Poštovane građanke i građani Srbije, Srbija, nažalost, već jako dugo nema Vladu koja služi građanima, već administraciju koja služi Aleksandru Vučiću i savamalskoj oligarhiji.

Vlada Đure Macuta nije mogla ni da bude drugačija i nastavila je politiku koja je razorila poverenje građana u institucije, nastavila je ponižavanje obrazovanja, pretvorila policiju u instrument političke represije i spoljnu politiku svela na trgovinu bez principa, zarad opstanka autokratske vlasti.

Počeću od nečega što je meni najvažnije, a to je obrazovanje.

Premijer je univerzitetski profesor i u ovih 16 meseci nije ukinuo neustavnu i nelegalnu Uredbu P 35, donetu u tehničkom mandatu prethodne vlade, odnosno nastavnog i istraživačkog rada, koja i dalje služi kao sredstvo pritiska na akademske institucije i u suprotnosti je sa akreditacionim pravilima.

Premijer, univerzitetski profesor, nije rekao ni reč o odmazdi prema Filozofskom fakultetu u Nišu, o ukidanju budžetskih kvota za taj fakultet za neke mlade ljude koji vole istoriju i srpsku književnost, koji vole ruski jezik i književnost i koji su svoj prijemni na fakultetu položili i stekli pravo da studiraju na teret budžeta. Dakle, Vlada koja se kune u patriotizam, u brigu o identitetskim naukama, bez obrazloženja, preko noći, oduzima mladima budžetska mesta i sada kažnjava ceo fakultet zbog toga što to hoće njima da nadoknadi.

Umesto zaštite autonomije univerziteta, imamo pokušaj političke kontrole, delegitimizaciju kritičkog mišljenja i, pazite sad, najavu dovođenja stranih univerziteta, da bi se urušili domaći. Patriotski, nema šta.

Obrazovanje nije neprijatelj države. Studenti nisu teroristi. Oni su budućnost Srbije. Kada vlast počinje da tretira znanje, obrazovanje i plaši ga se više nego kriminala i korupcije, nije problem ni znanje ni obrazovanje, problem je vaša vlast. I to građani vide. To se vidi i po tome koliko ugled raste kada je reč o državnim univerzitetima i to dokazuju brojke upisa na Univerzitetu u Beogradu, pa i na mom matičnom fakultetu, koji je nikad već nego prethodne tri godine.

S druge strane, rad u policiji nije baš više tako poželjan. Primećuje se da vam ljudi ne dolaze, ne prijavljuju se za Specijalnu antiterorističku jedinicu, produžavate konkurse. Dobri kadrovi neće da rade u policiji gde treba da biju studente, komšije, građane koji mirno protestuju. Oni žele da polože zakletvu Republici Srbiji i njenim građanima, a ne SNS-u ili SPS-u.

34/3 AL/LjL

A o poverenju srpskoj policiji posebno govori i to što je Interpol, najveća svetska mreža za saradnju policija, u vezi sa zahtevom organa gonjenja Srbije da se izda međunarodna poternica za šestoro aktivista grupe Stav, sa kojima je za aktiviste Pokreta slobodnih građana, počela sramna praksa optuživanja studenata za pripremu dela protivustavnog poretka, dakle, taj Interpol je utvrdio da je u pitanju politički progon, te da ne dozvoljava da se Interpol tako instrumentalizuje i toliko o tom ugledu.

Juče se govorilo o slučaju iz Mrčajevaca, gde je vršnjačko, seksualno nasilje nad dečakom sedmog razreda svedeno na egzibicionizam. Roditelji i meštani traže odgovornost, jer sumnjaju da škola, policija i tužilaštvo nisu uradili svoj posao. Zvanični zapisnik školskog tima za zaštitu učenika od 12. juna jednoglasno je utvrdio sumnju na treći nivo nasilja – seksualno nasilje. Nekoliko dana kasnije Više javno tužilaštvo u Čačku saopštilo je da nije bilo ni silovanja, ni zlostavljanja, već neprimerenog ponašanja radi egzibicionizma. Kako je moguće da se za nekoliko dana slučaj kvalifikuje potpuno drugačije dok je dete četiri dana u zdravstvenoj ustanovi? Roditelji iznose i ozbiljnu tvrdnju da je policijski inspektor tokom saslušanja dece svedoka vršio pritisak da menjaju izjave kako bi se seksualno nasilje ublažilo u neprimereno ponašanje. I to je dužnost ministra unutrašnjih poslova da nam na ova pitanja odgovori, da se ovo proveri.

Roditelji pitaju – kada će škola u Čačku dobiti školske policajce? To ste obećavali pre tri godine, posle tragedije u Ribnikaru, veću bezbednost u školama. Ni to obećanje niste ispunili. I mi se pridružujemo zahtevu roditelja da se ceo slučaj ponovo preispita. Umesto da država jasno pokaže da niko u školama, policiji ili tužilaštvu neće moći da zataškava ovakve slučajeve, lokalni funkcioneri razmatraju kako da kazne ljude koji su ovaj slučaj izneli u javnost, a nama se poručuje da zloupotrebljavamo događaj. Ali ja vas zato danas pitam – da li štite dete ili štite sistem koji izbegava odgovornost? Meni deluje da je vama najveća opasnost u tome što se o nasilju saznalo, što se o tome priča u javnosti, zato što institucije nisu radile svoj posao, umesto što bi trebalo da vas brine da deca i roditelji ne veruju da će institucije, koje ste zarobili, učiniti sve da ih zaštite. Društvo koje zaista štiti decu kažnjava odgovorne i menja sistem, kako se nasilje nikada ne bi ponovilo.

35/1 MV/JG 16.40 – 16.50

I konačno spoljna politika. Vlada tvrdi da vodi uravnoteženu politiku, a zapravo prati globalni talas autoritarizma. U trenutku kada se međunarodno pravo urušava i kada smo gledali genocid uživo u Gazi, Srbija nema pravo da ćuti, a još manje da podržava i saučestvuje u takvoj politici prodajem oružja Izraelu i otvaranjem izraelske fabrike dronova „Elbit Sistems“. Ne možemo graditi partnerstva sa politikama koje relativizuju ljudska prava, napadaju univerzitete i potkopavaju međunarodne institucije. Politika Donalda Trampa simbolizuje upravo takav zaokret od međunarodnog prava ka politici sile. Tramp preti Evropskoj uniji i njenim državama članicama.

