Hvala vam.
Sada reč ima narodna poslanica Tatjana Pašić. Izvolite.

Hvala.

Neposredan povod za ovu sednicu je nešto što bi u svakoj normalnoj državi srušilo vladu u roku od 24 sata, afera "Generalštab" i optužnica protiv ministra kulture. On je optužen za zloupotrebu, falsifikovanje, jer mu se dopalo da trguje kulturnim dobrom i izigrava agenta za državne nekretnine. I umesto da odmah bude smenjen, vi ga štitite, zato što ste isti kao i on.

Vučić vas je tu postavio da glumite ministre, da radite ono što vam on kaže i da falsifikujete život građana. To je slika i prilika ove vlade ali i svih prethodnih vlada koje su za 14 godina satrle Srbiju. A vaš šef se bavi jedino time kako da preživi na vlasti. Hoće ponovo u fotelju premijera, igra se muzičkih stolica, da bi izbegao odgovornost za potpuni raspad države.

Funkcionerska kampanja se nastavlja. Vrhovni farmaceut najavljuje jeftinije lekove, naravno, one koje on odabere, a to što ljude nema ko da leči i nema ko da im prepiše terapiju, nije važno.

Najavljuje pomoć penzionerima, socijalno ugroženima i svim punoletnim građanima, naravno, od naših para. I kreće karavan, takoreći cirkus, tu je predsednik, tu su talentovani ministri i poslanici, talentovana predsednica Skupštine, tu se jede, igra, peva, obećavaju se avioni, kamioni, milioni, po principu – hleba i igara, ili – ako nemate hleba, jedite kolače, a šta će biti sutra, nije važno.

Cirkuske šatre se onda sele u neko drugo mesto, gde žive ljudi obespravljeni, siromašni i bolesni. Opet provod, obećanja, ali i pokretna ambulanta. Dolaze kada oni hoće, pa, ko je bolestan taj dan, super, a ko se razboli neki drugi dan, onda ništa.

Toga su se dosetili pošto su u manjim mestima ugašene ambulante. U domovima zdravlja nema lekara specijalista, skupi aparati i oprema stoje po podrumima bolnica neotpakovani, nema ko da ih koristi, liste čekanja sve duže. Oterali ste lekare i medicinsko osoblje iz ove zemlje pa sada dajete subvencije za one koji kao hoće da se vrate. Do tada, u pokretnim ambulantama ih pregleda izabrani student koji želi da uči. Toliko o velikoj reformi zdravstvenog sistema.

Potpuno ste izgubili vezu sa realnošću i pogubili se u ludilu koje sami kreirate. Ponašate se kao da ćete večito vladati i kao da za vas sutra ne postoji.

Tužno je što je premijer lekar i profesor koji je pristao da ćuti, podržava sve ovo a zna da nije normalno. Mogao je bar na planu zdravstva da pomogne i uradi nešto za svoj mili narod. Bolje da računa, gospodine Macut, kada vam je registracija kola, pozvaće vas Vučić da vam kaže da mu više ne trebate i da sad hoće on malo da bude premijer.

22/2 MT/LjL

Ovo je samo delić horora koji živimo sa ovom vlašću. Za to vreme afere na sve strane, represija, nasilje, pretnje, podela, korupcija, kriminal, zarobljene institucije, medijski mrak. Pričamo svaki dan o tome. To mora da prestane, da bi Srbija opstala i zato moramo da smenimo ovu vlast i da promenimo ovaj nakaradni sistem u kome živimo.

Srbija treba da prihvati i primeni prave evropske vrednosti i budemo deo EU, kako bismo imali uređenu državu u kojoj bi se normalno i dobro živelo. Sa SNS kartelom na vlasti, to nije moguće. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Nataša Jovanović, narodna poslanica. Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, gospodo i gospođe ministri, uvaženi narodni poslanici i građani Srbije, kada sam pre 22 godine sa nekim ovde prisutnim kolegama učestvovala u rušenju lopovske DOS-ovske vlasti, čiji restlovi sede ovde, čiji je reprezent Miroslav Aleksić, kao i mnoge njegove kolege, ta sednica je, gospodine predsedniče Vlade, trajala gotovo dva meseca.

