Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka Obradović, poštovana državna sekretarko Mačužić, vas posebno da pozdravim kao našu bivšu koleginicu, saradnici iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, SNS sa koalicionim partnerima koji dele mišljenje ko i kako treba da vodi ovu zemlju, je već krenula u reformske zahvate i to je učinila u mnoštvu oblasti.

Složićete se sa mnom da su te promene neophodne, ali nisu dovoljne samo brze pruge, putevi, bolnice, škole, već je neophodno učiniti reformu šire, u društvu, kao što je u javnoj upravi. Jer kvalitetna javna uprava znači zadovoljne građane koji mnogo brže i lakše da dođu do rešavanja svojih problema, jer kako kaže izreka - ne spotiče se o stenje, već se spotiče o kamenje.

Građaninu nije važno kako se zove zakon, nego kako može da ga primeni i da brže reši svoj problem. To je sektor koji je veoma važan za Srbiju. Ne možemo krenuti dalje dok ne budemo imali i kvalitetno obrazovanje i zdravstvo, ali i kvalitetnu javnu upravu, jer to je kičma našeg sistema, a vrlo često je potcenjena, jer ako hoćemo funkcionalnu državu hoćemo i modernu evropsku administraciju.

Zabrana zapošljavanja koja je morala da se desi u jednom trenutku, kao i reforma u drugim oblastima je zaista bila potrebna i nužna da se podvuče crta i da znamo sa čime raspolažemo i po broju i po kadrovima.

Posebno je problem sa ljudima od znanja i iskustva koji ne žele da rade u upravi zbog malih plata, a ti ljudi su nam zaista neophodni da bi imali kvalitet usluga. Zato ova reforma mora kvalitetnom radniku da pruži i dobru platu i uslove rada, jer svaku firmu, naravno i javnu upravu, čine ljudi.

Da bi sve ovo postigli potreban nam je centralizovan sistem o podacima, o broju zaposlenih, stručnoj spremi, o mesečnim platama i drugim rashodima, za preko 400 hiljada zaposlenih, što je svakako, veoma obiman proces.

Kao ozbiljna država i Vlada koja ispunjava sve svoje obaveze mora da budemo sigurni da je ova reforma i ekonomski održiva i da je napokon, ispravljena nepravda.

Zato Ministarstvo finansija, počevši još od 2019. godine radi na uspostavljanju informacionog sistema za planiranje i upravljanje i kontrolu budžeta u javnom sektoru, jer Ministarstvo finansija, kako planira prihode, tako mora da planira i rashode.

Zato predlog reforme sistema plata se odlaže za 2025. godinu, i zbog završetka potrebnih analiza i efekata reforme sistema plata koji su zasnovani na podacima dobijenim iz novog informacionog sistema.

Sve ovo bi, naravno bilo brže da nije svetske pandemije koja uzrokuje neplanirane troškove za vakcine, lekove, nove bolnice, povećanje plata zdravstvenim radnicima koji su svakako i heroji u borbi protiv kovida, ali to su apsolutno i zaslužili.

Država pruća pomoć stanovništvu koliko god su njene mogućnosti. Na primer, povećane su i penzije 5,5%, a danas počinje isplata svakom punoletnom građaninu pored onih 60 evra još plus 20 evra.

Tako da, reforme koje sprovodimo još od 2012. godine su sveobuhvatne i kompleksne iz oblasti i ekonomije, privrede, finansija i sve one su dale pozitivne rezultate.

Kada je premijerka Ana Brnabić čitala svoj ekspoze akcenat je zaista sa pravom stavila na digitalizaciju javne uprave, jer je to najbolji put da privredni rast, privlačenje investicija ali i efikasan servis građanima Republike Srbije.

U ovoj godini smo imali privredni rast od 7,5%, a minimalan pad je zabeležen prošle godine oko 0,9%. To je bilo nedostižno mnogim bogatijim evropskim zemljama.

Projektovan je rast, na primer za sledeću godinu od 4,5%, a naš budžet je ujedno i razvojni, i infrastrukturni, a sa druge strane i socijalno odgovoran. Napraviti ovako balansiran budžet, to smo već pričali kad smo ga usvajali je zaista odlično.

Zaista želim da odam priznanje i našem predsedniku Aleksandru Vučiću i našoj Vladi na čelu sa premijerkom Anom Brnabić koji stoički se bore sa problemima i pritiscima, i spolja, iznutra i stoički su izdržali sve probleme koje nosi pandemija, sačuvali živote naših građana, ali i našu ekonomiju.