Juče nam se ministar evropskih integracija hvalio da je Srbija to ono što želi da postane, iako je dobar deo govora posvetio tome da je Vlada zapravo radila sve da dokaže građanima da je Evropska unija ne želi. Srbiji nije mesto među siledžijama, ministru spoljnih poslova nije mesto na skupovima državnog sekretara SAD-a, Marka Rubijana, kojima se antifašisti i socijalisti, radikalna levica proglašavaju teroristima, gde Đurić onda sam studentski pokret i omladinu Srbije svrstava među teroriste. Nama je potrebna politika koja će braniti mir, solidarnost, ljudska prava i dostojanstvo svakog čoveka u Novom Sadu, Valjevu, Mineapolisu, Kijevu ili Gazi.

Pitao je juče Dačić gde su naši preci. Naši preci bili su seljaci, Solunci, partizani, antifašisti, borili su se za Srbiju, za slobodnu Srbiju i za institucije koje vi danas urušavate. Nemate pravo da se pozivate na tradiciju nesvrstanih, a da saučestvujete u genocidu. Nemate pravo da se pozivate na slobodarsku tradiciju Srbije, a da sarađuje sa autokratama u naše ime i nemate pravo da se pozivate na patriotizam, a da uništavate srpske univerzitete.

Zato glasamo za nepoverenje ovoj vladi, jer želimo Srbiju u kojoj su deca zaštićena, univerziteti autonomni, policija radi u službi građana, a spoljna politika je zasnovana na miru, solidarnosti, ljudskim pravima i poštovanju međunarodnog prava. Hvala.

Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Ponoš.
Izvolite.

Hvala.

Kad bi neko šaltajući televizijske kanale slučajno naleteo i zadržao se na RTS-u, drugom kanalu, mogao bi da pomisli, gledajući ovo, da je Macutova Vlada pokrenula raspravu o nepoverenju tašti Miroslava Aleksića. To nije slučaj, pokrenula je opozicija raspravu o nepoverenju vama. To samo po sebi zvuči gotovo neverovatno, kao da treba dokazivati da ste zaslužili nepoverenje. Ovo je verovatno jedna, ako ne i jedina, najneuspešnija Vlada u novijoj istoriji Srbije. To je jasno i vama sa ove strane skupštinske sale koji branite ovu vladu, znajući da je ovo odlazeća Vlada i da će ona da padne za koju nedelju sama od sebe, kao zrela kruška.

Kad je birana ova vlada, tada sam rekao da mislim da je velika šteta i za zdravstvo i za politiku što je gospodin Macut prihvatio da bude premijer. Nisam promenio mišljenje, to mislim i danas. Ova vlada je obećala stabilnost i održala je obećanje. Stabilni su ostali nerešeni svi problemi zbog kojih je formirana. Ovo je bila vlada bez ikakvog političkog autoriteta, nije donosila ključne odluke, izvršavala je odluke koje su donete na drugom mestu, odluke koje je doneo predsednik države, a ministri su odgovarali, onih par koji su se nešto pitali, predsedniku a ne premijeru.

35/2 MV/JG

Nije rešena politička kriza koja je dovela do pada prethodne vlade i dovela do formiranja ove vlade. Nije uspostavljen dijalog koji bi izveo zemlju iz krize i izborni uslovi nisu popravljeni. Vlada je formirana da smiri krizu, a ponašala se kao neko ko je posmatra sa strane dok se kriza razgorevala svo ovo vreme. Nijedan reformski korak nije napravljen. Pomenuću pravosuđe gde su Mrdićevi zakoni napravili dva koraka nazad da bi se napravio jedan mršav korak napred. Borbi protiv korupcije, slučaj Generalštab, EKSPO kao skok Srbije u budućnost, ali na glavu za sve njene građane.

Narušeni su odnosi države i Univerziteta. Neki univerziteti, a i neki fakulteti konkretno su ozbiljno oštećeni, kao što je Filozofski u Nišu, o čemu je koleginica govorila pre mene. Urušeno je poverenje u obrazovni sistem. Uspeli ste da razvalite Petu beogradsku gimnaziju, Jovinu gimnaziju.

Na temu evropskih integracija, evropski put Srbije pod ovom vladom ličio je na traku za trčanje. Potrošite mnogo energije i ostanete u mestu.

Teško je pronaći nekog ministra koji će moći s ponosom da kaže da je bio ministar u ovoj vladi. Recimo, Nikola Selaković, njemu je ovo, koliko znam, četvrti ministarski mandat. Nije ovo njegovo najneuspešnije ministrovanje, to je bilo ono kao kad je bio ministar spoljnih poslova. Marko Đurić je Bizmark za njega. Ali, ova pozicija ga je dovela do suda i do toga da sad svi vi koji ste bili u toj vladi, njegove kolege, morate da klečite na kukuruzu ovde zbog njegove brljotine.

Ivica Dačić, neizbežna je politička odgovornost za ovakve zloupotrebe u MUP-u i srozavanje osećanja bezbednosti svih građana Srbije. Prekjuče ste pustili onaj zvuk za koji tvrdite da je sa zvučnog topa koji nismo imali, pa nije otpakovan, pa nije izašao na ulice, pa nije uključen, pa ste onda vi blokirali mod koji ste pustili. Ministre, preko takvih uređaja možete da puštate šta hoćete, možete da puštate i to kad vi pevate ili kad peva Ana Bekuta. Sve to može da se emituje preko takvih uređaja. Međutim, problem je što 15. marta niko nije čuo ni vas ni Anu Bekutu, niti vas je video na balkonu Terazija 6. Vaše i njeno pevanje ipak ne izaziva jezu, možda nekome nelagodu. Niko zbog vašeg pevanja nije zatražio i ne bi zatražio lekarsku pomoć, bar ne zasada. To je ozbiljna razlika u odnosu na ono što se desilo 15. marta.

