Hvala vam.
Sledeći je Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine, gospođo Brnabić. Potrudiću se da budem izuzetno kratak u završetku ove načelne rasprave, a verovatno i na poslednjoj sednici koju imamo kao mogućnost u ovom mandatu da iskoristimo. I ovo ću iskoristiti samo za jednu stvar.

Pozivam naredni saziv Skupštine Republike Srbije da prva stvar koju bude uradio jeste da raspiše referendum o pristupanju Evropskoj uniji, jer dokle god se ne donese odluka o tome od strane građana imaćemo problema kakvih imamo i danas i dilema kakvih imamo i danas kada su u pitanju zakoni koje donosimo. Hvala.

3/3 MV/JG

Hvala vam.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, na kraju ove rasprave u načelu mogu da kažem da se ništa novo nije desilo u Narodnoj skupštini po pitanju debate. Kao što je i navedeno na početku same rasprave, vlade unazad godinama podnose, za razliku od bivšeg režima, zakone o rebalansu zato što su prihodi koje je država ostvarila veći i koje kao veće prihode želimo da preraspodelimo.

Ono što je činjenica jeste da ovim rebalansom nikom ništa nije bilo zakinuto u odnosu na osnovni zakon i mogu da kažem da je višak sredstava koji su naplaćeni utoliko veći uspeh Vlade Republike Srbije, zato što čitav region i čitava Evropa imaju i žive u ekonomskoj krizi, tako da je uspeh ove vlade daleko, daleko značajniji.

Ono što smo čuli od bivšeg režima jeste da pričaju o nekakvoj korupciji, da pričaju o nekakvom lopovluku, da pričaju o tome kako se gradi da bi se kralo. I to nama pričaju oni koji su zatvarali fabrike, oni koji su otpuštali radnike, oni koji ništa nisu napravili, ništa nisu stvorili, koji su ostavili dugove građanima Srbije, koji se sad posipaju pepelom tako što naknadno brinu o poljoprivrednim penzionerima, valjda u nameri i želji da tom svojom pričom sakriju sve uspehe Srbije, pre svega. Otišli su i korak dalje, pa kažu, reče nam ovde mašinski mozak, kako mi delimo narod.

4/1 MT/MJ 10.35 – 10.45

Samo bih da podsetim građane Srbije, od njih ne očekujem ništa. Pa, nisu oni upucavani ovde ispred Skupštine Srbije, nego mi, nisu oni ubadani noževima ispred Skupštine Srbije, nego mi, nisu oni paljeni ispred Skupštine Srbije, nego mi, i oni najmanje imaju pravo da pričaju o nasilju, zato što to nasilje ni jedan od njih nije osudio, ni jedan jedini put.

Pričaju da mi delimo građane Srbije, pa koliko je puta i vas i onu vašu NVO blokadersku, tzv. studentsku listu predsednik Republike Srbije pozivao, Aleksandar Vučić pozivao na dijalog. Pa, jeste li jedan jedini put prihvatili i otišli? Niste, zato što vama to jeste jedini cilj, da u Srbiji izazivate haos, nasilje i optužujete vlast zašto vas građani neće.

Građani vas neće zbog vas, takvi kakvi ste, i to konačno razumite i shvatite. I građani će da se izjašnjavaju između onih kojih koji su zatvarali fabrike, koji su rušili sve i onih koji su otvarali radna mesta, fabrike, obnavljali, izgrađivali i jačali Srbiju. Zato će uvek da pobeđuje Srbija, i to ona ujedinjena Srbija.

Hvala vam.
Reč ima Života Starčević.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, drage kolege, poštovani građani Srbije, kažu, najveći govornik ikada Ciceron je rekao da su govori ogledalo duše govornika. Ja sam prethodna dva dana, iako nisam bio tu, nažalost iz zdravstvenih razloga, veoma pažljivo slušao izlaganja i govore, što šefova poslaničkih grupa, što kolega narodnih poslanika, i vodeći se ovom rečenicom, ovim citatom Cicerona, uputio bih iz krajnje dobronamernih razloga, pojedine kolege, šefove poslaničkih grupa da izađu iz svojih cipela i da još jednom, objektivno, koliko god je to moguće objektivno biti, preslušaju svoje govore i možda će videti tu, odraz, svoj odraz, odnosno videće ono što vide građani Srbije, koji gledaju neutralno iz svojih cipela, običnog građanina Srbije, i vide ko su ljudi i kakvi su ljudi koji govore.

To kažem iz dobronamernih razloga, iz prostog razloga što smo juče i prekjuče mogli čuti svašta, zaista. I na moje veliko razočarenje mogli smo videti da su u fokusu, znači pre svega opozicionih partija i kolega, u fokusu im je vlast, a ne građani. Ja mislim da je to totalno obrnut sled stvari koji treba imati u vidu i u političkom delovanju kada se bavite politikom.

