NATAŠA (STANOJA) JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Prethodno iskustvo:

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu.

Od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale.

Od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac.

Od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 55
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 15 dana i 7 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, zbog građana Srbije moram da kažem sledeće. Mi moramo stalno imati na umu da tzv. Savez za Srbiju vlast želi da osvoje na ulici, da radikalizuju proteste i pojačavaju uvrede i pretnje. Vrši se kontinuirani pritisak na mir i potrebna je velika mudrost da ga sačuvamo, što je u ovom trenutku nama najpotrebnije.

Dok drugi pokušavaju da ruše, naš predsednik obilazi Srbiju da vidi kako ljudi žive i da čuje šta oni misle. Naša Vlada, takođe, vredno radi i ne može da ispravi ono što nam je ostavljeno.

Danas ću diskutovati o izmeni Zakona o bezbednosti hrane. Pitanje kvaliteta i bezbednosti hrane je veoma važno i današnji potrošač sve više pažnje poklanja kvalitetu i bezbednosti namernica koje konzumira. Zato je u najboljem interesu industriji hrane da preduzme i primeni sve neophodne mere za obezbeđenje zdravstvene ispravnosti i kvaliteta proizvoda.

Sa ovom izmenom Zakona o bezbednosti hrane, Ministarstvo poljoprivrede u saradnji, naravno, i sa drugim ministarstvima, potrebno je multidisciplinarni pristup, adekvatno se uključilo u brizi za zdravlje i sigurnost naših građana, u sistem osiguranja, kvaliteta i bezbednosti hrane, kontrolu prehrambene industrije i ostalih direktnih i indirektnih učesnika u lancu ishrane.

Korisnik, odnosno potrošač poverenje u kvalitet i bezbednost hrane zasniva na informacijama od proizvođača, ali prvenstveno od države i institucija odgovornih za garantovanje bezbednosti hrane.

Ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora Beograda su organizovali javne rasprave, kao što je ministar i napomenuo u uvodnom izlaganju, gde su bili uključeni i proizvođači, ali i uvoznici, kako bi se iz prve ruke informisali o problemima na koje nailaze i koji se odnose na kvalitet i bezbednost hrane, a veoma su aktuelne, naročito u poslednjih desetak godina.

Trend je u željama potrošača ka hrani koja je sveža, koja je zdrava, koja je zasnovana na prirodnim sirovinama, bez konzervansa, bez negativnog, bez hrane visoke masnoće, visokog nivoa šećera i soli. Percepcija je da potrošači žele namernice koje ne samo da izazivaju neku štetu, već koje su zdrave i koje ublažavaju simptome bolesti.

Poštovani ministre Nedimoviću, veliki se napredak primećuje zaista u Ministarstvu poljoprivrede od kada ste vi na čelu.

Reći ću i jedan predlog. Po meni, država bi trebalo da kontroliše sadržaj javnih nabavki za proizvode koji sadrže konzervanse na listi označene kao štetne. Na primer, pojedini vrtići raspisuju nabavku za pojedine voćne jogurte, gotove pudinge koji sadrže E-407. Da li će roditelji kupovati, to je njihova stvar, ali pitanje je šta država može da kontroliše u tim javnim nabavkama za najmlađe naše sugrađane.

Drugi predlog odnosi se na transmasti. Čitamo sve više o štetnosti transmasti. Zato predlažem da na etiketama budu jasno naznačena u krupnom fontu, da bi svi mogli da pročitaju šta sadrže ti proizvodi, jer od silnih napisanih karakteristika mi u suštini ne vidimo suštinu.

Značajni napori, takođe, se ulažu i na globalnom i na nacionalnom i na regionalnom planu, u njihovim inicijativama u smislu istraživanja i standardizacije da se poboljšaju bezbednosni standardi hrane.

Pored toga, mnogi su primeri pojava ozbiljnih propusta bezbednosti hrane koji se dešavaju čak i u najorganizovanijim društvima. Zato je veoma važna kontrola uvoza u delu dozvoljeni konzervansa, zaslađivača, pojačivača ukusa i drugo koji se javljaju kod proizvoda, jer ako nešto nije dobro za decu iz EU, nije dobro ni za našu decu.

Zabrana pojedinih nabrojanih dodataka proizvodima koji produžavaju rok trajanja ili pojačavaju ukus u EU nije slučajna. Zasnovana je na određenim istraživanjima i zato apsolutno smatram da njihove standarde treba primeniti u Srbiji, jer ovako težimo i po uređenju i po standardu da budemo kao i oni.

