ENIS IMAMOVIĆ

Stranka demokratske akcije

Rođen 25. juna 1984. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu i srednju školu je završio u Novom Pazaru.

Aktivno se bavio odbojkom kao profesionalni igrač (1999.-2008.). Bio je i kapiten tima. Nakon igračke karijere kratko je radio i kao trener u svim kategorijama u Odbojkaškom klubu Novi Pazar.

2003. godine započinje studije na Univerzitetu u Nišu, koje je na kratko prekinuo, a potom nastavio na Drzavnom Univerzitetu u Novom Pazaru, Departman za Biohemijske nauke.
Takođe, 2003. godine postaje član Asocijacije Mladih SDA Sandžaka i biva izabran za Generalnog sekretara.

2008. godine postavljen je za portparola, a iste godine 5. aprila na Šestoj Redovnoj Izbornoj skupštini izabran je za člana Glavnog odbora i potom potpredsjednika SDA Sandžaka, zadužen za rad sa stranackim odborima i interni razvoj.
2009. povjereno mu je i mjesto predsjednika Izborne komisije SDA Sandžaka.

Na Sedmoj Redovnoj izbornoj skupštini 2014. godine izabran je za člana Glavnog odbora i Potpredsjednika Stranke zaduženog za resor politika.

Na parlamentarnim izborima 6. maja 2012. godine izabran je za narodnog poslanika što je ponovo potvrđeno i nakon izbora 16. marta 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Oženjen je, suprugom Eminom.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 18
  • 2
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 9 meseci i 15 dana i 13 sata