Ministar Dejan Vuk Stanković, njegov osnovni zadatak bio je da normalizuje stanje u obrazovanju i smanji tenzije na univerzitetima. Ministre, bolje da ništa niste dirali.

Nemanja Starović, nikome nije baš jasno zašto je čovek primao ministarsku platu s obzirom da je njegov posao u završnici radio državni činovnik ambasador Srbije pri Evropskoj uniji. Šta je tu je.

Ministarka Snežana Paunović, samo bahato, pa dokle s stigne, a stiglo se.

Nema smisla da govorim o svim ministrima i nije ovo po nivou štete ili nerada ili lošeg rada kao ministara. Bilo je tu i većih bisera.

Gospodine Macut, vi ste verovatno jedini premijer u Evropi koji je najvažnije državne odluke saznavao kad i građani ove zemlje, sa televizije. Slažem se s vama da nema smisla, iz različitih razloga, naravno, da utvrđujemo odgovornost vas i vaših ministara. Sudiće vam vreme i oko toga se slažemo.

Nema smisla razgovarati o odgovornosti pojedinih ministara u Vladi gde se značaj ministara merio po tome da li mu se na telefon javlja Siniša Mali, njihov kolega, ili se ne javlja. Tako je funkcionisala ova vlada, kao i neke prethodne o kojima su govorili vaši prethodnici u tim vladama.

35/3 MV/JG

Ne čudi me što su na to pristali ministri koji imaju i sumnjivo obrazovanje i koji su pre toga glumili opoziciju, često puta je to bilo dva u jedan, ali čudi me što su na to pristali neki ljudi koji su ipak iza sebe imali profesionalne karijere vredne poštovanja. Mislim na ministra obrazovanja ili ministra sporta. Oni su mi pali na pamet, možda ima još neko. Ali, to je njihova stvar, zašto su na to pristali.

Potrebno je, međutim, da se jasno kaže ko je odgovoran za sve ovo što se dešavalo za ovih 16 meseci, ako vi niste. Kao što rekoh, vi ste krivi samo što ste pristali da statirate tu. Premijer Macut je kriv što je pristao da greje stolicu ovih 16 meseci. Kriv je, naravno, onaj ko je preko vas upravljao zemljom, a to je onaj koji se sad kandiduje da formalno preuzme tu poziciju. Naravno, radi se o Aleksandru Vučiću. Svi vaši neuspesi su u stvari njegovi. Ovo je njegov CV s kojim se on kandiduje za funkciju premijera, ovo što je radio preko vas, namerno birajući neuspešne ministre i lošu vladu, da bi kad on sedne u tu poziciju premijera to odjednom bio veliki uzlet i uspešna priča. U toj vladi mnogi od vas nemaju šta da traže i zato oni koji se nadaju se ovde ponašaju kao da je ovo kasting u pitanju za ministarska mesta u novoj vladi. Pretpostavljam da mnogi od vas smatraju da je ovo ipak tri dana ugodnijeg posla od ovoga na šta vas je tera prethodnih par nedelja, da cupkate pod šatorima na ovoj vrućini. Ovo vam je ipak malo ugodnije, bolje vam je da ovako prolazi kasting.

U ovoj „Borat kampanji“ gde vi obećavate svašta, ali realno ne nudite bolju budućnost, pa ko bi vam i poverovao nakon ove prošlosti u ovih 16 meseci koje imamo s vama, to je kampanja u stvari za održavanje postojećeg stanja, a to znači da vaše najvernije glasače, osiromašene ljude drži vezane za vas, da uspava Srbiju koja se probudila, da pomisle ljudi da ništa ne može da se promeni i da je sve uzalud i da se vrate svom svakodnevnom životu takav kakav je. Cilj vam je da, naravno, politiku svedete na vašar. Kad se govori o šatorima i uvredama, manje se govori i korupciji u institucijama i odgovornosti.

36/1 MZ/IR 16.50–17.00

Par reči o narativu Vučićeve kampanje, gde se on često puta poziva na to da ga neko vređa, poziva mu porodicu i preti mu. Da ne bude nikakve dileme, za svaku osudu i za reakciju države je kad neko preti bilo kome fizičkim nasiljem ili članovima njegove porodice. Ali postoji primerena reakcija. Nije uvek reakcija, i svakako ne treba da bude reakcija prva, da ide kamera „Informera“ i da ide spektakularno hapšenje. Kakve mi sve pretnje doživljavamo. Da li je neko zbog toga priveden? Da li je neko pozvao na razgovor i pitao za zdravlje Vučićevića za to što nas proziva, što nam preti i što nam psuje majku svakodnevno na televiziji gde predsednik gostuje?

I na kraju, to pominjanje porodice, pominjanje roditelja, to jeste skandalozno, apsolutno neprihvatljivo. Nije ničiji roditelj, ničija deca nisu krivi za ono što mi radimo u nekim srednjim godinama svog života. Nisu ni roditelji Aleksandra Vučića krivi za sve to što on radi i zato ih ne treba dirati. Ali apelujem na njega da ih on ponovo ne uvlači više u politiku, neka se mane i svojih i naših roditelja i porodica i svega ostalog. Mislim da vuče vraga za rep sa ovako naelektrisanom kampanjom.

Zemlja nije u dobrom stanju. Nivo emocija je pojačan. Šef države i neko ko aludira i ko pretenduje da bude sledeći premijer treba da spusti tenzije, a ne da ih prevodi na nivo ličnih obračuna i da uvlači porodice i da naglašava ponašanje ovakvih budala kao što je ovaj koji je s pravom priveden pravdi. To nikom ne treba u ovoj situaciji.

