NATAŠA (STANOJA) JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 16.10.1967.godine, živi u Mladenovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu,

Diplomirani ekonomista – akademski naziv “master” drugog stepena diplomskih akademskih studija stekla na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

Prethodno iskustvo:

Od 20.07.2015. godine do 20.06.2016. godine bila je članica Privremenog organa GO Mladenovac, gde je svojim radom doprinela rešavanju nagomilanih problema građana Mladenovca i sagledavanju niza prioriteta delovanja u svom gradu.

Od 2002 do 2015. godine u KBM banci ( pre privatizacije 2010.godine poznata kao Credu banka AD Kragujevac) radila je kao direktorka filijale.

Od 2000. do 2002. godine radila je kao koordinatorka u marketing sektoru Holding kompanije “Petar drapšin” AD Mladenovac.

Od 1991.do 2000. godine bila je profesorka ekonomskih predmeta u “Ekonomsko-trgovinskoj školi” u Sopotu (poslovna ekonomija, statistika, marketing, finansijsko poslovanje..).

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i predsednica unije žena SNS u Mladenovcu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016. godine izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka jedne ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 23 dana i 9 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću da govorim o dve dopune zakona – Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, koje su povezane, ali i veoma važne u ovom trenutku i koje govore o odgovornosti naše države i njenih institucija i prilagođavanju okolnostima na koje mi ne možemo da utičemo. Ali, zato možemo da vodimo računa o profitabilnosti u svakom segmentu.

Sistem osiguranja depozita fizičkih lica uveden je 2005. godine i Zakon o osiguranju depozita je poslednji uveden 2015. godine, 1. aprila. Novi Zakon o osiguranju depozita sada treba dopuniti zbog drugih uslova koji su nastali na međunarodnom bankarskom tržištu.

Da podsetimo, sistem osiguranja obuhvata sledeće kategorije deponenata, a to su, kako fizička lica, tako preduzetnici, mikropreduzeća, mala preduzeća i srednja pravna lica. Cilj osiguranja depozita jeste da deponentima pruži sigurnost uloga i da se doprinese opštoj stabilnosti finansijskog tržišta. U slučaju stečaja ili u slučaju likvidacije banaka, Agencija za osiguranje depozita mora da omogući brzu i jednostavnu isplatu sredstava deponenata do 50 hiljada evra.

Šta se dešava sada na međunarodnom bankarskom tržištu? S jedne strane, postoji visoka štednja, čiji vlasnici ne žele trošiti ni investirati, a potražnja za kreditima je dosta niska. Perspektive za profitabilna ulaganja prilično su nesigurne, kako za banke, tako i za poslovni sektor u evro zoni.

Depoziti kao tradicionalni izvor sredstava banaka praktično postaju visok trošak operativnog funkcionisanja banaka, te ne čudi zašto su pojedine banke u razvijenijim zemljama uvele negativnu kamatnu stopu na štednju. Štediše tako praktično plaćaju bankama naknadu za čuvanje depozita, tim više ako se oni čuvaju kod banaka koje su sa reputacijskim kapitalom i koji ih, po definiciji, čini poželjnijima.

Iako negativna kamatna stopa predstavlja paradoks sa pozicije našeg današnjeg načina razmišljanja i iskustva, slična situacija postojala je i u vreme „zlatnog standarda“, kada su vlasnici zlata plaćali bankama naknadu za čuvanje.

Euribor, o kome su govorile moje kolege koliko juče, tako i danas, koji predstavlja u stvari međunarodnu bankarsku stopu i cenu koju banke nude jedne drugima pozajmicu na međunarodnom bankarskom tržištu je već jedno izvesno vreme u negativnom saldu, tako da je tromesečni euribor 0,331, šestomesečni 0,250, što je jako nisko, a samim tim je u minusu. To neće prouzrokovati drastično smanjenje kamatnih stopa za kredite u evrima u našoj zemlji, iako su sada krediti povoljniji, većinom se sastoje od fiksne i varijabilne kamatne stope, u skladu sa odlukom Evropske centralne banke koja je snizila euribor, da bi podstakla prvenstveno razvoj evropske privrede i krediti u našoj zemlji su svakako jeftiniji.