Vlada lopovske DOS-ovske družine, čiji su naslednici ovi blokaderski poslanici i njihove političke partije, je mnogo zla učinila Srbiji. Za tri godine njihove vlasti je opljačkana zemlja, uništene fabrike, uništene privreda, narod ostao na ulici, u beznađu, moj rodni grad postao dolina gladi. I naše argumente i sve ono što je tada samo 23 poslanika iznelo u toku dva meseca je stalo u nekoliko stotina fascikli, sa konkretnim dokazima o kriminalu, o korupciji, pljački, uništavanju države, za svakog ministra pojedinačno. To je njima toliko bilo nepodnošljivo da su morali da raspuste Narodnu skupštinu. Ta Vlada je pala i išlo se na nove izbore.

Sada inicijativu za obaranje Vlade čiji ste vi premijer podnose ti restlovi lopova iz DOS-a, ali potpuno nekompetentni ljudi, sa ni malo znanja o moralnom kredibilitetu, i ličnom i kolektivnom, po političkim strankama, ja nemam vremena da govorim o tome, možda jednog dana pišem i neke memoare i eseje. Trideset i više godina sam u politici, ali zaista je neverovatno da vama kao univerzitetskom profesoru se obraćaju ljudi koji nemaju minimum pre svega parlamentarnog znanja, jer njih je neko poslao ovde u parlament. Za toliko godina, iako podučeni od predsednice Brnabić, oni nisu naučili ni Ustav, ni Poslovnik, niti oni znaju šta je njihova uloga. To je jad i čemer srpske opozicije.

Ko će ove ljude da zameni? Zameniće ih oni sa ulice, u koje je uložen ogroman novac da ruše državu, da izmišljaju zvučne topove, da pokušaju obojenu revoluciju, poput sad još gorih slučajeva kao što je ta poremećena bivši tužitelj Paunović. Jel tako, Dragane? Neki Kokanović, onda ona, ko će sva imena da im zapamti, taj Bakić i ostali koji će njih da zamene u ovim klupama, koji tek još više i gore ne znaju o tome šta je država, šta je narod i šta je odgovornost.

Vi ste juče rekli, profesore Macut, da ste imali poziv od predsednika Aleksandra Vučića da se u teškom trenutku stavite na čelo Vlade i da je vaš prvi i osnovni razlog bio patriotizam. Ja zaista moram onda da, poput Marjana, koji je deo neke druge definicije, da kažem šta je to patriotizam u vođenju države. To je odgovornost za državu i narod i briga za svakog čoveka.

23/1 JJ/JG 13.45 – 13.55

Da li smo mi imali priliku da vidimo od tih ljudi koji su tražili vašu smenu bilo kada, na bilo kom mestu, da oni brinu o bilo kom čoveku? Nikada i nigde. Ne, samo da to nisu želeli već su pokazali da svojim političkim protivnicima, odnosno nama iz Srpske napredne stranke, predsedniku države žele sve najgore, nama našim porodicama i svemu onome što smo mi stekli za narod i državu i podigli državu iz pepela.

Ja kada bih sada imala vremena, kao što je to bilo u ta, nekada, dva meseca kada smo govorili o kriminalu tih dosovskih ministara, mogla bih o svakom od vas gospodo, ministri pojedinačno da kažem izuzetno lepe i pohvalne stvari. Pošto nemam tu mogućnost, ja vam se ovako zahvaljujem, ali pomenuću nešto od toga šta ste vi uradili časno i odgovorno kada ste pristali da budete ministri u Vladi koju predvodi Đuru Macut, kada je na ulicama bio haos, kada su mislili, evo, sve je gotovo, srušili smo Srbiju, srušili smo Vučića, mi sada dolazimo na vlast i radimo ono što nam kažu drugi, palicom koja dolazi iz zapadnih centara moći, palicom koja želi da nema Vlade, nema Skupštine, nema zakona, da vladamo uredbama kao što su oni vladali da nam o tome kakva je sudbina države i naroda odlučuju strane ambasade.

