MILANKA JEVTOVIĆ VUKOJIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 29.01.1960. godine. Živi u Priboju.

Po zanimanju je socijalna radnica, a dugo je radila kao supervizorka Centra za socijalni rad u Priboju.

Bila je narodna poslanica u sazivima 2012 – 2014. godine i 2014 – 2016. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

 

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Zahvaljujem.

U potpunosti se slažem sa diskusijom svoje koleginice Vesne Rakonjac, odnosno sa činjenicom da predloženi amandman apsolutno ne treba prihvatiti.

Naravno, ono što je gotovo zapanjujuće, to je obrazloženje ovog amandmana gde na jedan krajnje populistički, krajnje demagoški, ali i krajnje netačan i zbilja neistinit način pokušava se obratiti građanima.

Na svu sreću, građani znaju ko je odgovaran, ko na valjan i odgovoran način prilazi i demografskim problemima i problemima koji se tiču pitanja zaštite porodice, posebno pitanjima zaštite socijalno ugroženih porodica. Nadam se da su i građani shvatili da je ovo obično bacanje prašine u oči.

Sem što je ova Vlada prvi put na jedan sistematičan i sistemski način prišla demografskom pitanju formiranjem ministarstva koje se bavi demografskim pitanjima, a o čemu je koleginica Rakonjac već dovoljno govorila, ja moram da kažem da ova Vlada na vrlo odgovoran način prilazi pitanjima koja se odnose porodicama, jer u okviru Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja postoji sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu.

Ova Vlada je u martu mesecu 2017. godine sa jedinicama lokalne samouprave potpisala 123 ugovora i dala namenska sredstva upravo za jačanje, odnosno za socijalnu zaštitu u sektoru koji je namenjen i za porodice. Taj iznos sredstava je 701 milion dinara i on je u odnosu na 2016. godinu, kada je iznosio 400 miliona dinara, znatno veći.

Prema tome, predloženi amandman ne treba prihvatiti, a njegovo obrazloženje nema nikakvo utemeljenje u realnosti. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama je danas set sporazuma iz različitih segmenata društva, ali ono što je značajno je da svi ovi sporazumi doprinose uspostavljanju dobre saradnje, dobrih bilateralnih odnosa između Republike Srbije i drugih država. Ali, ovi sporazumi i te kako utiču na ekonomski rast i razvoj u različitim segmentima, npr, u segmentu odbrane naše zemlje, zatim u segmentu saobraćaja, kako železničkog, tako vazdušnog i drumskog saobraćaja, ali pred nama su danas sporazumi koji se odnose i na prošlost. Države koje se sa dužnom pažnjom ne odnose prema svojoj prošlosti, nemaju ni svoju sadašnjost, a nemaju ni svoju budućnost.

Ova Vlada se na krajnje odgovoran način odnosi prema svojoj prošlosti, prema onima koji su svoje živote dali za slobodu Srbije, koji su svoje živote kao borci izgubili na drugim ratištima, ili kao borci ili kao ratni zarobljenici. Zato najpre želim da pozdravim sporazum koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Vladom Češke Republike, a koji se odnosi na zaštitu ratnih grobova i vojnih memorijala. Naravno da ovaj sporazum se zasniva na načelima međunarodnog humanitarnog prava, na načelima Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata iz 1949. godine, ali ono što posebno želim da istaknem, to je način saradnje koji je predviđen ovim sporazumom. Naime, svi oni borci koji su poginuli u preko 40 zemalja u Evropi imaju pravo da ne budu bezimeni, imaju pravo da imaju svoje ime i prezime. Upravo ovim sporazumom, kao način saradnje između Republike Srbije i Republike Češke, propisano je da će se uspostaviti popis svih srpskih žrtava i svih čeških žrtava. Vrlo je važno da znamo i da se s dužnom pažnjom odnosimo prema imenu i prezimenu svih onih koji su svoje živote dali za slobodu i čast Srbije.

Ono što takođe želim da kažem to je da ovim sporazumom, da ne bi ostao samo mrtvo slovo na papiru, predviđeno i formiranje zajedničke komisije koja će i te kako voditi računa o implementaciji ovog sporazuma. Da se ova Vlada odgovorno odnosi prema svojoj prošlosti i svojim žrtvama govori i taj podatak što je budžetom za 2017. godinu na razdelu 28 Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, a na programskoj aktivnosti boračke i invalidske zaštite predviđena su novčana sredstva upravo za očuvanje ratnih spomenika i memorijalnih centara, a za 2017. godinu, naravno, budžetom će takođe biti predviđena sredstva i dalje za 2018. godinu.

Ono što takođe želim da istaknem kao vrlo značajan sporazum, to je Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Belorusije. Zašto želim da istaknem ovaj sporazum? Zato što je saradnja u oblasti odbrane i te kako značajna sa vojnog aspekta, ali i sa aspekta ekonomskog razvoja naše zemlje. Zašto? Zato što je ovim sporazumom predviđena i vojno-tehnička saradnja u naoružanju i vojnoj opremi, ali i vojno-tehnička saradnja što se tiče modernizacije onih preduzeća koja se bave naoružanjem i vojnom opremom. Znamo da je namenska industrija i te kako značajan pokretač ekonomskog razvoja Republike Srbije i ulaganjem u namensku industriju u stvari direktno se utiče na bruto društvenog proizvoda i na ekonomski napredak Srbije.

