Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 148 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, i, izuzetno, za ponedeljak, dakle, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predloge akata iz utvrđenog dnevnog reda.
Dobili ste dnevni red ove sednice.
Narodni poslanik Milenko Jovanov na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 1. člana 170 i člana 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se obavi zajednički, načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz člana od 1. do 59. dnevnog reda.
Da li želite reč?
Stavljamo na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za ovaj predlog je glasalo 129 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
2/1 AL/MJ
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2026. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2026. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2026. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2026. godinu;
2. Predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu;
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“;
4. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnom dugu;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim otpremnicama;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju;
7. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o fiskalizaciji;
8. Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama;
9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
10. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte;
11. Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda;
12. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu;
13. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost;
14. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
15. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;
16. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
17. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu;
18. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o slobodnim zonama;
19. Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2025. godinu;
20. Predlog zakona o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta;
21. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnom beležništvu;
22. Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama;
23. Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji;
24. Predlog zakona o dopunama Zakona o lobiranju;
25. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnom tužilaštvu;
1/3 AL/MJ
26. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj upravi;
27. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije;
28. Predlog zakona o dopuni Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju;
29. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika;
30. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnim medijskim servisima;
31. Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama;
32. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnom DNK registru;
33. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama;
34. Predlog zakona o izmeni Zakona o državnim službenicima;
35. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima;
36. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji;
37. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod AikBanka akcionarsko društvo Beograd, OTP Banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad, Banca Intesa A.D. Beograd i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnja brze saobraćajnice, deonica Bački Breg - Sombor – Kikinda;
38. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje auto – puta, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad;
39. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje auto - puta, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad;
40. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnja brze saobraćajnice deonica Požarevac - Golubac (Dunavska magistrala);
41. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica akcionarsko društvo Beograd za izmirivanje obaveza Akcionarskog društva za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima Transnafta Pančevo, po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi izgradnje naftovoda Srbija – Mađarska;
42. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod NLB KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD za potrebe finansiranja Projekta izgradnje auto – puta, deonica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad;
43. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Angole o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja;
44. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Alžir o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja;
45. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1981 ADD 2 (2026) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije - Zajam za finansiranje javnog sektora - renoviranje zdravstvenih centara;
1/4 AL/MJ
46. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o saradnji u oblasti bezbednosti hrane;
47. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Alžir u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina;
48. Predlog zakona o potvrđivanju Opšteg sporazuma o privilegijama i imunitetima Međunarodne organizacije kriminalističke policije – INTERPOL,;
49. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o eksplozivnim ostacima rata uz Konvenciju o zabrani ili ograničavanju upotrebe izvesnih vrsta klasičnog oružja za koja se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva (Protokol V);
50. Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01. 01. 2025. do 31. 12. 2025. godine sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 16. jula 2026. godine;
51. Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2025. Godinu sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 15. jula 2026. godine;
52. Godišnji izveštaj Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za 2025. Godinu sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 15. jula 2026. godine;
53. Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2025. Godinu sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 9. juna 2026. godine;
54. Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2025. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 9. juna 2026. godine;
55. Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinusa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 29. maja 2026. godine;
56. Izveštaj o radu za 2025. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 29. maja 2026. godine;
57. Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2025. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 3. aprila 2026. godine;
58. Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava (broj 02-2353/26 od 7. jula 2026. godine);
59. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Statut Republičke komisije za energetske mreže, koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku (broj 02-1438/26 od 3. aprila 2026. godine).
Molim vas da uđu u salu članovi Vlade Republike Srbije.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika i pitam da li predlagači, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Molim samo članove Vlade da što pre uđu i da što pre zauzmu svoja mesta da počnemo sa radom.
1/5 AL/MJ
Dobro, mislim da su sada svi članovi Vlade ušli u salu.
Još jednom pitam ko od predlagača želi reč?
Reč ima prvi potpredsednik Vlade, ministar finansija Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi građani Srbije, poštovani narodni poslanici, danas je pred vama čitav set zakona koji su izuzetno važni za kvalitet života građana Srbija, kao i za dalji ekonomski napredak naše Srbije. Ovde posebno mislim na dva zakona koja bih danas izdvojio i o kojima ću nekoliko reči podeliti sa vama. Nakon toga naravno ostajem na raspolaganju za sva dodatna pitanja i konsultacije isto kao i sugestije.