Znači, nažalost, nismo videli programe, nismo videli ideje, koje idu na korist građana Srbije. Naprotiv, sva energija je usmerena, sav svoj um su usmerili na vlast umesto na građane.

Ima Jedinstvena Srbija takođe primedbi i na stanje u društvu u državi, itd., ali smatramo da to nisu dovoljni razlozi i nisu uopšte razlozi da se destabilizuje država, da se uvode neredi, da se pravi haos.

Jednostavno, umesto mira koji nam je najpotrebniji mi smo juče mogli čuti praktično pokušaje izazivanja političke krize. Bilo je tu svega i svačega, bilo je tu i vređanja na nacionalnoj, na verskoj osnovi, po polnom pitanju, svega i svačega, mizoginije, itd. Mi taj govor mržnje ne podržavamo i te manipulacije ne podržavamo. To nije dobro i od toga građani Srbije nemaju nikakvu korist.

Jedinstvena Srbija neće učestvovati u deobi građana. Na to nas obavezuje ime stranke Jedinstvena Srbija, na to nas obavezuje program stranke i mi ćemo gledati kako da u skladu sa svojim mogućnostima, poverenjem naroda i sposobnostima pomognemo građanima Srbije, jer, kako je pokojni Dragan Marković Palma rekao, osnovni zadatak svake politike jeste poboljšanje kvaliteta života svakog građanina. I to mora biti prvo

4/2 MT/MJ

na pameti i na umu svakoga ko pledira da se bavi politikom. Sve ostalo, strančarenje i ostalo, je nešto što je iza tog prioriteta.

Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda i ja ću se danas u svom izlaganju pre svega osvrnuti na ovu prvu tačku, odnosno na prve tačke dnevnog reda, sve koje se odnose na budžet i na ono što čini život naše države i građana Srbije.

Podsetiću vas da kad smo usvajali budžet za 2026. godinu rekao sam da se on razlikuje od budžeta koje smo donosili u periodu od 2013. do 2016. godine, na primer, ili u periodu od 2016. do 2020. godine, jer se razlikuje i sama situacija danas od situacija u tim periodima.

U periodu od 2012. do 2016. godine, na primer, budžet je bio restriktivan, jer se bavio konsolidacijom naših javnih finansija. Narodski rečeno – spašavali smo državu od bankrota. U tom periodu u potpunosti smo stabilizovali finansije, uveli jasnu fiskalnu disciplinu, stabilizovali sve naše makroekonomske parametre. Veliki teret tog posla naravno da su podneli građani Republike Srbije i za to strpljenje im zaista hvala.

Od 2016. do 2020. godine budžet je imao tu razvojnu komponentu. Bio je usmeren na zapošljavanje ljudi, na dovođenje direktnih stranih investicija, ali i na snažan i infrastrukturni razvoj. Ovaj period obeležio je snažan ekonomski razvoj, uvećanje deviznih i zlatnih rezervi i drastično smanjenje nezaposlenosti.

Od 2020. godine nažalost imamo niz kriza koje se dešavaju u svetu. Da vas podsetim, od Kovid krize, preko rata u Ukrajini, pa do ovih poslednjih dešavanja na Bliskom istoku. Taj rat između Irana, SAD i Izraela, sve je to uvelo velike poremećaje u svetskoj ekonomiji. To je dovelo do destabilizacije svega. destabilizacije finansijskog sistema svetskog, do destabilizacije lanaca snabdevanja, do, kako bih rekao, opšte neke ekonomske nesigurnosti.

Te krize naravno su se odrazile i na našu ekonomiju, ali opet možemo da kažemo da kroz Kovid krizu Srbija je prošla kao jedina zemlja u Evropi koja nije imala negativnu stopu rasta BDP-a i koja je zahvaljujući odgovarajućoj i odgovornoj ekonomskoj politici uspela da obezbedi građanima sve četiri vrste vakcina, kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, ali i da obezbedi finansijsku pomoć mladima, penzionerima, različitim kategorijama stanovništva, privrednicima, ako se sećate dobro, ali da obezbedi i jednu opštu finansijsku, kako bih rekao, stabilnost.

5/1 JD/MO 10.45 – 10.55

Rat u Ukrajini je takođe izazvao veliku ekonomsku krizu. Rast cena energenata, poremećeni su lanci snabdevanja, SAD i EU su krenule sa po sebe pogubnom politikom sankcija prema Ruskoj Federaciji. Geopolitička borba u čijoj osnovi se nalazi borba za izgradnju novog drugačijeg svetskog poretka, izgradnja jednog multipolarnog sveta sa jedne strane i očuvanja postojećeg unipolarnog svetskog poretka sa druge strane.

