MILANKA JEVTOVIĆ VUKOJIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 29.01.1960. godine. Živi u Priboju.

Po zanimanju je socijalna radnica, a dugo je radila kao supervizorka Centra za socijalni rad u Priboju.

Bila je narodna poslanica u sazivima 2012 – 2014. godine i 2014 – 2016. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

 

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama, već drugi dan, nalaze se dva vrlo značajna zakona, zakoni iz oblasti obrazovanja i to Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju.

Ono što najpre želim da kažem, odnosno, ono što najpre želim da pohvalim to je prethodni postupak, odnosno postupak koji je prethodio donošenju zakona, a to je jedan partnerski odnos ministarstva sa svim onim relevantnim činiocima na koga se oba ova zakona odnose. To je jedan apsolutno transparenti postupak, to su javne rasprave, to je objavljivanje predloga zakona na vašem sajtu, gde svi oni koji su imali potrebe da uzmu učešća u donošenju ovog zakona na adekvatan način, oni su ga i uzeli.

Ono na šta posebno želim da obratim pažnju, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali ću se fokusirati na jednu grupu, odnosno, na jedan deo zakonski odredaba koje želim da pohvalim, a to je u stvari prepoznavanje Ministarstva prosvete da za decu, učenike i odrasle kojima je neophodna dodatna podrška i pomoć obezbede adekvatno vaspitanje i obrazovanje, odnosno obrazovanje u skladu sa njihovim potencijalima i u skladu sa njihovim potrebama. Ta grupa tiče se dece, učenika i odraslih koji su iz raznoraznih razloga uskraćeni za zadovoljenje vaspitno obrazovnih potreba, tiče se osoba sa teškoćama u razvoju, tiče se osoba sa invaliditetom, tiče se pripadnika Roma i drugih tzv. ranjivih grupa.

Ono što takođe želim da pohvali to je da je Ministarstvo i te kako prepoznalo donošenje individualnih obrazovnih planova, to su obaveze škole, odnosno stručnjaka iz škola, koji u skladu sa potrebama svakog deteta i u skladu sa njihovim potencijalima rade individualne obrazovne planove.

Takođe, želim da pohvalim i prepoznavanje Ministarstva prosvete, koje se tiče rada interresorne komisije, jer nije samo kod neke dece koja su uskraćena za adekvatnu podršku dovoljan individualni obrazovni plan, neophodna je i dodatna podrška, kao i ostvarivanje prava na usluge i obrazovanja i zdravstva i socijalne podrške.

Interresorna komisija je ta koja na osnovu razvojnih potreba deteta i na osnovu njegovih, i naravno i učenika i odraslog, podrazumeva se sve, predlaže mere i usluge kome svakom konkretnom detetu i učeniku treba da budu pružene da bi ono adekvatno i blagovremeno moglo da odgovori na vaspitno obrazovne potrebe škole.

Ono što takođe vi u zakonu prepoznajete i što normirate zakonom, to je potreba neophodosti pedagoških i andragoških asistenata, ali isto tako vrlo dobro prepoznajete u zakonu da je neophodno i uključivanje ličnih pratilaca, posebno kod dece i učenika koji ne mogu samostalno da se kreću, koji ne mogu samostalno da se hrane, kojima je potrebna podrška, u stvari u održavanju higijene, u komunikaciji itd.

Takođe, kao članovi interresorne komisije, osim onih koji su zakonom predviđeni, neophodno je i uključivanje, i to takođe prepoznajete u zakonu i osobe koja vrlo dobro poznaje dete, odnosno neko ko je detetu blizak. To je najčešće roditelj, ili zakonski zastupnik. Naravno u onim slučajevima gde to ne postoji, to su predstavnici ustanove socijalne zaštite, koja po zakonu i obavezna da pruža porodično pravnu zaštitu takvoj deci.

U domenu ovih lica ove kategorije posebno osetljivih i ranjivih, ono što je novo u ovom zakonu i što posebno naglašavam i što posebno želim da pohvalim, to su resursni centri. To su, u stvari centri koji će se osnivati i pružati dodatnu podršku i pomoć ustanovama u koje su uključena i deca i učenici i odrasli, ali pružati podršku i pomoć interresornoj komisiji za ovu decu kako bi koristili asistivne tehnologije.

Naravno, ne samo oni neće pružati pomoć samo u korišćenju asistvnih tehnologija, već će pružati pomoć i ostvariti jednu koordinaciju i saradnju i sa stručnjacima koji će moći da obučavaju ove korisnike za korišćenje asistivnih tehnologija.

Nadam se da ćete podzakonskim aktom koji sam videla da ćete doneti u saradnji i sa drugim nadležnim ministarstvima, a to je Ministarstvo rada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave, moći na adekvatan način da normirate osnivanje resursnih centara, jer više je nego sigurno da su ovakvi centri neophodni za puni razvoj lica koja imaju poteškoća u razvoju.

Na kraju, htela bih da kažem da je za svaku pohvalu formiranje jedinstvenog informacionog sistema prosvete, ne samo iz razloga prikupljanja podataka, što se tiče đaka, što se tiče i ustanova, već i analize tih podataka radi praćenja efekata primene zakona i implementacije zakona, ali i na prepoznavanju manjkavosti ovog zakona.