Dakle, pred vama, poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici je Predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu. Da biste razumeli zbog čega radimo rebalans u ovom trenutku veoma je razumeti kontekst u kojem se ovaj rebalans i dešava. Dakle, izazovi i globalne krize u svetu i dalje traju. Sukobi i rat u zemljama u Zaliva ne prestaju i, kao što vidite, i dalje je veliki pritisak na cene nafte i naftnih derivata. Ono što je Vlada Republike Srbije odgovorno uradila umanjenjem akciza na gorivo iskontrolisala je porast cene i dizela i benzina u Srbiji. Rezultat toga, kao što znate, poslednji podatak u junu je da je inflacija u Srbiji samo 1,9%. Sa druge strane, i dalje traje konflikt u Ukrajini i dalje traju, videli ste pre par dana, uvođenje tarifa od strane američke administracije Kanadi. Dakle, veliki izazovi, velike neizvesnosti, veliki negativan uticaj na globalnu privredu, na globalna privredna kretanja. Direktno ili indirektno i Srbija je pogođena time.
Ali uprkos svemu tome, mi se držimo mnogo bolje nego mnogo veće razvijenije zemlje od nas. Kada pogledate stopu rasta BDP u drugom kvartalu ove godine, ona iznosi čak 3,6%. Za prvu polovinu godine naša privreda, naša ekonomija raste 3,4%. Tu smo među top tri-četiri ekonomije u Evropi. Do kraja godine našu projekciju od 3% rasta BDP povećavamo na 3,3%. Po prvi put u istoriji, ko kraja godine naša Srbija će imati bruto domaći proizvod veći od 95 milijardi evra. Poredite samo to sa 2012. godinom, kada nam je ekonomija bila tri puta slabija, tri puta manja sa BDP od 35 milijardi. Kao što smo i obećali, do kraja naredne godine, godine EKSPO-a, gde ćemo biti sigurno ekonomija broj jedan kada je stopa rasta u pitanju u Srbiji, do kraja naredne godine bruto domaći proizvod u Srbiji po prvi put će preći i 100 milijardi evra. Mnogo mi je važno da to razumete, jer sve što radimo je suština naše ekonomske politike koja je usmerena i ka kapitalnim investicijama, sa jedne strane, i ka podizanju životno standarda građana Srbije, dakle, podizanje plata, penzija i minimalne zarade, sa druge strane, upravo za rezultat ima nikada brži rast naše ekonomije i, kažem, po prvi put do kraja sledeće godine preći ćemo taj nivo od 100 milijardi evra, kao što smo i obećali.
2/1 MV/CG 10.20 – 10.30
Sa druge strane, javni dug u odnosu na BDP je potpuno pod kontrolom. Imate te podatke u rebalansu budžeta. Dakle, neće preći javni dug 45% našeg BDP-a do kraja godine, što je veoma važno. To je mnogo manje od nivoa Mastrihta od 60%, duplo bolje nego što je prosek evrozone gde je 88-89%. Inače, prosek u svetu je 100% javnog duga u odnosu na BDP, tako da jedna mala Srbija odgovornom ekonomskom politikom i dalje drži tu makroekonomsku stabilnost i tu kontrolu javnog duga kao nisko zadužena zemlja.
U ovom trenutku imamo preko 600 milijardi dinara na računu. Dakle, izuzetno smo likvidni. Imamo preko 50 tona zlata u rezervama. Imamo preko 30 milijardi evra u deviznim rezervama. Nikada veće devizne rezerve. Potpuno smo sačuvali devizni kurs, uprkos raznim pritiscima, raznim izazovima. Tako da, sa te strane, kada pogleda srpsku ekonomiju, i dalje stojimo ne toliko loše, rekao bih, ali sigurno bolje nego i većina zemalja EU.
S tim u vezi, ono što nam je cilj i, naravno, izlazimo sa rebalansom budžeta za ovu godinu pred vas danas, to je da je sa ovakvim ekonomskim rastom nastavimo i dalje. Sa druge strane, da vidimo šta još možemo da uradimo i učinimo za naše građane kada je njihov životni standard i njihov boljitak u pitanju.
Kada pogledate prihode ove godine, razne poreske oblike kada su prihodi u pitanju, dakle, i vanredni i neporeski prihodi, porez na dodatu vrednost, porez na dohodak građana i porez na dobit, svi su veći od planiranih. Ono što jedino jeste manje su planirani prihodi od akciza uprkos, odnosno s obzirom na to da smo smanjili te akcize za 20% kako bi, malopre sam govorio o tome, kontrolisali cene rasta nafte i naftnih derivata u Srbiji i na takav način iskontrolisali inflaciju koja je, kažem, 1,9% bila u junu ove godine.
Dakle, svi ti prihodi, kada ih saberete, do kraja godine biće veći za 112,5 milijardi dinara. To je negde milijarda evra. Većina tih prihoda jeste jednokratna i zato smo razmišljali odgovorno, ako pogledate kako se vodi ekonomska politika, ako su neki jednokratni prihodi, kao što su ti vanredni neporeski prihodi, hajdemo da vidimo kako kroz jednokratna davanja, davanja koja ne opterećuju budžet u godinama koje dolaze, kako da izađemo u susret građanima Srbije. A videli ste i svesni ste toga da od 2020. godine uvek kada god smo imali neku uštedu, nešto više novca u budžetu nego što smo planirali, gledali smo i tražili način da taj novac dođe do građana Srbije.
Ovog puta imamo mogućnost i način da jednokratnim isplatama, kao što je bilo 2020. godine, da vas podsetim, 100 evra svim građanima, nakon toga smo podelili jednokratne pomoći onima koji su nezaposleni, majkama sa decom, mladima, našim najstarijim sugrađanima itd., to je politika koja se zasniva na pomoći onima koji su najugroženiji, koju sprovodimo i iz godine u godinu. E, sada, u rebalansu budžetu i ove godine, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imate upravo primer realizacije takve politike.
U ovom budžetu idemo sa povećanim investicijama za kapitalna ulaganja, odnosno povećanim budžetom za kapitalna ulaganja, 7% našeg BDP ide u kapitalna ulaganja. Verovali ili ne, to je sada 780 milijardi dinara i svesni ste toga da Srbija nikada više nije ulagala u auto-puteve, u brze saobraćajnice, u brze pruge, u bolnice, u škole, u vrtiće, u energetiku, poljoprivredu i upravo je to politika s kojom ćemo nastaviti i kroz rebalans ovog budžeta.
Ako pogledate pojedina ministarstva, Ministarstvo zdravlja skoro 30 milijardi dinara više novca, Ministarstvo poljoprivrede – prvi put mislim da imamo 7,3% našeg budžeta usmerenog upravo ka poljoprivredi, nikada više. Kada pogledate socijalu, 25 milijardi dinara više. Ali zašto, kada se postavi pitanje zbog čega sve to, onda vidite konkretne razloge. Recimo, kada je zdravstvo u pitanju, osim nastavka
2/2 MV/CG
ulaganja u izgradnju Tiršove 2, kliničkih centara Beograd, Kragujevac, velikog broja bolnica i zdravstvenih centara po Srbiji, imate takođe i ovu pomoć koju smo pružili građanima Srbije kada je smanjenje cene lekova u pitanju. I kao što vidite, efekat toga vidi se svaki dan kada dođete u apoteku, ako imate recept i ako treba da kupite neki lek na recept, cena tog leka je drastično manja sada kada smo uveli te mere i kada je država preuzela najveći teret i najveći deo tih troškova na sebe. Upravo ta investicija, odnosno ta vrsta pomoći je sastavni deo rebalansa budžeta.
Kada pogledate, recimo, socijalu, mi smo ovde, odnosno vi ste usvojili Zakon roditelj negovatelje, dakle, novac za sprovođenje tog zakona imate takođe u rebalansu budžeta. To podrazumeva, da vas podsetim, 65.000 dinara neto svakog meseca svakom roditelju negovatelju, uz pripadajuće poreze i doprinose, upravo da bi tim ljudima izašli na pravi način u susret.
Takođe, imate novac i za sprovođenje Zakona o alimentacionom fondu. Da vas podsetim, to je zakon gde kada jedan neodgovorni supružnik drugome ne plati iznos alimentacije, država u njegovo ime to radi, onda ga gonimo na naš način, odnosno gonimo ga pravnim sredstvima, ali s druge strane izlazimo u susret onima kojima je ta alimentacija potrebna.
Dakle, briga o građanima kao suština i kao najvažnija stvar naše politike, našeg ekonomskog programa i dalji nastavak ubrzanog ekonomskog rasta i razvoja su dva stuba rebalansa budžeta koji je ovde pred vama danas. Uz taj rebalans ide i poseban zakon, zakon koji se odnosi na isplatu jednokratne pomoći onima za koje smatramo da su najugroženiji ovom krizom, i to je bio početak mog izlaganja danas pred vama ovde, krizom koja traje već ne samo mesecima unazad nego godinama unazad.
