TANJA TOMAŠEVIĆ DAMNJANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1982. godine. Živi u Vršcu.

Po zanimanju je diplomirana pravnica.

Za narodnu poslanicu izabrana je 2014. godine. Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 7 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, koji sledi napore za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve zemlje, otvaranje kancelarije Kotram, Korejske agencije za promovisanje trgovine i investicije, u decembru 2015. godine i potpisivanje Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u januaru ove godine.

Srbija ima potpisane sporazume o vazdušnom saobraćaju sa 87 država širom sveta, od čega sa 37 ima multilateralni sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području.

Sa Aerodroma „Nikola Tesla“ saobraća 19 kompanija koje direktno lete do 47 gradova u Evropi i Aziji. Samo u prošloj godini je kroz vazdušnu luku u Surčinu prošlo više od 4,7 miliona putnika. Južna Koreja se zbog brzog privrednog rasta svrstava u grupu takozvanih azijskih tigrova, a njen ekonomski uspon zasnovan je pre svega na ulaganju u obrazovanje, visokom procentu akademski obrazovanih kadrova i snažnoj industriji sa svetskim poznatim kompanijama, kao što su „Samsung“, „LG“, „Hjundaji“, „Kia“.

Ovaj sporazum će omogućiti bolje povezivanje u oblasti avio saobraćaja, kao i uspostavljanje direktnih letova između dve zemlje do tri puta nedeljno. Udaljenost između Beograda i Seula iznosi 8.300 kilometara, a eventualnim uvođenjem direktnih letova skratilo bi se vreme putovanja sa postojećih 20 na 11 do 12 časova. Mogućnosti koje su ovim sporazumom predviđene za avio prevoznike i za putnike će značiti bolje veze i veći izbor u vazdušnom saobraćaju između Srbije i Južne Koreje i daće podsticaj daljem unapređenju bilateralne saradnje, naročito u oblasti ekonomije, turizma i obrazovanja.

Ovim sporazumom, kao i drugim sporazumima i zakonima iz oblasti vazdušnog saobraćaja, Vlada Republike Srbije nastoji da ostvari cilj koji je premijer, gospodin Aleksandar Vučić, naveo u svom ekspozeu, a to je da se srpsko avio-tržište unapredi u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, razvijajući Beograd kao jedan od ključnih regionalnih centara vazdušnog saobraćaja, unapređujući povezanost Srbije sa međunarodnim tržištem i ubrzavajući ekonomski razvoj Srbije i vrednost koju dobijaju za novac srpski poreski obveznici. Ja sam sigurna da ćete u tome uspeti.

Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje, 26.02.2016.

Hvala.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, na osnovu koga će pored Kikinde i Pirota, i opština Vršac, iz koje ja dolazim, dobiti status grada.

Na početku svog izlaganja iznela bih kratko neke istorijske podatke koji se tiču grada Vršca. Ime grada Vršca prema pisanim tragovima prvi put se pojavljuje pre skoro šest vekova, davne 1427. godine, u obliku podvršja u jednom pismu kralja Žigmonda.

Predeo u kome se spajaju dve različite privredne površine, ravnica i Vršačke planine, oduvek su privlačili ljude da tu izgrade svoja staništa, jer je zemljište bilo pogodno za poljoprivredu, vinogradarstvo i stočarstvo, prostrane močvare omogućavale su bogat ribolov, a šume pune divljači bile su idealna lovišta.

Današnji simbol grada, Vršačka kula, nastao je u prvoj polovini 15. veka, u vreme ugarske vlasti, a podigao ju je despot Đurađ Branković, posle pada Smedereva za odbranu od Turaka. Već sredinom 15. veka ova oblast poznata je po svojim vinima, koja su bila među najtraženijim na ugarskom dvoru. Godine 1804. grad dobija tržišnu povelju Franje Drugog za hrabro držanje njegovih stanovnika u ratovima protiv Turaka, a 1817. godine postaje slobodan kraljevski grad u ondašnjoj Austrougarskoj.

U Vršcu su stvarali velikani srpske kulture Jovan Sterija Popović, Paja Jovanović, Vasko Popa, Sultanac Juk i mnogi drugi.

Iako je Vršac dugogodišnjim ulaganjem odavno postao ekonomski, kulturni i sportski centar južnobanatskog regiona, trenutno ima status, kao i neke opštine koje mu gravitiraju, a koje su mnogo nerazvijenije. Ovim Predlogom izmena i dopuna zakona to će se promeniti, što je vrlo pozitivna činjenica, obzirom da će status grada doneti mnogo benefita. Pre svega, to je skoro duplo veći budžet, koji će omogućiti da se više ulaže u razvoj grada i stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta, čime bi se stvorili uslovi za rađanje više dece i samim tim povećanje broja stanovnika.

U prilog dobijanja statusa grada govori činjenica da Vršac ima dobar geografski položaj, jer se nalazi na 84 kilometara od Beograda i na samo 14 kilometara od granice sa Rumunijom, zatim, razvijenu infrastrukturu, privredni potencijal, bogatu istoriju i kulturu i multietičnost.

