Ono što ljudi treba da zaključe iz ovoga što smo imali prilike da čujemo, ovo što je pretio nama i što je pretio neznanim ljudima iz sistema vlasti i SNS itd, to je uobičajeni folklor. Zanimljivo je to da on istovremeno ne razmišlja o tome do kakvih to posledica može da dovede, da bez ikakvih dokaza celu jednu organizaciju od 700.000 članova naziva organizovanom kriminalnom grupom, da iz nedelje u nedelju drže konferencije za štampu gde ljude u foto šopu oblače u zatvorska odela, da bez ikakvih dokaza optužuju predsednika Republike da je švercer droge, da je njegov brat još gori od toga, da se optužuju ljudi bez i jednog, jedinog, to slušamo ovde već tri dana unazad, bez dokaza, bez ičega, samo zato što im se političke ne sviđaju.

Ono što je bitno mi smo na kraju, krajeva na to navikli. Malo je licemerno onda kada zaključite ovako kako zaključite, ali mi smo na to navikli. Ono što je bitno za narod. Otpustiće 50.000 činovnika i konfiskovati imovinu za još 50.000 na neki način. To je poštovani građani politika i promena koju bi oni doneli. Nema tu ništa za vas, nema tu ni plata, ni penzija, ni rasta ekonomije, ni boljeg života, nema tu ni novih fabrika, ni novih bolnica, nema ni novih škola, ni ničega. Tu ima samo odmazde i osvete prema onima koji su ga pobeđivali na izborima 14 godina, pa 14 godina nije mogao da bude blizu vlasti i blizu državnog budžeta, pa 14 godina mora da finansira svoje aktivnosti sam i zato je ozlojeđen i želi da se sveti svima.

Prema tome, poštovani građani to je vama namenjeno. Opet otkazi, opet katanci, opet ulica, opet bez plata. Šta će oni da rade? To ste već imali prilike da vidite. Ako želite sami da proverite odete na APR i samo pogledate godišnje izveštaje kompanija u njihovom vlasništvu u vreme kada su bili na vlasti, kako je to lepo raslo i kako se tu lepo zarađivalo. To je za njih, a za vas će biti otkazi i konfiskacija. Dobro je da ste ovo čuli jer ovo je njihov program. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Dušan Bajatović. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege, na neki način mi je drago što je Đilas završio ovako, kolega Đilas, izvinjavam se. Ne treba napadati, ali nekako mi se čini, ja sam rekao da je ovo sednica koja je zadnja prilika ove vlasti da pomogne opoziciji da ima 3%.

Ja moram da vam kažem da nismo uspeli. Nažalost mi imamo malo više od 3%, a od vas nema baš niko 3%. I možda ćemo i sami na izbore, a od vas sigurno niko neće sam na izbore i da to skinemo sa dnevnog reda. Žao mi je što nemam više vremena.

Profesorka Stojković beše, ona kandidatkinja za predsednika Srbije ode na kongres Zelenih u Nemačku, a inače te profašističke varijante se sada u Evropi revizija istorije jako poštuje, još ako možemo da opletemo i Ruse uz put, a ne bi valjalo. Kaže – naša jedina politika je da stavljamo klipove u točkove vlasti.

