Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, na sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 110 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Gospodine Novakoviću, vi ste hteli repliku?
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, žao mi što nije ovde ministar finansija, pošto je spor nastao sa njim, ali to je deo njegovog odnosa prema ovom domu. Naime, on je tvrdio juče da ne postoji kategorija penzija za poljoprivrednike i da je to neka vrsta socijalnog davanja. To nije tačno. Dakle, ministar je uradio nešto što ministri ne smeju da rade. Napravio je materijalnu grešku. On ne poznaje zakon.

Držim u ruci Zakon o penzijsko i invalidskom osiguranju. U članu 10. on nabraja vrste osiguranika; u trećoj alineji kaže – osiguranik poljoprivrednik. To kaže zakon, a ministar tvrdi da zakon ne prepoznaje penzionere poljoprivrednike.

Uzeću najažurniji podatak Penzijskog i invalidskog osiguranja. Dakle, to je njihov bilten iz 2026. godine. Na stranici 4. kaže – poljoprivrednici. Broj korisnika, ažuriran podatak, 21.020; prosečan iznos penzije 24.674 dinara. Dakle, i zakon i bilten Penzijskog i invalidskog osiguranja prepoznaje osiguranike poljoprivrednike i prepoznaje penzije za poljoprivrednike. A naša sramota je, kao ove države, što tih 121.000 domaćinstava, porodica ima prosečnu penziju od 24.000 dinara. To je zaista sramotno. Za ministra finansija 24.000 dinara puta 121.000 porodica je samo budžetska stavka.

Ako uzmemo te poljoprivredne porodice i ako uzmemo da svaka u proseku ima do tri člana, mi govorimo o 500.000 ljudi. Dakle, ovde nije reč o tome koliko izdvajamo iz budžeta. Reč je o 500.000 sudbina. I kada govorimo o 24.000, mi govorimo o poljoprivrednicima koji moraju svoj mesečni život da organizuju sa 24.000. Dakle, reč je o sudbinama ljudi. I ministar može ove 24.000 da premešta na jednu ili drugu

1/2 TĐ/MP

poziciju i za njega je to igra brojki. Za sve druge to je život i to je sudbina i mislim da je zaista sramotno da u ovom domu ministar pravi materijalnu grešku i ne zna da postoji penzija u punom pravnom kapacitetu i u punom pravnom značenju, a pogotovo potcenjuje činjenicu da 24.000 dinara, u egzistencijalnom smislu, ne omogućavaju ljudima da žive, nego da preživljavaju. I ne samo da preživljavaju, nego bukvalno da se bore za život. Hvala.

Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, ministar Mali nije rekao da nema poljoprivrednih penzija, nego je tačno rekao, i to se vidi i u beleškama, a to je da penzioneri koji primaju poljoprivredne penzije, nažalost, tokom svog radnog veka uplaćivali su minimalne iznose ili nisu uplaćivali i da su zato to ti minimalni iznosi, ali da država posebno vodi računa o toj kategoriji stanovništva, odnosno o poljoprivrednim penzionerima, zato što je svesna iznosa koji dobijaju, ali, kažem, država nije ta koja je dovela do tog iznosa, nego visina uplata koje su uplaćivali, ako su uopšte i uplaćivali, i da zato država posebno vodi računa o toj kategoriji lica i da to i tretira i onda još i kao dodatnu socijalnu kategoriju. To je istine radi, šta je juče rekao ministar Mali. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Mitar Kovač.

Poštovana predsedavajuća, članovi Vlade, poštovane kolege, ja u dozvoljenom vremenu neću ulaziti u pojedinosti ovih zakonskih rešenja. Pokušaću da ukažem na neke probleme u donošenju zakona i pre, a posebno, i sada, evo na kraju ovog zasedanja.