Sve navedeno što sam do sada rekla podstiče da štediše što više investiraju i time ožive ekonomsku aktivnost, a u slučaju da mere izazovu nestabilnost depozita i budući rast kamata, mogao bi izvući bankarske sisteme razvijenih zemalja iz postojeće zamke likvidnosti.

Mnoge poslovne banke u Evropi koje su uvele negativne kamatne stope prema klijentima su izuzetno retke, to su izolovani primeri, i to isključivo sa poslovnim i velikim korporativnim klijentima za depozite iznad određenih visoko postavljenih vrednosti.

U Srbiji postoje pozitivne, relativno aktivne kamatne stope, kao razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kako u dinarskom, tako i u deviznim kreditima, što omogućava bankama da posluju profitabilno, pa stoga cena koštanja izvora, u odnosu na upotrebu sredstava ne može biti opravdanje za razmatranje uvođenja negativnih kamatnih stopa na našem tržištu. takođe, Narodna banka je izdala saopštenje gde je analizirala sve ovo o čemu pričam, a uvećanje baze domaćih depozita je od ključnog značaja za finansijsku stabilnost u Srbiji što, imajući u vidu karakteristike našeg finansijskog sistema, je sigurno izraženije u odnosu na zemlje čije centralne banke primenjuju negativne kamatne stope. Negativne kamatne stope na međunarodnom okruženju nisu primerene i nisu opravdane u domaćim uslovima, niti mogu služiti kao smernice za ponašanje domaćih banaka.

Sa ovim dopunama zakona koje sam napomenula, čl. 4. i 7, prvenstveno se vodi računa o fleksibilnosti upravljanja sredstava, o smanjenju troškova fonda i zatim o pozitivnim stopama prinosa na hartije od vrednosti. Imajući u vidu da je obaveza zakonska, da valutna struktura fonda bude 85% u deviznim sredstvima potpuno je logično i potpuno je neophodno zato što naša Vlada, Ministarstvo finansija predlažu ovakvu dopunu zakona u ovakvom trenutku.

Narodna banka Srbije u svoje ime i za svoj račun Agencije devizna sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže uglavnom u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka. Međutim, izuzetno u ovim uslovima koje sam napomenula na međunarodnom bankarskom tržištu i u okolnostima značajnih promena, devizna sredstva Fonda za osiguranje depozita može ulagati u devizne dužničke hartije od vrednosti. One hartije od vrednosti se u stvari po unapred utvrđenoj kamatnoj stopi isplaćuju u određenom momentu, u tačno utvrđenim periodima dospeća, tako da u suštini ne postoji rizik za one hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije. Sredstva Fonda za osiguranje depozita ulaže se prvenstveno da se održe prihodi, da se umanji rizik i da s održava likvidnost Fonda.

Fiskalna disciplina, sa ovim bih završila, će svakako uticati na poboljšanje dužničkog rejtinga naše zemlje, koji je iz godine u godinu sve bolji, a najavljenom privrednom rastu svakako pogoduju niske kamatne stope. Imamo odgovornu državu, odgovorno Ministarstvo, Narodnu banku Srbije koji donose prave i jedine moguće mere kako bi se sve više otvorile perspektive povećanja investicija i zaposlenosti. Hvala na pažnji.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, moram da na početku kažem da u parlamentu čini mi se danas da imamo jedan pomak u tom smislu jer čula sam neke zaista i konstruktivne diskusije od strane opozicije, dok prethodnih dana zaista svakodnevno kritizerstvo bez davanja bilo kakvih rešenja je ono što najviše prezirem.

Od početka zasedanja smo prisustvovali i modnim revijama i performansama i zatim vikanju pojedinih poslanika kao da ovde razglas Skupštini ne radi, naravno i odlascima celih poslaničkih grupa kada saznaju da je TV prenos prekinut od tog trenutka, a sve u cilju da se pokaže da Skupština je spora i neefikasna. Od početka zasedanja Skupštine smo primetili zaista da ona služi za mitingovanje pojedinih stranaka, posebno onih koje su jedva prešle cenzus. Nadam se da od sada kada se danas osetio jedan pomak se to više neće desiti.