39/2 VS/CG

To priča neki od vas. Jedan kolega, neću da ga spominjem, možda da ne bi imao pravo na repliku, kaže, ljudi, sklonite nam Vučića, sve ostalo ćemo mi. O nekim diskusijama, znam koji je to poslanik rekao i na kom forumu, u Evropskom parlamentu, i nisam ja nikakav Vučićev advokat, da se razumemo, ali ako je to jedna politika, to smo videli. Videli smo 5. oktobar, mogu da budem advokat Slobodana Miloševića, ako vam se to sviđa, i to smo videli. Šta je prvo stradalo? Bankarski sistem, pljačkaška privatizacija, radna mesta, obrazovanje, identitet, slava, vera, kultura, šta god hoćete, a šta su nam obećali? Šest milijardi na Mađarskoj granici, jel tako i obećali su nam jako dobru i lepu vlast koja nudi perspektivu i slobodu, a to je ustvari bio put u ropstvo i to je ta obojena revolucija o kojoj mi ne želimo da govorimo. Na žalost ne vidim podršku blokadera, vi ih zovete studentska lista, aktuelna opozicija u ovom parlamentu i to je suština, neće narod da glasa, neće studenti da glasaju, neće blokaderi da glasaju, a onda se preti aktuelnoj vlasti i nemam ništa protiv. Inače sam čest slučaj kod istražnih organa koji se zovu BIA, policija, UKP, i nemam ništa protiv toga, ali moram da vam kažem nešto, da nije bilo BIA, 12. marta prošle godine, mi ne znamo kako bi izgledao 15. mart. To je tačno. Obrazlagale su kolege ovde.

Jel to po svakoj definiciji pokušaj terorističkog akta u cilju preuzimanja vlasti? Ako nemamo te programe, ako je jedini put dolaska na vlast, korišćenja nesreća da bi se na vlast došlo bez izbora, ja se sa vama nikada ne mogu složiti. Ako je dobro da idemo tamo na šesti ili deveti red i da u Evropski parlament i da prepričavamo novinske natpise, Piculine izveštaje i časno i poštene izlobirane druge izveštaje iz Evropskog parlamenta , a imamo mi problema u državi da ne mislite da sam ja sada naivan, uvek može, bolje.

Da li nama treba politička nestabilnost, da li nam treba manje stranih investicija, manje radnih mesta? Svako mora da objasni šta je posledica njegove politike? Ako neko misli da za sedam dana možemo da zamenimo sve strukture, sve sudove, sve fakultete, sve dekane, sve tužioce, sve direktore, bojim se da to baš i nije nešto na šta možemo da računamo. Ja se sa namerom vraćam na 5. oktobar, prethodnih godinu i po dana, najveći neprijatelj ove države je bila obojena revolucija i korišćenje nesreća za koje neko mora da odgovara, u cilju politike da se dođe na vlast bez izbora.

Da završim, poštovana predsedavajuća, želim još jednom da ponovim, naši policajci su bili heroji kada su sačuvali mir i red, zajedno sa BIA i ja se zahvaljujem.

Što se tiče SPS, mi ćemo glasati protiv ove inicijative i svi ministri iz SPS, imaju podršku SPS, ali i kompletna Vlada ima podršku SPS, i za SPS se ne bojte, do pobede.

Hvala vam.
Reč ima sada Milenko Jovanov.
40/1 TĐ/LjL 17.30–17.40

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče Vlade i poštovani članovi Vlade, za našu poslaničku grupu se ne postavlja pitanje da li ćemo glasati za ili protiv inicijative koja je podneta.

Mi smo, u skladu sa onim što je i ustavna i zakonska i poslovnička obaveza, omogućili sazivanje i održavanje ove sednice i, nažalost, sve ono što smo govorili da će da se desi, desilo se. Nismo čuli ništa novo, nismo čuli ništa ozbiljno i nismo čuli čak ni najveći deo kritika koji je usmeren ka ovoj vladi.

Mi smo imali samo sreću u ova tri dana što se niko nije bavio od predstavnika opozicionih poslaničkih grupa sa Vladom Slobodana Penezića ili Dragutina Zelenića ili Desimira Jeftića ili više ne znam ni ja koga. To su otprilike samo ostali periodi koje nisu obrađivali u svojim izlaganjima.