Naime, radi se o odnosu zakonodavne i izvršne vlasti i opozicije u smislu kreiranja zakona i izmena tih nacrta zakona. Neodoljiv je utisak da Skupština veoma malo utiče na predložena zakonska rešenja, negde kao da je Skupština obavezna da prihvati baš sve ono što joj Vlada predloži i tu negde počiva suštinski problem da nema izmene tih rešenja u onom smislu argumentacije koja je veoma vidljiva. Znači, kao da postoji neka barijera u samoj Vladi, pa i u Skupštini, skupštinskoj većini, da i ono što je očigledno dobro ne sme da se prihvati zato što je predlagač taj i taj personalno ili iz te i te poslaničke grupe.

Očigledan primer navodim za izmene Zakona o budžeta. Od 166 amandmana nemoguće da nijedan nije zaslužio pažnju da se nađe u procesu javne rasprave. Ipak su to predlagali ljudi i poslaničke grupe sa dosta argumentacije. Treba generalno i za taj zakon i za sve druge imati više sluha, pogotovo za ona rešenja koja su argumentovana. Dakle, nemoguće je da 166 amandmana ne zaslužuje pažnju ove skupštine.

Ne bih ulazio u druge amandmane, ali slična je sudbina i drugih predloga zakona. Vlada čim nije prihvatila ili je sugerisala da su ti amandmani nepoželjni ili da nemaju zakonske pretpostavke, potpuna obrazloženja, sva su eliminisana. To je u nadležnoj službi Skupštine prihvaćeno, kao konačni stav i otud taj utisak da izvršna vlast ima ingerencije iznad zakonodavne vlasti. To nije dobro ni u jednoj državi gde se pojavi. I nije to, čini mi se, praksa ove današnje skupštine, nego naše društvo baštini takav odnos zakonodavne i izvršne vlasti u dužem periodu. Ono što kreira Vlada, određeno ministarstvo, to mora negde i da prođe.

Izvršna vlast time u suštini ne poštuje ni svoje poslanike, odnosno iz one većinske grupacije koja čini vlast. To je pogrešan pristup gde se ne mogu konkretna kreativna rešenja od strane pojedinca ili poslaničke grupe prihvatiti na nivou skupštine.

2/1 AL/LjL 10.15 – 10.25

Dakle, stvorena je atmosfera isključivosti, ako je neku izmenu predložila vlast, onda ona ima šanse da prođe, i suprotno – svaki predlog iz opozicije nije dobro došao i ne može proći.

U ovom dosadašnjem zasedanju mogli bi statistiku izvući koliko je amandmana iz opozicionih poslaničkih grupa prihvaćeno za ove dve i po godine rada. Ne bi dobro bilo da to postane praksa i u narednom zasedanju neke druge većine, ali, eto, nadamo se da će se i tu napraviti neki pomak da ipak zakonodavna vlast, tj. ova Skupština bude najviši organ vlasti.

Mi ovde imamo i scena gde se pojedini ministri ponašaju veoma bahato, kao da su oni nadređeni bilo kom pojedincu, poslaniku, koji iskaže neslaganje sa njihovim stavom. To nije dobro za parlamentarni život, niti za demokratiju.

Mi ćemo izglasati i ova zakonska rešenja. Zna se, čim zakoni uđu u skupštinsku proceduru, oni će takvi ili malo izmenjeni biti prihvaćeni.

Na kraju, ja iznosim jedan osvrt na ovaj nezdrav odnos unutar Skupštine. Tu prvenstveno mislim na stranke vlasti i opozicije. Tu se čuju pojmovi i termini koji nisu poželjni ni za ulicu, a kamoli za Skupštinu i za narod koji je glasao sve nas da uđemo u ovu Skupštinu. Nije ničim opravdati ovoliku mržnju između različitih političkih opcija, isključivost, nepoverenje, spremnost na sukobe, pa čak i fizičke, medijsku podeljenost i isključivost, prenošenje atmosfere sukoba na svoje sledbenike, na narod. To se čini već jedno duže vreme i priprema se narod, po nečijem scenariju, za ulične sukobe.

Uticaj stranih ekspozitura i obaveštajnih službi u tom smislu je veoma veliki i dosta je u medijskom prostoru taj "Dan D" posle izbora, šta će se desiti. Od tog dana strepi narod, lično strepim i ja, kao vojnik i kao učesnik ratova, ali najgori je rat unutar svog naroda. Ne onaj klasični rat, ali rat sa posledicama po mir, stabilnost države i njenih institucija.