Svega ovoga ne bi bilo da nemamo jako liderstvo i vodstvo kojim država Srbija i njeni građani su na prvom mestu. Nemam ni najmanju dilemu za koga će građani Srbije da glasaju u aprilu mesecu. Glasaće za dokazano uspešne ljude koji ne sede i čekaju da se stvari dešavaju. Oni izađu … se stvarima.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ove godine pričaju o rastu plata. Godina 2012. prosečna plata je bila 328 evra. Godina 2021. – 568 evra, da nije bilo pandemije, verovatno bi to bilo i 600 evra, a verujem da smo to i dostigli. Naime, još uvek postoje neki poslodavci koji deo novca isplaćuju na crno, zato verujem da je to negde već sada na 600 evra.

Broj zaposlenih 2012. godine – 1.727.000 ljudi. Broj zaposlenih 2021. godine 2.287.000, a u nekim kvartalima raslo i do 2,8 miliona. Ako uzmemo ovu manju cifru od 2.300.000, fond plata 2012. godine, na mesečnom nivou je bio 560 miliona evra.

Dakle, naši zaposleni građani su dobijali mesečno oko 560 miliona evra. Na godišnjem nivou to je bilo 6,7 milijardi. Toliko su svi ukupno građani Republike Srbije mogli da potroše novca, odnosno toliko su mogli da zarade za vreme vlasti bivšeg režima.

Godine 2021. fond plata je skočio na 1.200.000.000 miliona mesečno, ili 640 miliona više mesečno, ili ukupno na kraju godine je to 14,4 milijarde, odnosno 7,7, gotovo 8 milijardi više nego što su godišnje mogli da zarade 2012. godine.

Zato meni nije jasna neka pobuna protiv ove vlasti, s obzirom da je obezbedila posao i hleb za one nezaposlene, broj zaposlenih je porastao za 300 i nešto hiljada, a nezaposlenost sa 26% pala na 11%. Devizne rezerve su porasle za 5,5 milijardi, zlatne rezerve porasle tri puta. Inflacija je bila negde oko dva do tri procenta pet puta manja. Kurs gotovo nezapamćeno u Srbiji ostao za devet godina isti.

Nije mi jasno zbog čega pobuna, evo sada oko zaštite životne sredine. Ja se divim mojim seljacima, ja ih ne tretiram kao zelene četnike, ja ih tretiram kao „aj em četnik“, nemam nikakve veze sa njima, ja ih tretiram kao drumske razbojnike, odnosno „karakterne seljake iz grada“. Dakle, ni o čemu drugom se ne radi. Verovatno ono što ja pretpostavljam da je to bitka za budućnost automobilske industrije. Ne radi se ni o kakvim njivama, niti njih boli briga za njive.

Većina njih je njive videlo kada negde ide na turističke destinacije prema moru i kada ih velika nužda pritera.

Većina tih demonstranata sa Gazele i autoputa je njivu videlo kada ih pritera ta velika nužda. Malu inače vrše u kolima ili iz kola i onda te flaše bacaju u naše vodotokove i zato se oni protive hidrocentrala malih zato što ako neko stavi tokove kroz cev, a u čega će oni bacati svoje otpatke?

Dakle, ne verujem da je takvim ljudima, nepoštovaoci životne sredine, odjednom stalo do srpskih njiva i bolje je… Kako to beše? Bolje je patiti za selom nego na selu.

Dakle, veoma mali broj njih je video uopšte te njive, ali eto ja poštujem tu veliku brigu karakternih seljaka iz grada. Međutim, ja se bojim da je to borba protiv povećane uposlenosti u Srbiji i da je to borba za budućnost automobilske industrije.

Ja se obraćam građanima Srbije. Zamislite sada ovu automobilsku industriju u Nemačkoj koja pati zbog nedostatka delova, ali ne delova fizički najprostijih, već baš visoko-tehnoloških delova. Automobilska industrija u Nemačkoj to nabavlja iz Kine. Zamislite sada da nemačka industrija ima zastoj u proizvodnji automobila i zamislite da u Srbiji postoji fabrika električnih automobila i da to rade zajedno Kinezi i Srbi, koliko bi se to osetilo u nemačkoj auto industriji.

Zato ja građanima kažem da je ovo verovatno borba za budućnost automobilske industrije gde svi automobili u budućnosti, koji bi se sa Kinezima napravili u Srbiji zbog toga što imamo rezerve litijuma koje možemo da stavimo u baterije, baterije u automobile. Koliko bi mi proizveli automobila u Srbiji, toliko bi manje automobila napravila, recimo, nemačka auto industrija.