Sa druge strane, drago mi je, gospodine predsedniče Vlade, i sad vam se, suprotno Poslovniku čak, na neki način obraćam i lično, što ste imali prilike da vidite i atmosferu i rečnik i da čujete i dobacivanja. Žao mi je, iako ni na koji način nisam u tome učestvovao, ni na koji način nisam tome doprineo, ali, primite izvinjenje bar od nas koji smo to slušali zbog svega što ste čuli o sebi, svih uvreda. I ne bi to bio toliki čak ni problem u političkom smislu, da čovek čuje i takve metafore i takva poređenja, da to ne dolazi od ljudi kojima ako na senku stanete, kukaju, plaču, vrište i pričaju da su ugroženi. I oni i njihovi životi i sve ostalo.

Kako izgleda organizovana aktivnost političkog i medijskog krila pravog kartela u Srbiji, a to je kartel Dragana Šolaka, mogli ste danas da vidite, gospodine predsedniče Vlade. Pa vam juče kažu, ili prekjuče, ovde u sali, da ste fikus bendžamin a onda danas objave naslov – premijeru Macutu se ne sviđa kad mu kažu da je fikus bendžamin. To su isti ljudi koji su rekli isto ono nad čim se danas zgražava cela Srbija, što je izgovorio onaj teoretičar zavere Lučić i njegova gošća, nažalost, bivša visoka funkcionerka u našem pravosudnom sistemu odnosno u tužilaštvu. Paunović beše?

Dakle, to što su oni govorili danas služi za zgražavanje čak i nekim kolumnistima tog medija, a taj medij je "Danas", tako se zove. Na svojoj naslovnoj strani je objavio sliku onoga o kome su tih dvoje u tom odvratnom, opskurnom podkastu govorili i napisali – Ovo je čovek za koga Aleksandar Vučić tvrdi da mu nije otac.

E, tako izgleda ta kampanja i drago mi je što ste imali prilike to da vidite i drago mi je što ste na kraju i sami odgovorili na onaj način na koji genetski očekujem da odgovorite na takve stvari, bez obzira i na gospodstvo i na obrazovanje i na poziciju u društvu. Jer, za neke stvari može da se odgovori samo na jedan način. Doduše, ja to radim još drastičnije, vodeći se istim genetskim materijalom, bar o jednoj polovini mog bića, ne govorim o ovom marsovskom.

Za nas ono što je važno, to je da je ova vlada ispunila nekoliko bitnih tačaka koje ste prihvatili onog momenta kada ste preuzeli upravljanje Vladom. Pod jedan, to je bilo postizanje dogovora sa univerzitetima i smirivanje krize u visokom obrazovanju i na tome vam iskreno čestitam, jer ja iskreno ne znam kako bih sa čovekom sa kojim ste mogli da razgovarate mogao da sedim u istoj prostoriji i dišem isti vazduh. Iskreno vam čestitam na tome, trebalo je imati i nerava i stomak za tako nešto. Ali, o njemu ćemo posle.

Dalje – očuvanje političke i društvene stabilnosti, u datim okolnostima postignuto. I još ću jednom reći, iako su me zbog toga napadali, pokušavajući od toga da naprave nešto ne znam kako, samo zahvaljujući predsedniku Vučiću, njegovoj hladnokrvnosti, promišljenosti i odlučnosti, Srbija nije utonula u ono što su joj planirali, a planirali su joj građanski rat.

40/2 TĐ/LjL

Vi možete da vodite kakve god hoćete kampanje protiv mene, ne postoji način da to što sam rekao promenite, bar po mom shvatanju, a sa druge strane, i vi ste tome kao Vlada dali doprinos.

Očuvanje makroekonomske stabilnosti javnih finansija nastavljeno je i u ovoj vladi i time je u najvećoj meri nastavljen onaj put koji je zacrtan baš pre tih 14 ili tačnije 12 godina, nastavak velikih infrastrukturnih projekata investicionog ciklusa i ono što je za nas važno a što predstavlja temelj na kome se gradi sve ovo ostalo jeste vođenje slobodne i samostalne politike države Srbije, u njenom interesu. Jer, bez slobodne i samostalne politike ćete imati ovu politiku koju vam predlažu naši politički protivnici.

