Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Pavle Grbović.
Nije tu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pajić.
Nije tu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Nikezić.
Izvolite.

Poštovani građani, u periodu od 2014. godine do 2018. godine vlast Aleksandra Vučića je nezakonito otela penzije našim najstarijim građanima. Ovim amandmanom se ispravlja ova nepravda i obezbeđuju sredstva da se svim penzionerima, kojima su protivzakonito otete penzije, te penzije isplate.

U prethodnim danima smo slušali neprekidno o neverovatnoj brizi za najstarije građane od upravo onih koji su tim istim građanima oteli penzije. Ako zaista želite da naši najstariji građani žive bolje, onda ste morali da uradite potpuno druge stvari i da obezbedite penzionerima pristojan život. Na prvom mestu, da im vratite nezakonito otete penzije, zatim da obezbedite garantovani mesečni prihod do 20 hiljada dinara za sve one naše sugrađane koji su stariji od 65 godina, a nemaju nikakva primanja, a njih je preko 250 hiljada, da smanjite cene lekova, ali ne tako što ćete subvencionisati farmaceutske kompanije koje već ostvaruju ogroman profit, već tako što ćete smanjiti njihovu zaradu i na taj način pomoći penzionerima, a ne o trošku svih građana Srbije. I ono što je možda najvažnije, da garantujete da će prosečna penzija biti najmanje u iznosu 50% prosečne plate. Vi to nećete uraditi i zato ni penzionerima, ni svim ostalim građanima Srbije neće biti bolje dok ne smenimo kriminalni režim Aleksandra Vučića. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.
8/2 AL/MP

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi prekoputa mene koji su predložili amandmane, a nisu prisutni da ih brane, mora da su primili crnogorsko državljanstvo ili se naselili na Vračaru, pa onda – dobro jutro radni narode Crne Gore i opozicije, 12.00 je sati. Dakle, to meni liči na to, a veliki vođa opozicije, koji čas hoće izbore, čas neće izbore, mora da je sinoć imao neku svirku. Ono Mika armonika, uzeo negde tezgicu da svira i očigledno da se malo uspavao pa nije ovde prisutan.

Dame i gospodo, zašto neće izbore krajem oktobra, verovatno zato što je ugovorio tezge, ta jesenja veselja, svadbe itd. pa mu to ne odgovara verovatno. A, sasvim je neozbiljno predložiti amandmane, tražiti da se promeni spisak prihoda i rashoda, suma itd., ne doći da to branite, iako je ovo možda, verovatno, jedna od poslednjih sednica Narodne skupštine u ovom sazivu.

Ovde se radi u mom amandmanu o servisiranju duga. Dakle, mi imamo jako ekonomski jaku državu i možemo da servisiramo dug. Oni su imali dug negde oko 57% 2012. godine, dug od 17,7 milijardi i nisu imali nikakvu privredu i takav dug nije mogao da se servisira. Sada, na sreću to može i to liči na gazdinstva. Mi na selu imamo loša poljoprivredna gazdinstva, to moram priznati, i dobra poljoprivredna gazdinstva. Ona loša se zaduže i pare potroše, ništa investiraju, ništa ne naprave ili nemaju izvoz za vraćanje tog duga. Dakle, to su bili oni.

Na selu, takođe, postoji dosta dobrih gazdinstava koja podignu kredit, recimo, od 20 i nešto hiljada evra, zaduže se, da bi mogli da vraćaju i njihove kredite i svake godine umesto 32 hiljade evra zarađuju kao ona loša gazdinstva, zarađuju 100 hiljada evra i prema tome imaju dovoljno novca da isplate lične dohotke, da ekonomija servisira dva miliona i 300 hiljada zaposlenih, umesto njihovih milion i 700 hiljada. Dakle, i broj zaposlenih i snaga ekonomije, bruto domaći proizvod, dozvoljavaju da se ova država zaduži i da taj dug servisira, da servisira i njihov dug i dug maršala Tita, koji takođe ova vlast servisira.

Dakle, o tom amandmanu se radi i ja mislim da mi možemo čak i više da se zadužimo, jer onaj proseku u Evropskoj uniji je preko 60%. Hrvatska se zadužila 80 i nešto procenata. Mi smo negde ispod 45% i pravo je zadovoljstvo konstatovati da možemo uspešno da servisiramo sve dugove za razliku od njih. Da su oni ostali na vlasti više ne bi bilo ni penzija. U njihovo vreme poljoprivredna penzija je bila osam hiljada dinara, a danas je 24 hiljade i moram reći da je pokrivenost penzija sa preko 85% iz PIO fondova i nažalost poljoprivrednici su najveći krivci što ta pokrivenost nije i veća, zato što uplate poljoprivrednih penzionera su 15% od isplata.