Sada je odjednom Viola fon Kramon zabrinuta za zaštitu životne sredine u Srbiji. Odjednom ona zna gde su određena jadarska sela. Odjednom ona sa Zelenovićem, valjda je negde u prevodu čula da se to na srpskom… Kako ono kažu - Serbian orthodox church itd. Verovatno je čula da je on pripadnik ne neke crkve, a verovatno je mislila da preko njega to Zelenović i to znači zelena stranka i preko Zelenovića rešila da štiti životnu sredinu od Šapca do Loznice.

Gospođa Viola fon Kramon je mogla da evocira malo istoriju i da se seti da nijedan srpski vojnik u Nemačkoj nije ubio nemačkog civila, da nijedan srpski vojnik nije ubio nemačkog vojnika u Nemačkoj, ali obrnuto je bilo često i kada je putovala od zelenog do Loznice, od Šapca do Loznice, mogla je da evocira uspomene iz ratova, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, i da se seti da na svakom tom drvetu od Šapca do Loznice nije visio jedan Srbin, već više Srba su vešali kao grozdove pored puta i mogla je da se seti, recimo, i poslednjeg rata gde je nemački vojnik opet na Kosovu ubio Srbina.

Mogla je da se seti da su oni zbrinuli našu ekologiju onog trenutka kada su bacili osiromašeni uranijum u bombardovanju na Srbiju. Tog trenutka su oni zaštitili životnu sredinu u Srbiji, jer su utvrdili, Bože moj, da je taj osiromašeni uranijum lekovit i da ne škodi, da je maltene lekovit i zato ja pitam Violu fon Kramon ako je to tako tačno, ako je taj osiromašeni uranijum tako zaštitno sredstvo za zaštitu životne sredine i ako je tako lekovit, pa što su bacali pare, što su ga bacali na Srbe? Što taj osiromašeni uranijum nisu bacili na sebe?

Moj namera nije da im u istoj ambalaži vratimo taj osiromašeni uranijum, ali, Bože moj, ako je već lekovit, trebalo ga je baciti na samu sebe.

Ono što sam govorio pre tri ili četiri godine ovde, da Srbiju niko ne može srušiti spolja ako im niko ne pomogne iznutra, ispostavilo se kao tačno i te koji su nekada, stranka bivšeg režima, njihovi predstavnici, sedeli ovde upozorio sam da nisam siguran da su oni izdajnici. To ni sada ne tvrdim, ali da su sigurno nesrećnici i treba da znaju da dok se svi spolja sada nešto bore protiv Srbije nije lepo da se mi borimo sami protiv sebe i između sebe.

Moja poruka njima je da ono što bih ja uradio da sam na Vučićevom mestu, primenio bih evropski recept i to razjurio suzavcem, vodenim topovima i tako dalje, ono što rade sve moderne evropske zemlje i zvao Violu fon Kramon da mi kaže kako to oni u Nemačkoj, kako oni to u Engleskoj, kako oni to u Sloveniji, kako se oni bave zaštitom svojih puteva i na isti način to primenio, po recepturi Viole fon Kramon, mere koje se primenjuju prilikom blokade auto-puta i svaki od onih tamo koji su se okupili, stupili u blokatore, a od blokatora do lokatora je mala razlika samo da znate.

Vrlo male su razlike između sadašnjih blokatora i nekadašnjih lokatora koji mogu biti zanovljeni i zato bih ja primenio onaj model, evo, car Dušan tamo kaže, zakon, topuz, moć da se zakon sprovede. Zakon i član 133, Krivični zakonik, kaže: "Ko ometa i sprečava slobodu kretanja biće kažnjen do godinu dana zatvora" i zato ja tražim od tužilaštva da primeni zakon i da jedini koji su ovlašćeni da to gone u ime naroda i da gone počinioce, odnosno drumske razbojnike sa Gazele, koji se još ponose što blokiraju međunarodni saobraćaj i moraju se zakonima sankcionisati, a u buduće moj savet je da se oni silom zakona razjure.

Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine Tvrdišiću, poštovana i uvažena ministarka Obradović, uvažene kolege narodni poslanici i poštovana javnosti koji pratite ovaj prenos na Drugom kanalu Radio-televizije Republike Srpske, želim nekoliko stvari da kažem vezano za ovaj set zakona koji u današnjem danu razmatramo i o kojem se već dosta govorilo.

Nisam sklon da ponavljam sve ono što su moje uvažene kolege govorile, ali pre svega ću referisati na uvodno izlaganje koje je imala ministarka na samom početku današnjeg dana i kako su mediji izvestili o svemu tome i da kažem samo nekoliko stvari koje su, po meni, bitne u kontekstu primarno ne samo današnjeg seta zakona koji odgađaju, da kažem, i produžvaju određene rokove koji su definisani određenim zakonskim normama, već pre svega u reforme javne uprave.