Oni neće da vi odlučujete kao predsednik Vlade ili vi kao Vlada. Oni neće da mi odlučujemo kao Skupština. Oni neće da Srbija odlučuje kao država. Oni ne traže da se s nama razgovara. Oni traže da mi slušamo šta nam se kaže, i to je ogromna razlika u odnosu na ono što je politika slobodne i samostalne zemlje.

Upravo zato što smo slobodni i samostalni možemo da imamo i strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama i čelično prijateljstvo sa Narodnom Republikom Kinom i investicije koje dolaze iz Nemačke, iz Belgije, iz Holandije, iz Italije, iz raznih evropskih zemalja itd. To je ono što nama omogućava da naša ekonomija napreduje i to je ono što daje Srbiji mogućnost da u svetu bude i saslušana i poštovana i uvažena. Slugerajstvo je možda nekome lično, od onih koji se za to zalažu, donelo nekakav benefit, da iskoristim taj izraz koji oni vole da koriste, ali državi ne bi donelo nikakvu korist. Državi bi donelo propast, a onda ne da ne treba Vlada, ne treba ni Skupština. Treba samo jedan dobar računar koji može da prima mejlove, jer ne verujem da će da šalju faksove i da nam isporučuje šta je ono što bi trebalo da se radi.

Za građane samo da kažem da nije prošlo mnogo kada je Vlada Republike Srbije svoj dnevni red slala na odobrenje u nekoliko ambasada u Beogradu. Pa kada oni odobre dnevni red, onda se održava sednica Vlade. Želim ovo da napomenem zato što ni ova sloboda u delovanju, koja svakako nije apsolutna, koja svakako u okviru onoga što danas suverenost i sloboda mogu da znače u ovakvom svetu kakvom živimo, nije data i nije tek takva i nije nešto što se uzima zdravo za gotovo, da dolaskom ovih koji bi ponovo slali dnevni red Vlada na odobrenje u ambasade, mi ponovo postajemo država koja će da sluša i gubimo svoju samostalnost. A to posledično znači propast u ekonomiji, manje plate, manje penzije, nedostatak investicija i sve ostalo.

Govorilo se dosta toga o korupciji, naravno, bez dokaza. Međutim, interesantno mi je da čak i oni koji definitivno izlaze na ove izbore, kao protivnici te tzv. studentske liste, ne smeju da spomenu ime Vladana Đokića i njegove korupcije. Hoće li ikada iko smoći snage i hrabrosti da pokrene pitanje odgovornosti i barem razgovara, ako ne sasluša, Vladana Đokića za sve što je radio u slučaju nadstrešnica. Zašto se ne ispitaju članovi Radne grupe koja je povećala vrednost radova za 200 miliona? Među njima Fric i Kuzmanovića, profesori sa građevinskog fakulteta, takođe blokaderi, takođe na toj blokaderskoj listi.

41/1 AL/JG 17.40 – 17.50

Nema odgovora na to, a ja se nadam da će ga jednog dana kada država Srbije bude uspostavila pravosudne organe koji će biti nezavisni i od stranih država, a ne samo od sopstvene države, da ćemo dobiti odgovor i na to pitanje. O tome kako još Đokić funkcioniše, ću, nadam se, govoriti više u kampanji koja dolazi. Ima tu jako interesantnih tema.

Takođe, nažalost, nekoliko puta je pokušana zloupotreba slučajeva u Mrčajevcima, ali od istih tih nismo čuli ime i prezime Milice Živković, to ime i prezime se ne izgovara. Istraga o njenoj smrti se zove - upadom u zgradu Rektorata, iako je policija ušla po nalogu suda, ali to je upad, jer to dete kao da nije dete, uostalom to ste i pisali po društvenim mrežama da ona ne postoji, da smo je mi izmislili ili smo je mi ubili pa je tamo podmetnuli. To su teze koje su razni blokaderi preko društvenih mreža plasirali.