U takvom okruženju ekonomija većine država više su vođene politikom nego ekonomskom logikom. Srbija kao mala evropska zemlja došla je u jednu jako tešku geopolitičku poziciju i situaciju da u vremenu kada svi vode isključivu politiku – ili si sa mnom ili si protiv, da izabere najteži, a rekao bih i jedini mogući put, put suverenizma.

Mala Srbija samim tim i mala ekonomija u svetskim razmerama gledano pokazala se veoma otporna na sve ekonomske nedaće koje su pogodile svet, opet pre svega zbog jedne odgovorne ekonomske politike, kako mi iz Jedinstvene Srbije volimo da kažemo – domaćinske politike. Nijednog trenutka naša ekonomija nije upala u recesiju. Stopa rasta je uvek bila dva do tri posto. Sve vreme radimo na smanjenju stope zaduženosti koja je danas jedna od najnižih u Evropi. stopa nezaposlenosti je negde oko 8,5%, a inflacija je u ciljanim okvirima.

Ovaj rebalans o kome danas raspravljamo jeste iznuđen pre svega situacijom koja je nastala Iranskom krizom i činjenicom da je zbog zatvaranja Ormonskog prolazom cena nafte drastično porasla i u ovoj situaciji Srbija je odlučila da ne ide lakšim putem, da jednostavno poveća cene goriva, već je vodeći računa o građanima i njihovom životnom standardu razliku u tržišnoj ceni pokrivala i pokriva iz budžeta. To je pristup jedne stabilne i socijalno odgovorne politike prema građanima Srbije.

Kada smo već kod socijalno odgovorne politike, Vlada Republike Srbije je donela važne mere pomoći, pre svega prema penzionerima, ali i prema onim socijalnim grupama kojima su socijalna davanja neophodna, prema roditeljima, starateljima, negovateljima, prema samohranim majkama. To je put kojim Srbija treba da teži ka stvaranju države socijalne jednakosti i pravde, društva koje pruža jednaku perspektivu svakom njenom članu. To je program i naše vladajuće koalicije.

Što se tiče te ekonomske situacije, šta smo mogli videti kao program i kao alternativu programa ove vladajuće većine. Nažalost građani Srbije su mogli da vide da nam se nudi smanjenje plata kao rešenje i da nam se kao rešenje nudi povećanje kursa dinara. Znate šta, sticajem okolnosti u prethodnih deset dana sam baš bio sa narodom, najobičnijim narodom. Bio sam u bolnicama, znate kako su prihvatili te predloge za smanjenje plata i za povećanje kursa dinara.

Pre svega, to pitanje treba da uputim onima koji taj program zagovaraju. To uopšte nije prihvatljivo za jednog običnog građanina Srbije. Verujte mi, to je ono što sam čuo od njih, a ne nešto što sam, kako bih rekao, spinovao ili bilo šta drugo. Znači, stabilnost, mir, ekonomska stabilnost, socijalna odgovornost, to su planovi i to je ono što mora da se nudi građanima Srbije. Građani Srbije na prvom mestu, a tek onda političke partije i strančarenje.

Što se tiče Jedinstvene Srbije, još jednom hoću da kažem da smo mi stranka koja će se boriti i dalje za bolji kvalitet svakog života, svakog građanina Srbije. ono što nam je i pokojni Dragan Marković Palma ostavio u amanet, mi ćemo kao i uvek i ovog puta podržati sve tačke dnevnog reda. Želim svima sreću na predstojećim izborima.

Hvala.

5/2 JD/MO

Hvala vam.
Pošto nemam više prijavljenih, ovim zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 58. dnevnog reda.
Prelazimo sada na amandmane.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE, SA PREDLOZIMA DALjIH ODLUKA O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENAMA I DOPUNAMA FINANSIJSKOG PLANA REPUBLIČKOG FONDA PIO ZA 2026. GODINU, PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENAMA FINANSIJSKOG PLANA REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE ZA 2026. GODINU, ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA FINANSIJSKOG PLANA FONDA ZA SOCIJALNO OSIGURANjE VOJNIH OSIGURANIKA ZA 2026. GODINU I PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENAMA FINANSIJSKOG PLANA NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLjAVANjE ZA 2026. GODINE.
Primili ste amandmane koji su podneti, izveštaje svih relevantnih odbora.
Narodna skupština je obavila načelni pretres, tako da otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Jelena Milošević.
Izvolite.

Jedna od najštetnijih odluka ove vlasti u konkurenciji vrlo štetnih odluka je centralizacija ili da neko u Beogradu odlučuje o svemu u Srbiji.

Taj neko nisu građani Beograda, jer oni od centralizacije nemaju ama baš nikakvu korist. Taj neko je Siniša Mali.

Evo kako centralizacija izgleda u praksi. Po zakonu, iz Republičkog budžeta bi svake godine trebalo da se izdvaja 1,7% BDP za lokalne samouprave, odnosno za sve gradove i opštine.