Vršački gradski muzej ima 280.000 eksponata i najveću egiptološku zbirku na Balkanu. Treba pomenuti i Narodno pozorište „Sterija“, Gradsku biblioteku, kao i vršačku Gimnaziju, koja je osnovana davne 1790. godine od strane vladike Josifa Jovanovića Šakabente i u kojoj se danas nastava odvija na dva jezika – srpskom i rumunskom. Vršac je i centar Eparhije banatske, što govori o duhovnom značaju Vršca. U Vršcu se nalazi rimokatolička crkva Svetog Gerharda, najveća u Srbiji, a svojevremeno druga po veličini na bivšim jugoslovenskim prostorima, kao i Rumunska pravoslavna crkva, sagrađena 1913. godine i danas je katedralni hram banatskih Rumuna, koji su i najbrojnija nacionalna manjina u vršačkom kraju.

U Vršcu i naseljenim mestima živi 26 naroda i narodnosti. Takođe, treba spomenuti vršački Aerodrom i Vazduhoplovnu akademiju SMATSA, koja obrazuje pilote iz svih krajeva sveta. Stub razvoja grada i privede je svakako farmaceutski gigant „Hemofarm“, koji posluje u okviru nemačke ŠTADA grupe, koja je lider na farmaceutskom tržištu Srbije sa 17,3% vrednosnog udela. Zauzimajući 79,1% ukupnog izvoza farmaceutskih proizvoda iz zemlje, vršačka kompanija je ujedno i najveći srpski izvoznik lekova. Vršac takođe godinama ima odličnu prekograničnu saradnju sa susednom Rumunijom, sa čijim je gradovima, institucijama učestvovao u brojnim projektima EU.

Benefit od dobijanja statusa grada je taj što će policija, tužilaštvo, sud i ostali državni organi u Vršcu dobiti veće nadležnosti, pa Vrščani neće morati da odlaze u Pančevo i da obavljaju neke veće administrativne poslove. Ovim statusom otvara se mogućnost i za neko od 22 naseljena mesta da dobiju status opštine. Time bi se u njima otvorile ispostave državnih organa, a postojala bi veća mogućnost za razvoj poljoprivrede i otvaranje industrijskih pogona. Dobijanje statusa grada je značajno, ne samo za Vršac, već i za ceo region koji će se zajedno sa nama brže, bolje i ekonomičnije razvijati. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje, 22.02.2016.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama u ovom setu predloga zakona i Predlog zakona o javnim preduzećima, koji pokazuje rešenost ekonomske politike da se strukturne reforme javnih preduzeća na svim nivoima više ne udaraju na nepremostivi zid politike.
Pozitivna je činjenica da se kroz program ekonomskih reformi Vlada opredelila i za uvođenje profesionalizacije u poslovanju javnih preduzeća i odgovornog korporativnog upravljanja u onim preduzećima koja će ostati pod državnom kontrolom, uz izmeštanje socijalne politike iz javnih preduzeća u sistem socijalne zaštite. Novi zakon bolje uređuje sistem kontrole javnih preduzeća i uvodi sankcije za neodgovorno upravljanje, čega do sada nije bilo.
U slučaju da direktori ne ostvare projektovane poslovne rezultate, uvode se dodatne mere za njihovo razrešenje, kao i kaznene odredbe. Jasnije se definišu uslovi za izbor direktora, predsednika i članova nadzornog odbora, kako u pogledu radnog iskustva, tako i u slučaju odgovornosti, što doprinosi profesionalizaciji menadžmenta javnih preduzeća.
Ovaj Predlog zakona naime propisuje da direktor Javnog preduzeća mora da ima fakultetsku diplomu, pet godina radnog iskustva i da je bar tri godine radio u javnom preduzeću.
Pored toga, treba da poznaje korporativno upravljanje, da nije član političke stranke, da nije osuđivan na krivičnu kaznu, kao i da mu za neko delo nije izrečena mera psihijatrijskog lečenja.
Zbog efikasnijeg upravljanja u javnim preduzećima, ukinut je izvršni odbor. Na ovaj način se personalizuje odgovornost direktora, ali i izvršnih direktora.
Zakon takođe direktno ne podstiče stvaranje novih privrednih subjekata. Utvrđeno je da osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, osim u slučaju realizacije projekata javno privatnog partnerstva.
Na ovaj način sprečava se pre svega na lokalnom nivou nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća, a ostavljen je već osnovanog javnog preduzeća sa na primer jednim zaposlenim i ogromnim gubicima.
Radi veće transparentnosti u radu, javna preduzeća su dužna da na svojoj internet stranici objave radne biografije direktora i izvršnih direktora, kao i članova nadzornog odbora, organizacionu strukturu, godišnji program poslovanja, kao i sve izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa, ako javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu.
Imaju obavezu i da objavljuju tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg programa poslovanja, godišnje finansijske izveštaje sa mišljenjem ovlašćenog revizora i druge informacije od javnog značaja.
Ovaj zakon će doprineti efikasnijoj kontroli javnih preduzeća, povećanju finansijskih performansi javnih preduzeća, efikasnijem planiranju poslovnih aktivnosti i unapređenju korporativnog upravljanja i većoj transparentnosti u poslovanju, kao i povećanju kvaliteta poslovanja javnih preduzeća, što će se odraziti na smanjenje izdataka budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave prema ovim preduzećima, ali i na doprinos ovih preduzeća većoj prihodnoj strani budžeta.
Zbog svega ovoga navedenog, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji su danas pred nama na dnevnom redu. Hvala.

Imovinska karta

(Vršac, 26.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 16:02