Ne spominje se ime Vasilija Lalovića i tu, gospodine ministre pravde, i pravosuđa u stvari, očekujem od vas da i Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, ako ne u potpunosti istraže, onda barem pokrenu razgovor na temu - reagovanje nadležnih organa na prijave koje je ovaj čovek podnosio za progon koji je trpeo, jer su ga proganjali iz dana u dan, jer su se time hvalili, dok ga nisu ubili, jer ovo nije samoubistvo. A proganjanje po našem Krivičnom zakoniku je krivično delo, koliko se ja sećam. Znači, on je prijavio da neko vrši krivično delo nad njim i niko nije reagovao, dok čovek nije podigao ruku na sebe, pod njihovim uticajem. Za to neko mora da odgovara, za taj život neko mora da odgovara, kao i za život Milice Živković. Jer to ćutanje je rezultiralo tragedijom i troje dece koje je ostalo bez roditelja.

Isto tako, jasno je da, iako danas nećemo glasati za ovaj predlog, nama se izbori približavaju i da će se zapravo veći broj onih koji će podržati predlog, koji se danas nalazi na dnevnom redu, neke buduće sednice i neke buduće rasprave moći da gledaju samo iz toplog doma. Sami su to izabrali, sami su hranili ono što ih je politički pojelo, sami su to finansirali, sami su to uzdizali u nebesa. Sada se sve okrenulo protiv njih, sada oni vodi kampanju protiv njih i samo jedan po jedan redom dolaze na red. I što kaže Zdravko Mladenović, nije mi ih žao. Sami su svoju sudbinu zapečatili, tako će im biti.

A nama i vama ostaje da u periodu koji je pred nama razgovaramo sa narodom baš u tim šatorima i na svakom drugom mestu gde možemo da razgovaramo sa ljudima, da im objasnimo kakva opasnost može da se desi, ne zato što ćemo mi da izgubimo vlast, jer jednog dana taj dan će da dođe, nego zato što danas strani centri uticaja, preko svojih mreža pokušavaju Srbiju prvo da podjarme, a onda da Srbija postane moneta za potkusurivanje u mnogo ozbiljnijim igrama od naših lokalnih igara, političkih, bilo u ovom parlamentu, bilo gde drugde, jer ono što sledi nije normalan i miran period u istoriji čovečanstva, nego naprotiv sve suprotno tome.

Srbija se za sada, zahvaljujući predsedniku Vučiću, zahvaljujući svima vama, svima nama uspešno nalazila van tih blokova i niko u tom smislu ne može da računa da ćemo svoju decu da šaljemo ni u rat, ni da budemo poligon za bilo šta u vezi sa tim, niti nas to zanima. Plašim se da bi eksperiment koji se sprovodi nad nama, ukoliko bi ova lista, koja se zove studentska, a na njoj studenata nema, uspela da formira vladu, dovela dotle da Srbija postane deo jednog bloka, da naši gradovi i naši građani postali legitimne mete drugog bloka i da se od nas traži ono što nisu tražili ni 1941. godine od Milana Nedića. Ni tada Srbija većinski nije to prihvatala, čak i da je Nedić to hteo da sprovede, a ni ovi koji se finansiraju i napajaju sa tog pojila, nešto nisam

41/2 AL/JG

siguran da bi bili dobrovoljci u tom sukobu, nego bi tuđa deca ponovo stradala, dok bi oni mirno brojali Rokfelerove, Hakija Abazija ili ne znam već čije pare koje bi stigle iz inostranstva.