Neko je dobro podelio narod i to se nije desilo preko noći. Ne vidi se strategija za smirivanje te negativne energije, za eliminisanje iz nacionalnog tela i preventivno delovanje da ne dođe do tih sukoba na neki "Dan D" kako ga je neko projektovao.

Neka su narodni izbori srećni za Srbiju i to mnoge države koriste da se ustabili društvo. Ovde kod nas pripremljeno je sve otprilike da se narod i država gurnu u sunovrat krize, destabilizacije i nepoštovanja državnih institucija.

U prošlosti smo dokazali kao narod da se nekako olako odričemo svoje države u svim većim geostrateškim pomeranjima. To je konstanta koja se očito može zapaziti od Drugog svetskog rata, raspada bivše SFRJ pa do danas. Nekako, i opozicija i vlast, ne možemo da se složimo oko ključnih nacionalnih interesa, koji se ne dovode u pitanje, a sve ostalo, i zakon i zakonski projekti, mogu biti stvar diskusije. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se predsednici Skupštine.

Uvaženi ministri, građani Srbije, ja ću današnjeg dana govoriti o ovim tačkama koje su na dnevnom redu, ali, konkretno za rebalans budžeta, ja ću kao poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge zakona, kao i predlog rebalansa budžeta, zbog toga što je meni kao čoveku veoma bitno da svaka pomoć koja dođe ljudima kojima je to potrebno, to svakom čoveku znači. Poseban akcenat stavljamo na one ljude koji žive na jugoistoku Srbije, brdsko-planinska područja, područja sa otežanim uslovima života, iz koje ja dolazim. Takva je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština o kojima ja uvek govorim.

2/2 AL/LjL

Meni je zadovoljstvo što možemo da obezbedimo ta sredstva i za mene je veoma bitno kada se radi i gradi u tim našim sredinama. Unazad 20 dana u Svrljigu je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gde smo zajedno sa njim otvorili tu našu organizaciju "Belmužijadu", koja je bila veoma posećena. Šta je najbitnije?

Najbitnije je to što smo od tog trenutka krenuli da radimo i gradimo određene puteve i putne pravce, gde ćemo uraditi preko 20 km putne infrastrukture u samoj našoj opštini. To će značiti svakom našem čoveku koji tamo živi, jer put, voda, kanalizacija i sve ono što smo tamo uradili jeste egzistencija i ostanak tih ljudi u našim sredinama.

Što se tiče ostalih stvari, privreda, poljoprivreda, sve je to ono što treba da radimo i gde moramo stavljati mnogo veće akcente. Evo, Ministarstvo privrede, ministarka privrede, gospođa koja je tu zajedno sa nama, je bila zajedno sa nama u Svrljigu i svojim angažovanjem očekujemo i dolazak određenih privrednih subjekata kojim ćemo moći da rešimo probleme i upoljšavanje makar 150 ljudi, a to za nas znači, u opštini u kojoj ja živim, kao kad bi u Beograd došla neka firma koja je uposlila 50 hiljada radnika. To je bitno za svakog od nas koji tamo živimo, i ne samo za Svrljig, to znači i za ostale opštine. Jer, ekonomska situacija u celom svetu je takva, i zbog ovih ratova, stradanja, bombardovanja, evo imali smo sada i velike požare kod nas u našoj Srbiji, a sve se to reflektuje i na budžet i na sve ono što se tiče svakog građanina.