Mi smo, poštovani narodni poslanici, našli način da pomognemo onima za koje smatramo da su najugroženiji, prevashodno to su naši najstariji sugrađani, dakle naši penzioneri, oni koji primaju dalje novčanu socijalnu pomoć, oni koji primaju dečiji dodatak, kao i naši borci i oni koji primaju borački dodatak. To je deo, poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, posebnog zakona koji je ovde danas pred vama.
Dakle, mi ćemo svim našim najstarijim sugrađanima, ako usvojite taj zakon, 14. septembra isplatiti nekima 35.000 dinara, nekima 27.500 dinara, nekima 20.000 dinara, a takođe ćemo sa po 25.000 dinara pomoći onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, onima koji primaju dečiji dodatak, onima koji primaju borački dodatak i sa po 10.000 dinara svim borcima kojih ima još negde oko 90.000 u Srbiji.
Dakle, ogromna pomoć za sve one kategorije građana za koje smatramo da su ugroženi ovom krizom. To je ogroman novac iz budžeta, ogroman novac iz ušteda koje smo ostvarili i većih prihoda, kao što sam već i napomenuo. Ta pomoć, još jednom da ponovim, biće isplaćena 14. septembra na račun svih ovih građana.
Inače, sećate se, bila je kritika pre godinu, dve, tri dana, kada smo svim našim najstarijim sugrađanima, penzionerima pomagali jednako. Evo, sada smo našli način da napravimo razliku između onih koji primaju najniže penzije, oni dobijaju najviše – 35.000 dinara, i oni koji primaju veće ili više penzije, oni dobijaju nešto manje. Ali, meni je važno da znate da svako od tih građana će dobiti pomoć od države Srbije i još jednom pokazujemo snagu naših javnih finansija i, kažem, pogotovo brigu za sve one kojima je ta briga potrebna.
S druge strane, najavili smo, i taj novac takođe imate u rebalansu budžeta, jednokratnu isplatu svim punoletnim građanima Srbije u iznosu od 6000 dinara. Ta isplata će se desiti u periodu od 22. do 25. septembra. Jedan deo tog novca isplaćuje se iz Akcionarskog fonda za sve one građane i svim onim građanima koji imaju pravo na tu isplatu.
2/3 MV/CG
Inače, zakon je relativno loš, po mom mišljenju, zakon iz 2008. godine, gde pravo na isplatu imaju samo punoletni građani do 31.12.2007. godine. Naravno, bilo bi besmisleno da se taj novac isplati samo njima, a da ovde imate još milion i dva miliona građana koji nisu primili ništa. Zato smo izdvojili dodatni novac i iz budžeta, negde oko 150 miliona evra kako bismo svim punoletnim građanima obezbedili jednokratnu pomoć od 6000 dinara. Ta pomoć biće isplaćena u periodu od 22. do 25. septembra. Oni koji imaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda ne treba za tu pomoć da se prijavljuju, a oni koji nemaju od 7. septembra do 21. septembra počinju prijave, završavaju se prijave i dan nakon toga svi će dobiti novac na račun.
3/1 MT/MP 10.30 – 10.40
Ono što mi je posebno važno da napomenem, i to danima već napominjem, bitno je da ljudi znaju, dakle, oni koji primaju novčanu socijalnu pomoć i penzioneri ne treba da se prijavljuju uopšte. Dakle, oni će automatski dobiti ovu jednokratnu pomoć od 6.000 dinara
Onda samo pogledajte koliko je to velika pomoć. Ceo taj paket, poštovani građani Srbije vredi 980,6 miliona evra. Dakle, milijarda evra. Kada saberete vaučere koje smo podelili, 30.000 vaučera od po 10.000 dinara, kada pogledate pomoć koju smo dali kada je sniženje lekova u pitanju, isplata ove jednokratne pomoći onima koji su najugroženiji, isplata 6.000 dinara svim punoletnim građanima, dakle to je ukupno skoro milijarda evra. Stvarno pokazujemo neverovatnu snagu i otpornost naših javnih finansija. Malopre sam rekao da imamo na računu preko 600 milijardi dinara, tako da smo potpuno likvidni, ali sa druge strane suština naše politike je upravo briga prema ljudima, briga ka narodu. Slušamo šta kažu, slušamo gde su problemi i te probleme i rešavamo. Dakle, velika pomoć koja ide njima i, kao što kažem, poslednja isplata biće do 25. septembra ove godine.
Kada je rebalans budžeta u pitanju, ono što mi je samo posebno na kraju važno da napomenem, mi ne odustajemo od politike održavanja i zadržavanja makroekonomske stabilnosti uz visok rast. To sam rekao i na početku svog izlaganja. Cilj nam je ove godine 3,3% rast naše ekonomije, da budemo top tri ekonomije u Evropi. Sledeće godine, zajedno sa EHPO, da budemo broj jedan ekonomija, privreda zemlje u Evropi kada je stopa našeg rasta i razvoja u pitanju.
Ono što nas očekuje, poštovani građani Srbije, u narednih 10, 15 dana takođe je i odluka o nivou povećanja plata i penzija od decembra i januara naredne godine, i mislim da ste svi svesni toga. Ispratili ste da smo podigli i minimalnu zaradu sa 550 na 600 evra od 1. januara naredne godine. Dakle, podignuta je minimalna zarada za 9,2%, na 70.470 dinara.
Poređenja radi, 2012. godine ta minimalna zarada bila je 15.000 ili 2011. godine, izvinite ako sam pogrešio, dakle bila je 15.700 dinara. Evo sada je preko 70.000 dinara, 600 evra. Mi time ispunjavamo i obećanje koje smo dali, a to je da ćemo do kraja naredne godine, a to je deo Programa „Srbija – skok u budućnost 2027“, imati minimalnu zaradu od 650 evra .Dakle, od 1. januara naredne godine već smo na 600 evra i idemo i do tog poslednjeg koraka do kraja naredne godine, tako da ćemo i to obećanje koje smo dali ispuniti.
Naravno, u isto vreme, i taj zakon je takođe ovde pred vama, porez na dohodak građana, idemo i sa povećanjem od 9,2%. Dakle, isto procentualno povećanje kao i povećanje minimalne zarade, neoporezivog dela dohotka, što je za naše poslodavce veoma važno. Opet država preuzima najveći deo tereta ovog povećanja minimalca na sebe. Ali, kao što vidite i kao što znate tržište rada nam je potpuno stabilno. Stopa nezaposlenosti samo 8,9%. I sa te strane hoćemo da nastavimo dalje otvarajući fabrike, otvarajući nova radna mesta. Tako stabilno tržište rada imamo i u budućnosti.
I da ne zaboravimo jednu veoma važnu stvar. Sve ovo što radimo, poštovani građani Srbije, to povećanje plata, povećanje penzija, povećanje minimalne zarade, rast od 3,6%, ova jednokratna pomoć usmerena je, dakle, ne samo da ljudima bude bolje sada, nego da nam je to osnova za još ubrzaniji rast i razvoj kako bi nam plate i penzije rasle ubrzano u godinama koje dolaze još više.
Podsetiću vas, još u decembru prošle godine prosečna zarada u Srbiji prešla je nivo od 1.000 evra. Bila je 1.057 evra. Dakle, prvi put smo to uspeli da uradimo. Obećanje koje smo dali i ostvarili smo.
3/2 MT/MP
Podsetiću vas, smejali su se Aleksandru Vučiću 2019. godine kada je rekao da će prosečna zarada u Srbiji biti 500 evra te godine, pa smo i to ostvarili. A, onda smo 2019. godine rekli – Projekat „Srbija 2025“, do decembra 2026. godine, 2025. godine, izvinjavam se, biće prosečna zarada u Srbiji preko 1.000 evra. I to obećanje koje smo dali smo ostvarili.
Tako da mi je veoma važno da razumemo svi – postoji kredibilitet onoga što smo do sada uradili. Jedina smo zemlja u regionu kaja ima investicioni kreditni rejting, jedina smo zemlja koja je kandidat za punopravno članstvo u EU koja ima investicioni kreditni rejting. Dakle, objektivno se sagledava situacija naše ekonomije i kažu ljudi, kažu te kreditne agencije da smo u grupi tih najbezbednijih, najsigurnijih zemalja kada su ulaganja u pitanju.
S druge strane, ono što mi je prioritet, ponavljam po ko zna koji put danas, briga o ljudima, briga o građanima. Slušamo šta im treba, slušamo šta su problemi, pa kroz kontrolu cena nafte i naftnih derivata, kroz smanjenje cene lekova, kroz alimentacioni fond, kroz Zakon roditelj-negovatelj, kroz kredite za majke, kada je prva nekretnina u pitanju, dakle, ispunjavamo ta obećanja i rešavamo njihove probleme.
Hvala puno. Toliko od mene. Ostajem na raspolaganju za dodatna pitanja, sugestije, a naravno i kritike sa vaše strane i nadam se da ćete u danu za glasanje ove zakone koji su važni za građane Srbije i usvojiti.
Hvala puno.

