Hvala vam.
Reč ima Milica Nikolić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovane predsednice, poštovani članovi Vlade, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge koji se nalaze na današnjem dnevnom redu i Odbor je ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom naše zemlje.

Kada govorimo o usklađenosti sa pravnim sistemom mislim da je važno napomenuti da se svi akti, koji su usmereni na bolji životni standard naših građana, svakako jačaju i naš pravni sistem.

7/3 AL/CG

Ja verujem da će rasprava biti konstruktivna i da ćemo dosta imati prilike da čujemo, pre svega, od poslanika Srpske napredne stranke, kada su u pitanju ovi predloženi akti, ali ne mogu a da ne pomenem podršku koju će naša država pružiti u narednom mesecu našim penzionerima. To su iznosi od 25, 27 i po hiljada i 35 hiljada, kao i podršku koju će primiti svi punoletni građani u septembru od šest hiljada dinara. I to su mere koje uz sve one, poput smanjenja cena lekova, zatim alimentacionom fondu, pokazuju upravo brigu predsednika Vučića o svakom čoveku i u svako vreme.

8/1 MV/MP 11.20 – 11.30

Kada kažem da u svako vreme brine o svakom čoveku, mislim na to da i kada državi ne ide lako, a nikada nije lako, a i kada joj ide teže, a podsetiću vas da se ceo svet suočava i sa ratovima i sa inflacijom i sa energetskom krizom, naša država, pored svih ovih mera podrške, uspeva da sačuva javni dugo od 45% u odnosu na BDP i da paralelno sa tim misli na svoje građane, ali i da se naša država i dalje gradi i razvija, što se takođe upravo može videti iz svih predloženih akata. Imamo i povećan iznos u kapitalna infrastrukturna ulaganja, a to je upravo znak odgovorne vlasti.

Zašto to kažem? Pa zato što smo 2014. godine imali javni dug od 78% u odnosu na bruto domaći proizvod, a da sa druge strane nismo imali nijedan veći kapitalni infrastrukturni projekat. Dakle, kako neodgovorni bili dok su i tada bili na vlasti, odnosno do 2012. godine, neodgovorni su, eto, i sada, pa onda umesto nekih konkretnih predloga, konstruktivnih predloga, vi sa te druge blokaderske strane možete da čujete samo korišćenje i dan-danas, a i prethodnih godina, tragedija, ovaj put elementarnih nepogoda i na taj način njihovo očekivanje da će se ponovo dočepati vlasti.

Nema dileme ko o građanima brine, ko brine o državi, jer je na jednoj strani očigledno da imate rad, rezultate i brigu o svakom čoveku u našoj zemlji, a sa druge strane imate samo i isključivo nerad i lešinarenje. Zato, očigledno je da nikada neće biti jasnije i nikada neće biti, može se reći, lakše i jednostavnije doneti oduku, a ja sam sigurna da će odluka naših građana u narednim mesecima biti da Srbija nastavi da pobeđuje. Hvala.

Hvala vam.
Sada reč ima Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjoj sednici Odbora za finansije od narodnih poslanika bivšeg režima nismo čuli ništa novo, u smislu da se to nešto razlikuje od onoga što plasiraju preko svojih društvenih mreža i preko svojih tajkunskih televizija i drugih sredstava javnog informisanja. Znači, oni su govorili čitavo vreme o narastanju javnog duga, o kriminalizaciji čitavog sistema vlasti, o korupcijama itd.

Međutim, ja moram kolege poslanike i građane Srbije da podsetim da ovaj rebalans radimo sada kada imamo veće prihode od planiranih. To bivši režim ne može da se pohvali. Svaki njihov rebalans, od prvog do poslednjeg, bio je zbog manjih poreskih prihoda od planiranih. I svaki taj rebalans koji su pravili značio je novo zaduženje Republike Srbije da bi mogli da tekuće, pazite, tekuće obaveze, ne kapitalne izdatke, nego tekuće obaveze, plate, penzije itd., namiruju iz kredita. I onda se takvi nađu nama da govore kako mi ne znamo da vodimo državu i kako su oni pošteni.