Moram da kažem da je najveća dobit formiranja jedinstvenog informacionog sistema, upravo što on pruža polazište i bazu za planiranje, a planiranje je osnov uspešnosti svih sistema i svih segmenata našeg društva, a posebno segmenta vaspitanja i obrazovanja. Ulaganje u vaspitanje i obrazovanje nije trošak, to je investicija, Srbija i SNS žele da Republika Srbija bude društvo znanja i mi ćemo, svakako u danu za glasanje podržati oba zakona. Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, pred nama se već drugi dan nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je vrlo važan sa aspekta sprečavanja potpune liberalizacije prodaje poljoprivrednog zemljišta, kako je to bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine.

Doduše, nije ni čudo, s obzirom da je taj sporazum potpisao čovek koji je građane Srbije i sve nas ubeđivao da je najveća ekonomska kriza, globalna ekonomska kriza koja je bila zahvatila čitav svet, velika razvojna šansa za Srbiju. To je bila toliko velika razvojna šansa za Srbiju da su u periodu do 2012. godine urušeni svi segmenti društva, a poljoprivredni proizvođači, seljaci dovedeni su bili do prosjačkog štapa.

Potpuno je nekorektno i potpuno licemerno da od onih koji su radili u periodu od 2009. do 2011. godine na urušavanju prerađivačkih kapaciteta u oblasti poljoprivrede, a znamo da prerađivački kapaciteti proizvode dodatnu vrednost i da i te kako utiču na BDP, oni su ostavili sto hiljada radnika u prehrambeno prerađivačkoj industriji bez posla. Svaka treća privatizacija koja je sprovedena u njihovo vreme je poništena.

Što se tiče subvencija? Subvencije su bile privilegije samo velikih. Dve trećine poljoprivrednih proizvođača u periodu od 2009. do 2011. godine ostalo je bez podsticaja. Kada je bilo 100 eura po ha a 70% tog budžeta koristila je samo 30% najvećih poljoprivrednih proizvođača, uglavnom tajkuna iz Vojvodine.

Ono što još moram da napomenem, a tiče se licemerja, jednog dela poslanika uglavnom iz partija bivšeg dosovskog režima, to je da su oni omogućili potpunu liberalizaciju uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU, a da mi još uvek nismo ni postali članica EU i na taj način, a samo zahvaljujući merama Vlade Republike Srbije čiji je premijer bio Aleksandar Vučić, spašeno je 300.000 farmi od propadanja i 150 malih i srednjih preduzeća, odnosno mlekara. To je bilo u periodu od 2014. do 2016. godine. Tada je mali poljoprivredni proizvođač sa jednom do dve krave, spašeno oko 70%, upravo zahvaljujućim tim zaštitnim merama.

Ono što želim da istaknem da je ovde došlo do namernog, odnosno zlonamernog mešanja pravnih instituta, a to su pravni instituti koji se odnose na prodaju zemlje i pravni instituti koji se odnose na zakup zemlje. Ta dva pravna instituta su potpuno različita i iz njihove različitosti proizilaze različita prava i obaveze. Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, reguliše se promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini između državljana članica EU i onih koji poseduju privatne posede. Uslovi koji su dati ovim Predlogom zakona su dosta restriktivni za državljane članice EU. Primena ovog zakona kada bude usvojen u Skupštini, očekuje se tek 2027. godine. Ovaj zakon jeste u interesu srpskog seljaka. Ovaj zakon jeste u interesu Republike Srbije i SNS nema dileme, u danu za glasanje glasaće za njega. Zahvaljujem.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Zahvaljujem.

U potpunosti se slažem sa diskusijom svoje koleginice Vesne Rakonjac, odnosno sa činjenicom da predloženi amandman apsolutno ne treba prihvatiti.

Naravno, ono što je gotovo zapanjujuće, to je obrazloženje ovog amandmana gde na jedan krajnje populistički, krajnje demagoški, ali i krajnje netačan i zbilja neistinit način pokušava se obratiti građanima.

Na svu sreću, građani znaju ko je odgovaran, ko na valjan i odgovoran način prilazi i demografskim problemima i problemima koji se tiču pitanja zaštite porodice, posebno pitanjima zaštite socijalno ugroženih porodica. Nadam se da su i građani shvatili da je ovo obično bacanje prašine u oči.

Sem što je ova Vlada prvi put na jedan sistematičan i sistemski način prišla demografskom pitanju formiranjem ministarstva koje se bavi demografskim pitanjima, a o čemu je koleginica Rakonjac već dovoljno govorila, ja moram da kažem da ova Vlada na vrlo odgovoran način prilazi pitanjima koja se odnose porodicama, jer u okviru Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja postoji sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu.

Ova Vlada je u martu mesecu 2017. godine sa jedinicama lokalne samouprave potpisala 123 ugovora i dala namenska sredstva upravo za jačanje, odnosno za socijalnu zaštitu u sektoru koji je namenjen i za porodice. Taj iznos sredstava je 701 milion dinara i on je u odnosu na 2016. godinu, kada je iznosio 400 miliona dinara, znatno veći.

Prema tome, predloženi amandman ne treba prihvatiti, a njegovo obrazloženje nema nikakvo utemeljenje u realnosti. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Centar za socijalni rad "Priboj" (Socijalni radnik) Republika Mesečno 56581.00 RSD 01.08.1983 -
- Ministarstvo rada i socijalne politike (Ugovor o delu) Javni izvor prihoda Mesečno 34800.00 RSD 01.01.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:52