Bitno je da se ljudima pomaže. Evo, ja mogu da kažem, ja sam 2007. godine bio zamenik predsednika opštine i tada smo imali velike požare na teritoriji Stare planine, gde su bili angažovani i vatrogasci, i mi smo tu bili veoma aktivni kao meštani i ljudi iz sela, mesne zajednice, žandarmerija, i verujete mi, u to vreme kada su bili ti požari, mi smo u Svrljigu u našoj jedinici vatrogasno-spasilačkoj imali samo tri radnika. A danas imamo 12 radnika. Popunjenost je maksimalna i očekuje se da se u narednom periodu tu uposli još nekoliko vatrogasaca spasioca. To je znak da Ministarstvo i država stavljaju akcenat na te stvari zato što se stanje što se tiče kompletne te i vode i vatre i svega menja iz časa u čas. Zbog toga se obezbeđuju ta radna mesta, obezbeđuje se oprema i ja mislim da država na ovaj način, kada je uposlila sva ta mesta, punih 12 radnih mesta, jeste teritorija moje opštine velika i blizu 500 kvadratnih kilometara, ali tih 12 ljudi je mnogo bolje i mnogo aktivnije nego kada je bilo troje ili četvoro.

Tako da, ono što jeste – protiv prirode se teško može raditi, ali se mogu preduprediti određene stvari. Mislim da ono što je bilo dosad da treba da nastavimo da radimo u interesu svakog čoveka. Ja očekujem da ćemo u narednom periodu imati rešenja da se reše problemi svih onih naših radnika kojima su neisplaćene zarade. Evo, ja sam unazad nekoliko dana imao zahtev određenih ljudi da iznesem njihove probleme. To su ljudi koji su radili u nekim prethodnim preduzećima, koja su društvena preduzeća i očekuje se da se isplati njima naknada.

3/1 MV/JG 10.25 – 10.35

A konkretno, bitno i za mene, a i za svakog čoveka, za sve one ljude koji sada imaju uslove da odu u penziju, tu sam ja predložio i predlog zakona da se ukinu oni penali za svakog onog čoveka koji napuni 40 godina radnog staža, želi da ode u penziju i do 60, 65 godina njemu se naplaćuju ti tzv. penali. E, moj predlog je bio u zakonu da se ti penali od 65 godine više ne naplaćuju, već da se da novo rešenje da čovek prima punu penziju. Ja mislim da je to potrebno da se uradi i očekujem da ćemo to u narednom periodu i realizovati i taj moj predlog zakona koji sam ja podneo kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke da će da se prihvati i da se tim ljudima omogući da ko napuni 65 godina, počne da radi mlad i ode malo ranije u penziju da mu se više ne naplaćuju te sankcije, ti penali i na taj način da on ima punu penziju koju je zaslužio svojim radom i svojim angažovanjem.

Još jednom, ja ću kao poslanik, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati i rebalans budžeta i predloge zakona. Još jednom pozivam sve ljudi i sve ministre u Vladi i sve one koji će sutra imati uticaj, da se obezbede uslovi da ljudi u tim malim našim sredinama ostanu na svojim ognjištima, a to može kada se direktno izdvajaju sredstva, kada se pomaže ljudima kroz poljoprivredu, kroz privredu, kroz demografsku sliku, da se tamo ulaže u nove stanove, u novoizgrađene objekte i to je jedini način da ljudi ostanu na svojim ognjištima. Još jednom, hvala lepo i idemo napred.

Reč ima narodni poslanik Boris Bajić.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u svom današnjem izlaganju osvrnuću se na izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije. Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržaće izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, kao i druge predloge zakona i odluka koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice.

Izmene Zakona o sprečavanju korupcije predstavljaju nastavak ozbiljnog i kontinuiranog procesa, unapređenja izbornog zakonodavstva Republike Srbije. Ovo je četvrti važan korak koji pravimo u ovoj oblasti. Radili smo i još uvek radimo na unapređenju jedinstvenog biračkog spiska. Nakon toga usledile su izmene četiri izborna zakona, potom Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a sada pred sobom imamo i izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije.

Savez vojvođanski Mađara je od početka u tom procesu učestvovao konstruktivno i odgovorno. Naš princip je jednostavan i godinama se nije menjao – političke razlike rešavaju se dijalogom i institucije se jačaju radom u njima, a poverenje građana zaslužuje se odgovornim ponašanjem i konkretnim rezultatima.