Kako su pošteni? Sada smo na sednici odbora raspravljali i o završnom računu budžeta za 2025. godinu. Da li mogu oni da se pohvale s tim? Pričamo o transparentnosti. Nijedan završni račun od 2008. do 2012. godine nije podnet. A znate li zašto? Nisu dozvoljavali Državnoj revizorskoj instituciji da uradi reviziju završnog računa. Tadašnja DRI bukvalno je sprovodila samo ono što im tadašnja vlada dozvoli, bez obzira da li je to u skladu sa zakonom i sa Ustavom.

Znači, nismo imali nijedan jedini završni račun od 2008. do 2012. godine, pa smo mi morali da donosimo Zakon o završnom računu za budžete koje je bivši režim trošio i da se, da kažem, zbog poštovanja zakona i Ustava ponižavamo kako su oni trošili novac, da za to glasamo.

8/2 MV/MP

Kolege narodni poslanici, da li znate da prilikom donošenja Zakona o budžetu za 2012. godinu nismo imali mišljenje Fiskalnog saveta? Znate zašto? Pa nisu mu dozvolili da da svoje mišljenje o Zakonu o budžetu. To su pravdali time, a kasnije i tadašnji predsednik Saveta, da bi taj izveštaj Fiskalnog saveta bio previše politički, pa je zato Međunarodni monetarni fond otišao iz Srbije.

Oni koji danas pričaju o korupciji neka nam objasne zašto smo zatekli kreditni rejting Srbije 2012. godine kao špekulativni. Danas je investicioni. Pa oni koji pričaju o korupciji neka nam objasne kako to da na trezorskim računima ima pet milijardi evra neutrošenih sredstava. Pa neka objasne kako je to moguće da u državi koja je korumpirana kao naša imate rast BDP-a od 3,6%. Kako to da imate tih pet milijardi evra na trezorskim računima, kako da imate neto devizne rezerve, neto, ne bruto, 25,5 milijardi evra, kako to da vam se poboljšava kreditni rejting sa špekulativnog na investicioni? Neka to objasne. Jer su oni spaljeni zemlju ostavljali dokle god su bili na vlasti, u svim oblastima društvenog života, od zdravstvene zaštite, penzionog sistema, privrednog i ekonomskog razvoja. Ništa od toga nemaju sa čim da se pohvale.

Onda im samo ostaju te jalove priče u koje neko naivan može da poveruje da je Srbija opljačkana zemlja, da se u Srbiji nikad nije živelo bolje, a narod nikad nije imao više para i država nikad nije imala više para. Zato smo i glasali na sednici odbora da se zakon o rebalansu budžeta Republike Srbije za 2026. godinu usvoji, zato što Srbija mora da napreduje, mora da se razvija, mora da pobeđuje, i to ujedinjena, za razliku od njih koji bi da je razjedine i na kraju rasparčaju.

Hvala vam.
Pošto nema više prijavljenih izvestilaca nadležnih odbora, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Danijela Nestorović.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, čini mi se da je možda ovo poslednji saziv Skupštine u ovakvom sastavu. Ne znamo, izbori još uvek nisu raspisani, ali su najavljeni. Ako građani Srbije za nekoliko nedelja zaista budu ponovo birali saziv parlamenta, čini mi se da bi bilo fer da čujemo jasna i logična obrazloženja i da ostavimo nešto što se zove čist račun. Zato ću početi u svom izlaganju prvo od Predloga zakona o rebalansu budžeta.

Naime, imali smo prilike da čujemo malopre ministra Sinišu Malog koji je u vrlo kratkom izlaganju pokušao da objasni zašto se u ovako kratkom vremenskom periodu, čini mi se, radi jedan vrlo ozbiljan rebalans budžeta i negde nije odgovoreno na neka ključna pitanja. Govorilo se o procentima, o BDP-u, o javnom dugu, o tome kolike su količine zlatnih rezervi itd. Ali, ono što je jako bitno svakom prosečnom građaninu Republike Srbije, nigde nismo dobili odgovor na pitanje koliko to tačno ili koliko je projektovano da će do kraja ove godine Republika Srbija biti dužna, koliko iznosi javni dug, odnosno koliko se očekuje da će iznositi javni dug do 31. decembra 2026. godine. Dakle, procenti u ovom slučaju građanima Republike Srbije ne znače ništa.

