MILANKA JEVTOVIĆ VUKOJIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 29.01.1960. godine. Živi u Priboju.

Po zanimanju je socijalna radnica, a dugo je radila kao supervizorka Centra za socijalni rad u Priboju.

Bila je narodna poslanica u sazivima 2012 – 2014. godine i 2014 – 2016. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

 

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, kolege poslanici i poslanice, u svom govoru osvrnuću se na jedan zakon, to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podneo šef poslaničke grupe i narodni poslanik, gospodin Aleksandar Martinović, zato što mislim da juče i danas od strane opozicionih poslanika ni jedna suštinska primedba nije izneta, u stvari jedina primedba koja je izneta odnosi se na to što je šef poslaničke grupe i narodni poslanik, Aleksandar Martinović, u skladu sa zakonom i Poslovnikom, radio svoj posao, odnosno predložio Vladi, a Vlada Narodnoj skupštini Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama.

Tako radi šef poslaničke grupe SNS, i rad i odgovornost narodnih poslanika, to je ono što je prioritetno, kako za SNS, tako i za njene koalicione partnere. Naravno da su ovo izmene i dopune Zakona, nisu velike, ali su suštinski vrlo značajne i tiču se same biti Zakona o sudijama. Zašto su jako važne i zašto su jako značajne? Zato što je dužnost narodnih poslanika da prati i kontroliše implementaciju donetih zakona u Narodnoj skupštini.

Narodni poslanik, gospodin Aleksandar Martinović primetio je, i zato je predložio izmene i dopune Zakona, da je dosadašnja primena Zakona o sudijama, ima neke nepreciznosti koje treba jasnije definisati, a sve polazeći od Ustava, od člana 143. stav 4. koji definiše Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Srbiji. Iz tog razloga, nije logično da predsednici Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na složenost njihovog izbora i neodgovornost koju imaju, imaju isti mandatni period kao predsednici drugih sudova.

Iz tog razloga predloženo je skraćenje mandata predsednika drugih sudija na četiri godine, uz mogućnost, naravno, da oni budu izabrani još jednom na mandatni period od četiri godine, ali to će, naravno, isključivo, zavisiti od efikasnosti rukovođenja pravosudnom institucijom, odnosno od efikasnosti njihovoj kao predsednika sudova.

Ove izmene dopune i dopune Zakona, itekako su značajne i sa aspekta ostvarivanja prava građana koje je, inače, garantovano Ustavom i to prava građana na pravično suđenje, što i predviđa član 32 Ustava.

Moram da kažem da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, i resorno Ministarstvo pravde u prethodnom periodu donelo niz zakonskih rešenja čija je implementacija otpočela i koji, itekako, utiču i na pravnu sigurnost građana, ali i na poboljšanje sudijske funkcije, odnosno na poboljšanje pravosuđa uopšte.

Napomenuću samo neke od tih zakona, to je Zakon o javnim beležnicima, odnosno notarima, na koji je Republika Srbija čekala čitavih 70 godina i doneti su u mandatu Vlade Aleksandra Vučića. Takođe, moram da istaknem i Zakon o izvršenju i obezbeđenju čija je primena počela 01. jula 2016. godine, i zahvaljujući čijoj primeni, odnosno zahvaljujući implementaciji ovog Zakona, imamo za 900.000 manje ranije rešenih izvršnih predmeta. Prema tome, na taj način, sudovi su, itekako, rasterećeni, a rasterećenje sudova znači zakazivanje češćeg suđenja, veća dostupnost pravde građanima, mogućnost da se češće zakazuju suđenja i da građani u razumnom roku ostvare svoja prava pred sudom.

Moram da istaknem i finansijski ugovor koji se odnosi na izgradnju pravosudnih institucija, odnosno na izgradnju objekata pravosudnih institucija, a pre svega tiče se objekta Palate Pravde, površine 25.000 m2, radi se o jednoj od najvećih investicija u Republici Srbiji. Moram da pohvalim, takođe, i rekonstrukciju u Katanićevoj ulici, tj. Vojno-tehničkog instituta, gde su već počeli sa radom Drugi osnovni sud, Drugo osnovno javno tužilaštvo, Republičko javno tužilaštvo, Državno veće tužilaca, a i neki sudovi iz Palate Pravde su prebačeni. Ukupna površina tog prostora je 14.000 m2.