Hvala vam.
Da li još neko od predlagača želi reč? (Ne.)
Prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima Miroslav Petrašinović.
Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, uvaženi članovi Vlade, ministri u Vladi, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije. To je nešto što je predstavljalo jedno od osnovih pitanja i traženje predstavnika opozicije i nešto što je predsednik Republike Aleksandar Vučić obećao još početkom godine, da ćemo bukvalno biti u stanju da ispunimo sve preporuke međunarodnih organizacija, kako ODIHR-a, tako i GREKO-a, i kako ćemo onima koji žele da učestvuju na izborima dati najšire moguće uslove i najšira moguća demokratska prava da na tim izborima i učestvuju i da se onda nadamo da će biti spremni da prihvate rezultate takvih izbora.

Mi smo kroz čitav set izbornih zakona, počevši od Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je predložio moj uvaženi kolega dr Mrdić, pa smo potom imali zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, zatim dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, pre nekih mesec dana ono takođe što je bio jedan od često puta isticanih zahteva od predstavnika opozicije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, i na kraju zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Na taj način mi smo zaokružili proces reforme našeg izbornog zakonodavstva, odnosno onih zakonskih propisa koji direktno utiču na sprovođenje izbornog procesa.

Na ovaj način mi smo ovim izmenama i dopunama koje su sada pred vama implementirali preostalih 13 GREKO preporuka koje se nalaze kako u ovim izmenama i dopunama ovog zakona, tako i u predloženim izmenama i dopunama Zakona o lobiranju, a ovim izmenama i dopunama smo implementirali i one preporuke ODIHR-a koje se odnose

3/3 MT/MP

na sprečavanje zloupotrebe javne funkcije kada smo u procesu izborne kampanje, zatim pravo žalbe na rešenje koje donosi Agencija za sprečavanje korupcije, potom sudsku zaštitu na osnovu rešenja koje donosi Agencija za sprečavanje korupcije i na kraju objavljivanje izreke i obrazloženje rešenja koje donosi Agencija za sprečavanje korupcije na sajtu Agencije.

Na ovaj način mi smo delovali na ovaj Zakon o sprečavanju korupcije kroz 33 člana kroz 11 poglavlja i učinili zaista jedan sistemski iskorak kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije.

Ono prvo što smo uradili jeste da smo proširili pojam javnog funkcionera. I to ne samo da su tražili predstavnici opozicionih političkih stranka, to je bio zahtev i nekih nevladinih organizacija. Dobijali smo kritike kako nismo pojmom javnog funkcionera obuhvatili funkcionere na lokalu i upravo kroz ove uvodne odredbe smo to i učinili na taj način što sada pod pojmom javnog funkcionera obuhvatamo i šefa Kabineta predsednika Vlade, šefa Kabineta potpredsednika Vlade, savetnika predsednika Vlade, savetnika potpredsednika Vlade, posebnog savetnika ministra, kao i direktore i članove nadzornih i izvršnih odbora u javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i članove skupština društva onih privrednih društva u kojima Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave imaju svoje članstvo, odnosno imaju upravljačko pravo u tim društvima.

4/1 JD/LjL 10.40 – 10.50

Kroz poglavlje broj dva, koje se odnosi na Agenciju za sprečavanje korupcije, doneli smo čitav niz jasnih odredaba koje definišu položaj direktora Agencije za sprečavanje korupcije, koje predviđaju situaciju šta se dešava u onim slučajevima kada dođe do prestanka mandata ili do razrešenja direktora Agencije za sprečavanje korupcije, pa je tako resorno ministarstvo, odnosno nadležno ministarstvo, Ministarstvo pravosuđa, dužno da raspiše konkurs u roku od tri meseca pre isteka mandata direktora Agencije za sprečavanje korupcije, da se taj konkurs sprovede, a ukoliko dođe do prestanka mandata ostavkom ili razrešenjem, Ministarstvo je dužno da taj konkurs raspiše u roku od 15 dana.

Takođe, izmenama i dopunama ovog zakona, predvideli smo i tu mogućnost koja može da se desi u praksi, da ukoliko novi direktor ne stupi na dužnost, direktor kome je istekao mandat može da obavlja funkciju direktora Agencije za sprečavanje korupcije još godinu dana nakon tog perioda. Nadležni skupštinski odbor postavlja vršioca dužnosti direktora iz reda pomoćnika direktora.

Ovde smo takođe predvideli i jednu odredbu koja se odnosi na davanje mišljenja koje Agencija za sprečavanje korupcije daje kada su u pitanju zakonski predlozi od državnih organa, organa državne uprave, jer je sada Agencija u obavezi da daje mišljenje na takve predloge zakona, ukoliko postoji mogućnost da se pojavi korupcija. Sa druge strane, organ državne uprave je dužan da dostavi mišljenje Agenciji za sprečavanje korupcije kada mu se Agencija obrati u smislu da donošenjem odgovarajućeg zakonskog propisa ili potvrđivanjem određenog međunarodnog ugovora može da se stvori mogućnost na korupciju i da nešto treba izmeniti ili promeniti ili doneti neko zakonsko rešenje i to je organ državne uprave dužan da dostavi Agenciji u roku od 30 dana.

Ukoliko organ državne uprave prihvati ili ne prihvati takav stav Agencije, dužan je da da obrazloženo mišljenje, a takav stav organa državne uprave, sa pozitivnim ili negativnim mišljenjem i razlozima zašto ne prihvata to mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije mora biti objavljen na sajtu Agencije. Na taj način smo došli dotle da obaveštavamo javnost i da javnost bude bukvalno uključena u sve ono što Agencija radi, u odluke koje Agencija donosi, a takođe i u ono što predlažu organi državne uprave.

Ono što je isto predviđeno odredbama ovog zakona jeste da je Agencija ta koja inicira donošenje određenih propisa da bi se sprečila korupcija ili da bi se korupcija otklonila tamo gde postoji mogućnost da se ona i pojavi.

Kada je u pitanju poglavlje broj tri, koje govori o sukobu interesa, tu smo radili na skraćenju nekih rokova, tako da je sada onaj nosilac javne funkcije u organu javne vlasti u obavezi da kada primeti mogućnost da postoji korupcija, da je dužan da obavesti svog neposrednog pretpostavljenog u organu javne vlasti, dužan da obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od pet dana kada je primetio da takva mogućnost postoji. Sa druge strane, Agencija ima obavezu da u roku od 15 dana odgovori da li postoji sukob nadležnosti tog javnog funkcionera u vršenju javne funkcije ili pak ne postoji. Kada je u pitanju postupak javnih nabavki, tu smo išli na kraći rok i onda Agencija odgovara u roku od osam dana da li postoji sukob nadležnosti kada je u pitanju postupak javnih nabavki.

Onde gde je načinjena najveća promena vezano kroz ove izmene i dopune ovog zakona, to je kroz član 50. i novi dodati član 50a, a u okviru poglavlja broj 4 – nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije. Tu govorimo da kada javni funkcioner želi da obavlja drugi posao ili drugu delatnost, on mora da se obrati Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od 15 dana od kada želi da obavlja taj drugi posao ili tu

4/2 JD/LjL

drugu delatnost. Naravno, zakon mu ostavlja mogućnost da javni funkcioner može vršiti humanitarnu delatnost, delatnost u oblasti sporta, obrazovanja i da, naravno, ono što propisuje ovaj zakon, mora sve prihode da prijavljuje Agenciji za sprečavanje korupcije, a kada želi da obavlja neki drugi dodatni posao ili neku drugu dodatnu delatnost, mora da se obrati Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od 15 dana od kada je počeo da obavlja taj posao i da, naravno, dostavi saglasnost organa koji ga je imenovao ili postavio za vršenje odgovarajuće javne funkcije. Ukoliko Agencija da saglasnost, on nastavlja da obavlja taj posao, a ukoliko Agencija to ne učini, dužan je da prestane sa vršenjem tog posla.

Ono što se odnosi na kampanju i što je suština izmene i dopune ovog zakona jeste da se razdvoji delovanje javnog funkcionera u izbornoj kampanji od njegovog delovanja kao nosioca javne funkcije u organu javne vlasti i njegovo delovanje kao političara odnosno člana određene političke stranke. Smatraće se da uvek javni funkcioner u svom javnom obraćanju iznosi stav javnog organa gde vrši javnu funkciju i predstavlja javnu vlast, osim ako on to izričito ne naglasi da se u datom trenutku obraća kao član političke stranke odnosno politički funkcioner.

