Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jovan Janjić i Dragan Stanojević.
Pošto ne žele reč, time smo završili pretres o svim amandmanima na ovaj predlog zakona.
17/3 TĐ/MJ
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Odlučivaćemo u danu za glasanje.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UBLAŽAVANjU POSLEDICA ENERGETSKE KRIZE I RASTA TROŠKOVA ŽIVOTA POJEDINIM KATEGORIJAMA STANOVNIŠTVA KROZ JEDNOKRATNU FINANSIJSKU PODRŠKU I JEDNOKRATNU NOVČANU NAKNADU
Primili ste amandmane, izveštaje relevantnih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja mislim da sam naziv ovog zakona može mnogim građanima i građankama Srbije prosto da zvuči smešno, jer ovaj naziv zakona kaže da se ublažavaju posledice rasta troškova života. A ja mislim da se zapravo ublažila pomoć. Setiće se da je 2020. godine ista ova vlast, za vreme pandemije korona virusa, davala pomoć građanima koja je tada iznosila 100 evra. Od 2020. godine do danas troškovi života građana Srbije su se uvećali za duplo. Samo 2022. godine hleb, mleko, šećer, brašno i so mogli ste da nađete za ispod 300 dinara, a 2026. godine vam treba više od 400 dinara za najosnovnije potrepštine jednog domaćinstva.

18/1 AL/MO 12.55 – 13.05

Godine 2020. ste dali građanima i građankama Srbije 100 evra, danas kada su se troškovi povećali vi dajete 50 evra jednokratne novčane pomoći. Osim što ja mislim da ne možete da se dogovorite da li Srbiji toliko dobro ide pa dajemo pomoć ili joj ide loše pa dajemo pomoć, mislim da je za građane i građanke Srbije jako bitno da znaju da znaju da je za sve ovo vreme je država ipak nekome pomagala, a to su bili investitori. Ovo je postala država koja služi samo investitorima, postala je država koja zavisi od stranih investitora.

Kada gledamo povećanje rasta troškova života jako je zanimljivo pogledati stanovanje. Godine 2022. da iznajmite stan u Beogradu bilo vam je potrebno 350 evra. Sada vam za stan od 40 kvadrata treba minimum 600 evra. Da li država uradila ono što je Zeleno-levi front rekao, a to je ograničila cenu kirije i vezala je za platu jer sada sa ovim troškovima koje vi ublažavate, jer sada sa ovim troškovima koje vi ublažavate, kirija vam jede platu? Ne, nije. Šta je ova država radila u prethodnih 10 godina kada se radi o stanovanju? Davala je milijarde našeg novca investitorima kako bi gradili ono što nije u državnom vlasništvu, povećavala cene kvadrate koje sada građani uopšte ne mogu da priušte.

Vi ste 2014. godine Beograd na vodi tada najavljivali kao projekat veka. Od projekta veka, danas građani Srbije imaju četiri dinara mesečno. Za stanove koje u istom tom Beogradu na vodi po ceni kvadrata ne postoji jednokratna koja može da vam pomogne da kao normalan građanin Srbije imate da za jedan kvadrat između pet i deset hiljada evra. Umesto da ova država ne samo da pomogne nama, već da pomogne sebi tako što bi isti taj Beograd na vodi, u koji su ne samo građani Beograda, nego građani cele Srbije dali novac da bi se izgradile desetine hiljada stanova koji sada nama ne pripadaju, umesto da kaže – najveća pomoć bi bila da nacionalizujemo Beograd na vodi. Ne, mi i dalje dajemo milijarde našeg novca da se grade stanovi koji nisu za nas. Ne samo tu. Dajemo milijarde našeg novca različitim investitorima koji i po jugu Srbije otvaraju fabrike, koji kada im se da direktna pomoć i kada je istroše, onda te fabrika zatvaraju i odlaze, jer nam privreda, jer nam ova država zavisi od stranih investitora. Zato vas moramo da smenimo, zato što ćete rasprodati našu državu, zato što između nas, građana, i naše zemlje ćete uvek birati investitore, a ne nas. Hvala.