Takođe, moram da istaknem da je Vlada sve ove godine 2013, 2014, 2015 godine, itekako, dala značaj na unapređenju, odnosno na izgradnji pravosudnih objekata i to širom Srbije, ne samo u Beogradu. Krajem prošle godine počela je izgradnja Prekršajnog suda u Požarevcu, u februaru ove godine počela je izgradnja Prekršajnog suda u Pančevu, 2016. godine, posle 20 godina, sazidana je prva zgrada u Raški i to je upravo zgrada za potrebe Prekršajnog suda.

Moram da napomenem da je ovim projektom, odnosno budžetom, da su predviđena sredstva od milion i 300 hiljada evra za završetak radova Prekršajnog suda u Užicu. Uz Prekršajni sud u Užicu radi se na izgradnji i Privrednog suda.

Naravno, SNS u Danu za glasanje, podržaće sve iznete predloge.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije.
Pred nama se već drugi dan nalaze zakoni čija su osnova finansije, ali naravno i ovi drugi zakoni su povezani sa finansijskim zakonom. Ono što na samom početku moram da kažem to je da je u toku prethodnog dana zasedanja Narodne skupštine od jednog dela opozicije izneto dosta manipulacije, dosta neznanja, dosta površnosti, a pokazano je da zakoni koji su predloženi nisu ni čitani.
Pre svega, moram da ukažem na primedbe koje smo čuli prethodnih dana, a odnosio se na izmene i dopune Zakona o porezu za dodatu vrednost i o ukidanju PDV-a na opremu i hranu za bebe. Moram, radi građana Srbije, da kažem, da povraćaj PDV-a na opremu i hranu za bebe, vršiće se na isti način kao do sada, sve do usvaja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Tada će ova mera finansijske podrške porodici sa decom preci iz sfere poreskog sistema u sferu socijalne politike i socijalno-zaštitne uloge države, gde ona stvarno i pripada i vršiće se kroz jednokratnu isplatu, kao nadoknada za opremu i hranu za bebe.
Takođe, da se pribegavalo manipulaciji, netačnom prikazivanju zakona od jednog dela opozicije govori i član 14 stav 2 pomenutog Zakona, koji jasno i precizno precizira ovo što sam sada iznela. Pokušalo se sa manipulacijom jednog dela opozicije, da je pitanje para i pitanje materijalnih davanja porodice u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa natalitetom, odnosno sa smanjenjem nataliteta u našoj zemlji.
Naravno da su mere ekonomske podrške itekako značajne za porodice sa decom i za porodice koje planiraju rađanje, odnosno povećanje nataliteta, ali svakako to nije jedina mera i nije u direktnoj uzročno-posledično vezi sa natalitetom. Da je tako, onda bi zemlje Zapadne Evrope i Skandinavske zemlje, imale visok prirodni priraštaj, što svakako nije tačno, jer su to ekonomski bogate zemlje. Iz ekonomskog bogatstva imaju, itekako, razvijenu socijalnu i socijalno-zaštitnu ulogu njihovih država.
Da to nije tako, takođe pokazuju i podaci iz zadnjeg popisa stanovništva, kao i podaci o stopi prirodnog priraštaja u pojedinim krajevima Republike Srbije.
Mere koje se preduzimaju u cilju podsticanja nataliteta jednake su i u Tutinu, jednake su i u Subotici, jednake su i u Priboju. Ali, stepen prirodnog priraštaja je itekako različit. Samo u sedam opština u Republici Srbiji beleži se pozitivna stopa prirodnog priraštaja. Tu je, pre svega, na prvom mestu opština Tutin sa stopom prirodnog priraštaja od 7,8%.
Da ova Vlada na odgovoran način prilazi problemu nataliteta, koji je bremenit i nasleđen još od 2002. godine, pokazuje i to da je u okviru Vlade formirano ministarstvo koje će se baviti pitanjem demografije i pitanjem nataliteta, ali naravno na jedan sveobuhvatan i na jedan način koji u svakom slučaju treba da doprinese povećanju prirodnog priraštaja. Za ovu Vladu pitanje ekonomskog oporavka, ali i pitanje ekonomskog nataliteta je jedno od prioritetnih pitanja.
Takođe, moram da napomenem da je mali broj narodnih poslanika govorio o smanjenju stope doprinosa poreza na drvene brikete i pelet i to sa 20% na 10%. Zašto to pominjem? Zato što ova poreska mera, odnosno smanjenje PDV itekako može biti značajna za ruralna područja, za zapošljavanje u tim ruralnim područjima, ali i za one opštine kao što su Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, koje pripadaju tim brdsko planinskim područjima i gde naravno ima i ogrevnog drveta i drvenih briketa i peleta, i to jeste jedan od načina obezbeđenja sigurnog energetskog izvora.