Takođe, ovde smo radili i na razdvajanju njegovog obraćanja putem društvenih mreža i kanala na društvenim mrežama, tako da će sada javni funkcioner morati da koristi kanal gde će iznositi stavove samo kao javni funkcioner i tu može iznositi stavove koji su vezani za njegovu javnu funkciju, a na drugom kanalu, odnosno na drugom nalogu na društvenoj mreži, kako god da to nazovemo, iznosiće stavove kao član političke stranke i tu neće moći da iznosi stavove koji su vezani za njegovu javnu funkciju. Znači, moraće da ima dva odvojena javna kanala na društvenim mrežama, odnosno dva odvojena naloga, gde će moći da nastupa na jednom kao javni funkcioner a na drugom kao član političke stranke.

Ono što je predviđeno za javnog funkcionera jeste da neće moći u sklopu radnog vremena organa javne vlasti u kome vrši javnu funkciju da sprovodi političku kampanju i da učestvuje u političkoj kampanji svoje političke stranke. Znači, strogo je definisano ovim zakonom, u toku radnog vremena organa javne vlasti u kome funkcioner vrši javnu funkciju ne može da vrši političku aktivnost i ne može da učestvuje u političkoj kampanji.

Propisali smo i da ne može da koristi javne resurse za vršenje političke kampanje, da vrši određena istraživanja, obuke, štampa određene pamflete, materijale, koristi vozila, štampače i drugi vid javnih resursa koji su mu stavljeni na raspolaganje u sklopu vršenja njegove javne funkcije, a za sprovođenje političke kampanje i omogućavanje svojoj političkoj stranci da ostvari određene povoljne političke rezultate kod birača.

Kada je u pitanju organizovanje promotivnih aktivnosti, ovde smo predvideli da u toku raspisivanja izbora odnosno od zaključenja kandidovanja kandidata ili izbornih lista pa do održavanja izbora javni funkcioner ne može da organizuje promotivne aktivnosti u sklopu organa javne vlasti gde vrši javnu funkciju, izuzev tri slučaja, ukoliko su takve promotivne aktivnosti najavljene odnosno zakazane pre trenutka raspisivanja izbora, ukoliko se takve promotivne aktivnosti održavaju u skladu sa ustaljenim kalendarskim terminom održavanja tih aktivnosti i, naravno, ukoliko je za takve aktivnosti predviđeno učešće javnog funkcionera i treći izuzetak, ukoliko održavanje tih promotivnih aktivnosti utiče na povoljni tretman naše zemlje u međunarodnim organizacijama i kod međunarodnih predstavnika.

4/3 JD/LjL

Bez obzira da li postoje ova tri izuzetka, svakako da organ javne vlasti, odnosno javni funkcioner je dužan da održavanju tih promotivnih aktivnosti obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od sedam dana od dana raspisivanja izbora, a na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije mora da se nađe spisak svih tih promotivnih aktivnosti koje će biti održane.

Ono takođe što smo potpisali odredbama ovog zakona jeste da takve javne skupove i takve promotivne aktivnosti javni funkcioner ne može koristiti da bi kod birača izazivao pozitivne ili negativne emocije u smislu glasanja ili ne glasanja za odgovarajuću političku opciju.

Takođe, kada učestvuje na javnim skupovima, kao što sam rekao na početku izlaganja, uvek se pretpostavlja da iznosi stavove organa javne vlasti kome vrši javnu funkciju. Ukoliko želi da učestvuje na skupu svoje političke stranke i organizacije ne može biti najavljen kao nosilac javne funkcije. U obavezi je po odredbama ovog zakona da prekine onog ko ga najavljuje, ako ga najavljuje kao javnog funkcionera i da bude najavljen kao član političke stranke ili nosilac funkcije u političkoj stranci. U istoj situaciji, kada gostuje na radiju, televiziji ili na drugom sredstvu javnog informisanja gde istupa i iznosi svoje stavove u toku izborne kampanje, dužan je da prekine novinara ili voditelja i da bude isključivo najavljen kao član političke stranke, a ne kao nosilac javne funkcije.

Takođe, ono što je bitno, a vezano je za član 50. jeste da će Agencija za sprečavanje korupcije pratiti ponašanje javnih funkcionera u toku izborne kampanje. To smo dodatno razradili kroz novi član 50a. gde smo predvideli obavezan krug lica koje Agencija za sprečavanje korupcije prati i broj lica koja će se pratiti, odnosno broj javnih funkcionera čiji će rad Agencije za sprečavanje korupcije pratiti u svakom izbornom ciklusu. Pa tako, obavezno se prati rad predsednika Republike i članova Vlade, a za predsedničke i parlamentarne izbore, Agencija, odnosno direktor Agencije određuje krug od najmanje 60 javnih funkcionera čiji će rad biti praćen.

Kada su u pitanju pokrajinski izbori, izbori za grad Beograd, to je najmanje 40 lica čiji će se rad pratiti, a kada su u pitanju izbori za lokalne skupštine, skupštine gradova i opština to je najmanje 20 lica koje će se pratiti.

5/1 TĐ/JG 10.50 - 11.00

Ukoliko se izbori održavaju u više gradova i opština, to će biti najmanje tri lica, odnosno najmanje tri javna funkcionera po svakom gradu i opštini, plus ovih obaveznih funkcionera, čiji će rad Agencija za sprečavanje korupcije pratiti, a to su: predsednik Republike i članovi Vlade. Direktor Agencije za sprečavanje korupcije tri dana od raspisivanja izbora donosi odluku koja su ta lica koja se prate. Naravno, pri tome uzima u obzir one javne funkcionere koji su u prethodnom periodu kršili odredbe ovog zakona, kada je u pitanju nespojivost vršenja javne funkcije sa funkcijom u političkoj stranci ili političkoj partiji i putem slučajnog odabira koji će raditi kompjuterski sistem, i na taj način određuje broj javnih funkcionera čiji se rad prati. Na taj način njihov rad prati od momenta kada se zaključi sa podnošenjem kandidatura, odnosno izbornih lista za učestvovanje na izborima, pa do okončanja izbora.

Da bi javnost mogla da bude uključena i da bi javnost mogla da prati da li javni funkcioner krši ili ne krši odredbe ovog zakona, na svakih sedam dana na sajtu Agencije će se nalaziti ažurirani podaci o tome da li je javni funkcioner prekršio odredbe Zakona o sprečavanju korupcije ili možda to nije učinio.

Ono što je takođe bitno i čime zaključujemo ovo poglavlje vezano nespojivost poslova sa vršenjem javne funkcije jeste da je, nakon prestanka vršenja javne funkcije, javni funkcioner u obavezi da Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od dve godine od prestanka javne funkcije... Ukoliko želi da zasnuje radni odnos u nekom pravnom licu, preduzeću, međunarodnoj organizaciji, gde je njegov organ javne vlast u kome je vršio javnu funkciju imao, da kažem, nadzornu ulogu ili je sarađivao sa tim pravnim licem, preduzećem ili međunarodnom organizacijom, dužan je da zatraži saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije u roku od 30 dana od kada zasnuje radni odnos, a u periodu od dve godine od trenutka kada mu je prestala javna funkcija u organu javne vlasti.

U okviru Poglavlja broj 5. govorimo o kulminaciji javnih funkcija, pa tako je tu propisano da javni funkcioner može vršiti više javnih funkcija na koje je neposredno izabran od strane građana, ali da je svakako, ukoliko želi da vrši još neku javnu funkciju, a ne samo onu na koju je izabran neposredno od strane građana, u obavezi da zatraži saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije u roku od 15 dana. Agencija za sprečavanje korupcije, uz naravno prethodno dostavljeno mišljenje organu u kome je javni funkcioner imenovan ili postavljen na vršenje javne funkcije, pozitivno dato mišljenje tog organa, daje svoju saglasnost ili pak ne daje svoju saglasnost u roku od 15 dana i pri tome može biti naloženo javnom funkcioneru da prestane sa obavljanjem te druge funkcije, odnosno da u roku od osam dana od kada Agencija donese rešenje podnese ostavku na vršenje te druge javne funkcije, a ukoliko to on ne učini njemu vršenje te druge javne funkcije prestaje po sili ovog zakona.

