MILANKA JEVTOVIĆ VUKOJIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 29.01.1960. godine. Živi u Priboju.

Po zanimanju je socijalna radnica, a dugo je radila kao supervizorka Centra za socijalni rad u Priboju.

Bila je narodna poslanica u sazivima 2012 – 2014. godine i 2014 – 2016. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

 

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije.
Pred nama se već drugi dan nalaze zakoni čija su osnova finansije, ali naravno i ovi drugi zakoni su povezani sa finansijskim zakonom. Ono što na samom početku moram da kažem to je da je u toku prethodnog dana zasedanja Narodne skupštine od jednog dela opozicije izneto dosta manipulacije, dosta neznanja, dosta površnosti, a pokazano je da zakoni koji su predloženi nisu ni čitani.
Pre svega, moram da ukažem na primedbe koje smo čuli prethodnih dana, a odnosio se na izmene i dopune Zakona o porezu za dodatu vrednost i o ukidanju PDV-a na opremu i hranu za bebe. Moram, radi građana Srbije, da kažem, da povraćaj PDV-a na opremu i hranu za bebe, vršiće se na isti način kao do sada, sve do usvaja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Tada će ova mera finansijske podrške porodici sa decom preci iz sfere poreskog sistema u sferu socijalne politike i socijalno-zaštitne uloge države, gde ona stvarno i pripada i vršiće se kroz jednokratnu isplatu, kao nadoknada za opremu i hranu za bebe.
Takođe, da se pribegavalo manipulaciji, netačnom prikazivanju zakona od jednog dela opozicije govori i član 14 stav 2 pomenutog Zakona, koji jasno i precizno precizira ovo što sam sada iznela. Pokušalo se sa manipulacijom jednog dela opozicije, da je pitanje para i pitanje materijalnih davanja porodice u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa natalitetom, odnosno sa smanjenjem nataliteta u našoj zemlji.
Naravno da su mere ekonomske podrške itekako značajne za porodice sa decom i za porodice koje planiraju rađanje, odnosno povećanje nataliteta, ali svakako to nije jedina mera i nije u direktnoj uzročno-posledično vezi sa natalitetom. Da je tako, onda bi zemlje Zapadne Evrope i Skandinavske zemlje, imale visok prirodni priraštaj, što svakako nije tačno, jer su to ekonomski bogate zemlje. Iz ekonomskog bogatstva imaju, itekako, razvijenu socijalnu i socijalno-zaštitnu ulogu njihovih država.
Da to nije tako, takođe pokazuju i podaci iz zadnjeg popisa stanovništva, kao i podaci o stopi prirodnog priraštaja u pojedinim krajevima Republike Srbije.
Mere koje se preduzimaju u cilju podsticanja nataliteta jednake su i u Tutinu, jednake su i u Subotici, jednake su i u Priboju. Ali, stepen prirodnog priraštaja je itekako različit. Samo u sedam opština u Republici Srbiji beleži se pozitivna stopa prirodnog priraštaja. Tu je, pre svega, na prvom mestu opština Tutin sa stopom prirodnog priraštaja od 7,8%.
Da ova Vlada na odgovoran način prilazi problemu nataliteta, koji je bremenit i nasleđen još od 2002. godine, pokazuje i to da je u okviru Vlade formirano ministarstvo koje će se baviti pitanjem demografije i pitanjem nataliteta, ali naravno na jedan sveobuhvatan i na jedan način koji u svakom slučaju treba da doprinese povećanju prirodnog priraštaja. Za ovu Vladu pitanje ekonomskog oporavka, ali i pitanje ekonomskog nataliteta je jedno od prioritetnih pitanja.
Takođe, moram da napomenem da je mali broj narodnih poslanika govorio o smanjenju stope doprinosa poreza na drvene brikete i pelet i to sa 20% na 10%. Zašto to pominjem? Zato što ova poreska mera, odnosno smanjenje PDV itekako može biti značajna za ruralna područja, za zapošljavanje u tim ruralnim područjima, ali i za one opštine kao što su Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, koje pripadaju tim brdsko planinskim područjima i gde naravno ima i ogrevnog drveta i drvenih briketa i peleta, i to jeste jedan od načina obezbeđenja sigurnog energetskog izvora.