Takođe, moram da se napomenem da je ova Vlada itekako vodila računa o pravnoj sigurnosti poreskih obveznika i to pre svega kroz uvođenje nadležnosti drugostepenog organa u rešavanju postupaka koji se odnose na poresko-upravne poslove.
Do sada je po žalbi poreskog obveznika rešavao drugostepeni poreski organ. Upravo u cilju usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o opštem upravnom postupku, a u cilju povećanja pravne sigurnosti, predvidivosti i jednakog postupanja u istim pravnim stvarima, drugostepeni poreski organ Poreske uprave biće Ministarstvo finansija, čime će se svakako obezbediti efikasnije postupanje, a takođe će se obezbediti i kontrolna funkcija prvostepenih organa Poreske uprave.
Svi ovi zakoni jesu usmereni na poboljšanje kvaliteta života naših građana, jesu u interesu građana i SNS u danu za glasanje će ih podržati. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama je danas set zakona iz nadležnosti Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture i moram da kažem da svi zakoni imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je da doprinose ekonomskom napretku i razvoju naše zemlje i da unapređuju kvalitet života stanovnika Republike Srbije. To svakako jesu razlozi zbog kojih će SNS u danu za glasanje podržati ove zakone.
Moram da istaknem da ova Vlada odgovorno prilazi svim problemima i svim aspektima razvoja i napretka naše zemlje i zahvaljujući, naravno, tom odgovornom pristupu i odgovornom donošenju, kako pravnog okvira, tako i odgovornoj implementaciji donetih zakona, mi smo napredovali na listi Svetske banke, i to sa 91. mesta na 54. mesto tokom 2015. godine, a tokom 2016. godine, takođe, smo napredovali i nalazimo se na 47. mestu. Svakako da su zakoni koji su doneti upravo iz nadležnosti vašeg ministarstva, pre svega, što se tiče izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, doprineli da Svetska banka ceni da u našoj zemlji postoji povoljna investiciona klima koja se tiče i privlačenja i stranih investitora i naravno investitora iz naše zemlje.
Ono na šta sam htela da ukažem, a što se danas negde provuklo kao opaska to je da Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada urušava ljudska prava. Ja moram naprosto da kažem da to apsolutno nije tačno. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada u stvari na najbolji način u sebi implementira, pre svega, Ustav Republike Srbije, zatim Zakon o međunarodnom paktu, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, smernice i preporuke kada su u pitanju lica za koje je neophodno izvršiti raseljavanje, kao i druge preporuke Saveta Evropske komisije.
Takođe, moram da istaknem da član 78, koji je danas spomenut, precizno i jasno odnosi se na iseljavanje lica koji su suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji i na tuđem zemljištu izgradili svoje stambene objekte, ali bez obzira na to, upravo u članovima zakona od 78. pa do 88, na detaljan i precizan način reguliše se zaštita ljudskih prava, poštujući pre svega princip zakonitosti, poštujući pre svega princip zaštite dostojanstva tih lica, poštujući princip stepena zaštite socijalne ugroženosti tih lica, poštujući princip međusobne saradnje.
Moram da istaknem da poštujući ljudska prava u ovim zakonskim odredbama, predviđena je puna participacija lica za koje je predviđeno iseljavanje, i to počev od onog ranog javnog uvida u plan iseljavanja, gde je sem lica koja se iseljavaju neophodno prisustvo i organa socijalne zaštite da bi se tim licima pružila puna podrška.
Takođe, ovaj zakon, a poštujući upravo ljudska prava, predviđa i pravo na pružanje besplatne pravne zaštite, kao i pružanje drugih prava i socijalne i zdravstvene, jedan uopšte multisektorski pristup i, pre svega, pravo na očuvanje porodice, što znači da članovi jedne porodice, jednog domaćinstva ne mogu se razdvajati prilikom preseljenja ukoliko oni to ne žele. Svakako, ovo su napredni zakoni, ovo su reformski zakoni, ovo su inovativni zakoni i nema dileme da ćemo ih podržati. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Centar za socijalni rad "Priboj" (Socijalni radnik) Republika Mesečno 56581.00 RSD 01.08.1983 -
- Ministarstvo rada i socijalne politike (Ugovor o delu) Javni izvor prihoda Mesečno 34800.00 RSD 01.01.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:52