U ovom rebalansu budžeta, takođe, pominje se i nešto što se zove povećanje deficita. Da bi pojasnila prosto, ako država očekuje 112,45 milijardi dinara više prihoda nego što je očekivala kada je usvajala ovaj budžet za 2026. godinu, zašto je potrebno još 59 milijardi dinara većeg fiskalnog deficita, gde ide taj novac? To je pitanje na koje nam ministar ovde praktično nije dao nikakav odgovor.

8/3 MV/MP

Kada se pogledaju pojedinačne stavke, uočava se nešto vrlo zanimljivo. Naime, u budžetu za 2026. godinu od dobiti javnih preduzeća i dividendi bilo je planirano 12 milijardi dinara. Sada je planirano 73 milijarde. Razlika je, vrlo očigledno, 61 milijarda više.

9/1 MT/LjL 11.30 – 11.40

Pitanje za ministra finansije je meni ovde vrlo očigledno – od kojih to javnih preduzeća, koja su to javna preduzeća u međuvremenu napravila takav rezultat i koliko će ko od njih uplatiti, koliko druga preduzeća u kojima država ima vlasništvo, na osnovu kojih odluka, kojih poslovnih rezultata, kojih projekcija? Kako se došlo do ovih 73 milijarde? To je novac građana Republike Srbije i oni imaju pravo da znaju odakle dolazi, imaju pravo da znaju i gde odlazi, jer ovo nije mala korekcija budžeta, taj fiskalni deficit koji povećavate za 59 milijardi dinara.

Naime, ovaj rebalans budžeta nam stiže 21. avgusta, tri dana pred sednicu i nekoliko nedelja pred ove, čini mi se, najavljene izbore. Zato je sasvim legitimno da se pita da li je ovaj rebalans potreba države do kraja godine ili rebalans političkih potreba vlasti do izbora? Dakle, ja to ne tvrdim, ovde vrlo otvoreno postavljam pitanje koje je, čini mi se, prilično očigledno.

Dolazimo i do određenih tački dnevnog reda, građani su vrlo dobro upoznati kroz vesti da se na današnjem dnevnom redu nalazi 59 tačaka dnevnog reda, a jedna od tih, ili tri tačke dnevnog reda zauzimaju i zaduživanja ili krediti. Poseban projekat koji je privukao pažnju je auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, dakle, jedan auto-put, tri predloga zakona o zaduživanju, 10 milijardi dinara kod jedne banke, pet milijardi kod druge, 13 milijardi kod treće, dakle, 28 milijardi dinara.

Ja ne želim da više objašnjavate ovde pojedinačne kredite. Naime, građanima Srbije je neophodno da kažete koliko košta auto-put ceo, kolika je početna ugovorena vrednost, koliko je bilo aneksa, koliko smo već otplatili, koliko ćemo tek platiti i koliko će nas koštati to finansiranje? Koliko će građani Srbije dati od prvog do poslednjeg dinara? Jer, građanin Srbije ne plaća u aneksima, tranšama i ratama i svim pojedinačnim fazama, već ih zanima konkretno kredit i kompletna cena.

Dakle, niko ovde nije protiv puteva, to je zaista potpuno izlizani argument. Naravno da Srbiji trebaju putevi, ali joj trebaju i računi za te puteve, treba joj kontrola ugovora, treba joj praktično parlament koji zna šta odobrava i država koja ume da kaže koliko nešto košta pre nego što počne da se gradi a ne tek kada stigne poslednja rata kredita.

Ono što takođe ovde predstavlja jednu, po meni, ključnu tačku ovog dnevnog reda je i ponovni Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju pravnog interesa za postupak eksproprijacije tzv. "Beograd na vodi", jedna rak-rana Beograda. Tu se vidi kompletna filozofija ove vlasti. Naime, 2015. godine je donet leks specijalis, poseban zakon, a 11 godina kasnije eksproprijacija nije završena. Osnovno pitanje je zašto se ponovo ovaj projekat vraća u ovaj vanredni pravni režim, zašto se ne vrati u redovni pravni režim? Dakle, tražite još 10 godina, još 10 godina tokom kojih može da se podnosi predlog za eksproprijaciju.

