Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.

Javnosti radi, što se tiče subvencija, one su 243.707.000.000 miliona. One idu za nauku, rudarstvo, energetiku. Zaštita životne sredine četiri milijarde. Otale subvencije, to su razni dodaci, to je tačno, ali ona predstavlja samo 2% od ovog ukupnog iznosa koji se daje za subvencije, što je čak u toj jednoj margini procene gde uvek imate taj deo za nekakve iznenadne troškove i koji je vrlo mali. Kada se pogleda stavka subvencije, to je negde samo 2% kao jedna vrsta rezerve. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Ana Jakovljević.
Reč ima dr Ana Jakovljević.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, razvoj nauke je važan jer omogućuje ekonomski napredak. Ulaganje u istraživanje i inovacije stvaraju nova radna mesta i gradi stabilnu ekonomiju zasnovanu na znanju. Zatim, zbog zdravlja i medicine

6/2 GD/CG

nauka omogućava stvaranje novih lekova, terapija i dijagnostičkih metoda koji produžavaju život i leče bolesti.

Rešavanje globalnih izazova naučni pristupi nude rešenje za klimatske promene, zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i nestašicu resursa. Kvalitet i bezbednost života takođe zavise od nauke jer tehnološki poljoprivredni razvoj osiguravaju stabilno snabdevanje hranom, bezbednost i napredak infrastrukture.

Takođe i kvalitetno obrazovanje je jako važno jer prisustvo domaće nauke sprečava degradaciju obrazovnog sistema i omogućava mladima da uče iz prve ruke.

Vlast u Srbiji izdvaja za nauku ukupno 0,9% BDP-a, dok je u Evropi prosek 2,4%. Znači, duplo manje. Na sve to kada se akademska zajednica u Srbiji pobunila, bahata i neodgovorna vlast je rešila da je kazni na razne načine. Prvo su protivzakonito doneli uredbu kojom su obavezu profesora da se 20 časova nedeljno bave naukom, sveli na pet sati, čime su ugrozili akreditaciju univerziteta za nauku, kao i učešće naših naučnika u međunarodnim projektima.

Dodatno, dodela sredstava iz Programa ideje Fonda za nauku je obustavljena jer je vlast ocenila da su naučni projekti dodeljeni politički nepodobnim naučnicima.

Zatim, nakaradno je uveden sistem finansijski SPIRI program sa ciljem da vlast stavi šapu na sve prihode univerziteta i više od godinu i po dana zbog toga univerziteti nisu mogli da dobiju sredstva iz EU za projekte koji su već dobili.

Ono što je vrhunac cinizma i bezobrazluka ove vlasti je da ljudi koji nisu prošli pored fakulteta, koji su kupili diplome ili su plagirali doktorate, sada seire, jer najbolji i najstariji univerzitet u Beogradu ove godine nije rangiran u 500 najboljih na Šangajskoj listi.

Ono što osećam kao obavezu, dragi građani, je da vas podsetim da se rangiranje na Šangajskoj listi vrši jedino, isključivo i samo na osnovu naučnog rada, a ne na osnovu obrazovnog i držanja nastave i zato blokade fakulteta nikako nisu mogle da utiču na ovaj pad, nego ponašanje države prema nauci.

Vlasat koja bezočno degradira i napada nauku i pobuna koja je nastala velikim delom upravo zbog tretmana i dugogodišnjeg nezadovoljstva odnosa vlasti prema profesorima istraživačima zato što su godinama izloženi osveti loših đaka je uzrok zašto nauka pa opada u Srbiji.

Rebalans ovog budžeta nastavlja apsolutno istu praksu. Nema nikakve priče o razvoju, već je njegova jedina svrha kupovina glasova pred najavljene izbore.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Petrović.
Reč ima Slobodan Petrović.
Izvolite.

Hvala.

Koristiću i vreme ovlašćenog.

Mi iz poslaničke grupe Srbija centar – SRCE, predlažemo usvajanje ovog amandmana kako bismo obezbedili sredstva da se konačno rekonstruiše OŠ „Georgi Dimitriv“ u Bosilegradu. Predsednik Vučić je još marta 2023. godine prilikom poseti Bosilegradu, jednoj od najsiromašnijih opština u Srbiji, naglasio da je potrebno što pre izvršiti rekonstrukciju OŠ „Georgi Dimitrov“ u selu Rajčilovci u Bosilegradu za koji je tada navedeno da će koštati 87 miliona dinara ili oko 780 hiljada evra.

Od najave je prošli više od tri godine, a rekonstrukcije škole u Rajčilovcima nije urađena, niti je bilo šta taknuto da se radi.

6/3 GD/CG

Obećanje koje je tada Vučić dao deci, građanima i roditeljima u Bosilegradu ostalo je naravno neispunjeno i zli jezici bi rekli da je predsednik Vučić ponovo slagao.

Međutim, kamo sreće da je Vučić samo to slagao. On je lažno obećao i da će država do kraja 2023. godine pronaći investitora za otvaranje fabrike u Bosilegradu. Čak je rekao da će pokušati da to reši u naredna tri meseca i da želi da se vrati za godinu dana i vidi 200 do 250 zaposlenih u novom pogonu.

Niti je otvorena fabrika koju je obećao, niti se on vratio, mada za ovim drugim niko u Bosilegradu nije žalio. U Bosilegradu ne postoje firme. Glavna firma je centar za socijalni rad.

Vladimir Zaharijev, čovek koji je 25 godina na vlasti, umesto da je 25 godina na robiji zbog svega što je učinio, godinama zloupotrebljava i centar za socijalni rad i sve što mu je na raspolaganju kako bi što duže ostao na vlasti.