Takođe, moram da se napomenem da je ova Vlada itekako vodila računa o pravnoj sigurnosti poreskih obveznika i to pre svega kroz uvođenje nadležnosti drugostepenog organa u rešavanju postupaka koji se odnose na poresko-upravne poslove.
Do sada je po žalbi poreskog obveznika rešavao drugostepeni poreski organ. Upravo u cilju usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o opštem upravnom postupku, a u cilju povećanja pravne sigurnosti, predvidivosti i jednakog postupanja u istim pravnim stvarima, drugostepeni poreski organ Poreske uprave biće Ministarstvo finansija, čime će se svakako obezbediti efikasnije postupanje, a takođe će se obezbediti i kontrolna funkcija prvostepenih organa Poreske uprave.
Svi ovi zakoni jesu usmereni na poboljšanje kvaliteta života naših građana, jesu u interesu građana i SNS u danu za glasanje će ih podržati. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama je danas set zakona iz nadležnosti Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture i moram da kažem da svi zakoni imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je da doprinose ekonomskom napretku i razvoju naše zemlje i da unapređuju kvalitet života stanovnika Republike Srbije. To svakako jesu razlozi zbog kojih će SNS u danu za glasanje podržati ove zakone.
Moram da istaknem da ova Vlada odgovorno prilazi svim problemima i svim aspektima razvoja i napretka naše zemlje i zahvaljujući, naravno, tom odgovornom pristupu i odgovornom donošenju, kako pravnog okvira, tako i odgovornoj implementaciji donetih zakona, mi smo napredovali na listi Svetske banke, i to sa 91. mesta na 54. mesto tokom 2015. godine, a tokom 2016. godine, takođe, smo napredovali i nalazimo se na 47. mestu. Svakako da su zakoni koji su doneti upravo iz nadležnosti vašeg ministarstva, pre svega, što se tiče izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, doprineli da Svetska banka ceni da u našoj zemlji postoji povoljna investiciona klima koja se tiče i privlačenja i stranih investitora i naravno investitora iz naše zemlje.
Ono na šta sam htela da ukažem, a što se danas negde provuklo kao opaska to je da Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada urušava ljudska prava. Ja moram naprosto da kažem da to apsolutno nije tačno. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada u stvari na najbolji način u sebi implementira, pre svega, Ustav Republike Srbije, zatim Zakon o međunarodnom paktu, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, smernice i preporuke kada su u pitanju lica za koje je neophodno izvršiti raseljavanje, kao i druge preporuke Saveta Evropske komisije.
Takođe, moram da istaknem da član 78, koji je danas spomenut, precizno i jasno odnosi se na iseljavanje lica koji su suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji i na tuđem zemljištu izgradili svoje stambene objekte, ali bez obzira na to, upravo u članovima zakona od 78. pa do 88, na detaljan i precizan način reguliše se zaštita ljudskih prava, poštujući pre svega princip zakonitosti, poštujući pre svega princip zaštite dostojanstva tih lica, poštujući princip stepena zaštite socijalne ugroženosti tih lica, poštujući princip međusobne saradnje.
Moram da istaknem da poštujući ljudska prava u ovim zakonskim odredbama, predviđena je puna participacija lica za koje je predviđeno iseljavanje, i to počev od onog ranog javnog uvida u plan iseljavanja, gde je sem lica koja se iseljavaju neophodno prisustvo i organa socijalne zaštite da bi se tim licima pružila puna podrška.