Reč ima prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, morao sam da reagujem na ove nebuloze koje ste imali prilike da čujete.
Dakle, milijarde i milijarde koje smo davali za Beograd na vodi…Ne postoje milijarde i milijarde koje su davane. Pogledajte ugovor koji je javan, ugovor koji je na sajtu Vlade Republike Srbije već 10, 12, 13 godina unazad. Lepo piše koja su prava i obaveze i jedne i druge strane. Ja ne znam gde ste našli te milijarde. Dakle, investitor ulaže novac, a zemljište daje Republike Srbije, odnosno ulaže. Za to dobija 33%. Znači, ne daje ništa. Dobija 33% vlasništva u celom projektu, samim tim deli i dobit od ostvarenja tog projekta.
Kada na to dodate činjenicu da ste od najružnijeg dela Beograda, dakle, od onog smetlišta gde niko nije zalazio ni od vas ni od nas, od toga da ste imali milion evra od nelegalnih objekata, dakle nikakav prihod od poreza na imovinu koji sada imate, vi danas imate tamo preko 10.000 ljudi koji rade, mi smo stvorili i kreirali 10.000 novih radnih mesta. Stanovi koji se grade se, uvaženi ili uvažena poslanice, i prodaju. Ne kupuju duhovi, kupuju građani Republike Srbije. preko 90%, ako ne i više, po
18/2 AL/MO
poslednjoj informaciji koju imam su upravo građani Srbije koji kupuju te stanove. Šta imate protiv razvoja? Vidim, sve se bunite, protiv ste razvoja, protiv ste progresa, protiv ste napretka. Najbolje bi bilo da smo ostavili tamo ono groblje brodova, onih 67 brodova kojih je bilo tamo nasukano na obali reke Save.
Pa najbolje bi bilo da smo ostavili tamo ono groblje brodova, onih 67 brodova koji je bilo tamo nasukano na obali reke Save. Najbolje mi bilo da ništa nismo uradili, da promenili Beograd nismo. A, sada, još jednom umesto onog najružnijeg dela Beograda, imate jedan od najlepših delova Beograda, pri tome gde ljudi žive, gde ljudi rade, gde se plaćaju porezi i doprinosi na tih 10 hiljada plata, gde se plaća porez na imovinu, gde se u međuvremenu zaposlili građevinsku industriju koja je doprinela i ljudima koji rade u toj industriji, pa onda indirektno i druge industrije koje se bave opremanjem stanova, pa pri tome ste doprineli rastu BDP, više novca u budžetu za veće plate, veće penzije.
Ono što ne znate, to se zove progres, to se zove rast, to se zove razvoj, to se zovu nove ideje, to se zovu snovi koji se ostvaruju i tako Srbija, za razliku od vas koji biste je vratili u prošlost, ide napred. Hvala puno.

Hvala.
Hoćete po amandmanu?
(Natalija Stojmenović: Replika.)
Nije vas pomenuo. Dobili ste odgovor.
Da li želite po amandmanu?
Izvolite.

Dakle, slušamo ministra finansija koji je ovde rekao praktično kako investitor više vredi od građana Srbije. Kaže – nismo mi ništa dali za Beograd na vodi. Dali Železničku stanicu, dali Geozavod, dali zemljište da bi se tamo igzradilo 10 hiljada stanova, koje mi ne možemo da kupimo. Evo, građani, pitajte se koliko vas ima sada novca da plaća kvadrat, jedan kvadrat u Beogradu na vodi, koji je minimum pet hiljada evra. Koliko vas sada ima taj novac. Ali ste odlično pitanje postavili, a to je ko tamo kupuje te stanove. Pa znate ko kupuje? Sećate se onog slučaja Senjak i ubistva u restoranu „27“ , dobijete taj odgovor, jer se tu kaže, tu vaš kriminalac kaže da se svađaju oko toga ko će koliko zaraditi na zemljištu u Beogradu, jer upravo su ti stanove, koji vi kažete da se toliko uspešno prodaju… Da, prodali su se tako što su se kriminalci kupovali i ulagali u te stanove, ne obični građani Srbije.

