Kao što vam je, siguran sam vam poznato, Pokret socijalista je u skupštinsku proceduru predao Predlog zakona o državljanstvu koji uvodi pravo na državljanstvo Republike Srbije, imao svi pripadnici srpskog naroda, što znači da državljanstvo Srbije stiču pripadnici srpskog naroda rođeni u drugoj republici bivše SFRJ, kao i njihovi potomci bez obzira na mesto rođenja, državljanstvo i prebivalište pod uslovom da su se pred državnim organima države u kojoj žive na nesumnjiv način izjasnili kao pripadnici srpskog naroda.

Ti dokazi moraju da budu javne isprave i ovo je način da svi onim pripadnicima srpskog naroda koji vode poreklo iz bivših republika SFRJ, bez obzira gde žive pružimo priliku da postanu državljani Srbije što je veliki broj njih i očekuje od Srbije kao svoje matice.

Nadam se da delite naše mišljenje i nadam se da ćemo čuti od vas šta mislite o ovom predlogu i zašto nije uspeo da prođe.

Ono od čega ne možemo pobeći, jeste činjenica da se pred nama nalazi pitanje pravca kojim će Srbija krenuti u godinama i decenijama koje dolaze. Naš izbor neće biti samo ekonomsko već pre svega civilizacijsko pitanje. To je pre svega izbor da li ćemo biti deo sveta u kome nam već decenijama konstantno prete, ucenjuju nas i beskrajno nameću nove neprihvatljive i ponižavajuće uslove saradnje ili sveta u kome nas pre svega poštuju i uvažavaju, u kome nas gledaju kao sebi jednake i ravnopravne, u kome se saradnja između država članica zasniva na iskrenosti i dobronamernosti.

Moramo biti iskreni, građane Srbije niko nikada nije pitao da li žele da budu deo te EU, već je pre nepune dve decenije tadašnja politička elita tu odluku naturila svima nama. Decenijama se u Srbiji govori da je evropski put jedini put. Ako je tako onda je red da se građani o tome izjasne.

Evropska unija je nabrojano puta do sada rekla šta misli o Srbiji i šta misli o Srbima i svaki put je bez srama i ustezanja rekla da ne misli ništa lepo, ali građanima Srbije niko nikada nije dao priliku da kažu šta oni misle o Evropskoj uniji i zato hajde da ih pitamo, pa da kažu šta misle. Pa, upravo mi da budemo ta vlast koja će građanima dozvoliti da na referendum kažu želeli da ostanu na tzv. evropskom putu ili ne. Eto, uzmimo na primer građani Islanda će u subotu na referendumu odlučiti da li

35/3 JJ/MP

žele da otvore razgovore sa Evropskom unijom i ako odluče da počnu 2028. godine će imati još jedan referendum o Evropskoj uniji i rezultatima pregovora. Šta god da odluče građani Islanda, odluka će biti samo njihova. Evropska unija Islanđanima u najgorem slučaju traži da dopusti drugim nacijama da love ribu u njihovim vodama i oni idu na referendum. Evropska unija, da zapamtimo od Srbije traži da prizna tzv. Kosovo to jest njegovu samoproklamovanu nezavisnost, da uvedemo sankcije bratskoj i savezničkoj Rusiji i da se odreknemo partnerskih i prijateljskih odnosa sa Kinom. I mi ne idemo na referendum već bez dostojanstva i plana idemo i dalje prema Evropskoj uniji.

Zato pre svega želim da čujem premijera ali i celu Vladu i da ih pitam – zašto Islanđani zaslužuju da budu pitani, a građani Srbije ne zaslužuju? Imamo nade, imamo vremena, imamo priliku da do raspisivanja parlamentarnih izbora raspišemo i referendum. Na nama i vama je da odlučimo i da to učinimo. Hvala vam.