Dakle, ja verujem da će te penzije i dalje rasti i treba da rastu, ali moramo naći model kojim ćemo isplatiti nekadašnji njihov model, gde su oni zavalili poljoprivrednike zato što su zakonom bili predvideli tada da svi članovi gazdinstva, bez obzira kolika je površina, su morali da budu penzijsko-invalidsko osigurani i sada su ti dugovi navodnih seljačkih penzionera gotovo nekoliko milijardi evra. Dakle, sve što su uradili loše, sada bi da mi na brzinu ispravimo se njihove greške, sve njihove krivice i onda, ja se slažem, da 24 hiljade je malo, ali je to daleko više od devet hiljada, s obzirom i da su uplate svega od 10-15%.

Ali, dame i gospodo narodni poslanici, izbori treba da narodu omoguće da se izjasne o tome ko brani državu, a to smo mi, i da da poverenje i dalje da se vodi ova država, njena ekonomija itd. a da, verujem da, niko neće gotovo glasati za njih koji ruše državu. Hvala.

8/3 AL/MP

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Nikezić.
Izvolite.

Predloženim amandmanom ukidaju se pogubna zaduživanja kod poslovnih banaka za izgradnju infrastrukturnih projekata. Znači, samo izuzetno i nestručni ili izuzetno korumpirani, ali u svakom slučaju, beskonačno neodgovorni ljudi mogu da daju posao izgradnje puta stranoj firmi, a da država iz koje dolazi ta firma ne obezbeđuje sredstava za izgradnju tog puta. Upravo to radite i u ovom budžetu. Imate nekoliko zaduženja kod poslovnih banaka za izgradnju infrastrukturnih projekata sa kamatom koja prelazi 7%. I slušali smo prekjuče od ministra finansija lekcije iz ekonomske teorije o „leveridžu“ i mnogo stranih reči kako je opravdano takvo ulaganje. Samo neka da jednu studiju izvodljivosti za jedan od tih projekata, kako se to isplati uzimati kredit za infrastrukturni projekat od poslovne banke sa kamatom od 7% i da se takav kredit isplati građanima Srbije. Zato nema takvih studija izvodljivosti, a zašto ih nema objasnio je sam Aleksandar Vučić, koji je rekao da postoje studije izvodljivosti mi ne bismo ništa gradili. Hvala.