Kažete da smo mi ovde protiv razvoja. Izvinite, protiv kog sam ja to razvoja kada kažem da je ta zemlja koja je pripadala građanima Srbije trebalo da ostane i da pripada građanima Srbije, da se izgrade stanovi za mlade, a ne da sada mladima govorite – uzmite kredit, imajte još jedan dug prema ovoj zemlji, pored tog duga, jer smo milijarde dali u taj projekat, koje ćemo mi vraćati. Nismo tamo dobili stanove. Nismo dobili ništa.

Ja kažem da je rešenje za to da ako od projekta veka ja imam četiri dinara mesečno da nacionalizujemo Beograd na vodi. Za vas to nije razvoj. I nikada i neće biti jer je vas razvoj da služite stranim investitorima a ne građanima Srbije.

Reč ima Milenko Jovanov.

Pa ovo vam je, gospodine Mali, još jedna posledica onoga o čemu su govorile neke kolege iz opozicije, dolaska velikog broja ljudi iz unutrašnjosti u Beograd i onda im cena stana ne odgovara, ali mi nije jasno zašto onda nisu ostali u svojim lokalnim samoupravama. Meni zato što nije odgovarala cena stana

18/3 AL/MO

u Beogradu, ja sam ostao u Kikindi. A sad nisam došao u Beograd pa da učim Beograđane kako oni treba da žive i koliko treba da im vredi cena kvadrata zato što se meni ne isplati iz Kikinde da dolazim ovde.

Tako da…

(Natalija Stojmenović dobacuje.)

Ja Vranje nisam spomenuo, ali mi je drago što ste se prepoznali. Drago mi je što ste se prepoznali. Ja Vranje nisam…

Da li možete da prekinete da dobacujte, da vičete odatle? Možete? Hajde da pokušamo. Evo, brojimo sekunde koliko možete.

Ja sam čuo da koleginicu zovu Beovranjanka, ali sada mi je jasno. Nisam znao da je to razlog.

U svakom slučaju, što se tiče ove cele priče sada ste, poštovani građani, imali prilike da čujete kako to izgleda.

19/1 MV/CG 13.05 – 13.15

Pronađu vam nešto za šta nije bilo vremena, okolnosti, ovoga ili onoga, da se reši i kažu ovo niste uradili, ovo niste uradili. Ja vam sada garantujem glavom, gospodine Mali, da nije sređeno to priobalje, danas bi nas kritikovali zato što nije sređeno i isto to bi govorili – prošlo je 14 godina, imate tamo nasukane brodove, tamo se narkomani skupljaju, šta ste uradili za 14 godina. E, sad kada je sređeno, opet ne valja što je sređeno. Tako da, iskreno rečeno…

(Natalija Stojmenović: Za koga?)

Za kralja i otadžbinu. Ovo nije normalno, stvarno.

Uglavnom, ono što jeste poenta, evo Ćuta je razumeo, to je da šta god radili, oni će da kritikuju, oni će da traže načina da vam objasne da to tako nije trebalo. Oni bi to bolje zato što je dokazano da su bolje već radili, je li tako? Jer, sve ovo što nama zameraju, oni su već sto puta radili. Gradili stanove za mlade, gradili zgrade za mlade. Dakle, oni traže od države da postane stanodavac. To je sada nova varijanta. To je odlično, samo to kada vaše komunističke i neokomunističke budalaštine dođu na vlast, onda ćete moći to da sprovodite. Tu vrstu angažmana ova zemlja je negde prekinula 2000. godine, kada je rečeno tržište, tržište i tržište. Sada odjednom vraćamo se u vreme Tita, da se prave stanovi i da, kako se ono zvalo, SIZ za stanovanje, fondovi solidarnosti i te fore…