U okviru Poglavlja broj šest – pokloni – radili smo na taj način što smo produžili rok za prijavljivanje poklona koje javni funkcioner dobije ili član njegove porodice u sklopu vršenja svoje javne funkcije, pa tako je, po još važećim odredbama ovog zakona, taj rok je bio osam dana; sada smo ga produžili na deset dana. Tako da, javni funkcioner kada dobije poklon, prigodan ili protokolaran poklon u cilju vršenja svoje javne funkcije, u obavezi je da ga prijavi u roku od deset dana od dana kada mu je poklon učinjen ili od momenta kada se vratio u zemlju. Pri tome, kroz veći broj članova smo definisali situacije kada on taj poklon može da zadrži, ukoliko taj poklon ne predstavlja nikakav značaj za Republiku Srbiju, tako da takav poklon može da zadrži i ukoliko njegova prosečna vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade na teritoriji Republike Srbije. U toku jedne kalendarske godine vršilac javne funkcije,

5/2 TĐ/JG

javni funkcioner može da zadrži više poklona, čija ukupna vrednost ne prelazi vrednost jedne prosečne mesečne zarade na teritoriji Republike Srbije; pri tome se javnom funkcioneru računaju i oni pokloni koje su primili i članovi njegove porodice.

Ono što je ovde bitno jeste da, ukoliko vrednost tog poklona prelazi tih 10% vrednosti prosečne mesečne zarade na teritoriji Republike Srbije, javni funkcioner može da podnese zahtev da taj poklon otkupi po prosečnoj tržišnoj vrednosti i može da traži da tu procenu vrednosti tog poklona izvrši pravno ili fizičko lice koje se bavi procenom vrednosti tih poklona i na taj način da, ukoliko mu je želja, taj poklon koji dobije u sklopu vršenja svoje javne funkcije i zadrži.

Ono što je bitno vezano za evidenciju ovih poklona jeste da je organ javne vlasti dužan da vodi evidenciju ovih poklona i da najkasnije 1. marta tekuće godine predaje Agenciji za sprečavanje korupcije listu svih tih poklona koje je dobio javni funkcioner za prethodnu godinu, znači do kraja marta tekuće godine za prethodnu godinu. Organ javne vlasti je dužan da preda listu tih poklona Agenciji za sprečavanje korupcije i odredbama ovog zakona je propisano i koji svi podaci moraju biti sadržani kada je poklonodavac u pitanju i, naravno, i poklonoprimac.

Kroz Poglavlje broj sedam – prijavljivanje imovine i prihoda – tu smo propisali da je svaki javni funkcioner u obavezi da u roku od 30 dana od dana stupanja na javnu funkciju podnese kompletan izveštaj vezano za svoju imovinu, o svojim prihodima i imovini koju on ima, kako on, tako i članovi njegove porodice, bračni, vanbračni partner i njegova deca i da je takođe dužan da učini i 30 dana nakon prestanka vršenja javne funkcije. Takođe, ono što je propisano odredbama ovog zakona, dve godine nakon isteka javne funkcije, a na dan 31. decembra, javni funkcioner je dužan da podnese izveštaj o svojoj imovini. I to bismo mogli da podvedemo pod termin „redovnog prijavljivanja imovine“, a vanredno prijavljivanje imovine postoji u onim situacijama, odnosno u onim slučajevima kada imovina javnog funkcionera prelazi iznos jedne prosečne godišnje zarade sa porezima i doprinosima na teritoriji Republike Srbije, bez obzira da li se uvećavala imovina ili umanjila. Ukoliko prelazi taj iznos od jedne prosečne godišnje zarade na teritoriji Republike Srbije, javni funkcioner je u obavezi da prijavi imovinu.

Takođe, ono što smo predvideli i dopunili kroz izmene i dopune ovog zakona jeste da je sada javni funkcioner u obavezi da prijavi ukoliko poseduje kripto-valute, gotov novac u čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ukoliko koristi državni stan, ukoliko ima automobil koji koristi u zakup. Znači, sve te stvari mora da navede kada prijavljuje svoju imovinu.

U okviru Poglavlja broj osam – postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona – propisano je da je Agencija za sprečavanje korupcije ta koja je dužna, odnosno koja ima nadležnost za pokretanje postupka prema javnom funkcioneru. Takođe, i da Agencija može postupati i na osnovu prijava koje podnose fizička i pravna lica, da Agencija štiti integritet fizičkih i pravnih lica i identitet, pogotovo fizičkih lica, i da takve podatke dostavlja samo sudu kada sud uputi zahtev.

Ono što je predviđeno ovde jeste da smo radili na skraćenju rokova u redovnom postupku kada određeno lice ili institucija pokrene postupak kod Agencije, odnosno prijavi javnog funkcionera na postojanje sumnje da je kršio odredbe Zakona o sprečavanju korupcije ili da je u sukobu interesa, Agencija odgovara u roku od 30 dana, a kada j e u pitanju izborni postupak, Agencija će odgovarati u kraćem roku i odgovaraće u roku od 15 dana. Ukoliko direktor Agencije svojim rešenjem odbije da postupa po takvoj prijavi, navodeći da nema elemenata za vođenje postupka prema javnom

5/3 TĐ/JG

funkcioneru, sada izmenama i odredbama ovog zakona o sprečavanju korupcije dopuštena je žalba Veću Agencije, pa onda Veće Agencije donosi odluku da li ima elemenata za vođenje postupka prema ovom javnom funkcioneru.

Takođe, ono što je predviđeno izmenama i dopunama ovog zakona jeste da Agencija može pokrenuti i disciplinski, prekršajni i krivični postupak prema javnom funkcioneru. Takođe, ono što smo govorili, a što je vezano za Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, slične su odredbe koje regulišu istu stvar – ukoliko je javni funkcioner, da kažem, učinio prvi taj prekršaj, ukoliko je prekršaj blaži u smislu da je propustio određeni vremenski rok, da je zakasnio da učini određenu prijavu i to mu se desilo prvi put, Agencija u tom smislu izriče opomenu, može da izrekne opomenu. A ukoliko opet ponovi taj prekršaj, onda se ide na pokretanje prekršajnog postupka. Ako ima elemenata za krivični postupak, pokreće se i krivični postupak. Da bismo do kraja iskontrolisali postupak koji se vodi prema javnom funkcioneru za koga postoji osnov sumnje da ima prekršajnu odgovornost ili krivičnu odgovornost, organ pred kojim je pokrenut prekršajni ili krivični postupak dužan je da obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od 90 dana od dana kada je Agencija inicirala pokretanje tog postupak, šta je urađeno sa tim postupkom, kako je okončan taj postupak ili u kojoj je fazi je pokrenut protiv javnog funkcionera u smislu njegovog vršenja javne funkcije.

U poglavlju broj devet – postupanje po predstavkama – tu govorimo o anonimnim predstavkama. Agencija je u obavezi da pokrene postupak prema javnom funkcioneru, čak i onda kada je predstavka anonimna. Ukoliko, znači, postoje svi oni bitni elementi za postupanje po takvoj predstavnici, neće je apriori odbaciti, nego ukoliko ima sve potrebne elemente Agencija će svakako postupati.

6/1 JJ/VZ 11.00 – 11.10

Poglavlje 10. – jačanje integriteta, da je organ javne vlasti obavezan da sprovodi obuku svojih zaposlenih, da bi se na taj način stalno radilo na edukaciji zaposlenih i sprečavala korupcija u organu javne vlasti.