Hvala i vama, gospođo predsednice Skupštine, što ste imali zaista i najveći nivo i dostojanstva i velike hrabrosti. Ja često, znam i vama to da kažem da ste predstavnik prave srpske heroine, jer ste u nemogućim uslovima održali i dostojanstvo i rad ovog parlamenta, kada smo morali da radimo pod šok i dimnim bombama, kada su na vas nasrtali i kada su hteli da pomognu tom Kokanoviću, toj Paunović i ostalima, „dolovaci“, svima onima koji su se ustremili da za sitne pare, je l' znate šta je, i ne znam koji novac kada rušite svoju državu, da nam uruše politički sistem naše zemlje.

Oni u tome nisu uspeli, a onda su pokušali produkovanjem jedne afere koja nije uspela na sreću, odnosno na njihovu žalost, da uđu u ovaj proces koji se zove – obaranje Vlade Đure Macuta. A šta je ta afera? To je izmišljena afera Generalštab, usmerena protiv časnog ministra Nikole Selakovića i afera koja je trebala da posluži njima, da podignu svoj rejting, da naprave sinergiju sa ovima sa ulice i da dalje ruše politički sistem naše zemlje.

Naravno, ništa od toga im nije uspelo iz razloga što su pokazali i kroz raspravu, tadašnju u Skupštini o tom zakonu da oni ne žele dobro našoj zemlji. Oterali su investiciju vrednu najmanje 500.000.000 dolara, ko zna koliko stotina radnih mesta, ali zašto bi to njima smetalo kada su mogli da ostavljaju i po 500.000.000 ljudi bez posla i da priželjkuju zlo u svakom gradu. Smetaju im nove fabrike, smetaju im auto-putevi, 596 kilometara auto-puteva je napravljeno od 1945. godine pod Brozom i ostalima do 2012. godine, a 630 kilometara pod Vučićevom vlašću, to su auto-putevi kojima i vi uvažene kolege putujete, pa i vi Aleksiću do vašeg Trstenika. To vam smeta? Smeta vam rast plata i penzija. Pa, kažete – pa, nije Siniša Mali neki mađioničar i ne znam kakav finansijski mag. E, zaista jeste, jer trebalo je podići srpsku privredu i ustabiliti javne finansije tako da imamo stabilan budžet, da imamo sve ono o čemu su govorile moje kolege, i socijalna davanja da imamo. Je l' tako gospodine Selakoviću prvi put toliko novca za kulturu da napravimo „Srpsku kuću“ u Bajinoj Bašti, kuću srpske ćirilice, našeg pisma i da uradimo sve ono što su nam ostavili naši preci, ali što očekuju i buduće generacije i ovi mladi ljudi koji odgovorno rade u našoj zemlji.

Završiću time, da ste primetili, verujem da jeste i vi gospodine Macut i ostali ministri, da se oni uopšte ne raduju izborima. Malo pre je koleginica Pilja, kaže – evo, uskoro će izbori. Oni glave dole. Kako im pomenemo izbore, ljudi su konsternirani, nekom šoku. A kako da i priželjkuju izbore, sa čime? Sa ovakvim nebulozama? Izmišljotinama? Nekih priučenih ljudi, nekih, kaže ministar Siniša

23/2 JJ/JG

Mali – secikesa. Ja kažem, običan fićfirić, zaista, pa neka se ljuti koliko god hoće. Bila je neka serija na RTS-u, „Stižu dolari“, pa tamo su bili neki iz tog njegovog kraja, političari lokalnog karaktera, isti takav tip sedi ovde i sada traži da jedan profesor univerziteta i svi ljudi ovde sa sjajnim karijerama budu neko kome će on da govori kako oni treba da rade i da oni ništa dobro nisu uradili.