Ovde sad više ne treba da nas zanima obrazloženje zašto projekat nije završen, već šta će biti ekspropisano? Treba da se jasno kaže koje su to parcele, gde su granice projekta, da li su iste kao 2015. godine a ako nisu, kada su menjane i zašto, za šta je tačno potreban taj javni interes tokom narednih 10 godina? Jer, postoji trenutak kada leks specijalis postaje izuzetak. Posle 11 godina i zahteva za još 10 godina, taj trenutak je odavno prošao. To je postao poseban sistem. Dakle, vi imate poseban sistem vanrednog pravnog režima.

Ovaj leks specijalis je zapravo bio jedna vrsta privremene mere i privilegija koja je bila pretočena u zakon, a onda, u istoj toj sedmici, menjamo zakon, na ovoj istoj sednici, menjamo Zakon o sprečavanju korupcije. I znate šta, taj predlog, zapravo neću reći da je sve ovde loše, nije, ako se preciznije reguliše korišćenje javnih resursa, ja podržavam. Ako se ozbiljnije uređuje funkcionerska kampanja, takođe podržavam. Ako se povećava kontrola, i to podržavam. Ali, imamo jedan problem.

9/2 MT/LjL

Ko će i da li će Agencija moći da sprovodi apsolutnu kontrolu o kojoj smo malo pre imali priliku da slušamo, pošto će uskoro, čini mi se, a već je krenula, iako izbori nisu raspisani, predizborna kampanja, imamo priliku da gledamo otvaranje puteva, gradilišta, svečanosti, kamere, službeni automobili, državni događaji na kojima se nekim čudom govori baš o onome o čemu se govori i na stranačkim mitinzima i tada ćemo videti zakon. Tada prosto ne treba da nas zanima koliko funkcionera Agencija može da kontroliše, građane zanima da li će moći da kontroliše najmoćnijeg? Jer, zakon koji važi samo naniže nije zakon, dakle, neophodna je apsolutna kontrola da biste imali mogućnost da kažete da je ovaj zakon potpuno ispravan i da će imati ko da ga primenjuje u ovoj državi.

Takođe, ono što je posebno bitno, govori se ovde i o RTS-u i o tome da je nezavisnost nešto o čemu pričamo evo, čini mi se, već zadnjih 15-ak godina, da prosto zakon koji reguliše nezavisnost ili pitanja koja novinar sme da postavi, da prosto određena vest ne nestaje iz dnevnika ukoliko je neprijatna za vlast, dakle, nezavisnost je kada građanin koji želi da ova vlast ostane i građanin koji želi da ova vlast ode dobiju informacije na osnovu kojih mogu slobodno da donesu odluku. To je zapravo ono čemu bi služio RTS i to je već drugi test, čini mi se, u ovoj izbornoj kampanji, a postoji i treći. To su građani.

Na ovoj sednici donosimo i zakon kojim država daje pomoć zbog energetske krize, kako smo malo pre imali prilike da čujemo, i rasta troškova života. Ono na šta nismo dobili odgovor od gospodina Siniše Malog, ministra finansija, je zapravo kada se usvajao budžet za 2026. godinu ministar je izjavio da je to budžet kojim se praktično povećava životni standard građana, da će BDP biti 3%, da će inflacija biti pod kontrolom, da će standard života biti veći. Šta se to dogodilo u međuvremenu, pa su troškovi života porasli, pa postoji potreba države da se pruži pomoć svakom građaninu? Da li je mogla da se projektuje ovakva kriza? Odnosno, već i tada kada smo usvajali ovaj zakon postojali su svi ovi razlozi koje ste malopre naveli da predstavljaju razloge za rebalans budžeta, šta je to konkretno i tačno uticalo na to da se sada, pred izbornu kampanju praktično, pomaže građanima Republike Srbije?