PITANJE ZA POSLANIKE SDA: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Hvala, uvažena predsednice.
Puno je zakona koji su se našli u ovom paketu i zaista je komplikovano disktuovati o svima njima. Ja ću pokušati da se na neke od njih osvrnem, sa aspekta Bošnjaka i svih građana Sandžaka.
Kada je reč o Zakonu o Javnom servisu, u kvartalnom izveštaju o ostvarivosti prava pripadnika nacionalnih manjina na informisanje navedena je jedna neistina. Nije tačno da sve nacionalne manjine ostvaruju pravo na informisanje na maternjem jeziku. Na RTS-u nema ni jedne jedine sekunde informativnog programa na bosanskom jeziku. Zato se postavlja pitanje zbog čega bi Bošnjaci podržavali rad ili na bilo koji drugi način uopšte plaćali taksu RTS-u, kad na tom javnom servisu ne mogu da dođu ni do jedne jedine informacije na svom maternjem jeziku.
S druge strane, stranka iz koje dolazim, SDA Sandžaka je od svog osnivanja, dakle, od pre 26 godina, parlamentarna stranka i mi na tom tzv. Javnom servisu nemamo ni jedan jedini minut, ni jednu jedinu sekundu vremena.
Da stvar bude još jasnija kakva je politika RTS-a prema SDA Sandžaka, izneću vam podatke istraživanja o praćenju ponašanja medija u predizbornoj kampanji 2016. godine, gde je RTS, tzv. Javni servis, zloupotrebljen za brutalno i nesrazmerno rušenje SDA Sandžaka, pa je za 15 dana, koliko je praćeno izveštavanje u predizbornoj kampanji, na RTS-u objavljeno 217 negativnih priloga o SDA Sandžaka. Dakle, za 15 dana objavljeno je 217 negativnih priloga, i to u sred kampanje. Podsetiću vas da se ovde radi o jednoj manjinskoj parlamentarnoj stranci. Dakle, tih 217 negativnih priloga je više nego o svim ostalim strankama učesnicima na ovim izborima zajedno, uključujući i ove tzv. velike stranke.
U isto vreme, na RTS-u je o najnovijim miljenicima režima iz SDA Sandžaka o Zukorlićevom BDZ-u objavljeno je 226 pozitivnih priloga, šest neutralnih i nijedan negativan prilog.
Očigledno je da je cilj ove kampanje u kojoj je RTS imao više nego aktivnu ulogu, bilo izbacivanje SDA Sandžaka iz političkog života, izbacivanje iz parlamenta i nametanje Bošnjacima predstavnika po volji režima, po volji Vučića i vladajućih stranaka.
Stoga, SDA Sandžaka apsolutno ne podržava ovaj zakon i smatramo da ne treba davati podršku ovom režimskom instrumentu koji je iskorišćen za nesrazmeran obračun sa legitimnim predstavnicima Bošnjaka.
Taj loš odnos prema Sandžaku koji RTS ima ide toliko daleko da čak Novi Pazar, jedan od najvećih gradova u Republici Srbiji, nemate ni na vremenskoj prognozi. Ali, zato, kada su neke negativne vesti, one se po čitav dan vrte na RTS-u pa ljudi iz ostatka zemlje treba da pomisle da tamo ne žive normalni ljudi, nego da tamo žive divljaci.
Sada vas ja pitam – zašto bi Bošnjaci i građani Sandžaka, građani Novog Pazara, na bilo koji način finansirali i podržavali rad RTS-a? Poslanici SDA Sandžaka neće podržati ovaj zakon.
Što se tiče Zakona o zajmu za izgradnju auto-puta Koridor 11, mi možemo uslovno da podržimo ovaj Predlog zakona, ukoliko postoje garancije da će se u njemu naći sredstva za izradu projektne dokumentacije i prostornog plana za izgradnju tog auto-puta preko Pešteri. Mi smo predlagali da se u budžetu za 2017. godinu opredele sredstva koja će biti upotrebljena za izradu projektne dokumentacije i izradu prostornog plana za ovu deonicu auto-puta.
Želim da naglasim da je auto-put od izuzetne važnosti za sve građane Sandžaka, našu privredu i naš ekonomski razvoj. Međutim, Aleksandar Vučić je nedavno u svojim nastupima u medijima rekao jednu zabrinjavajuću izjavu za sve građane Sandžaka, a to je da će on ponovo dogovarati neke deonice auto-puta, pa je čak rekao da se deonica kroz Sandžak, prema njegovim rečima, nikome ne isplati da gradi. Ta njegova tvrdnja apsolutno nije tačna. To je potvrđeno i odlukom Republičke komisije za reviziju iz 2008. godine, kada je odlukom ove komisije predviđeno da se trasa auto-puta preko Pešteri gradi kroz Dugu Poljanu, gde se kasnije spaja sa crnogorskim delom auto-puta u mestu Boljare.
Ova usvojena varijanta auto-puta Koridor 11 kroz Sandžak je za čak 42 km kraća od bilo koje alternativne, pa i od ove koju predlaže sada Aleksandar Vučić i ona je jeftinija i povoljnija za izgradnju zbog povoljnije konfiguracije terena, ima manje mostova, manje tunela i, kao što rekoh, radi se o kraćoj deonici. Cena jednog kilometra auto-puta se kreće od 6 do 20 miliona evra.
Zato, ako postoje garancije da će auto-put preći preko Pešteri, mi možemo podržati ovaj zakon, a ako tih garancija nema, mi ćemo se uzdržati od glasanja. Nećemo sedeti skrštenih ruku dok se građanima Sandžaka otima i ovaj kapitalni projekat, kao i svaki do sada.