Vama svima hvala što ste bili odgovorni da sledite politiku koju je utemeljio Aleksandar Vučić. On se uvek rukovodio time i uvek zna da kaže i to često ponavljam našim građanima – živim za Srbiju i svoj narod i sve to radim da ostavim nešto svojoj zemlji. Mi verujemo da će on pristati na naš predlog da bude naš kandidata za premijera i da ćemo nastaviti tu politiku i da ćete u ovom ili nekom izmenjenom sastavu, ali svakako i vi na svim drugim odgovornim mestima i svako od nas pojedinačno, da damo tome doprinos. Ali ko će nama da da podršku za to? Pa, ovaj narod pod šatorima. Oni se smeju, organizovanju, druženju funkcionera i predsednika države pod šatorima. Znate, gospodine Selakoviću, u vašem tamo kraju, u zapadnoj Srbiji, kod mene, kod rođaka gospođe Brnabić, u Požegi, kada bi vi rekli da je šator nešto strašno ili kada to pomenute sa takvim zgražavanje ili kada to kaže, evo, ovaj vajni poljoprivrednik kome nije dobro ove godine cena jabuke, a tamo nema šatora i nisu se njegovi preci ni ženili ni udavali pod tim, kako mi kažemo, šatrama, onda je to zaista neverovatno dokle smo mi došli.

A šta taj narod govori i kako vas pozdravlja? Sa Aco Srbine. Kada se pojavi bilo ko od nas, ne dolazi predsednik Vučić. Zašto oni to govore? I zašto to srcem izgovaraju i zašto pevaju sve one patriotske pesme? Pa, zato što znaju da im je on obezbedio i plate i penzije, i razvoj njihovog sela, i puteve, i auto-puteve, i imaju sigurnost u njega i u sve vas koji dolazite u sva ta mesta, i kod nas u Šumadiju i svuda širom Srbije. E, tako ćemo mi da znate, pošto će krenuti kampanja, vi ćete da se skupljate po nekim kafićima, da tražite ne znam koga i kako da vam da potpis za vaše liste, a mi idemo pod šator, da pevamo – Srpkinja je mene majka rodila, da stavljamo ponovo Siniši šajkaču na glavu, jer je ta srpska kapa, kojoj se vi smejete i ta šajkača vodila srpske borce kroz balkanske ratove, kroz veliki otadžbinski rat. To je simbol onoga što smo mi izvojevali i mi kroz borbu naših srpskih seljaka kojima se podsmevate i čestitog srpskog naroda. Taj čestiti srpski narod će glasati za Aleksandra Vučića – Ujedinjeno i za dalji razvoj Srbije. Živela Srbija.

Hvala vam.
Sledeća po listi je narodna poslanica Verica Milanović.
Da li želite reč? Izvolite.

Zahvaljujem.

Zahtev za održavanje ove sednice podnet je pre pet meseci, a jedan od razloga jeste, tada bio, nedostojnost ministra Selakovića, ne da bude ministar kulture, nego da ne bude ministar bilo čega, zbog pokrenutog krivičnog postupka i zloupotrebe službenog položaja. Za ovih pet meseci od tada svašta se negativnog u Srbiji dogodilo, sijaset afera je isplivalo, tako da je od tada ova vlada tri puta trebala da padne bez da bilo ko, bilo šta razmatra ovde danas.

Za ovih pet meseci imali smo priliku da vidimo na delu ministra pravde koji isključivo radi na tome da uništi pravosuđe. Imali smo priliku da vidimo srastanje države i kriminala. Imali smo priliku da vidimo da policija onako baš prisno sarađuje sa kriminalnim klanovima. Imali smo priliku da policija prikriva krivična dela, da za stravična krivična dela saznajemo iz društvenih mreža, a ne od

23/3 JJ/JG

policije i za sve to vreme imali smo ministra policije koji se ponaša kao da sa tim nema ništa. Juče umesto da dobijemo konkretne odgovore na stanje i u policiji i u društvu, ministar policije se bavio problemima Srbije kada je bila pod turskom vlašću.