Tako da, biće ovo teška kampanja. Biće važno da se sa svakim razgovara i biće važno da posle toga ujedinimo Srbiju. Vi ste u ovom periodu, predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, udarali temelj za to. Imamo na čemu dalje da radimo. Nadam se da će nam narod dati poverenje da probamo da ujedinimo Srbiju u vremenu koje dolazi, koje neće biti lako, jer samo ujedinjena Srbija može da bude Srbija koja pobeđuje i samo ujedinjena Srbija može da zaštiti svoje interese. U tom smislu, naravno da nećemo da dozvolimo da ovoj vladi bude izglasano nepoverenje, nego ćete raditi u punom kapacitetu do vremena do kada nadležne institucije budu se dogovorile i razgovarale o tome da je vreme da narod kaže svoju reč u kom pravcu Srbija treba da ide. Hvala vam.

Hvala vam.
Sada idemo na ministre koji treba da odgovore na još neka pitanja.
Krećemo sa ministrom kulture.
Nikola Selaković, izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, više puta sam pominjan. Suzdržao sam se i nisam padao u vatru i u žar rasprave da odgovaram na to, ali s obzirom da se kraj rasprave bliži kraju, a da neko ni do dan danas nije trunčicu vaspitanja našao u sebi pa da ćuti dok se govori i da sasluša i pokaže da je dostojan duha parlamentarizma i ovog uvaženog doma, to ni ne čudi. Ja ću se truditi da budem veoma jasan i koncizan.
Dakle, više puta je pominjan slučaj tzv. slučaj Generalštab. Izrečene su polu-istine, potpune neistine, neretko i gluposti, od toga da imamo čoveka koji se hvali desetogodišnjom karijerom advokata a da nema pojma koja je razlika između optužnice i optužnog predloga, nema pojma, zbog čega bi pao na ispitu iz krivično-procesnog prava, kuku-lele njegovim klijentima, pa do toga da su ovde iznošene razno-razne neistinite kvalifikacije.
42/1 MV/IR 17.50 – 18.00
Zarad građana Srbije i opšte javnosti, ja ću još jednom da ponovim, a i da pokažem. Dakle, ništava i poništena odluka koju je poništila i ova narodna skupština o proglašenju ruševina Generalštaba za kulturno dobro doneta je u vreme kada je trebalo pokloniti srušen Maršalat, proslaviti to, kao što vidite, tadašnji vlastodršci sa sve otvorenim šampanjcem i tadašnjom ambasadorkom Sjedinjenih Američkih Država, kada je 4,2 hektara najekskluzivnije zemlje, koja je deo kompleksa koji je kulturno dobro pod zaštitom države, bez ikakve promene toga statusa, otrgnut od postojećih parcela i poklonjen ispod svake cene u trajno vlasništvo stranoj državi, za razliku od onoga što je bio ozbiljan projekat, ozbiljna investicija gde se daje na 99 godina na korišćenje, ne 4,2 hektara, već 2,9 hektara, i to sa pravom Republike Srbije da 99 godina prihoduje 22,5% prihoda. Ali, nije to glavni cilj i suština.
Taj slučaj, koji je čist primer nečega drugog što ću pomenuti, taj slučaj je imao za cilj tri stvari. Prvo – diskreditaciju državnog vrha Srbije. Drugo – izazivanje unutrašnje nestabilnosti. Treće, najvažnije – rušenje vlasti u Srbiji mimo ustavom i zakonima ove države propisanog načina. Upravo iz tog razloga je sve pokrenuto. I u jednom trenutku, podsetiću vas, u ozbiljnom sadejstvu i sabornosti sa lažnim mašinerijama medijskim, stvorenim da u Srbiji seju mržnju, razdor, da dele narod, pokrenuta je kampanja u kojoj su čak i predstavnici parlamentarne opozicije iznosili detalje, nekada delimične, nekada iskrivljene, nepotpune, iz nekih predistražnih radnji koje je sprovodio Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Ono što smo mogli da vidimo i u toku ove rasprave kada se govorilo o