Reforma javne uprave je dugotrajan proces, složen, sistematski i treba ga voditi vrlo oprezno, a ne samo ići u tom pravcu da se efikasnost meri po nekoj brzini.

S obzirom da mi dolazimo iz jednog društva koje je suštinski birokratski bilo profilisano, pa i sama administracija i javna uprava da je funkcionisala po tom obrascu da je u sistemu birokratije nažalost bilo i puno korupcije i svega ostalog i nije lako bilo kom ministru bilo kog saziva, pogotovo vama, gospođo Obradović, da se suočite sa ovako složenim izazovom. Ne govorim to iz bilo kakve kurtoazije, ali prateći rad ministarstva kojim vi danas rukovodite, činjenica da su vas zatekli praktično procesi normativni koji se odgađaju šest, sedam godina i nije vam iz tog razloga lako. S druge strane, to je veliki izazov i upravo vaše ministarstvo je pokrenulo određene inicijative, poput jedinstvenog upravnog mesta i svih drugih stvari koje su izuzetno važne pre svega u pružanju usluga prema građanima i prema privredi. To su rezultati koji su u određenim segmentima već vidljivi, pa makar bili u nekom smislu i pilot projekat i sve drugo što vas takođe čeka.

Hoću da kažem da platni razredi i sve ostalo što je vezano za uvećanje plata u javnoj administraciji ne može se posmatrati kao izolovan proces. Mi imamo odličan proces i kao jedan od načela i ove Vlade je proces digitalizacije u Republici Srbiji i on mora biti usklađen sa svakom drugom reformom i naravno da sve ide u pravcu toga da mi konačno možemo ustanoviti institut i načelo merljivosti rezultata svakog državnog službenika ne samo u segmentu plate, već pre svega njegovog doprinosa.

Mi sada kada govorimo ovde o platama, govorimo o pravu koje određeni državni službenik, javni službenik, bio on u lokalnoj samoupravi, bio u državnoj, ostvaruje po osnovu zakona, ali ono što je mnogo važnije u smislu dvosmernog odnosa prava i obaveza je njegov doprinos.

Da svi ne bi bili đuture posmatrani u određenim platnim razredima, da ne bi ušli u reformu koja će biti reforma zbog reforme, a da ne sprovedem one ključne, da kažem, stvari koje očekuju građane i privreda, a očekuju ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru državne uprave, lokalne samouprave itd, moramo biti sistematični i dati konkretne rezultate koji će za duži vremenski period dati upotrebnu vrednost i dati konkretne rezultate koji će, pre svega, građani Republike Srbije, ljudi koji dolaze iz privrede biti sve zadovoljniji i zadovoljniji.

U tom smislu, ja puno puta sam govorio o tome, pa ću još da spomenem i ono što je izuzetno važno da idemo u tom pravcu i digitalizacije elektronske uprave i koja će od svakog državnog službenika na kraju definisati ga ne samo u personalnom smislu, u smislu njegovih prava, već u elektronskom smislu da on ima otvoren svoj nalog elektronski, da ima svoj ID, da ima svoj personalni dosije, kada otvorite broj svakog službenika, pa da vidite i njegove referense i kako je ocenjivan, s druge strane, na koji način njegovo napredovanje karijerno, kako god da ga nazovemo, je išlo, i da kroz tu vrstu priče koja će opet uvezana biti sa digitalnim sistemom u Republici Srbije, imati konačno merljivost rezultata i svakoga pojedinačno, pa na taj način ćemo moći i uvesti jednu pozitivnu konkurentsku, da kažem, borbu unutar, da kažem, i samih ljudi koji rade u administrativnim, državnim, da kažem, i lokalnim samoupravama i da im to bude podstrek da znaju da nisu svi isti, bez obzira da li su u istom platnom razredu, već da mogu napredovati ako su dali poseban doprinos u svemu tome.

Međutim, ono što je vredno istaknuti i što je više puta danas rečeno je to da, s druge strane, država Srbija, rukovodstvo Srbije, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija je planiralo tako da se povećaju plate, da kažem, u javnoj državnoj upravi za 7%. To dovoljno govori koliko je, s obzirom i na određene druge stvari koje trebaju da prate rast plata, da se planira i da ti ljudi koji rade, a to je ogroman broj ljudi, koliko sam dobio informaciju da je to oko 400.000 zaposlenih, gledaju šta ćemo mi odlučiti, na koji način ćemo doneti određene odluke. Ali, s druge strane, vidi se da se o tome razmišlja i to su povećanja koja idu u kontinuitetu.