I još jedna stvar, gospodine Macut. Čovek koji je šef vašeg obezbeđenja, jedinice koje obezbeđuju ovaj objekat, čestitao je rođendan čoveku koji je ubio vašeg prethodnika, čoveka koji je sedeo na vašoj stolici. Zar je moguće da vam je to normalno? Ministar policije bi, naravno, to trebalo kadrovski da reši. Da li je vama to normalno, da vas takav čovek obezbeđuje dok idete u kafanu gde se desilo ubistvo? Koliko god se vi navikli i uživeli u taj jedan SNS manir da vam je mnogo toga normalno što vam do sada nije bilo normalno. Ovo ipak nije normalno. Ja vas molim da se ponašate u skladu sa poslom koji obavljate.

Ima još jedna stvar koja je gotovo neverovatna. Vi kažete da ste sve u životu postigli sami. Ja nisam imao priliku mnogo uspešnih ljudi da čujem koji su tako nešto izgovorili, a da nisu umetnici. U svim profesijama u kojima je potrebna neka organizacija ne postižete sami, postižete sa svojim timom, ali to je na neki način i objašnjenje zašto je ova vlada bila neuspešna. Ako vi mislite da ste vi bili uspešni, kao i u svemu što ste dosada radili, a vodili ste ovako neuspešnu vladu, možda je deo odgovornosti na vama, nije samo na Aleksandru Vučiću. Možda je objašnjenje za to i to što u vašoj prethodnoj profesionalnoj karijeri, gde niko nije sporio da ste vi bili dobar lekar, ipak niste stigli ni do toga da budete direktor klinike, a ovde ste premijer. Ova zemlja zaslužuje mnogo ozbiljniji odnos, mnogo posvećeniji odnos prema svemu onome što nas je snašlo.

Znate ono što ste pre neki dan rekli, da vi ne možete da odgovarate da li ste bili u restoranu u kome se dan ranije desilo ubistvo zato što bi to ometalo istragu, to je ipak skandalozno, to je vređanje inteligencije. Mislim, vi ste time jasno i odgovorili. Ono što ste juče upozoravali kolege narodne poslanike da ne provode dovoljno vremena u sali, pa mnogo ste pobrkali stvari, niste vi naš poslodavac nego mi vaš. Koliko ste vi vremena proveli ovde? Završiću na tome. Hvala.

Hvala vam.
Sledeći je Borislav Novaković.
Izvolite.
36/2 MZ/IR

Poštovane koleginice i kolege, prvo jedna bontonska opaska, kada je u pitanju gospodin Macut. On je juče rekao da kada ga je pozvao predsednik Vučić da je dobio ponudu koja se ne odbija. Gospodine Macut, nemojte mi zameriti, ali ta rečenica je postala poštapalica na osnovu dijaloga iz filma „Kum“ (1, 2 i 3), u kojem se opisuje mafijaška organizacija i u kojem se opisuje da se određene ponude ne odbijaju zato što postoji hijerarhijski odnos i zato što postoji životna ugroženost ako odbijete neku ponudu.

Gospodine Macut, svaka ponuda, pa i ponuda Aleksandra Vučića, može da se odbije. Pitanje je samo kako sameravate ono što se od vas očekuje i ono što vi možete da pružite. Vidim da ste jako uvredljivo prihvatili mnoge kvalifikacije i način na koji mi kao poslanici ocenjujemo vaš rad. Nema potrebe za tim, jer mi vas ne ocenjujemo u intervalu dobar-loš. Problem sa vama nije u tome da li ste dobri ili loši, vi niste, s obzirom na prirodu problema pred kojima se nalazi Srbija, adekvatno rešenje. Dakle, dilema nije dobar-loš, nego adekvatan-neadekvatan.

U ovom trenutku kada Evropa podrhtava zbog rata u Ukrajini i kada imamo energetsku krizu, u ovom trenutku kada najveća evropska ekonomija, Nemačka, posustaje, kada imamo recesiju, u ovom trenutku kada sukob između SAD i Irana proizvodi energetsku krizu koja vodi celu ekonomiju, i to svetsku prema recesiji, vi niste adekvatna osoba da vodite Vladu Republike Srbije. Vaši kapaciteti tehnokratski, organizatorski, pa ako hoćete i autoritativni, nisu na onom nivou koji bi morao da ima predsednik Vlade Srbije u ovom trenutku kada imamo grozne probleme, kada imamo ekonomski cunami, kada politički procesi vode prema sve većem zaoštravanju ekonomske krize.

Gospodine Macut, otkrijte nam samo jednu tajnu. Kako ste mogli da prihvatite mesto premijera i pritom prijavite još četiri zanimanja kojim se bavite? Vi ste redovni profesor na Medicinskom fakultetu, vi ste na Klinici za endokrinologiju i imate još dve privatne prakse. Dakle, pored mesta premijera vi procenjujete da imate radni kapacitet da obavljate još četiri posla. Kada biste se posvetili samo poslu predsednika Vlade Srbije, imali biste posla da radite sedam dana u nedelji, 24 časa, sanjali biste probleme, toliko je problema. A vi pored mesta predsednika Vlade prihvatate još četiri mesta. Pa kako to izgleda? Da li odete na radno mesto? Da li navratite na radno mesto? Kada se obratite sekretarici da li je neko zvao, a ona slegne ramenima i kaže – gospodine Macut, niko vas nije zvao. Pa kako se osećate? Jer odluke se ovde ne donose u Vladi, nego se donose na Andrićevom vencu.

Dakle, mera uspešnosti svake vlade je ekonomsko blagostanje jednog naroda. U ovom trenutku Srbija, sa vama na čelu, nije u evropskom plej-ofu, nego u evropskom plej-autu. U ovom trenutku na vrata Evropske unije kuca Crna Gora, Albanija, a mi smo ostali u plej-autu, mi smo ostali, zajedno sa Bosnom i Severnom Makedonijom, kao treća država koja će među poslednjima ući u Evropsku uniju, a možda i doslovno poslednja zemlja koja ulazi u Evropsku uniju. Pa šta su onda merila uspešnosti? Šta je merilo uspešnosti, ako ne ekonomsko blagostanje, ako ne visina plate, ako ne inflacija koja bi morala da bude manja, ako ne nivo zaduženosti? Dakle, po svim parametrima Srbija ima najgoru ekonomiju u Evropi. A vi, pored mesta premijera, imate još četiri mesta i ponašate se kao mandarin. Mirno, umereno, odmereno, kao da ekonomija cveta i kao da je sve uređeno u državi Srbiji.