Ja bih vas zaista zamolila da nam objasnite šta se dešava u policiji, šta se dešava u Srbiji, na kakvom stupnju je bezbednost građana u Srbiji. Zahvaljujem.

24/1 VS/IR 13.55 – 14.05

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Mladenović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Poštovani premijeru, uvaženi ministri i koleginice i kolege, ja ovde tri danas slušam raspravu i pravo da vam kažem ja to ništa skoro pa da nisam razumeo.

Ništa meni ovde nije bilo jasno da kolegi iz opozicije tri dana verglaju svejedno te isto i konstantno napadaju ministre ad personam, napadaju predsednika Republike, naravno napadaju njegovu porodicu po hiljaditi put što je potpuno nečasno i nemoralno, pri čemu ne razumeju očigledno da onaj ko je njih uništio i doveo ih do toga da praktično ne postoje, taj uopšte nije ovde u ovoj sali.

Vi ste potpuno promašili temu i mislim da vam je to lepo reko juče ministar Lončar, međutim niste hteli da ga slušate.

Vaši glasovi su unutar tog nekog rezervoara od 35% otprilike, a vi ni na ovoj sednici čak niste imali trun hrabrosti da se suprotstavite nečemu što je lepo nazvano ENVO hidra ili za običan naroda, dakle, ove nevladine organizacije koje više godina već prave haos po Srbiji i sredstvima iz inostranstva i da pokažete bar malo kičmu, sve je to začinjeno ovim govorom, odnosno citiranjem druga Tita iz 1968. godine i na šta ja stvarno ne bih imao nekakav komentar poseban, ali to je već vaš problem.

Ja ću se u raspravi o Vladi zadržati najviše naravno na Ministarstvu prosvete i želeo bih da skrenem pažnju na jedanu stvar koja se desila pre 20-ak dana, a to je da je senat Univerziteta u Beogradu pokrenuo proceduru za izmenu statuta univerziteta, to je prihvatio nakon toga i savet, a tom izmenom se predviđa da u prostim da više na izboru za rektora nikada neće imati dva kandidata, nego će uvek moći da bude samo jedan kandidat i tu bih da podsetim, pa ukoliko vam to nije jasno, odnosno šta je tu sad vama sporno, hajmo, onda da recimo, promenimo zakone pa da vidimo ko prvi skupi potpise i preda izbornu listu da bude jedini na glasačkom listiću, nema drugih, to bi otprilike bila ravno tome.

Dakle, uništavanje i sklanjanje konkurencije na svaki način je svakako nešto što ni u jednoj ustanovi nije dobro posebno na univerzitetu. Međutim, ovo ste vi trebali da kažete kolegi iz opozicija, a ne ja, da je 2021. godine, odlazeći rektor Vladan Đokić imao protivkandidata, odnosno on je bio protivkandidat, tadašnjoj rektorki Ivanki Popović, i tada je na vašim medijima, danas konkretno, na glasanju u Senatu, Univerziteta u Beogradu, dobila je Ivanka Popović veći broj glasova 27 prema 17, međutim odlučujućoj sednici Saveta Univerziteta, pa sad vrlo važna stvar, u čijem sastavu sede i predstavnici koje imenuje država, Vladan Đokić je pobedio sa 23 prema 17. Ministarstvo prosvete se zaista u prethodnih godinu i po dana ili od kada je ova Vlada izabrana i nešto ranije, zaista borila u nikad težim okolnostima.

Obrazovne ustanove su u jednom trenutku zaista bile gotovo potpuno razorene i mislim da je to lepo rekao juče premijer Đuro Macut da je zaslugom ove Vlade smo došli do toga da nam visoko školske ustanove ne budu potpuno uništene i da više praktično ne postoje.

