinja. Pa da se pitamo, da li, bre, to ministarstvo uopšte o nečemu radi, da li veterinarske službe o nečemu rade, da li slušaju ljude koji se razumeju. Zašto je država kriva, odnosno jedan od krivaca za ovo što je uništeno 30.000 svinja u Srbiji? Pa zato što je država dozvolila, odnosno nije sprečila, da se nekontrolisano namnože divlje svinje koje se slobodno kreću i dolaze u kontakt sa domaćim svinjama i šire zarazu.

10/2 MZ/CG

Država je od 2019. godine, kada je primećen porast broja divljih svinja, mogla da angažuje sve, uključujući i vojsku koja nikada nije angažovana na onome na čemu treba, pa eto, mogla je barem da se angažuje na ovome da se spreči širenje broja divljih svinja, ograđivanjem ili odstrelom. Na jedan hektar u Srbiji ima oko sedam divljih svinja. Gladne prilaze ljudskim naseljima, farmama, pa čak i gradskim plažama. Viđene su na Štrandu u Novom Sadu. Šteta će se ovim meriti i već se meri milionima evra – gubitak životinja, prirodnog fonda i višegodišnja nemogućnost izvoza svinjskog mesa. Da li neko razmišlja o tome, gospodo iz nadležnog ministarstva?

Partijsko kadrovanje u Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu je upravo dovelo do ovoga, da nema onih koji znaju da rade svoj posao, koji su tu da bi se samo popunilo mesto i da bi primali neku naknadu. A da ne pričamo o neophodnosti i sporazuma sa Republikom Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, jer divlje svinje prelaze preko granica, ne traže im pasoš. Preventivne mere koje je trebalo da budu sprovedene nisu sprovedene. Preventivne mere zaštite odvoza zaraženih svinja se ne sprovode. Profesor Ševarlić je lično video kamione koji bez cerada odvoze uginule životinje. Da li neko zna šta je sprovođenje epidemioloških mera, osim da se organizuje vakcinacija po stadionima, halama, podrumima, ulici ili tako nešto.

Nisam siguran da su na zaraženim područjima postavljene dezinfekcione barijere, jer ih nismo videli. Za ogromnu štetu su odgovorni nadležni veterinari i svega toga. A recimo, konkretno direktor Uprave za veterinu nije veterinar, mislim, to je verovatno logično, nema veze.

Ne mogu da izostavim a da ne spomenem spinovanje naroda Srbije od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je izjavio da je on zaslužan za ukidanje sankcija i taksi od strane SAD-a, a zaboravio je da kaže da je Vrhovni sud poništio prvu odluku predsednika SAD-a Donalda Trampa o uvođenju sankcija, a onda je on imao pravo diskreciono kao predsednik da produži sankcije još 150 dana, i ove sankcije i takse. Uvaženi građani Srbije i uvažene kolege narodni poslanici, ukidanje nije izdejstvovao predsednik Aleksandar Vučić, kako je predstavljeno u medijima, nego je isteklo 150 dana pa su sankcije prestale da važe. Ja nemam pojma odakle tolika želja za spinovanjem, jer ljudi nemaju vremena više da isprate šta se dešava.

11/1 MT/LjL 11.40–11.50

Nedostojnost ministra unutrašnjih poslova, gospodina Ivice Dačića, zbog dešavanja na Senjaku, ubistva, zbog umešanosti policijskih službenika, kako smo čuli i od samog predsednika Aleksandra Vučića, u zaštitu kriminalaca i narko-dilera, pa umesto narko-dilere da hapse, oni ih čuvaju jedne od drugih. Mislim da nema potrebe više pričati o nedostojnosti pojedinih ministara, a siguran sam da o svakom ima po nešto da se kaže.

Ovako kad čovek pogleda, mi smo kao poslanička grupa imali jednu neverovatnu ideju, pošto je prosto neverovatno da se sve ove stvari dešavaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije da se donose odluke, pa smo hteli da proverimo kakvo je stanje svesti, pa ćemo podneti zvaničan zahtev Narodnoj skupštini Republike Srbije da se izvrši testiranje svih narodnih poslanika Republike Srbije na korišćenje nezakonitih supstanci, da vidimo šta se ovde dešava, jer ovo što se ovde donose odluke, za šta se glasa, šta se predlaže, u čistoj svesti čovek stvarno ne može da uradi. Onda bi to bilo opravdanje, ako vidimo da je neko bio pod uticajem narkotika, da nam je jasno zašto se to radi.

Gospodine Macut, gospodine Mali, gospodine Bratina, u pravu ste, u Republici Srbiji i u srpskom narodu postoji, kada vas neko pozove po imenu i prezimenu, vi ga pogledate u oči, a to što ne gledate u oči znači da je ostalo još malo dostojanstva, jer onaj koji se stidi i ne treba da gleda u oči i samo tako i nastavite, ali prestanite da radite pogrešno. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov. Izvolite.

Reagovao bih samo na dve stvari.

Prvo, pošto poslanik koji priča o nedostojnosti drugih, mogao bi da porazgovara malo sa sobom pred ogledalom o sopstvenoj nedostojnosti da bude ovde, pošto u Skupštinu ponekad svrati, pa i ne zna da smo mi napustili salu kada se utvrđivao taj kvorum. Valjda mu je neko negde pričao kako je.

A što se tiče ovog alko testa, živ nisam da vidim vaše rezultate. Jedva čekam vaše rezultate. Jedva čekam vaše rezultate, ako alko test to bude uspeo da zabeleži, ako se ne pokvari, eksplodira ili nešto slično.

I najzad, predsednik Vučić. Ovo je sada bedni pokušaj kopiranja Borka Stefanovića, s tim što je Borko Stefanović inteligentan, pa je ono što je rekao inteligentno pokušao da podvali. ON je rekao – nema naše zasluge za to što se ne nalazimo na listi sankcija SAD. A, onda je predsednik Vučić odgovorio – i te kako ima, jer se četiri kriterijuma gledaju, pa naveo sva ta četiri kriterijuma.

Tako da, u svom obraćanju, kada je govorio o sankcijama, predsednik je govorio o tome da je Vrhovni sud, odnosno da su američki sudovi jedan deo posla uradili, ali postoji drugi deo posla, koji se tiče ova četiri uslova, koji su zasluga Republike Srbije. Između ostalog i taj prinudni rad. Ali, to treba neko da zna. A, pošto ništa ne zna, pošto se bave u slobodno vreme jurenjem marsovaca, zmajeva i sličnih bića i utvrđuju ko ima plave oči pa je poreklom Marsovac a nije Marsovac, itd., itd., pošto u Skupštinu svrate ponekad i ne znaju o čemu se ovde radi, niti se zna o čemu se priča…

(Borislav Antonijević: Lečenjem dece.)

Kažite.

(Borislav Antonijević: Gospodine Jovanov, taj koga prozivate je izlečio preko 200.000 dece. Sram vas bilo što ga pominjete.)

Pa, to mu je posao.

(Borislav Antonijević: Lečenjem dece se bavi.)

Znači, lekar je lečio i zbog toga što je lečio ja ne smem da kažem da nije normalno to što kaže da ko ima plave oči poreklom je sa Marsa? Zato što je lečio?

11/2 MT/LjL

Pa, za to ga je ova država školovala.

Gospodine Antonijeviću, prekinite da dobacujete.

Ova država ga je školovala.

Što ste toliko nervozni, šta je vama? Što ste tako detonirali?