Na kraju zaključujem kroz Poglavlje 11. koji govori o kaznenim odredbama, propisali smo kazne za javnog funkcionera i za organ javne vlasti u kome javni funkcioner vrši funkciju, a u vezi člana 50. i 50a. u kojima govorimo o tome kako javni funkcioner može da se ponaša u sklopu vršenja izborne kampanje, odnosno kako ne sme i ne može da se ponaša u sklopu vršenja izborne kampanje, pa tako u koliko bude kršio one odredbe zakona koje smo propisali i vršio promociju svoje političke stranke u radno vreme, koristio resurse za promociju svoje političke stranke, koristio javne skupove i tribine koje organizuje, kao organ javne vlasti da bi pozivao birače da glasaju ili ne glasaju za određenu političku opciju, kazniće se kaznom od 100 do 150 hiljada dinara, a takođe i organ javne vlasti, u kome on vrši javnu funkciju, kazniće se kaznom od 100 do 150 hiljada dinara.

Na ovaj način mi smo bukvalno zaokružili sve ono što je od nas traženo od 2023. godine, ispunili smo sve međunarodne obaveze, ispunili sve GREKO preporuke, kao antikorupcijskog tela Saveta Evrope, ispunili sve ODIHR preporuke i nešto što se stalno javljalo kada smo krenuli sa izmenama, da kažem, izbornih zakona ili izbornog zakonodavstva, a kada će zakon o sprečavanju korupcije? I kada smo više puta odavde ponavljali da ćemo izmeniti Zakon o sprečavanju korupcije, i da će on doći na red, stalno je bilo - pa da, uredu, dobro to, ali kada će ovo i kada će Zakon o sprečavanju korupcije. Evo, sada je na dnevnom redu imamo zaista jako kvalitetne izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije. To su pokazala i prethodna četiri slušanja koja smo imali u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, gde nismo imali ni jednu suštinsku zamerku na ove izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, tako da smo bukvalno uradili ono što smo obećali, što je predsednik republike Aleksandar Vučić obećao početkom godine, da ćemo ispuniti sve uslove, da ćemo omogućiti uslove za izbore onakve kakve žele.

Dobiće uslove kakve žele, mi se izbornih uslova ne bojimo. Ono što kandiduje nas su naši rezultati, ono što smo uradili u prethodnom godinama, na čelu sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem i u upravo će ta politika pobediti, a mi smo tu, kao odgovorna zemlja i, kao odgovorna država ispunjavamo ono što su međunarodne obaveze i da se odgovorno ponašamo prema svim međunarodnim organizacijama i institucijama. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Jako kratko, predsednice.

Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, među svim ostalim izuzetno važim i značajnim predlozima zakona, svakako je rebalans budžeta najznačajniji akt na ovoj sednici, ali našao se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama.

Shodno tome, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine je na sednici razmatrao navedeni predlog zakona, koji je podnela Vlada Srbije, i odluči da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj predlog zakona.

Kuriozitet, dame i gospodo, ove sednice Odbora je da je za razliku, recimo prošle sednice, na kojoj je bilo prisutno i slovima i brojkom - nula predstavnika opozicije, danas ih je bilo nešto više, bilo ih je dvoje, od ukupno osam, što vidim, kao svojevrstan kvalitativni pomak, ali šalu na stranu podsetio bih da je važeći Zakon o

6/2 JJ/VZ

crkvama i verskim zajednicama donet još 2006. godine. Dakle, on već sadrži odredbe kojima se utvrđuje pravo crkava i verskih zajednica da mogu osnivati, kako verske obrazovne ustanove, tako i obrazovne ustanove prema opštim propisima, u skladu sa zakonom.

Međutim, tek se ovim predlogom zakona stvara pravni osnov za stvarno uključivanje crkava i verskih zajednica u opšti obrazovni sistem. Dakle, ovim predlogom zakona jasno se pravi razlika između verskih, obrazovnih ustanova čiji je prvenstveni cilj obrazovanje svešteničkog kadra, sa jedne strane i ustanova koje su namenjene opštem sistemu obrazovanja. Naime, donošenje ovog zakona, omogućilo bi se širenje delatnosti crkava i verskim zajednicama na svim nivoima, od predškolskog do visoko školskog. Takođe je važno naglasiti, da Predlog zakona predviđa obavezu ispunjavanja istih standarda kvaliteta i akreditacije koje važe kako za državne, tako i za druge privatne škole i fakultete.

Dakle, kroz ovu kontrolu kvaliteta i jedinstvene standarde kao što sam rekao omogućilo bi se da nastavni kadar i nastavni programi ispunjavanju iste uslove, dakle, prolaze kroz istu proceduru i verifikaciju koje važe i za druge opšte obrazovne ustanove.

Upravo time, dame i gospodo se garantuje da će i diplome ovih škola budućih škola biti priznate za nastavak školovanja ili u nekom slučaju zaposlenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPC imala je istorijsku ulogu u očuvanju duhovnog, kulturnog, nacionalnog identiteta srpskog naroda, a posebno je važna njena uloga u prosvetiteljstvu jer je vekovima SPC bila jedino mesto pismenosti i obrazovanja naših naroda i to je prepoznato i ovim predlogom zakona. Zato je poseban razlog za donošenje ovog zakona uređenje normativnog okvira za visokoškolske ustanove SPC. Pre svega predviđa se osnivanje univerziteta kao visokoškolske ustanove koja ima poseban društveni značaj.

Dalje, pravo na slobodu veroispovesti u Srbiji zajamčeno je Ustavom Republike Srbije i bliže se razrađuje Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. Ovaj zakon predviđa da sloboda veroispovesti obuhvata i slobodu da se razvija i unapređuje verska nastava i kultura.

Prema tome, obrazovna delatnost pada u jednu od najznačajnijih uloga crkava i verskih zajednica. Činjenica je da se u Evropi i svetu najznačajniji univerziteti kao što su Kembridž, i Sorbona, i Džordžtaun i tako dalje ali i mnogi drugi, upravo nastali pod snažnim uticajem ili potpunim okriljem crkve.

Crkveni univerziteti i danas zauzimaju važno mesto u obrazovnom sistemu i ja ću navesti samo neke. Katolički univerzitet Leuven Belgija, Univerzitete u Navari, Španija, Katolički univerzitet u Milanu, Italija, Papinski univerzitet Gregorijana u Rimu, Katolički univerzitet u Lublinu, Poljska, postoji i protestantski, ekumenski centri, postoje i pravoslavne visokoškolske ustanove u mnogim zemljama.

Dame i gospodo, pomenuću, zapravo svestan sam da povodom usvajanja ovog zakona kreće, odnosno otpočela je kampanja medijska protiv SPC u mnogim medijima, da ne navodim sada kojim, dakle, od strane nekih i nevladinih organizacija, ali i od strane nekih političkih partija i to nije ništa novo. Dakle, na njihovom udaru su već odavno i patrijarh srpski i SPC, i država Srbija i tako dalje i to već traje godinama, ali bih istakao za sam kraj da verujem da će usvajanjem ovog zakona omogućiti dalje jačanje uloge, ne samo SPC, u ovom slučaju SPC, ali ne samo SPC već i ostalih da kažem crkava i verskih zajednica, a time se ostvaruje i osnovno ljudsko pravo i sloboda u koju svakako spadaju i pravo na slobodu veroispovesti ali i pravo na obrazovanje. Zahvaljujem.

6/3 JJ/VZ

Hvala vam.
Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Predsedništvo, članovi Vlade, na dnevnom redu tekuće sednice je i pet predloga zakona koji se tiču usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Stoga je Odbor za evropske integracije prošle nedelje raspravljao o četiri koja je predložila Vlada, 7. i 14. avgusta. Pokušaću da u vremenu koje je predviđeno sumiram zapravo suštinu i objasnim usklađenost sa direktivama.