Najviše zbog tog i takvog odnosa propatili su naši najstariji sugrađani – penzioneri. Zaista je grozno slušati ono što vi govorite. Te daćemo penzionerima 20, pa daćemo 30, pa daćemo 40. Nećete vi, ljudi, ništa dati. Vi njima treba da vratite ono

36/3 MZ/IR

što ste im uzeli, ljudi. Pritom još spominjete nekakve vaučere turističke od 10.000. Pa 10.000 košta jedna tura pića u restoranu Zvonka Veselinovića na Kopaoniku. O kakvim vi turističkim vaučerima pričate?

Najviše ste došli i najsurovije ste postupili prema našim najsiromašnijim sugrađanima penzionerima tako što ste dozvolili da divlja cena struje. Prvo ste crvenu zonu sa 1600 kilovata spustili na 1200. Od momenta kada ste spustili sa 1600 kilovata crvenu zonu na 1200, milion i 500 hiljada domaćinstava je ušlo u crvenu zonu i naplaćujete dva-tri puta veće račune, pod jedan. Pod dva, račune kod nas ne očitava profesionalna agencija nego studentske zadruge. Jednu vodi Vlada Mandić iz Beograda, drugu vodi Marko Bosanac Boske iz Novog Sada. Oni ne očitavaju račune, nego „šacometrijom“, uzmu šestomesečni utrošak struje i onda ofrlje odrede uvećanje od 20%, 30%, 40%.

37/1 MT/MJ 17.00 – 17.10

I treća star, i odgovorite na to, ne meni nego građanima Srbije. Potpisali ste memorandum sa MMF-om da cena struje mora da poskupi. Pa, ljudi, ako je crvena zona spuštena sa 1.600 na 1.200, ako se očitava na pogrešan način, iako ste obećali MMF-u da ćete dići cenu struje, pa dozvolite da konstatujem da vi ne naplaćujete cenu struje, nego skidate kožu sa leđa ovom narodu. Prestanite to da radite.

Napokon, ono što ostaje kao jedan od najvećih problema, i našta su ukazali i u Evropskoj komisiji, jeste činjenica da u državi Srbiji u prošloj godini smo imali 402 napada na novinare. U 2026. godini do ovog trenutka 52. Napadi na Mladena Salatovića, napadi na Maju Nikolić, na Pavlovića, na Gligorijevića. Dakle, ni manje, ni više, nego 402 napada na novinare. Pa, ovo zaista nema više nikakvog smisla.

U Srbiji je teže biti novinar, nego miner. Novinari kao idu po minskom polju, pri čemu svaki naredni korak može da izazove eksploziju. Ovde je 365 dana u godini otvorena lovna sezona na novinare i svako može da ih ugrožava, i kako hoće i čime hoće. To je nepodnošljivo, i zbog pravne i zbog političke kulture koja bi morala da važi u ovoj državi, ali i zbog okruženja koje gleda ovo i ne može da se načudi svemu ovome.

Napokon, imam potrebu da kažem, kao poslanik iz Novog Sada, da je velika sramota i ove Vlade što su nastavljeni permanentno pritisci da se ne dođe do istine oko smrti 16 ljudi padom nadstrešnice u Novom Sadu. Niti je ispitana, niti je među okrivljenima Zorana Mihajlović, kineski izvođači radova, mađarski izvođač radova „Utiber“. Dakle, ključni ljudi, ključne ličnosti i ključne organizacije su ostale pošteđene.

Sve dok se ne otvori pitanje odgovornosti Zorane Mihajlovć, mađarske firme „Utiber“ koja je trebala da radi nadzor, a nije radila, i kineskih izvođača poslova koji su očito zabrljali i radili mimo profesionalnih standarda, ne može biti ispunjena pravda, kada je u pitanju Novi Sad.

Napokon, za gospodina Selakovića, bez obzira što nije tu. Ne postoji ništa sramotnije nego želja da se unutar Generalštaba, onako kako su oni planirani, i zbog toga odgovara pred pravosudnim institucijama, organizuje memorijalna soba.

Molim vas da završavate.

LJudi, tamo su ginuli ljudi. Recite mi samo, molim vas, kako u hotelskom kompleksu može da se postavi memorijalna soba, a da pritom dodatno ne pokažemo nepoštovanje prema onima koji su poginuli. Gde? Pored kasina, pored sale za masažu, pored bazena? Gde može memorijalna soba da bude u hotelskom kompleksu, a da time iskažemo poštovanje prema ljudima koji su dali živote za ovu zemlju?

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Dragan Đilas.
Izvolite.

Ne postoji ništa besmislenije od sednice o nepoverenju ovoj Vladi, jer da biste imali poverenje ili nepoverenje to nešto mora da postoji, a Vlada Srbije ne postoji. Ne postoji jer ni premijer, ni 90% ministara ne rade ništa od onoga što bi po zakonu trebalo da rade.

Svi u Srbiji znaju da sve odluke iz nadležnosti Vlade donosi Aleksandar Vučić. On ih i saopštava, ponižavajući time dodatno Đura i ekipu, koji ćute i trpe. Ćutite dok vas naziva neradnicima, dok vas optužuje da ste korumpirani, da kradete, dok vam svima poručuje da za vas niko ne bi glasao, jer ste jedno veliko ništa.

37/2 MT/MJ

Ćutite dok on saopštava mere za cene prehrambenih proizvoda, benzina, lekova, iako je to vaša nadležnost. Ćutite dok on govori o penzijama, podeli para građanima, i ako on sa tim odlukama ne bi smeo da ima nikakve veze. Ćutite, a on govori o svemu. Pa, šta ste bre vi onda?

Kad se pogledate u ogledao šta vidite vi? Jedno veliko ništa. I znate šta je najgore? Što on zna da ste veliko ništa, ništa koje je zahvaljujući njemu na tim funkcijama, sa kojih se bogatite, pa vas dodatno maltretira i ponižava.