Takođe, ovaj zakon, a poštujući upravo ljudska prava, predviđa i pravo na pružanje besplatne pravne zaštite, kao i pružanje drugih prava i socijalne i zdravstvene, jedan uopšte multisektorski pristup i, pre svega, pravo na očuvanje porodice, što znači da članovi jedne porodice, jednog domaćinstva ne mogu se razdvajati prilikom preseljenja ukoliko oni to ne žele. Svakako, ovo su napredni zakoni, ovo su reformski zakoni, ovo su inovativni zakoni i nema dileme da ćemo ih podržati. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, kao što su već moje kolege iznele, pred nama se danas nalaze tri vrlo važna zakona, dva iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, i to Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a treći zakon odnosi se na izmene i dopune Zakona o vodi.
Sva ova tri zakona su od izuzetnog značaja i za sva tri zakona u danu za glasanje SNS naravno glasaće za njih.
Da ova Vlada na odgovoran način prilazi poljoprivredi pokazuje upravo svojim budžetom. Budžetom Republike Srbije za 2017. godinu planirano je da se za poljoprivredu izdvoji oko 8,7% više, što u novcu iznosi oko 3,3 milijarde više sredstava za poljoprivredu i poljoprivredne aktivnosti.
Zašto se izdvaja više sredstava? Zato što poljoprivreda predstavlja itekako značajnu granu privrede i zato što poljoprivreda u ukupnom BDP-u učestvuje sa 10%.
Ono što bih želela da istaknem, to je da je prvi zakon koji se odnosi na razvoj poljoprivrede i ruralnog razvoja u stvari zakon koji predstavlja jedan pravni okvir za povlačenje sredstava iz predpristupnih fondova, a ta sredstva iznose 175 miliona evra i oni će se, naravno, povlačiti u tranšama.
Zašto je značajno donošenje ovog zakona? Zato što će povlačenjem ovih sredstava svakako biti unapređen kvalitet poljoprivredne proizvodnje, biće unapređena konkurentnost poljoprivrednih proizvoda, biće unapređen kvalitet životne sredine i biće unapređena kompletna poljoprivredna proizvodnja kao vrlo značajna grana napretka ekonomije i uopšte ekonomskog napretka Srbije.
Ono što želim da naglasim jeste da se ovim zakonom, sem definisanja jasnih procedura, i to onih procedura od podnošenja zahteva, odnosno do podnošenja projekta, na precizan i jasan način definiše i nadležnost Uprave za agrarna plaćanja kroz donošenje rešenja, ali takođe definiše se i žalbeni postupak, kao i postupak koji u slučaju donošenja rešenja može se pokrenuti pred Upravnim sudom.
Takođe, ovaj zakon je značajan što uvodi tri vrlo značajna mehanizma i tri vrlo značajna alata, a koja predstavljaju osnovu stvari i relevantne podatke, a to su podaci koji se odnose na računovodstvene podatke, podaci koji se odnose na tržišne cene i podaci koji se odnose na zemljišne katastarske parcele. Zašto je to važno? Zato što adekvatna poljoprivredna proizvodnja i uopšte agrarna politika jedne zemlje može samo da se planira i prati ako ima adekvatnu analitiku, odnosno ako ima adekvatnu bazu podataka i kako bi na uspešan način mogla da planira i prati agrarnu politiku.
Što se tiče drugog zakona, a tiče se podsticaja, htela bih posebno da istaknem jedan elemenat zato što on obuhvata nekoliko segmenata, razvoj i napredak našeg društva, a to su podsticaji koji se odnose na unapređenje kvaliteta života u ruralnim sredinama i ti podsticaji su značajni i sa demografskog i sa socijalnog i sa ekonomskog aspekta.
Sa ovim ću završiti. Svakako da nema dileme da ovo jesu zakoni koji u fokus stavljaju poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredne proizvođače, da su oni usmereni ka napretku i razvoju poljoprivrede, da poljoprivreda, kako je premijer Aleksandar Vučić istakao, jeste imperativ našeg razvoja i napretka i u danu za glasanje podržaćemo sva tri predloga zakona. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Centar za socijalni rad "Priboj" (Socijalni radnik) Republika Mesečno 56581.00 RSD 01.08.1983 -
- Ministarstvo rada i socijalne politike (Ugovor o delu) Javni izvor prihoda Mesečno 34800.00 RSD 01.01.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:52