Znate, vi praktično ovde radite pretvaranje poklona. Znači, političke poklone delite. Moram da napomenem prosto zbog građana, znam da i vi to vrlo dobro znate, ali ne koristite, novac države nije novac SNS. Malopre sam imala priliku da čujem da je neko rekao da Aleksandar Vučić daje pomoć. Dakle, ne daje Aleksandar Vučić svoj novac, ne daje ga ni ministar finansija, građani nisu dobili ništa od vas.

Postoji još nešto što takođe ne možete da rešite jednokratnom uplatom. Ako je čoveku potrebna pomoć države da bi podneo rast troškova života onda postoji problem sa njegovim životnim standardom. To građani Republike Srbije ovde vrlo dobro znaju. Vi ne možete sada da ih ubeđujete javnim nastupima da ćete penzionerima dati primanja, da ćete spustiti cene lekova. Zašto to činite pred izbornu kampanju? Zašto to niste učinili u februaru mesecu? Zašto to? Prosto je zaista vrlo nelogično.

Da, da, u februaru. Ne znam šta nije jasno.

Ono što je ovde jako bitno za sve građane je da shvate da, evo imali smo priliku da čujemo malopre i jako mi je čudno da se niko iz Ministarstva građevinarstva i infrastrukture nije javio da objasni ovaj leks specijalis, odnosno Beograd na vodi. Vrlo kratko obrazloženje ministra finansija o rebalansu budžetu i vrlo, po meni, onako neozbiljno. Kada radite ovako ozbiljan rebalans budžeta i kada nudite ove političke poklone građanima pred izbore morate biti vrlo precizni i jasni zašto kupujete glasova i odakle vam pravo da to činite sa novcem građana Republike Srbije.

9/3 MT/LjL

Dakle, budžet je nešto što pripada svim građanima Republike Srbije. Ovu pomoć koju ste vi namenili ne daje ni Aleksandar Vučić, ni ministar finansija. Dakle, vi pokušavate da kupite socijalni mir i ja se nadam, iskreno, da građani Republike Srbije neće biti slepi kod očiju i da ovi vaši pokloni neće uticati na njihovu odluku prilikom budućih izbora.

Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.
10/1 JD/JG 11.40 – 11.50

Tačno je.

Dakle, ne daju pomoć ni predsednik države, ni ministar finansija, nego država Srbija zahvaljujući predsedniku države i ministru finansija. Samo ste malo trebali da izmenite red reči, jer zahvaljujući toj politici, zahvaljujući onome što je ostvareno, zahvaljujući tome što država, a čuli ste kako finansijski stoji, država Srbija ima priliku da pomogne građanima da u situaciji u kojoj se nalazimo, dakle, konkretno što se Srbije tiče ne našom krivicom, jer niti smo izazvali rat u Ukrajini, niti smo izazvali rat u Iranu, niti imamo bilo kakve veze, a trpimo posledice da se olakša građanima život u situaciji u kojoj se stvari prelamaju i preko naše kao i preko kože svih u svetu.

Prema tome, da je to tako, pokazuje činjenica da smo mi ranije imali neke druge predsednike koji su, kako su sami govorili u krizi, svetskoj ekonomskoj krizi videli razvojnu šansu za Srbiju, a onda im se ekonomija raspala. Pola miliona ljudi je ostalo bez posla, firme se pozatvarale, dinar devalvirao i tako dalje, i tako dalje.

Prema tome, nije novac u državnu kasu pao sa Marsa, nego je posledica ozbiljne politike koja se vodi već godinama i sada država može da pomogne građanima.

Sa druge strane, pa nije poenta ni ekonomske, ni bilo koje druge politike statistika da ministar Mali dođe ovde da nam pročita statistički kako stojimo, nego da građanin, pojedinac vidi korist od toga, a videće korist od toga ako mu država kaže – sada kada je takva situacija mi možemo da pomognemo na ovaj, ovaj i ovaj način i to je suština.