Sad je smislio da vas šalje pod ove šatre da malo vidite kakvi su ljudi koji za vas, pardon za njega, za vas niko ne glasa, koji za njega glasaju. Tera vas da se družite sa njima, iako ih većina vas prezire, da se kuvate na 50 stepeni, da mokri od znoja glumite kako ste presrećni, a on sve to gleda i u sebi misli – e, tako vam i treba. I onda tražite da stane, a on kaže – ne, u avgustu ćemo još da povećamo broj dešavanja pod šatrama. Oni pre vas su jeli parizer i vikali da uživaju u tome ili su spavali u kasarni sedam dana, jer je i to onaj koji o svemu odlučuje, odlučio.

I tako, gospodo, tačno 14 godina i dva dana, jer je baš pre dva dana i 14 godina izabrana prva Vlada SNS-a, SPS-a, Dinkićevog G17 plus u kojoj je kao premijer bio Dačić, imao je tad 15% stranke, danas je u cenzusu, a ministar, možda i potpredsednik bio, kako ste govorili, najveći lopov Dinkić, koga nikad niste uhapsili, a pravi premijer, prvi potpredsednik bio Vučić. I tako 14 godina laž do laži, neispunjeno obećanje do neispunjenog obećanja, rast korupcije, kriminala, odlazak ljudi iz zemlje koja ne ide ka Evropi, već ide u drugom smeru.

Postali smo kineska polu kolonija koja ispunjava i sve želje Rusije, Francuske, Amerike, ko god traži, iako su mnoge u suprotnosti sa našim interesima. Srbija u kojoj zbog korupcije nadstrešnica ubija 16 ljudi, u kojoj je ubijen Oliver Ivanović, u kojoj su se spojili kriminal i država. Pre 14 godina i dva dana postavljeni su temelji organizovane kriminalne grupe koja je za ovih 14 godina zauzela svaki deo Srbije.

U jednoj stvari ste zaista dobri. Ta stvar je laž, jer laž je suština vaše politike. Ali, umesto da pričamo o tome ili vama koji realno ne postojite, da ponovim ono što je rečeno 1.000 puta, pričaću šta treba da radi prava Vlada Srbije da bi narod shvatio koliko je ova lažna loša i koliko je ova loša vlast. Mada, moram da priznam, gospodine Macut, vaša Vlada je trenutno duže od Vlade Miloša Vučevića, što nije mali uspeh.

Dakle, ta prava Vlada prvi dan treba da ukine BIA, jer je ona postala partijska služba SNS-a, da sve zaposlene pošalje kući i da onda vrati one koji su zaista profesionalci.

Prvi dan treba da pokrene rasformiranje RTS-a, sramote nad sramotama, na kome Aleksandar Vučić u „Dnevniku“ gostuje dva puta u 15 dana, što je sasvim sigurno u skladu sa preporukama ODIHR-a, i da se svima koji rade u informativnom programu koji prave ovakav program ili ćute na ono što RTS radi godinama, recimo onu stravičnu emisiju sa lažnim tužiocem o upotrebi „zvučnog oružja“, zauvek zabrani rad na javnom servisu.

Prava Vlada prvog dana da razreši sve direktore javnih preduzeća, svih agencija koje postavlja. U sedam dana da promeni sve upravne odbore koje postavlja i krene u stvaranje samostalnog tužilaštva koje će protiv svih koji su kršili zakone pokrenuti krivične postupke.

U roku od sedam dana ta prava da napravi presek u kakvom se stanju zaista nalazi država, saopšti koliko smo zaista zaduženi, jasno kaže naš realni BDP, nije 90 do 100 milijardi, to je nominalni, inflatorni, pravi je 60. Naš dug je zvanično 41,6 milijardi. Bar 20 milijardi je potpisanih ugovora, raznoraznih.

37/3 MT/MJ

Kaže narodu da su nas sve prethodne SNS vlade gurnule u dužničko ropstvo, da ne možemo da vratimo kredite koje smo uzeli, jer se izdaju obveznice na koje se 10 godina plaća samo kamata, a da glavnica dolazi na red tek kada će neki drugi ljudi upravljati Srbijom, možda neki drugi i živeti.

To sa obveznicama liči na situaciju kada se ljudi zadužuju kod zelenaša i plaćaju mesečno kamate bez ikakve šanse da vrate dug, pa im na kraju zelenaši sve uzmu.

Prava Vlada je Vlada koje glasno kaže da nas je Vučić samo u tri poslednja meseca zadužio skoro četiri milijarde evra, da smo uzimali kredite kod komercijalnih banaka za izgradnju infrastrukture, a to je, gospodo, kao da uzmete keš kredit da biste kupili stan. Niko normalan to ne radi.

U 30 dana prava Vlada, ne ova lažna, bi pripremila i Skupštini poslala niz zakona, od kojih bi jedni omogućili borbu protiv korupcije i povraćaj opljačkanog novca, dok bi drugi omogućili da se razmontira sistem koji je napravila organizovana kriminalna grupa.

Specijalni tužilac za borbu protiv korupcije javnih funkcionera, kao u Rumuniji, sa svojom tužilačkom policije garantuje da će 1.000 lopova završiti u zatvoru, i to ne samo onih velikih za koje svi znaju.

Broj onih koji su uzeli milione evra od države i naroda i za koje skoro pa niko nema pojma da postoje se meri hiljadama. Evo, daću vam jedan primer.

38/1 JJ/MP 17.10 – 17.20

Ko zna ko je Marko Janković, ne onaj čuveni radio voditelj, iz Niša? E, pa taj Marko je bio direktor „Parking servisa“ u Nišu nekoliko godina. Smenjen, prešao u opozicionu stranku, pa nju napustio i sada je u nekom pokretu. Diplomu pribavio u Bugarskoj, pazi u Bugarskoj. Danas poseduje tri stana, kuće u Istri koje vrede preko milion evra. Odakle ti Marko milion evra? Takvih koji kafu nisu mogli da plate ima na hiljade i svi oni moraju da budu procesuirani, u zatvor, da se vrate pare, koje je bi da je ovo prava vlada išlo u nacionalni fond opljačkanog novca, koji bi napravila ta vlada i koji se puni od tih para kada se vrate, da svi u Srbiji mogu da vide koliko je opljačkano, koliko vraćeno, kako se troši.