Citirala bih Klausa Mozera koji kaže – obrazovanje je skupo, ali je neznanje još skuplje. Danas je bilo dosta diskusije sve u tom smeru koji u stvari govori da je neznanje veliki problem i veliki je problem to što pojedinci sa sve marketingom promovišu se kao veliki stručnjaci, bez potpore u delima. Veliki je napredak u znanju kada znamo već ono šta ne znamo. Već dugi niz godina na mnogim mestima se ne dozvoljava napredak znanja, niti se primaju mladi i ambiciozni stručnjaci da bi pojedinci neke svoje pozicije zadržali. Naš zadatak je da pružimo svima koji žele da uče mogućnost u napredovanju, a mlade da usmerimo prvenstveno na razmišljanje, rešavanje problema i preduzetništvo.

Ovde je puno pričano uopšte o rangiranju univerziteta. Zaista smatram da posebno Univerzitetu u Beogradu, koji je bio jedan veliki regionalni centar, vratimo taj epitet. Poslovica kaže – ako zažmurimo, nećemo oterati mrak. Prema tome, ako negiramo da imamo probleme, nećemo ni krenuti u njihovo rešavanje. Iz tog razloga je stavljen i predlog ovog zakona o dopunama Zakona o visokoškolskom obrazovanju jer je ovo veoma važno jer budući vaspitači, nastavnici i profesori, svi stiču znanje na visokoškolskim ustanovama. Što ono bude kvalitetnije, samim tim, i od najmanjih nogu pa nadalje će ti vaspitači, profesori biti kvalitetniji u prenosu znanja svojim đacima.

Strategija do 2020. godine govori puno o tome i SNS neće odustati od svojih ciljeva. Bitno je u narednom periodu usvojiti još niz zakona, pošto ovde pričamo malo šire, ne samo konkretno o ovim izmenama zakona, ali bitno je reći da treba usvojiti još niz zakona koji sistemski regulišu visoko obrazovanje i ne samo to, nego pojačati kontrolu njihove primene. Zakoni zaista mogu biti savršeni, ali ako se ne primenjuju onda je to problem. Ovu promenu Zakona o visokom obrazovanju smatram kao jednu od niza neophodnih za popravku sadašnjeg stanja u visokom obrazovanju. Do sada je uglavnom bilo nekih pokušaja u osnovnom i srednjem obrazovanju, a kada se došlo do visokog obrazovanja uglavnom se izgubila volja, snaga, a sada smo krenuli zaista ono što je veoma bitno.

Zato se zalažem da studentima na osnovnim studijama, kao i postdiplomcima upisanim po starom planu i programu, znači pred bolonjskim programima, da im se produži rok završetka studija do školske 2017/2018, tj. 2018/2019. godine. Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih studija zaista ili su u završnim fazama izrade. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao jedan veliki proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija i retrogradno vraćanje unazad, čega smo svi svesni i više puta je bilo diskusije danas o tome.

Da takođe još jednom istaknemo da postdiplomci, magistranti i doktoranti su već mnogi zaposleni u nekim od ustanovama visokoškolskog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenta i ukoliko ne nastave školovanje, dolaze do toga da ostanu bez posla. Naravno, treba se pozabaviti i uzrocima i razlozima zašto toliko dugo studiraju i zašto im je toliko potrebno vremena da privedu studije kraju.

Investicije u znanje plaća najbolje kamate, rekao je Bendžamin Frenklin. To mislim da naš ministar i uopšte ministarstvo i Vlada odlično znaju. Zato je na samom početku velika pažnja posvećena tome. Nadam se da ćemo dosta diskutovati, pošto sam u Odboru za obrazovanje, jako mi je drago zbog toga, šta još treba promeniti. Zato ovo smatram prvim korakom.

Želim lično ministru da zahvalim zato što je došao u Mladenovac povodom jednog projekta koji smo preko Republičke kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima u Osnovnu školu „Sveti Sava“ u 23 miliona, iako je SNS na vlasti u Mladenovcu od jula meseca, taj projekat je video svoj završetak. Svi su zaista bili zadovoljni i srećni. Iako je postojala mogućnost da i prethodna vlast još od 2014. godine konkuriše, ali ili nisu imali volje, želje ili znanja, ali kao što vidite, ministar je došao na završetak radova. Hvala vam puno u ime Mladenovčana.

Imovinska karta

(Mladenovac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97500.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:39