Tako da, kao što rekoh – ne daju novac oni i nije novac Srpske napredne stranke, nego je to novac koji zahvaljujući politici predsednika Vučića i Srpske napredne stranke ima država Srbija koja sada može da pomogne svojim građanima za razliku od perioda kada državi Srbiji samo Gospod Bog mogao da pomogne. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar finansija Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno, poštovani narodni poslanici.
Oko komentara narodne poslanice. Dakle, ako pogledate našu politiku ono čime se bavimo poslednjih desetak, dvanaest godina uvek je bila usmerena prema građanima Srbije i prema njihovim potrebama i prema onome što je njima najveća briga. Vratiću vas samo pet ili šest godina unazad.
Dakle, desila se korona, desio se kovid, kako je država reagovala? Ogromna pomoć i privrednicima i mikro i malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, ogromna pomoć građanima i kada su lekovi bili u pitanju i nove kovid bolnice i nove vakcine, ali takođe i isplata 100 evra svim punoletnim građanima koje smo isplatili upravo kako bi ljudi videli da država stoji iza svega, da je stabilna, jaka i da je tu da pomogne.
Nakon toga smo isplaćivali i zdravstvenim radnicima 10.000 dinara, da im kažemo – jedno veliko hvala za to što su uradili i borbu koju su imali tokom korone. Onda smo penzionerima krajem te godine isplatili još 5.000 dinara.
Time pokazujemo ne samo brigu kao što rekoh više puta danas, nego ukoliko smo stvarno stabilni i jaki, jel u tom trenutku Srbija postaje i zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom uprkos svim problemima sa kojima se suočava globalna ekonomija.
Godine 2021. podsetiću vas – isplatili smo dva puta po 30 evra punoletnim građanima, svima, nezaposlenima 60 evra, našim sugrađanima na Kosovu i Metohiju 100, odnosno 200 evra, svi koji su bili vakcinisani dobili su 3.000 dinara, penzioneri opet 50 evra, pa svi punoletni građani krajem godine još 20 evra. Dakle, 30 plus 30, plus 20.
10/2 JD/JG
Pa, nisu bili izbori svaki od tih godina, majku mu. Nego je to politika koju sprovodite, politika u koju verujete i na kraju krajeva politika koja daje rezultate.
Da li je to na bilo koji način ugrozilo naše javne finansije? Ne, nije. Samo je stvar prioriteta i to mora da znate.
Nama su prioriteti kao što sam rekao i u izlaganju na početku investicije, poboljšanje kvaliteta naše infrastrukture. Time činimo celu Srbiju atraktivnijom za investicije, utičemo na rast našeg BDP-a, samim tim imate više novca i u budžetu za ovakve jednokratne pomoći, podizanje plata, podizanja penzija, minimalne zarade i tako dalje.
To pokazuje i analiza Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke i kreditnih agencija da je upravo to pravi način, da se utiče na rast BDP-a koji je ključna stvar za svaku zemlju sveta u ovom trenutku.
Kada pogledate sve te analize i pročitate ih pažljivo vidite da je domaća tražnja najveći i najvažniji pokretački motor, rekao bih upravo tog rasta BDP-a, dakle, rast plata, rast penzija, rast minimalne zarade. Govorite o krizi kada je vezana za primanja, pa evo samo da pogledate prvih pet meseci, to su poslednji rezultati koje imamo. Period januar – maj, plata u proseku u Srbiji je 1.016 evra. U nominalnom iznosu u odnosu na isti period prošle godine porasla je 11,3%, u realnom 8,2%. Dakle, 8,2% je u iznad nivoa inflacije ali s druge strane, imate ugrožene kategorije stanovništa, imate one koji imaju niža primanja i takvim kategorijama hoćemo da pomognemo. Da li to još jedanput radimo samo sada? Pa, ne. Kažem, radimo svake godine. Mogu da vam pročitam šta smo uradili 2022. i 2023. godine, i tako dalje. Nisu sve godine bile izborne, nego ono što vi ne razumete, jednostavno politika kojom se vodimo, a to je politika koja je usmerena upravo ka građanima Srbije i njihovim interesima.