Prava Vlada u 30 dana radi analizu svih građevinskih projekata, posebno onih 10 najvećih koji su svi ugovoreni, dogovoreni bez tendera, po ceni koja je u startu bila drastično veća od realne. Tih 10 je potpisano na čak 5,3 milijarde evra, a do danas je cena porasla na 15,8 milijardi evra.

Prava Vlada u 30 dana šalje Skupštini predlog Zakona o poreklu imovine kojim se predviđa oduzimanje imovine svima koji ne mogu da dokažu poreklo, jer neke lopovluke je nemoguće dokazati i zato ovaj zakon i onda agencije počnu da rade – dobar dan, dobar dan, odakle vama ove nekretnine, automobili, zlatne poluge, tašne od pet i 10 hiljada evra, a sve to imaju vaši funkcioneri, sve smo to videli. Ako neko od lopova misli da će pobeći negde, kao onaj Kokeza, treba da zna da će se sve službe ove zemlje baviti time da ih nađu, da budu procesuirani, a pare koje su ukrali budu vraćene.

To radi prava Vlada, a ne vi miševi koji palite zastave Evropske unije ili kada vas pošalju u Teheran na sahranu kukate kao ovaj Bratina kako su mu naredili, kako nije on kriv, jer se uplašio reakcije Amerikanaca.

Prava Vlada ima pravog premijera koji sme da kaže reč kada se njegova ministarka založi za etičko čišćenje, a ne ćuti kao miš, jer je Suzi prenela da je onaj koji samo odlučuje rekao da ne sme reč da se o tome kaže.

Prava Vlada u 100 dana kreće u seču parafiskalnih nameta, donošenje mera za jačanje domaće privrede, oslobađa privrednike poreza na dobit koji rezistiraju, kreće u borbu za spas poljoprivrede, koncentriše se na 100-tinak pravih gazdinstava, subvencije daje tako da pomogne da se povećaju prinosi. Tako se pomaže, jer sa hektara koji se ne navodnjava gospodo, dobija se pet tona kukuruza, a sa onoga koji se navodnjava tri puta toliko. Pa, kada dignemo prinose …

Znači, to budala, to možeš mami da kažeš, a ne meni.

Pa, kada dignemo prinose onda kreću fabrike za preradu. U svetu svaki dan ima više ljudi, duže žive. Bez čega ne mogu? Bez energije, bez hrane, a kod nas pšenica počne sa 19 a, sada je već sramnih 15 dinara. Kako seljak da preživi?

Prava Vlada, a ne ova lažna za 100 dana kreće sa drastičnim povećanjem plata u zdravstvu i prosveti, kreće sa projektom besplatnih obroka za đake i besplatnih udžbenika za svako dete. Predlaže Skupštini zakon da srednje obrazovanje bude obavezno.

Prava Vlada preuzima NIS, donosi odluku da nema izvoza sirovina iz Srbije. „Ziđin“ godišnje iznese sirovina bakra vrednih preko 1,2 milijarde evra i prati simboličnu rudnu rentu.

Prava Vlada predlaže Skupštini u prvih 100 dana pravi Zakon roditelj negovatelj koji obuhvata sve roditelje negovatelje, dece sa smetnjama kojima je potrebna nega 24 časa, a ne ovaj lažni koji taj status daje da samo 3.270 roditelja, manje od 10% ljudi.

Prava Vlada donosi zakone koji će omogućiti da svi oni koji misle da će ostati na svojim mestima kada se promeni vlast sa tih mesta lete kao bele lale. Naravno, oni koji ne budu uhapšeni u 100 dana prave Vlade.

38/2 JJ/MP

Zašto je ovo važno? Pa, zato što sam siguran da neki recimo, direktor policije Dragan Vasiljević koji je pretvorio policiju u ličnu gardu Aleksandra Vučića misli da će on ostati do kraja mandata, on je zaboga izabran kao profesionalac. E, pa grešiš imenjače i to mnogo, i ti i svi ostali Kričkovi slični, bićete smenjeni po zakonima koji će doneti prava Vlada, odnosno predložiti Skupštini koja će ih usvojiti. Ponavljam pod uslovom da ne budete uhapšeni. Najbolje da vi izaberete ove lažne sudije Ustavnog suda, da oni kao glume da su pravi, pa sada će oni da ostanu u Ustavni sud, zaista. Ma, dajte molim vas.

Prava Vlada u 100 dana povede zemlju ka Evropi, napravi tim u koji uđu pravi eksperti, ljudi koji znaju šta treba da se radi i takvom timu Vlada čuva leđa i krenemo ogromnom brzinom ka Evropskoj uniji. Ovo što je rekao Bora Novaković je sve tačno, poslednji smo i nažalost poslednji ćemo ako vi budete vlast i ostati.

Ovo sve i još mnogo toga uradila bi prava Vlada u prvih 100 dana. Ništa od ovoga gospodo vi niste uradili za ovih skoro već 500 dana, a nećete ni za ovih 100 do 150 koji su vam ostali, osim ako Vučić ne posluša vapaj beogradskih odbora SNS-a da ne zakazuje izbore. Vapaj koji su mu uputili posle katastrofe koju su preživeli u door-to-door kampanji gde su jedva nalazili nekoga ko je za SNS u Beogradu.

Ali imaće Srbija izbore kad tad i onda će doći vlada koja će uraditi sve ovo što sam nabrojao, a sve što stoji u programu i obećanjima Stranke slobode i pravde. U programu Srbija posle Vučića gde garantujemo da ćemo ispuniti, a garantujemo onim što smo u životu uradili, za pet godina mog mandata u Beogradu izgrađena su dva mosta i treći urađen dve trećine, izgrađeno je devet osnovnih škola, u 13 godina vaše vlasti dve. Otvoreno je 45 obdaništa, izgrađen Severni bulevar, za šest meseci rekonstruisan Bulevar kralja Aleksandra, izgrađena su četiri doma zdravlja, potpuno je rekonstruisana Zemunska bolnica, otvoreno je porodilište, opet izgrađene zgrade u porodilištu Dragiši Mišoviću, srušene od strane NATO prilikom agresije na našu zemlju.