9/1 MV/LjL 11.25 – 11.35

Reč ima ministar privrede, Adrijana Mesarović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada smo kod ovih pomenutih kolekcija, ja već jedno godinu dana pozivam da dobijem odgovor, a kaže ovako – Po ugovorima za postupke privatizacije za 58 subjekata privatizacije u koju se uključuje i restrukturiranje i tenderska prodaja, devet subjekata privatizacije i 42 prodaje koje su se odnosile na aukcijsku prodaju, "Ces Mekonu" je isplaćen iznos od 5.687.240 evra, dragi građani. Pored navedenih ugovora, "Ces Mekon" je imao i ugovore za privatizaciju društvenog kapitala u Beogradskom sajmu i Novosadskom sajmu, projekat "Hiljadu aukcija" i konsultantski ugovor…
Moram da pročitam, puno je cifara i podataka.
Ali, pošto vam smeta, da saberem i skratim.
U periodu od 2002. do 2009. godine isplaćen je iznos "Ces Mekonu", konsultantskoj kući, dragi građani, 6.440.036,27 evra. Te privatizacije, kao i preostalih 2.286 koje su zaključene do 2012. godine, mahom su raskinute, 670 privatizacija je raskinuto koje su i od strane Agencije za borbu protiv korupcije označene i konstatovano da su veoma sumnjive, pogotovo veliki broj privatizacija u kojima je bio konsultant "Ces Mekon", a pre svega od Saveta za borbu protiv korupcije. Ja ću navesti nekoliko – Knjaz Miloš, Frikon, mlekara Šabac, Trajal, Beograd film, veoma sporan, koji je kasnije prodat odnosno preprodat po tri puta većoj ceni, odnosno po 18 miliona evra, Seme, koje je slučajno kupio Bogoljub Karić, ako se ne varam, Veterinarski zavod Zemun, itd. itd.
Ja dugo pozivam da takve odgovore dobijemo, ali uporno ih ne dobijamo, ako možemo da se izjasnimo građanima Srbije za sve ove sporne privatizacije, sve pljačkaške privatizacije i 550 hiljada ljudi koje je ostalo bez posla.
Kada je u pitanju jug zemlje i posvećenost našeg predsednika Aleksandra Vučića razvoju juga zemlje, a i cele naše Srbije, da ste do 2012. godine izgradili kilometar atmosferske, fekalne kanalizacije i vodovodne mreže, bilo koje druge infrastrukture, kilometar auto-puta ili bilo koje druge infrastrukture, a posebno na jugu zemlje, mi bismo se danas bavili razvojem nečeg drugog.
Za razliku od vas koji se pozivate i na Bosilegrad i na Trgovište, mi, ministri u Vladi, a pre svega predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ode među građane i otvoreno razgovara o problemima i o daljem razvoju tih opština i gradova.
Velika sredstva se investiraju na jug zemlje, a tek će, po posebnom programu koji će predsednik Republike lično doneti, a koji se odnosi na dalji razvoj juga zemlje, će se investirati dalja sredstva u razvoj tih opština, sa posebnim fokusom na dovođenje investitora, te razvoj svih privrednih aktivnosti koji su tamo defakto neophodni u većem obimu.
Za razliku od vas, mi smo tamo zatekli zakatančene fabrike, zatvorene srpske gigante ili gigante koje niste uspeli da zatvorite ostavili ste u velikim dugovima, poput "Simpa" i "Jumka". Za razliku od vas, u tim opštinama je dvostruko ili trostruko i više smanjena nezaposlenost naših građana.
Ali, naravno da moramo da radimo dodatno i naravno da moramo da dalje privlačimo investitore i otvaramo nova radna mesta, na čemu posvećeno radimo svakodnevno i borimo se. Apsolutno će i podsticaji Ministarstva privrede, s posebnim fokusom i posebnom pažnjom u novim uredbama biti označena, odnosno posvećena daljem razvoju juga zemlje.
9/2 MV/LjL
Za razliku od vas, koji verovatno ni na mapi ne znate ni pola tih opština gde se nalaze, niti ste posetili, niti razgovarali sa građanima, predsednik Vučić posvećeno svakog dana, smetalo vama to ili ne, pod šatorom ili u različitim objektima razgovara sa građanima, susreće se sa njima, otvoreno priča o svim problemima i dalje se posvećuje razvoju i juga zemlje, ali i svakog drugog kraja naše zemlje.
Ja vas pozivam da nam date odgovore na ova pitanja, kad su u pitanju pljačkaške privatizacije, zbog kojih je 550 hiljada ljudi ostalo bez posla. Ja vas pozivam da nam date odgovore šta ste vi to uradili do 2012. godine i koji kilometar kanalizacije ili vodovodne mreže ste izgradili na jugu zemlje i posvetili se infrastrukturnom razvoju i tog dela naše zemlje. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Gospodine Petroviću, po amandmanu?
(Slobodan Petrović: Ne, da odgovorim.)
Nemate šta da odgovorite, nije vas pomenula. Nije pitala vas, pitala je sve zajedno.
(Slobodan Petrović: Mene je ministarka pitala.)
Da li želite po amandmanu?
(Slobodan Petrović: Ne, replika.)
Replika ne može.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Uroš Đokić.
Reč ima Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman je nešto najnormalnije što je trebalo da se prihvati i da Skupština radi svoj posao, on bi bio prihvaćen, a tiče se toga da nema novih zaduživanja dok se Skupštini ne podnese izveštaj o zaduživanjima i načinu trošenja sredstava koje Vlada Republike Srbije uzima od raznih zajmodavaca, međunarodnih institucija, po određenim dogovorima i ugovorima, itd, itd.

Dakle, građani Srbije su za vreme vladavine SNS zaduženi sa 15 milijardi na današnjih 42 milijarde. Naime, 42 milijarde evra je javni dug u ovom momentu. Ja postavljam pitanje – koliki će biti do kraja ove godine? Postavljam pitanje – da li prelazimo granicu od 45%, pošto vi govorite o procentima i BDP?

Gospodo, kad vam odgovara da govorite u apsolutnom iznosu, vi govorite u apsolutnom, kad vam odgovara u procentima, vi u procentima, kad je mali deficit, vi se hvalite niskim deficitom, kad je deficit sada prešao 3,5%, vi to ne pominjete. Manite se procenata, pare su pare. Neko će te milijarde morati da vrati, za koje ste zadužili građane Srbije.