Dodala bih nešto o zaštiti bilja. Fitosanitarna inspekcija ima vrlo delikatan zadatak koji treba biti kontinuiran, a to je kontrola karence pesticida u voću i povrću.

Ako kupimo proizvod na pijaci, da li smo sigurni da je karenca pesticida istekla i da li se proizvođač pridržavao uputstva kod prskanja. Zato je veoma važna neprekidna edukacija na samom terenu od strane poljoprivrednih službi, na čemu Ministarstvo poljoprivrede i radi i možda razmisliti o izmeni načina kupovanja opasnih pesticida, da li da idu preko sistema, kao što to funkcionišu recepti u zdravstvu, to jest da se količina moguće kupovine određuje na osnovu veličine same plantaže.

U Srbiji je zabranjena GMO hrana, što je zaista odlično, ali nije svuda u svetu. Zato je veoma važno tražiti, po meni, posebnu potvrdu od stranog izvoznika da u samom proizvodu ne postoji GMO. To je jedini način da ako se u daljim analizama utvrdi njegovo postojanje da možemo da ih dobijemo na međunarodnom sudu pravde.

Najbitnija u svakom zakonu je kontrola i jasne posledice koje slede usled neispunjavanja uslova ili kršenja zakona, posebno u domenu bezbednosti hrane. Stalno merenje aditiva, suplemenata i drugih regulatora je konstantan zadatak inspekcija, ali i transparentno mesečno ili kvartalno objavljivanje situacije na terenu, bez obzira da li je to veliki ili mali proizvođač. Toliko od mene. Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.


Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, Srbija prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku po rastu BDP se našla među tri trenutno najbrže rastuće evropske ekonomije, posle Poljske i deli treće mesto sa Mađarskom.

Realni rast BDP Srbije u drugom kvartalu 2018. godine iznosio je 4,8% u odnosu na uporedno tromesečje prošle godine, a porastao je za 0,8% u odnosu na prethodni kvartal. Tako se i cela godina po rastu BDP smatra rekordnom. Promenjeno je dugogodišnje stanje u kome je srpska privreda bila i suficit je već treću godinu za redom, a to nam pruža mogućnost da podižemo standard građana.

Izmene o Zakonu o centralnom registru će nam omogućiti bolju naplatu poreza, a to znači bolje punjenje budžeta. Ključno za uspeh su bile uspešne ekonomske reforme. Čestitam na ostvarenim rezultatima u 2018. godini i želim vam uspeh u daljem radu.

Želela bih na kraju samo da kažem sledeće, da često vas kritikuju tzv. opozicionari, ali kada vas šutiraju i kada kritikuju setite se sledećeg, da ona ko to radi najčešće na taj način stiče osećaj sopstvene važnosti što ste uspešniji, udarci su jači, a to samo znači da vam zavide i da ste vredni pažnje. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.


Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, građani Srbije, mojim amandmanom želim istaći značaj rasta ekonomskih indikatora na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Savremeno poslovanje kompanije zahteva konstantno prilagođavanje novonastalim tržišnim strukturama na makro nivou. Najčešće se primenjuje dvojaka strategija, s jedne strane smanjivanje troškova, a s druge, rast kroz diversifikaciju.

Srbija se za šest godina transformisala iz ekonomije koja je karakterisala stagnacija rasta i visoka stopa nezaposlenosti u rastuću ekonomiju sa niskom inflacijom, opadajućim javnim dugom i oporavkom tržišta rada.

Budžet je u suficitu već treću godinu za redom, a u 2018. godini nastavljamo u istom trendu. Javni dug je pao na 54,1% BDP, a takođe je poboljšan i kreditni rejting. To su sve ekonomski pokazatelji da je Srbija, rukovođena SNS, na pravom putu, a uspeh boli one koji su imali priliku da pokažu šta znaju i umeju i pokazali su samo krađu i afere.

Od 2012. godine mi imamo čime da se ponosimo i s pravom to ističemo. Građani Srbije znaju da prepoznaju kako sada žive i kontinuirano kako im se povećava životni standard. Naravno, to nije lako, jer mi nismo počeli kuću da gradimo od temelja, već iz podruma.

Evropska komisija smatra da je Srbija u 2018. godini zabeležila najbrži privredni rast u poslednjih 10 godina. Takođe, predviđa u 2019. godini BDP veći za 3,5%.

Eksperti Ekonomske komisije očekuju završetak reforme javne uprave, što uz rast stranih investicija i kontinuirano pristižu, dovodi do rasta standarda građana i domaće tražnje u Srbiji.

Imovinska karta

(Mladenovac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:39