Svi u Srbiji treba da znaju da ako sledeća vlada ne bude takva vlada, vlada ljudi koji su nešto u životu uradili, napravili, a ne vlada neznalica, Srbija će definitivno se stropoštati u provaliju iz koje nema izlaska.

Rekoh i spasih dušu. Ovo je trebalo da bude kraj mog govora. Napisao sam ga još pre dva dana, ali mi je sinoć trebalo još mnogo snage da ne odustanem od ovakvog govora i da ne govorim jezikom koji je dominantan u Srbiji, jezikom mržnje i vređanja, a sve zbog vas, gospođo Brnabić jer ste juče gostujući na „Pink-u“ ponovili neistinu da sam ja rekao – možda će se naći neko ko će učiniti uslugu i ubiti Vučića. Nikada to nisam rekao, to je bio moj prvi potkast. U početku sam objasnio da sam dugo razmišljao da li da pokrenem to, da li da počnem da pričam da me neko čuje, na kraju odlučio da to uradim. Kad sam video izjave ljudi koji su došli na miting SNS-a u Sremskoj Mitrovici, naveo tu kako je jedna gospođa rekla onom Šaroviću kako Đilas hoće da odvoji Vojvodinu od Srbije i da bi me zato zaklala, kao što je zaklala svoju krmaču od sto kila, trista kila. Strašno smešno, jeste. Pa, je neki čovek rekao kako opozicija hoće da odvoji Kosovo. Pita onaj Šarović – ko to hoće da uradi? On kaže – Đilas. Pa, sam rekao kako jedan čovek pitao oca mog prijatelja – jesi li čuo komšija, hoće, kako je rekao, da ubiju Vučića. On pita – ko bre? A ovaj kaže – pa, Đilas, stavio mu eksploziv u gume na automobilu, pa su eksplodirale.

Posle tih primera, u toj emisiji sam rekao, da dok neko, ne daj bože, ne reši, ne učini uslugu Srbiji da bar nešto kažem, pa ko me čuje, čuje. Dakle, dok neko ne ubije mene od tih ljudi koji to govore, a ne dok neko ne ubije Vučića, jer ja nikada nikome tako nešto poželeo ne bih.

38/3 JJ/MP

Ja vas pitam, ako niste znali da je istina, možete da kažete – izvinjavam se. Ako ste znali, pa što to pričate? Zašto? Da li je moguće da vi svi ovde u ovoj sali ne vidite da je Srbija pretvorena u bure baruta, da se ljudi mrze, podeljeni na pola-pola. Da je pitanje dana kada to može da eksplodira. Svaki govor, svaka izjava nas političara, govorim u prvom licu množine, kojom se ljudi vređaju, nazivaju ustašama, izdajnicima, svaki minut programa televizije „Informer“ doprinosi da dođemo korak bliže do toga da ljudi počnu da se ubijaju. Ja razumem da svako u afektu može nešto da kaže što nije primereno i meni se to desi, ali neko stalno to radi, onda to nije normalno. Kada su neki ljudi išli ispred zgrade političarima iz SNS-a moja stranka i ja lično sam rekao da sto ne sme da se radi. Ne zato što se meni to radilo, nego znam kako se osećaju ljudi koji tu žive i deca. Kada su neki ubačeni, ne ubačeni palili prostorije SNS-a, mi smo rekli da to nije u redu, da to ne sme da se radi. Kada su vama ovde, vi ste to pročitali, objavili, vaš broj mobilnog telefona, ja sam ustao i mislim da je gospodin Aleksić isto govorio i rekli da je to sramota, da ne sme da se radi, mada i nama objavljuju, ali kada meni objave, ja sam muško, ali mogu da zamislim šta neke psihopate mogu vama da pišu kad dobiju vaš broj. I svaki put smo to osudili.

Ušli smo u ovaj parlament u 60 sekundi, ovaj što me sada zove budalom i pokazao, da ne kažem šta da mu uradim i kako da ga… u 60 sekundi. Ljudi, tek sam kročio ovde i onda sam ja opsovao šta treba da radimo. Šta da radiš u takvoj situaciji? Pre četiri godine sam išao kod predsednika Vučića da razgovaramo, svi su me napali, posebno neke kolege sa ove strane. Tražio beogradske izbore, dobili smo ih, posle smo svi na njih izašli, nema veze i tražio od predsednika države da se smanji agresija, da se ukine vređanje, da smanjimo tenziju u društvu i osam meseci se to održalo, nažalost posle tragedije u Ribnikaru, a danas je sto puta gore. Batinaši po ulicama, prebijaju ljude, studente, onda neko tamo uzvraća nešto, onda ovaj ludak što kaže Zdravko, pokazuje nožem da treba da odseče glavu predsedniku.

39/1 VS/CG 17.20 – 17.30

Da li smo svesni toga dokle smo stigli. Jeste li svesni toga. Ja retko sedim u ovoj sali, zato što slušajući ovde ljude počinjem da prepoznajem sebe da mrzim, a vaspitan sam da nikoga ne mrzim, mržnja ne postoji za mene. Ja molim sve baš sada kada se ti izbori bliže da se bar sada ljudi zaustave, da paze na svoje reči i da sprečimo ono čega verujem se svako normalan, pošten, svako ko voli Srbiju u ovoj sali, na ulicama ovih gradova i sela iskreno plaši. Hvala vam.

Hvala vam. I ja moram da kažem gospodine Đilas da je meni žao zbog svega što vi prolazite u ovom trenutku, kao i Marinika Tepić i otvorenih pretnji Mariniki Tepić. Mislim da je to krajnje neprimereno, a posebno od strane onih koji su sebe pokušavali da predstave sve ovo vreme kao bolju i lepšu Srbiju.
Milenko Jovanov. Izvolite.