Takođe, prilikom te posete Vučić je obećao potpunu rekonstruisan nov put prema Trgovištu, kao i put prema Vranju i obilaznicu oko Bosilegrada. Međutim, put Bosilegrad-Trgovište do danas nije završene.

7/1 TĐ/VZ 11.05 – 11.15

Štaviše, u julu ove godine, više od tri godine nakon Vučićevog obećanja, opštine Trgovište i Bosilegrad pokrenule su zajedničku inicijativu za prikupljanje potpisa građana kako bi se asfaltirao put koji povezuje ove dve opštine. Znate li ko je predložio inicijativu? Pa inicijativu su predložili predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev i fiktivna predsednica opštine Trgovište Nataša Manasijević, koja, bez saglasnosti poslanika Nenada Krstića Žuće, ne sme tako nešto ni da pomisli, a kamoli da uradi. Tu inicijativu je, verovali ili ne, podneo i zamenik predsednice opštine Bratislav Krstić, čovek koji, to svi u Trgovištu znaju, ne zna tablicu množenja do 100, a kamoli da predlaže bilo kakve inicijative, ali mu to nije smetalo da pazari diplomu ekonomskog fakulteta koju krije kao zmija noge.

Znate li šta je najluđe u celoj priči? Vučić je pre neki dan posetio Trgovište i ponovo obećao izgradnju istog puta, ali ovog puta ne puta Bosilegrad–Trgovište, nego puta Trgovište–Bosilegrad; izgradnju istog puta obećao je iz suprotnog smera. Genijalno! Svaka čast!

U tri mahale u selu Donja Ljubata, u Bosilegradu, ljudi u 21. veku nemaju struju. Tri ministra su upoznata sa tim problemom prilikom posete Bosilegradu. To su ministarska Andrijana Mesarović, ministarka Jelena Žarić Kovačević i ministar Demo Beriša i nisu učinili apsolutno ništa da se taj problem reši. Tako da mi ovim amandmanom predlažemo da, umesto što se izdvajaju ogromna sredstva za projekte, poput EKSPO-a i nacionalnog stadiona, deo tih sredstava treba usmeriti u konkretna rešenja problema građana, među kojima je i rekonstrukcija Osnovne škole „Georgi Dimitrov“ u Bosilegradu. Hvala.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Novaković.
Da li želite reč?
Samo se prijavite.
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, dakle, sa pozicije – ostale subvencije, predlog naše poslaničke grupe je da se dve milijarde usmere prema Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zašto? Zbog onoga što danima pričamo. Dakle, pozicija penzionera u Srbiji je prosto neodrživa. Dakle, najranjiviji socijalni sloj u Srbiji su penzioneri.

To da su oni, u ovom trenutku, najpotcenjeniji socijalni sloj, govori i vaša odluka da tokom septembra određena sredstva izdvojite za njih. Da penzioneri dobro žive, da su penzije dobre, da su one stabilne i da odgovaraju onome što su životne potrebe penzionera, ne bi bilo potrebe za septembarskim uplatama, nego bi redovna penzija podmirivala potrebe penzionera.

U ovom trenutku mi imamo 1.665.000 penzionera. To je 25% ukupnog broja stanovnika u Srbiji. Dakle, jedna četvrtina našeg stanovništva su penzioneri. Nažalost, u ovom trenutku prosečna penzija je 56.000, a prosečna korpa je 109.000. Dakle, prosečna korpa je duplo veća, nego što je prosečna penzija. Iz toga proističe, zaista katastrofalna činjenica, da penzioneri u Srbiji ne žive, nego preživljavaju. Iz dana u dan se bore za opstanak, takva situacija je potpuno nepodnošljiva.

Dao sam primer penzionera u poljoprivredi koji imaju prosek penzije od 24.000. Ta penzija govori o jednoj potpunoj nebrizi ovog društva prema penzionerima u domenu poljoprivrede. To je penzija od koje boli glava; to je penzija koja stvara probleme, a ne rešava probleme. Zato smatramo da sa ove pozicije – ostale subvencije – dve milijarde treba usmeriti prema penzijskom i invalidskom osiguranju i tako osnažiti materijalnu bazu za penzije. Hvala.

7/2 TĐ/VZ

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Uroš Đokić.
Da li želite reč?
Nije tu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Ivanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, mera kojom svi punoletni građani Srbije dobijaju 6.000 dinara, kao mera kojom će se ublažiti posledice energetske krize i rasta troškova života, nije adekvatna. Tako ćemo doći u situaciju da će tog meseca na račun nekome leći tih 6.000 dinara što je verovatno tog meseca najveći iznos koji je primio, i nekome ko mesečno izdvaja za održavanje svog bazena hiljadu evra. To nije socijalna politika. To je populistička politika koja jedinu svrhu ima kao alat za predizbornu kampanju.

Istina je da su troškovi života dramatično porasli. Istina je da je Srbija među najsiromašnijim državama u Evropi i neophodno je pronaći adekvatnu meru da pomognemo građanima Srbije. Zato predlažemo da na ovoj poziciji – socijalna zaštita – dodatan iznos uvećamo za novih četiri milijarde dinara i da preko nadležnog ministarstva taj novac dospe do porodica kojima je to stvarno neophodno i kojima će to uticati na kvalitet života. Ali, nemojte kao dosada da to bude sredstvo za prikupljanje glasova; nemojte da ljudima koji se već bore sa siromaštvom oduzimamo i dostojanstvo. To nije ljudski. Zato pozivam sve kolege narodne poslanike da glasaju za ovaj amandman, jer će on direktno uticati na kvalitet života mnogih porodica u Srbiji. Zahvaljujem.