Kada govorimo o ovom Carinskom zakonu, ono što je veoma važno jeste i stvaranje mogućnosti za fito-sanitarne kontrole na samim graničnim prelazima u Sandžaku sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, najpre zbog naših proizvođača i izvoznika hrane, mleka i mlečnih proizvoda, mesa i mesnih proizvoda, uglavnom iz pograničnih krajeva, iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Tutina, pa i proizvođača iz Sjenice. Nedostatak mogućnosti da se ovi fito-sanitarni pregledi izvrše na graničnom prelazu dosta košta naše privrednike, kako vremena tako i sredstava koja odvajaju za prevoz ove svoje robe do carinarnica koje su uglavnom u unutrašnjosti zemlje, pa su zato prinuđeni i da tu svoju robu opet vraćaju istim putem do graničnog prelaza, što košta, sa aspekta transporta, ali i roba se izlaže tom negativnom uticaju transporta, što utiče i na njen kvalitet i na njegovu cenu.
Mi smo i ranije, a i sada tražimo, da se carini u Novom Pazaru povećaju nadležnosti, zbog velikih potreba privrede i građana, ali i nepotrebnih troškova kojima se građani izlažu, zato što i pored carinarnice koju imaju u svom gradu ne mogu sve poslove da obave.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pre nekoliko dana desilo se nešto na šta smo, mi predstavnici Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina, upozoravali da može da bude problem u procesu naše evropske integracije i da može da bude prepreka našoj zemlji na njenom putu ka EU. Srbiji je blokirano otvaranje poglavlja zbog kritika na obrazovanje nacionalnih manjina. Zato svoje pitanje danas postavljam predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, ono se tiče odgovornosti. Ko je odgovoran za propuste u pripremi pregovaračkih poglavlja i ko će snositi posledice?
Nismo mi zbog Hrvatske krenuli u ovaj proces evropskih integracija, niti smo u njemu zacrtali sebi cilj da zadovoljimo želje Hrvatske ili neke druge članice EU. U ovaj proces smo krenuli zbog sebe, zato što nam je želja da svoju zemlju modernizujemo i da svoju zemlju učinimo boljim mestom za život njenih građana, svih njenih građana, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina. Nije odgovorno uvek i za sve tražiti krivce u drugima i optuživati druge da su oni krivi za ono što se nama dešava. Ako je tačno ono što premijer govori, mi smo potpuno spremni da uđemo u EU, ne postoji ništa što mi treba da menjamo, samo treba EU da potvrdi da je stanje u našoj zemlji sjajno. Međutim, radi istine, oblast individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina se reguliše danas kroz tri osnovna zakona koja se tiču ove materije, pri čemu je ovaj zadnji izmene zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina jedna katastrofa koja je unela pometnju u čitavu ovu materiju.
Prava nacionalnih manjina, kao što je i pravo na obrazovanje, se još dodatno uređuju i kroz 22 različitih zakona, od kojih su svi kontradiktorni jedni sa drugima, tako da ono pravo koje jedan zakon omogućava, već drugi zakon osporava i tako se prava pripadnicima nacionalnih manjina vrte u krug. Nije Hrvatska pronašla toplu vodu kada je kritikovala Srbiju zbog odnosa prema nacionalnim manjinama. Mi smo nebrojano puta ukazivali na to da imamo loša iskustva kada je u pitanju rad na akcionim planovima za pregovaračka poglavlja koja se tiču manjina, i odnos Vlade, pregovaračkog tima i radnih grupa za izradu akcionih planova koje i dalje ignorišu sve one zahteve koje iznose legitimni predstavnici Bošnjaka.
Što se Bošnjaka u Srbiji tiče, dugačka je lista obaveza koje je ova država odbila da preuzme u procesu evropskih integracija, počev od rešavanja masovnih otmica, ubistava i drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima u Sandžaku 90-tih godina, proterivanja, granatiranja bošnjačkih sela, preko zastupljenosti Bošnjaka u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima danas, pa i obrazovanja, informisanja i ravnopravne upotrebe jezika i pisma.
Specifičan položaj Bošnjaka je u tome što danas Bošnjaci nemaju neku nacionalnu državu koja će u EU postaviti pitanje položaja Bošnjaka u Srbiji ili to rešavati na nivou članice EU ili na bilateralnom nivou sa Srbijom. Odgovornost za položaj Bošnjaka u procesu evropskih integracija je kako na Srbiji, tako i na EU. Naš pristup je da probleme rešavamo unutar institucija sistema Republike Srbije. U to ubrajamo i parlament. Međutim, statistika nam govori da ti naši pokušaji ne daju neke prevelike rezultate. Podsetiću premijera da smo i prilikom formiranja ove Vlade od njega tražili da zajedno pristupimo reviziji Akcionog plana za manjine, i pozvali ga da zajedno radimo na tome. Vlada i premijer su, kao što vidite, i do danas ignorisali taj poziv i pruženu ruku da radimo zajedno na tom pitanju.
Od premijera nismo čuli ništa konkretno o tome šta je Srbija učinila po pitanju koje je bilo predmet kritike, slušali smo u Hrvatskoj o njenom ponašanju, o tome kakvo je stanje u Hrvatskoj. Međutim, što se tiče evropskih integracija, nas ne treba da zanima šta se dešava u Hrvatskoj, treba da nas zanima šta se dešava u našoj zemlji. Zato postavljamo pitanje odgovornosti, ko je odgovoran za propuste u pripremi pregovaračkih poglavlja. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Koristiću vreme…
(Mirko Krlić, s mesta: Molim vas da mi omogućite da govorim o prethodnom amandmanu.)
Da li mogu da nastavim?
Ako možete da mi omogućite da koristim vreme poslaničke grupe.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96437.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:08