tom slučaju, a, dakle, ona tri cilja ne zaboravite, diskreditacija državnog vrha, izazivanje unutrašnje nestabilnosti, rušenje vlasti, odnosno smena vlasti u Srbiji na nezakonit i neustavan način, imalo je samo jedno za cilj, a to je rušenje predsednika Aleksandra Vučića sa vlasti. To potvrđuju i one najave koje su upravo dolazile od strane pojedinih predstavnika parlamentarne opozicije, koje su direktno pucale na predsednika Vučića i govorile o njemu kao o nekome ko će biti optužen, ko će biti procesuiran, kome će se suditi.
Šta je poenta svega? Pa, poenta svega je pokazati da u Srbiji funkcioniše inkvizicija. A šta je glavna odlika inkvizicije? Ne da se na sudu dokaže krivica, nego da na sudu optuženi dokazuje nevinost. To je upravo ono što sam ja lično o sebi čuo ovde u ova tri dana bezbroj puta – otiđite i dokažite da ste nevini. Hvala vam na toj ponudi da budem deo inkvizicije. Ne pada mi napamet. Imam protiv toga da se borim na svaki mogući način.
Izrečena je jedna notorna glupost, kaže – hoćete da srušite simbol otpora ovoga naroda i da ga lišite statusa kulturnog dobra. Ono ruglo i ona ruševina simbol otpora? Simbol otpora ovoga naroda su ljudi koji su položili život 1998. i 1999. godine braneći otadžbinu. A koliko ste perfidni i pokvareni u svojim namerama da istrgnete iz konteksta nešto i upotrebljavate ga ne u korist ovoga naroda i države, nego svog političkog ćara, govori i slučaj moje koleginice i uvažene ministarke Paunović. Jer, ko je hteo da bude iskren, pogledao bi njeno gostovanje u emisiji od početka do kraja, pa bi video o čemu je govorila Snežana Paunović, koja je ona i njena porodica i više od 250 hiljada Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije žrtve etničkog čišćenja.
Dakle, to je i Snežana Paunović i njena porodica i svih 17, ako se ne varam, hiljada Srba Pećanaca i preko 240 hiljada Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije. Srba, hvala Bogu, još na Kosovu i Metohiji ima. Može li neko da mi pokaže jednog jedinog Turčina, Egipćanina ili Aškaliju koji je ostao na Kosovu i Metohiji? To vam nije palo napamet da kažete, nego ćete da se ostrvite na nju, ne zbog Snežane, nego opet da biste rušili Vučića. To je vama važno. Nije vam važna istina.
42/2 MV/IR
Simbol, dakle, otpora ove zemlje su oni koji su za nju položili život, oni koji su dali deo tela ili postali invalidi. Niste ih videli. Niste ih videli. Stideli ste se i vi u Novom Pazaru Nasera Vučelja kao čestitog i dobrog muslimana, Bošnjaka iz Srbije koji je na Košarama položio život zajedno sa Srbima i sa Mađarima i sa ostalim borcima.
(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje s mesta.)
Neko je pomenuo reč nedostojnost. Pa pustite, samo dokazuje nedostojnost sedenja u ovom visokom domu. To je nedostojnost.

Gospodine Diniću, molim vas da ne dobacujete više.

Dakle, narod Srbije je Vučića izglasao kao dostojnog sa više od dva miliona i 250 hiljada glasova. To je potvrda dostojnosti. Vi možete da sanjate o tome. Možete samo da sanjate. A glasao ga je zato što mu veruje, zato što ceni rad, marljivost, razboritost i zato što vidi da gde god ode u svet bori se za Srbiju, a ne protiv Srbije kao što to rade mnogi od vaših kolega koji su apsolutno nedostojni ovde da sede. Dakle, ko je dostojan ili ne da sedi ovde ili da sedi u Vladi i da radi svoj posao, to odlučuju građani Srbije.
(Rastislav Dinić: Nek raspiše izbore.)
Pa raspisaće izbore.

Dobro, hajde vi prestanite da dobacujete ili izađite napolje.
Nastavite, ministre.