Sada ću, poštovani građani Srbije i uvaženi narodni poslanici da vam pročitam par interesantnih podataka o Evropskoj uniji i načinu na koje Vlade u Evropskoj uniji pružaju jednokratnu pomoć svojim građanima, gde niko nikad nije spominjao da je to zbog izbora ili tako dalje, ako vas drugi bude pitao vi slobodno recite – ono što rade Vlada Republike Srbije je u stvari tekovina Evrope i Evropske unije, jer to isto radi i Evropska unija.
Evo, pogledajte Danska. Premijerka Vlade Danske je početkom 2026. godine, zbog rasta cena hrane najavila takozvani prehrambeni ček, dakle jednokratnu pomoć građanima Danske. Ta jednokratna pomoć bila je preko 600 miliona evra, tačnije 604 miliona evra, ali interesantno zbog komentara narodne poslanice i spočitavanje da je to zbog izbora, interesantni su datumi.
Istog dana kada je Parlament Danske usvojio Zakon što je bio 26. februar ove godine, premijerka je raspisala vanredne parlamentarne izbore za 24. mart ove godine. Dakle, dan kada Parlament usvaja, Danski parlament, ne znam samo da li su to baš siromašni građani u Danskoj ako uporedite Srbiju i Dansku, ne znam šta ćete reći oko svega toga, ali interesantno da ta pomoć koja je jednokratna i ne oporeziva, dakle istog dana kada skupština usvaja, istog dana predsednica Vlade objavljuje vanredne parlamentarne izbore, ako je to okej u Danskoj, ne znam zbog čega nije okej u nekim drugim zemljama.
Grčka, Parlamentarni izbori 2023. godine, premijer Micotakis kaže sledeće, 28. marta 2023. godine, saopštava – vanredni parlamentarni izbori biće 21. maja 2023. godine i najavljuje zakon koji je usvojen, a koji kaže – sada ćemo mi da pomognemo jednokratno naše sugrađane sa po 300, 250 i 200 evra, ukupno 258 miliona evra premijer Micotakis, Grčka. Podsetiću vas, Gračka je takođe, kao i Danska, punopravni član Evropske unije.
10/3 JD/JG
Parlamentarni izbori 2023. godine, u Poljskoj, Vlada tada kaže – isplatićemo još jednu vanrednu, takozvanu 14 penziju i to nakon raspisivanja izbora. Dakle, nakon raspisivanja izbora Vlada donosi posebnu uredbu. Dakle, tokom kampanje u toku izbornog procesa, donosi posebnu uredbu da isplati tu 14 penziju. Inače, ukupna vrednost tog paketa u Poljskoj bila je 3,8 milijardi evra.
Francuska, pretpostavljam da je Francuska takođe član Evropske unije. Izbori 2022. godine, takođe, vanredni energetski ček od 1.000 evra za 5,8 domaćinstava sa nižim primanjima, raspisuju se izbori 26. januara 2022. godine, prvi krug izbora održan je 10. aprila, a već u decembru, dakle mesec ili dva dana pre toga, Francuska Vlada isplaćuje ovu pomoć.
Ja vas samo molim da ne brkate ono što verovatno polazeći od sebe smatrate da je to način da se dobijaju neki izbori.
11/1 JJ/MJ 11.50 – 12.00
Ne, izbori se dobijaju načinom na koji radimo i mi, a to je kontinuirana podrška i pomoć građanima Srbije, koja se ogleda ne samo u rastu kvaliteta života, podizanju plata, podizanju penzija, jer podizanje plata i podizanje penzija kao i podizanje minimalne zarade dešava se iz godine u godinu. Ove jednokratne pomoći koje sam naveo.
Dakle, svake godine kad god imamo neki višak ili neku mogućnost i izdvajamo jednokratne pomoći za one koji su najugroženiji. A kao što sam malopre i pročitao u pojedinim zemljama EU takođe ljudi rade isto kada je kriza, kada je problem, a složićete se inače da to nisu baš toliko siromašne zemlje, pa da kažete pomažete siromašnima samo zato što je Srbija i samo zato što su izbori u pitanju. Ne, to je naša politika koju sprovodimo. Da, svesni smo svi da će uskoro da budu izbori i to je predsednik Aleksandar Vučić najavio, spremite se vi, spremamo se svi, ali to ne znači da ne možemo da pomognemo onima koji su najugroženiji i onim kojima je naša briga najpotrebnija. Hvala puno.