Upravo zato, smatramo značajnim i zakonska rešenja o kojima danas raspravljamo. Ona, između ostalog, proizlaze iz preporuka GREKO-a, antikorupcijskog tela Saveta Evrope, kao i preporuka ODIHR-a. Njima se dodatno unapređuju pravila koja se odnose na integritet javnih funkcionera, preciznije uređuje njihovo ponašanje tokom izborne kampanje i jača uloga Agencije za sprečavanje korupcije u praćenju tih aktivnosti i reagovanju u slučajevima povrede zakona.

O preporukama međunarodnih institucija veoma često govorimo. Međutim, smisao tih preporuka nije u tome da ih samo konstatujemo, već da ih ozbiljno razmotrimo i tamo gde je to opravdano i svrsishodno pretočimo u konkretna i primenjiva zakonska rešenja. Na taj način pokazujemo da unapređenje institucija nije deklarativno opredeljenje, već kontinuiran posao. To je važno i zbog evropskog puta Republike Srbije, koji Savez vojvođanskih Mađara dosledno podržava od svog osnivanja. Za nas evropske integracije nisu politička parola, već strateško opredeljenje i proces suštinskog unapređenja našeg društva i jačanja institucija.

3/2 MV/JG

A kada govorimo o institucijama i politici, za nas je polazište uvek isto, to su naši građani. Savez vojvođanskih Mađara više od tri decenije svoju politiku gradi u neposrednom kontaktu sa ljudima. Kontinuirano nastojimo da od građana čujemo šta su njihove potrebe, problemi i očekivanja. Zato smo na terenu, razgovaramo sa ljudima, oslanjamo se na naše lokalne organizacije i nastojimo da razumemo konkretne probleme sredina u kojima živimo.

Pri tome, nije reč samo o pitanjima koja se neposredno odnose na položaj mađarske nacionalne zajednice, reč je o infrastrukturi, privredi, poljoprivredi, obrazovanju, kulturi, turizmu i svim drugim pitanjima koja određuju kvalitet svakodnevnog života naših građana.

Iz tih potreba nastaje naš politički program. On za nas nije samo dokument sa kojim se izlazi na izbore, već svojevrsni dogovor sa građanima o tome šta je potrebno uraditi u narednom periodu. Za ostvarivanje tih ciljeva, naravno, potrebni su i partneri. Smatramo da smo tokom ovog mandata sa svojim partnerima imali korektnu i sadržajnu saradnju i da smo zahvaljujući takvom odnosu uspeli da realizujemo veliki broj projekata važnih za naše građane i lokalne sredine.

Ponosni smo i na saradnju koju smo izgradili sa vladom naše matične države, sa Vladom Mađarske. Smatramo da je ta saradnja donela konkretne i dobre rezultate i planiramo da je nastavimo i u budućnosti, u najboljem interesu naše zajednice, ali i Republike Srbije, naše zajedničke domovine.

Na kraju, želim da kažem još nekoliko rečenica. Ukoliko je ovo poslednja sednica Narodne skupštine u ovom sazivu i ukoliko ćemo uskoro ponovo izaći pred građane, smatram da je red da se pre svega zahvalimo njima. Hvala svim građanima koji su nam ukazali poverenje da tokom ovog mandata sedimo u ovim klupama, da budemo njihov glas i da ih predstavljamo u najvišem predstavničkom telu Republike Srbije.

U svoje lično ime i u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, mogu da kažem da nam je to bila velika čast, ali i istovremeno velika odgovornost. Trudili smo se da tu odgovornost nosimo dostojanstveno, da svoje stavove zastupamo odlučno i kulturno, da budemo dosledni i da imamo rezultate, da poštujemo instituciju u kojoj sedimo.

Na kraju jednog mandata najvažniju ocenu daju građani. Zato ćemo pred njih izaći sa rezultatima svog rada, kao i uvek, sa onim što smo uspeli da ostvarimo, ali i sa jasnom vizijom onoga što želimo da uradimo u budućnosti. Poverenje građana nikada nije trajno stečeno pravo, ono se dobija na izborima, ali se zaslužuje svakog dana radom, odgovornošću, rezultatima i odnosom prema ljudima koje predstavljamo. Trudili smo se da tako radimo dosada i sa istom odgovornošću nastavićemo i ubuduće. Zahvaljujem.