Takođe, ovaj sporazum značajan je i sa aspekta razmene stručnjaka i usavršavanja stručnjaka, kako iz Republike Srbije tako i iz Belorusije, prenos znanja, prenos iskustva. Sa aspekta iskustvenog, naučno-tehničkog znanja i sa aspekta sprovođenja zajedničkih projekata između Republike Srbije i Belorusije ovaj projekat je značajan, naravno, i svi drugi sporazumi iz oblasti saobraćaja. Saobraćaj i te kako može da utiče na privredni rast i ekonomski razvoj Republike Srbije. Svi sporazumi koji se odnose kako na vazdušni, tako i na drumski saobraćaj, ali i nacionalni program za železničku infrastrukturu i te kako imaju značaj za ekonomski napredak zemlje.

U danu glasanje glasaćemo za sve predložene sporazume. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, kolege poslanici i poslanice, u svom govoru osvrnuću se na jedan zakon, to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podneo šef poslaničke grupe i narodni poslanik, gospodin Aleksandar Martinović, zato što mislim da juče i danas od strane opozicionih poslanika ni jedna suštinska primedba nije izneta, u stvari jedina primedba koja je izneta odnosi se na to što je šef poslaničke grupe i narodni poslanik, Aleksandar Martinović, u skladu sa zakonom i Poslovnikom, radio svoj posao, odnosno predložio Vladi, a Vlada Narodnoj skupštini Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama.

Tako radi šef poslaničke grupe SNS, i rad i odgovornost narodnih poslanika, to je ono što je prioritetno, kako za SNS, tako i za njene koalicione partnere. Naravno da su ovo izmene i dopune Zakona, nisu velike, ali su suštinski vrlo značajne i tiču se same biti Zakona o sudijama. Zašto su jako važne i zašto su jako značajne? Zato što je dužnost narodnih poslanika da prati i kontroliše implementaciju donetih zakona u Narodnoj skupštini.

Narodni poslanik, gospodin Aleksandar Martinović primetio je, i zato je predložio izmene i dopune Zakona, da je dosadašnja primena Zakona o sudijama, ima neke nepreciznosti koje treba jasnije definisati, a sve polazeći od Ustava, od člana 143. stav 4. koji definiše Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Srbiji. Iz tog razloga, nije logično da predsednici Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na složenost njihovog izbora i neodgovornost koju imaju, imaju isti mandatni period kao predsednici drugih sudova.

Iz tog razloga predloženo je skraćenje mandata predsednika drugih sudija na četiri godine, uz mogućnost, naravno, da oni budu izabrani još jednom na mandatni period od četiri godine, ali to će, naravno, isključivo, zavisiti od efikasnosti rukovođenja pravosudnom institucijom, odnosno od efikasnosti njihovoj kao predsednika sudova.

Ove izmene dopune i dopune Zakona, itekako su značajne i sa aspekta ostvarivanja prava građana koje je, inače, garantovano Ustavom i to prava građana na pravično suđenje, što i predviđa član 32 Ustava.

Moram da kažem da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, i resorno Ministarstvo pravde u prethodnom periodu donelo niz zakonskih rešenja čija je implementacija otpočela i koji, itekako, utiču i na pravnu sigurnost građana, ali i na poboljšanje sudijske funkcije, odnosno na poboljšanje pravosuđa uopšte.

Napomenuću samo neke od tih zakona, to je Zakon o javnim beležnicima, odnosno notarima, na koji je Republika Srbija čekala čitavih 70 godina i doneti su u mandatu Vlade Aleksandra Vučića. Takođe, moram da istaknem i Zakon o izvršenju i obezbeđenju čija je primena počela 01. jula 2016. godine, i zahvaljujući čijoj primeni, odnosno zahvaljujući implementaciji ovog Zakona, imamo za 900.000 manje ranije rešenih izvršnih predmeta. Prema tome, na taj način, sudovi su, itekako, rasterećeni, a rasterećenje sudova znači zakazivanje češćeg suđenja, veća dostupnost pravde građanima, mogućnost da se češće zakazuju suđenja i da građani u razumnom roku ostvare svoja prava pred sudom.

Moram da istaknem i finansijski ugovor koji se odnosi na izgradnju pravosudnih institucija, odnosno na izgradnju objekata pravosudnih institucija, a pre svega tiče se objekta Palate Pravde, površine 25.000 m2, radi se o jednoj od najvećih investicija u Republici Srbiji. Moram da pohvalim, takođe, i rekonstrukciju u Katanićevoj ulici, tj. Vojno-tehničkog instituta, gde su već počeli sa radom Drugi osnovni sud, Drugo osnovno javno tužilaštvo, Republičko javno tužilaštvo, Državno veće tužilaca, a i neki sudovi iz Palate Pravde su prebačeni. Ukupna površina tog prostora je 14.000 m2.

Takođe, moram da istaknem da je Vlada sve ove godine 2013, 2014, 2015 godine, itekako, dala značaj na unapređenju, odnosno na izgradnji pravosudnih objekata i to širom Srbije, ne samo u Beogradu. Krajem prošle godine počela je izgradnja Prekršajnog suda u Požarevcu, u februaru ove godine počela je izgradnja Prekršajnog suda u Pančevu, 2016. godine, posle 20 godina, sazidana je prva zgrada u Raški i to je upravo zgrada za potrebe Prekršajnog suda.

Moram da napomenem da je ovim projektom, odnosno budžetom, da su predviđena sredstva od milion i 300 hiljada evra za završetak radova Prekršajnog suda u Užicu. Uz Prekršajni sud u Užicu radi se na izgradnji i Privrednog suda.

Naravno, SNS u Danu za glasanje, podržaće sve iznete predloge.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Centar za socijalni rad "Priboj" (Socijalni radnik) Republika Mesečno 56581.00 RSD 01.08.1983 -
- Ministarstvo rada i socijalne politike (Ugovor o delu) Javni izvor prihoda Mesečno 34800.00 RSD 01.01.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:52