Zahvaljujem.
Drago mi je da ste bili tolerantni prema kolegi koji je probio rokove. Ja sa vama nemam to iskustvo tolerantnog pristupa. Hoću da postavim poslanička pitanja ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prvo vezano za rokove u postupcima prostornog i urbanističkog planiranja. Narodna skupština je 22. oktobra 2025. godine na predlog Vlade izmenila Zakon o planiranju i izgradnji i propisala da se, citiram, svi rokovi propisani ovim zakonom računaju u radnim danima, osim ukoliko su rokovi propisani u mesecima ili godinama. Sada, manje od deset meseci kasnije, Vlada predlaže brisanje upravo te odredbe uz obrazloženje da je njena primena dovela do neprimereno dugačkog produžavanja rokova za izdavanje akata i usporavanja ostvarivanja prava investitora. Dakle, brojane su i subote i nedelje, to jest nisu brojane, pa se sve odlagalo u svakoj sedmici za još dva dana.
3/1 TĐ/MJ 10.25 – 10.35
Pitanja ministarki, da li su rokovi za rani javni uvid, javni uvid i druge zakonom propisane faze planskog postupka računate u radnim ili kalendarskim danima? Kako je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 23. oktobra 2025. godine primenjivao član 2. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji u postupcima izrade i donošenja prostornih i urbanističkih planova? Ukoliko su računate u kalendarskim danima, na osnovu koje zakonske odredbe je ministarstvo smatralo da se na njih ne primenjuje izričita norma zakona – da se svi rokovi računaju radnim danima? Koliko je postupaka izrade i donošenja planskih dokumenata sprovedeno od stupanja na snagu ove odredbe do danas? Da li je ministarstvo izvršilo proveru zakonitosti tih postupaka i kakav je pravni status planskih dokumenata kod kojih rokovi nisu računati na način propisan tada po važećem zakonu?
Posebno tražim odgovor zbog činjenice da način računanja ovih rokova neposredno određuje vreme koje građani imaju za učešće u postupku donošenja planskih dokumenata. Zašto se zakon ponovo menja posle manje od 10 meseci? Koji su konkretni postupci doveli do takvog poteza? Koliko je prosečno trajanje postupaka bilo pre izmene zakona iz oktobra 2025. godine, a koliko nakon nje? Zašto Vlada predlaže brisanje opšte norme koja se odnosi na ceo Zakon o planiranju i gradnji ako se u obrazloženju kao razlog navode problemi sa izdavanjem akata i ostvarivanjem prava investitora?
Evo koji su sve projekti u međuvremenu računati u kalendarskim danima dok je važilo pravilo da se računa u radnim danima. Čućete nekoliko zanimljivih naziva: Prostorni plan područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“, rani javni uvid od 20. jula do 3. avgusta, što je 15 kalendarskih dana; Nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora brzih saobraćajnica prvog B reda na pravcima Golubac – Donji Milanovac – Brza Palanka i Kladovo–Negotin, od 22. juna do 21. jula, u trajanju od 30 kalendarskih dana; javni uvid u Nacrt Generalnog urbanističkog plana grada Niša, od 3. jula do 3. avgusta, 30 kalendarskih dana; četvrte izmene i dopune Plana generalne regulacije Pantelej, prva faza, u zoni Borske ulice, 15 dana kalendarskih; šeste izmene i dopune Crveni krst u Nišu, prva faza, 24. avgust do 7. septembra, 15 kalendarskih dana; kao i javni uvid koji je u toku – Nacrt izmena i dopuna Prostornog plana područja dela priobalja grada Beograda za projekat „Beograd na vodi“, od 14. do 28. avgusta, u trajanju od 15 kalendarskih dana. Dakle, ova promena još uvek nije usvojena da budu kalendarski dani.
To je samo deo problematičnih prostornih i urbanističkih planova koji su bili u proceduri nakon izmene zakona i gde nezadovoljnim građanima nije omogućeno da u zakonom propisanim rokovima dostave primedbe na spornu plansku dokumentaciju. Nezadovoljstvo građana ne jenjava jer se ne sagledavaju nedostaci planske i urbanističke dokumentacije. Dokumentacija se ne radi u interesu građana, već investitora koji su i stvarni naručioci prostornih planova posebne namene, kao što su „Ziđin“, „Putevi Srbije“, „Beograd na vodi“, „Infrastruktura železnica Srbije“.
Prostorni plan Republike Srbije čiji je Nacrt bio na javnom uvidu maja 2021. godine, već pet godina nije na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije. Sprovodi se kroz naručene planove posebne namene za celu teritoriju Republike Srbije gde se pojavi zainteresovani investitor.
Ono što je najgore od svega je što svaki od tih netransparentnih postupaka usvajanja prostorno-planske dokumentacije prouzrokuje posledice po stanovništvo u ekološkom, zdravstvenom i imovinskom delu. Proglašenje javnih interesa i sprovođenja postupa eksproprijacije su direktna posledica usvajanja planske dokumentacije po željama investitora, bile to rudarske kompanije, solarne elektrane, vetroparkovi ili nešto slično. Zahvaljujem.
3/2 TĐ/MJ