I šta je još veći problem? Vi ne zadužujete Srbiju kod međunarodnih institucija da bi imali nižu kamatnu stopu, nego kod poslovnih banaka, međudržavni sporazumi, netransparentno zaduživanje, visoke kamate, visoka davanja, visoki izdaci i to tako funkcioniše godinama. Pri tom, zašto to radite? Pa zbog korupcije. Jer, kada uzmete novac od međunarodnih finansijskih institucija morate da pravdate za šta ste ga potrošili i na koji način. Ali, kada uzmete od Arapa, kada uzmete od Kineza, kada uzmete od ovih i onih, to vi možete da trošite na jedan i drugi način, i zato dolazimo do toga da se infrastrukturni projekti plaćaju po nekoliko puta skuplje nego što bi to trebalo.

9/3 MV/LjL

Ovaj dom, gospodo draga, treba da kontroliše Vladu Republike Srbije, a ne da bude servilan Vladi i ne da bude protočan bojler za Vladu, da ono što ovi ovde daju mi kažemo sve je to u redu. Jeste li se usprotivili nekada za ovih deceniju i po onome što je Vlada predložila? Nikada. Samo ste tu da podržavate i klimate glavom. E, zato je potrebna promena sistema u državi Srbiji, zato je potrebna promena političkog sistema i načina izbora i u ovaj dom i za lokalne samouprave itd., da bi građani bili ti koji su donosioci odluka, a ne šefovi političkih partija. Za to se zalaže Narodni pokret Srbije.

Koristiću vreme ovlašćenog, predsednice, pošto sam preskočio prethodni amandman o poljoprivredi.

Taj amandman koji sam preskočio se ticao izdvajanja za poljoprivrednike. U ovom rebalansu ste nešto malo podigli, ali to je toliko mizerno i toliko bedno u odnosu na to gde se danas nalazi naša poljoprivreda u odnosu na okruženje i konkurentske zemlje, da neće imati nikakav doprinos. Svako povećanje je dobro, ali je pitanje efekta koje će dati. Neće dati nikakav. Godina koja je počela sa mrazevima, koja se završava sa sušom, sa katastrofalno niskim cenama, sa dramatičnim poskupljenjem svih imputa u poljoprivrednoj proizvodnji, sa monopolima koji vladaju na tržištu, jedino gube poljoprivredni proizvođači, gube supstancu, gube mogućnost da opstanu.

10/1 MT/JG 11.35 – 11.45

Ja vam godinama govorim ovde, u ovom domu, da imamo strahovito visoke potencijale u poljoprivredi. Da bi mogli da održimo poljoprivredu u nju se mora uložiti. Pa, ne ulaže Evropa, džabe toliki novac u poljoprivredu. Od pustinje danas prave plodnu zemlju da bi proizvodili hranu, jer je hrana najveće oružje u budućnosti. A šta radimo mi? Vi zapravo, ne mi. Vi ubijate srpskog seljaka, i to radite vrlo posvećeno, vrlo sistematično. To traje godinama i doveli ste ga bukvalno do prosjačkog štapa, bilo da se bavi proizvodnjom mleka, bilo da se bavi povrtarstvom, ratarstvom, voćarstvom, šta god da radi. Svi su u katastrofalnim problemima.

Uzmite se, ljudi, u pamet. Ako se ugasi poljoprivreda gase se sela, ostaje nam pusta teritorija. Prazni se država, ljudi odlaze, gubimo prehrambeni suverenitet, gubimo mogućnost da podignemo i ekonomski razvoj pospešimo države Srbije. Ali, očito vama je to zadnja rupa na svirali. Što se tiče Narodnog pokreta Srbije, naš stav je da poljoprivreda mora da bude jedna od prioritetnih grana privrede u koju se mora investirati, pogotovo zbog devastacije u prethodnim godinama.

Dakle, 10% budžeta mora da se izdvoji za poljoprivredne proizvođače. Agresivni podsticaji, subvencije, jeftin dizel, da se razbiju trgovinski monopoli, da proizvođač bude u centru pažnje, a ne trgovci kojekakvi imaltrapazi. Znači, sistem se mora uspostavi, ali vi to niste u stanju da uradite i verujem da će neko drugi posle vas to uraditi.

Hvala.