Da bi došli do bilo kojih povećanja, ono što je ključno za svaku državu, da se ostvari mir i stabilnost, da nemamo bilo kakve tenzije koje smo imali, nažalost, u proteklim decenijama. To je uslov za reforme, da država bude stabilna, da ima stabilnu vlast i da iz tog razloga mogu se ostvariti preduslovi za određene reforme.

S druge strane, moram da kažem da sve strane investicije i domaće koje su bile su dovele do te situacije da imamo u kontinuitetu povećanje budžeta, pa da možemo razmišljati da povećavamo plate. Da toga nije bilo, da nije bilo mira, stabilnosti, ekonomskih reformi, da nije bilo političkih reformi, da nije bilo sjajnih geostrateških odluka u smislu spoljne političke agende Republike Srbije, mi ne bi mogli imati ovaj rast i razvoj. Samim tim, to je povezano sa rastom plata.

Prema tome, izuzetno je važno u današnjem momentu, s obzirom da nam se približavaju izbori, da kažemo da je to ključ i za budućnost, znači, mir, stabilnost, razvoj, ekonomske reforme.

Ova vlast koja je danas na čelu Srbije, da dobije još veću podršku, da bi mogli u tom smislu raditi na tome, a da naši konkretni rezultati budu u tom pravcu koji smo svi mi danas nabrajali, da sve stavke koje smo izdvajali u budžetu i kao pomoć privredi ili povećanje plata u bilo kom sektoru, idu sve više i više i da se približavamo i našim ciljevima i standardima koji su postavljeni. Evo, da kažem, kao neko merilo vrednosti, i u EU u smislu plata i svega ostalog.

Mislim da idemo dobro u tom pravcu. Zato je izuzetno važno da slike koje smo mogli da vidimo za vikend u Republici Srbiji nisu dobre slike ni na spoljnom političkom planu, na unutrašnjem političkom planu i da one ne mogu dati podstrek ili preduslov za razvoj Srbije u ovom smislu u kojem sam malopre govorio.

Zato smatram da koliko god bila važna tema ekologije, postoji još mnogo važnijih tema. Naravno da zdravlje, da zdrava životna sredina, zdrava hrana, voda, sve ostalo, zdrav način života uopšte, su preduslovi za bilo kakav i ekonomski razvoj i nemam dilemu u bilo kom smislu, ali u svakom slučaju, mislim da niko nema pravo da sebi da tu mogućnost da ima hipoteku da on te teme zastupa.

Za mene nisu sporne bilo kakve ekološke organizacije što organizuju bilo kakve performanse u kontekstu zaštite životne sredine, ali mi je izuzetno sporno kao čoveku koji je patriota što njihov ukupan sistem vrednosti, kada odete na sajtove tih nevladinih organizacija, je potpuno politički, jer oni imaju i političke stavove, oni smatraju da je u Srebrenici izvršen genocid, da Srbija treba u kontinuitetu da se izvinjava i da intervencija, da kažem, stranog međunarodnog faktora preko različitih nevladinih organizacija treba da bude nešto što je normalno u Srbiji.

Mi nismo za tu vrstu priče i ne mislimo da ovo što smo mogli sada za vikend da vidimo, što je klasičan spin u nekom smislu marketinškom i koji je klasičan oblik one mustre za revoluciju koju piše taj njihov guru, da smo mogli da vidimo sada za vikend. Međutim, to nije realna Srbija. Od svega toga, građani Republike Srbije, ljudi koje to zanima ne mogu dobiti ništa, a Srbija može da izgubi mnogo slikama koje se šalju u tom smislu.

Prema tome, oni koji se raduju, mislim da se raduju na neku svoju potencijalnu korist na nekim izborima koji sada slede. Mi ih jedva čekamo ovde u našem poslaničkom klubu, da dođu u Narodnu skupštinu i da borbu koju oni pokušavaju da vode na ulici, vodimo ovde u parlamentu i da ih po ko zna koji put pobedimo i trećeg aprila, a i da ih pobedimo svaki put u nekoj od diskusija koje ćemo imati u Narodnoj skupštini Republike Srbije i na temu ekologije, a pre svega, razvoja Srbije.

Zato, živela Srbija!

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Ako nema, zahvaljujem gospođi ministar i njenom timu i svim poslanicima na današnjem doprinosu.
Ovim zaključujem zajednički načelni pretres.
Sednicu nastavljamo sutra u 10.00 časova. Hvala.