To su takozvani nenamenski transferi. Šta je problem? Problem je što su ta sredstva, odnosno iznos tih sredstava je zakucan 2014. godine, i manje više od tada do danas je nepromenjen. To znači da naši gradovi, naše opštine dobijaju četiri puta manje novca od onoga što mu po zakonu pripada.

Zato delovi Niša nemaju kanalizaciju, recimo nasilje Ledena Stena, ulica Jovana Sterije Popovića gde u 2021. veku i danas postoje septičke jame.

Zato delovi Niša nemaju vodu, Kajmakčalanska ulica gde ljudi protestvuju jer ljudi nema vode nego što ima. Cevi stare. Danas poprave jedno, sutra pukne drugo, vode opet nema.

Zato delovi Niša plivaju u fekalnim vodama, jer preko 80% Niša nema atmosfersku kanalizaciju, pa nam posle svakog jačeg pljuska grad pliva u fekalnim vodama, pa se onda dezinfikuje. Pliva Medijana, pliva Palilula, pliva Pantelej i to je u gradu opšte poznato.

Zato Prokuplje nema obilaznicu, Gadžin Han i Merošina nemaju vodu, a Žitorađa, Blace, Babušnica i ostali nemaju ništa, postaju mesne zajednice.

Gospodo, to je problem. Problem je što sada Aleksandar Vučić ide po gradovima i opštinama. To je u redu. On je predsednik Republike, tamo postrojava lokalne kabadahije da bi sanirao štetu jer je sav novac povukao u sistemu, odnosno u Vladi.

5/3 JD/MO

Sad se hvata za glavu i kaže kako je Jug Srbije opustošen, kako je zapušten, kako je siromašan. Pa, šta ste radili 15 godina? Petnaest godina ste nam kožu s leđa skinuli. Sve što ste mogli od juga ste uzeli. Trebali ste prvo da uložite u jug jer ste znali da je jug siromašan.

Kada je teško prvo se pozivaju ljudi s juga Srbije, kada se branila država, prvo ste naše ljude mobilisali. Sada takođe uzimate prvo naše pare. E, pa dosta je. Umesto u EXPO i u nacionalni stadion da vratite ono što je naše. Ne da nam date, kako to volite da kažete, jer ništa vi nama niste, na taj način da biste nam dali, nije to vaše, to je naše.

Što se Juga Srbije tiče, trebamo mi da odlučujemo o tome šta je tamo neophodno, a šta nije, a ne da ministri prošetaju jednom godišnje u šatorima, u belim košuljama koje koštaju kao plata radnika jure i da onda kažu kako se tamo lepo živi. Nećemo igre, hoćemo hleba i naše pare.

Hvala.

6/1 GD/CG 10.55 – 11.05

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Petrović, Tatjana Pašić, Mila Popović i Branko Miljuš.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Milojičić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić.
Reč ima Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala.

U budžetu ste predvideli 4.371.000.000 dinara za ostale subvencije. Toliko dovoljna široka budžetska kategorija da građani ne znaju ni kome ide novac, ni za šta će biti potrošen, a ni šta će oni zauzvrat dobiti.

Narodni pokret Srbije predlaže da od tog novca uzmemo 2,2 milijarde dinara i prebacimo ih tamo gde je Srbiji najpotrebnije, a to zaštita životne sredine.

Mi, nažalost, u Srbiji 2026. godine ne moramo da izmišljamo ekološke probleme, možemo samo da pogledamo vesti u avgustu mesecu i da vidimo u kakvoj katastrofi živimo. Mi ekološke probleme pijemo, dišemo ih svakoga dana, gledamo ih u rekama, na deponijama, u zagađenom vazduhu, u otpadu koji gori na sve strane u naseljima gde se decenijama čeka kanalizacija.

Ako Vlada ne zna gde je potreban novac da bi se zaštitila životna sredina, neka samo pogleda šta se dešava u poslednjih nekoliko dana po Srbiji.

U Bačkoj Palanci deponija je gorela tri puta. Drugi put je zbog Bačke Palanke proglašena vanredna situacija.

Sremska Mitrovica se danima gušila u dimu. Gorela je i deponija na Ubu, a dim je bio takav da se nisu videle ni obližnje kuće.

Da li znate da u Srbiji u proseku svakog šestog dana gori jedna deponija. Znači, svakih šest dana po jedna.

I dok nam se Srbija guši, vi ste u budžetu ostavili više od četiri milijarde za ostale subvencije. Ne znamo šta su te ostale? Možda to kada date 50.000 evra Jeleni Karleuši da histerično urliče ili nekoj Mladenovićki u Kniću 30.000 sa vatrometom, bi bilo dobro da to usmerite na zaštitu životne sredine. Hvala.