Najpre predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Ovaj predlog, odnosno zakon se donosi zapravo znači sprovođenje reformske agende koja je izuzetno značajna iz ugla, Poglavlja 8. politike konkurencije, a zapravo se tiče usklađivanja postojećih šema državne pomoći, a sa druge strane ono što je za nas značajno se ovim predlogom sprovodi i nacionalni program za usklađivanje pravnih tekovina za Poglavlje 16. o oporezivanju, odnosno usklađivanje konkretno u oblasti direktnog oporezivanja, a glavni cilj ovog propisa je uspostavljanje zajedničkog minimalnog nivoa zaštite od izbegavanja poreza do dobit i ono čime se mi bavimo je da se zapravo inkorporiraju četiri direktive EU.

7/1 AL/CG 11.10 – 11.20

Drugi zakon. Slična tema je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnim zonama. Značajno je da ispunjavamo ono što je obećano da sa većom pažnjom čitamo izveštaj Evropske komisije jer je zatraženo da taj Zakon o slobodnim zonama, koji je donet 2006. godine ,određuje područje i rad slobodnih zona, delatnosti slobodnih zona, uslove, osnivanje itd. mora da se menja. Ovo se tiče dva poglavlja, 29 – carinske unije i politike konkurencije – Poglavlje 8, a ponovo je zapravo korak ka ispunjavanju obaveze iz reformske agende jer je neophodna reforma državne pomoći. Na tom nam je ukazivano nekoliko puta u raznim izveštajima Evropske unije.

Ono što je možda za građane značajno je treći Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, a tiče se, kako smo o tome na samom Odboru pričali, zapravo obeležavanja duvanskih proizvoda onim groznim slikama i informacijama o štetnosti duvana. Mi smo, zapravo, preuzeli direktivu Evropske unije 2014. godine još prethodnim izmenama Zakona o duvanu 2023. godine, a ovo je sledeći korak, odnosno nadalje će se sve ovo primenjivati na ostale duvanske proizvode: cigare, cigarilose, cigarete, rezani duvan, duvan za lulu i duvan za vodenu lulu. Zanimljivo je da smo na samoj sednici Odbora mnogo razgovarali o tome kolika je štetnost tih proizvoda, o kojima nisu svesna naša deca, kako u osnovnim tako i u srednjim školama. Naravno nije naša oblast, ali da treba da otvorimo i ovu temu.

Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost, PDV, koji je, takođe, sveže stigao u skupštinsku proceduru. Ne vrši se potpuno usklađivanje, samo delimično. Plan je da se to u sledećem periodu nastavi, završi. Dakle, potpuna usklađenost, ali zapravo su ove izmene zbog novog softverskog rešenja. To je uvažena predstavnica ministarstva objasnila. Dakle, novo softversko rešenje SITAKS i zapravo primena od 1. januara sledeće godine.

Predlog zakona, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri već malo duže, o kome smo raspravljali na jednoj od prethodnih sednica Odbora je o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kvaliteta, zapravo se tiče digitalizacije. Suština je da je Republika Srbija kao zemlja kandidat, naravno, preuzela i obavezu usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije iz ugla elektronskih komunikacija. Ovo je značajno zbog digitalizacije, zbog brzog interneta, a, takođe, ne manje značajno, jer kada pričamo o našim evropskim integracijama najviše se priča, mi to kažemo nesrećnom Klasteru 3, problematičnom Poglavlju 10 – informaciono društvo i mediji. Ovim izmenama i dopunama zakona je, koji se nalaze pred nama, zapravo cilj da se sprovedu mere za ubrzan razvoj digitalne povezanosti, a, takođe, se ispunjavaju obaveze iz reformske agende što doprinosi u širem kontekstu ispunjavanju naših prioriteta, kažem Poglavlje 10 i Klastera 3. Zahvaljujem se.

Hvala.
Sledeći je Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je prihvatio zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2026. godinu i preporučio narodnim poslanicima da prihvate svoj pomenuti zakon. Odbor je, takođe, insistirao na nekim svojim zaključcima, jer smo ove godine dobili negde oko 1,1 milijarde evra za subvencije, odnosno za podsticaj u poljoprivredi ako uračunamo i gorivo. Ukupan budžet Ministarstva poljoprivrede je 1,22 milijarde, a za podsticaje se izdvaja 1,1 milijarda. Ono čime je veliki broj članova bio nezadovoljan je upotreba tih sredstava, s obzirom da smo u poslednje tri godine ukupno za poljoprivredu i podsticaje izdvojili preko tri milijarde evra, a efekat nije onakav kakav smo očekivali.

7/2 AL/CG

Dakle, mi i dalje kao Odbor insistiramo na povezanim podsticajima odnosno da se naša biljna proizvodnja uveže sa stočarstvom i prerađivačkom industrijom, da podsticaji budu izdašni za spajanje hektara sa voćarstvom, povrtarstvom, stočarstvom i sve to postaje potencijal za prerađivačku industriju. To su već nekoliko godina naši zaključci Odbora koji se iz razno-raznih razloga ne poštuju dovoljno.

Takođe, Odbor je, napominjem, na današnjoj sednici preporučio ministru poljoprivrede da se zbog suše i nekih drugih okolnosti ukine pravdanje računa osnovnim podsticajima po hektaru od 18 hiljada dinara, jer smatramo da u ovoj zloj i sušnoj godini ne treba previše insistirati na tome, a i naše zakonodavstvo, Zakon o podsticajima kaže da se takav način pravdanja uglavnom vrši za regrese u poljoprivredi, a ne za osnovni podsticaj. Razmatrali smo na svojoj sednici i sušu, vodotokove koliko smo mogli, i podržali smo suvereno pravo Republike Srbije da uređuje svoje vodotokove.

Na sednici je bio jedan slučaj da je opozicioni poslanik predložio da se ukine 18 hiljada dinara osnovnih podsticaja po hektaru što su poslanici uglavnom vladajuće većine odbili svojim zaključkom da se to ne može desiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ljubav prema hrani je najiskrenija ljubav. Mi, članovi Odbora za poljoprivredu mislimo da se ta ljuba dovoljno ne koristi i da podsticaji treba da budu u tom smeru da uvećamo vrednost poljoprivredne proizvodnje jer u ovom trenutku naša poljoprivredna proizvodnja vredi oko pet milijardi, a podsticaji od 1,1 milijardi govore da sa 22%, a država Srbija zahvaljujući vladajućoj većini, narodnim poslanicima, članovima Vlade sa 22% učestvuje u dohotku poljoprivrede. Mislimo da potencijali naše poljoprivrede mogu razvojem, odnosno prerađivačke industrije, možemo da uvećamo bruto domaću vrednost kroz poljoprivrednu proizvodnju i da na određen način napravimo još veći suficit, koji je u ovom trenutku u trgovinskoj razmeni negde 1,5-1,6 milijardi evra, pre svega zahvaljujući CEFTI.

Mi smaramo da u ovom trenutku jesmo na određeni način žrtve SSP sa Evropskom unijom, ali tržište od 500 miliona ljudi nudi mogućnost razvoja naše poljoprivrede i prerađivačke industrije, ukoliko bi podsticaje iskoristili za takmičarsku poljoprivredu, jer u ovom trenutku, zahvaljujući pre svega raznim drumskim razbojnicima, raznim pritiscima, Vlada, odnosno Ministarstvo poljoprivrede nije na odgovarajući način usmerilo podsticaje.

Uglavnom, ljubav prema hrani je najiskrenija i zato ubuduće mi preporučujemo da tu ljubav prema hrani Republika Srbija, zahvaljujući podsticajima maksimalno unovči. Hvala.