Profesori i dekani BU se hvale nikad većim brojem studenata koji su se upisali u ovoj školskoj godini, a niko da kaže da je to zahvaljujući tome što je država prepolovila školarine za studente i da je sad studiranje na državnim univerzitetima mnogo prijemčivije za veći deo stanovništva i to niko nije našao za shodno da kaže u svim ovim kritikama koje smo slušali tri dana.

24/2 VS/IR

Na jednoj od sednica Odbora za obrazovanje, pričao sam o tome da očekujem da se zbog svega što se dešavalo u zadnjih godinu i po dana, zaista da dođe do toga da ljudi koji su to činili, odgovaraju za to i mi smo imali stravične slučajeve, gde odgovorno tvrdim da nad srpskim obrazovanjem je izvršen zločin, time što u PU u Kragujevcu, za Dan grada, Đurđevdan, vaspitačice izvedu predškolce ili još mlađu decu od 4, 5 godina koje idu ulicom i pričaju – „pumpaj“. Niko to njima, nisu to deca sama rekla, jer neko im je rekao da to rade, ili smo imali slučaj u drugoj PU gde su oblačile decu u „krvave šake“ i to je nešto što više nikada u ovoj zemlji ne bi smelo da se desi nezavisno od toga ko je vlast, a ko opozicija.

Samoj Vladi odajem priznanje, celoj Vladi, na tome što su uspeli da očuvaju stabilnost ove zemlje u nikad težim okolnostima pod jednim hibridnim udarom koji je trajao godinu i po dana, gde smo imali personalne napade prema ministrima, i ja želim da podržim i ministra Selakovića, koji je verovatno bio, od kada je ovaj zahtev podnet pod najvećom baražnom paljbom, ministra Sinišu Malog, koji je uspeo da očuva finansijsku stabilnost zemlje i takođe u nikad težim okolnostima, ministra Lončara koga smo za sve ovo vreme videli ko zna koliko puta kako vraća zdravstvene radnike iz inostranstva u ovu zemlju, što je veliko bogatstvo ove zemlje, i naravno, nije danas tu ministar Darko Glišić, koji je imao jednu tešku životnu situaciju, ali pored toga je smogao snage i možete da vidite svakog dana u nekom drugom gradu, nekoj drugoj opštini gde otvara ili kreće sa radovima vodovodne linije, kanalizacione mreže, škole, bolnice, i tako dalje.

Međutim, naravno, sve ovo ne bi bilo fer i da ne pomenem i da treba da odamo priznanje i premijeru prve Vlade koji je izabrao ovaj Skupštinski saziv, a to je gospodinu Milošu Vučeviću, koji je u prva tri meseca, kada je najverotvatnije bio najjači udar i kada su svi mislili da je držao na kolenima, zaista stoički izdržao taj prvi napad ove obojene revolucije, i time utkao put da dražava može da se odbrani. I na samom kraju, da li mi je žao što će ova „mvo hidra“ da pojede postojeću opoziciju, nije mi žao.

Žao mi je samo što su u javni prostor uveli nenormalnost i žao mi je samo zbog toga što ste među narod posejali mržnju i što ste posejali nikad veće podele i što ste normalizovali stvari za koje, koje nikada i ni u jednoj zemlji na svetu ne bi smele da budu normalne.

I pored toga, zahvaljujem se svima što smo uspeli da se izborimo sa ovim i ovakvim atakom na državu i zaista sam siguran da ćemo na ovim izborima koji slede vrlo brzo. Ponovo pobediti pristojna i Ujedinjena Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.

Hvala vam.
Određujem sada pauzu u trajanju od 60 minuta, i vidimo se u 15.00 časova da nastavimo sa radom. Hvala.
25/1 JD/MJ 15.00 – 15.10
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Ivanović.