Hvala, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i treba da govorimo o ovome.
U javnom sektoru radi 450 hiljada ljudi i evo, Vlada Republike Srbije donela je i ovaj zakon i sve zakona od 2012. godine, a mislim da ih ima preko 900, možda i mnogo više. Tako se radi.
Što se ovog zakona tiče, ovde su bitni rokovi. Rokovi će biti ispoštovani. Ovo je jedan sistemski zakon sa primenom do 2025. godine. Implementacija će biti 2024. godine, a zašto ovo govorim? Zato što je vrlo važno da imamo jedan sistemski zakon za uređivanje plata i ne samo plata, nego nadoknada plata, kao i ostalih primanja, jer to pre nas niko nije imao snage da uradi. Evo, uradićemo i to.
Ono što je mene ovih dana iznenadilo, ne iznenadilo, nego prosto bila sam u šoku, jer jedna šačica ljudi, mislim na ove iz opozicije, tj. ljudi koji sebe smatraju ekolozima i koji žele da u Srbiji bude čist vazduh, da im deca žive normalno, naravno pridružujem se takvih stvarima, ali ne i onom lascivnom pristupu Đilasa i njegove klike, ne tom poltronskom odnosu prema državi, ne nekakvim bahatim političkim protestima, zatvaranjem mostova, zatvaranjem puteva. Na ime čega? Zašto? Kako?
Vlada nervoza, počinje turbulencija, pa idu izbori, a nemaju šta da ponude. Nemaju program, nemaju plan. Uradili smo sve što su želeli, od toga da im smanjimo cenzus sa pet na tri posto, a setite se kad su bili izbori, oni su imali cenzus od tri posto, a kad su bili izbori popeli su na pet. Evo, mi sada njima udovoljavamo, spustili smo cenzus na tri posto, dajemo im sve što požele, a oni nama blokade.
Zašto blokade? Videli ste one nemile slike majke koja nosi dete, decu koja plaču, videli ste nekog koji ne može da sahrani svog, jer je šačica ljudi blokirala put. Zašto put? Zašto idu na tako nenormalne stvari, nenormalne za ovu državu? Zašto? Postoji način, bolji način, da izađu na izbore. Kažu, svi će da izađu na izbore. Ja bih jako volela da ovaj parlament opet bude šarolik, a ne da bude 200 poslanika SNS. Zašto je 200 poslanika SNS? Zato što imamo rezultate rada.
Ovde govorimo o platama, hajde prisetimo se 2012. godine i plata. Plata prosečna je bila 326 evra, danas 600 evra. Nezaposlenost je bila 26%, danas 10%. Da nije bilo kovida, ove pošasti koja je snašla, ne samo našu zemlju, nego čitav svet, bilo bi 8,5%. Još par godina pa bi bio evropski procenat 5% nezaposlenih. Digli smo plate, digli smo penzije, radi se, gradi se.
Predsednika nazivaju fašistom. Sram ih bilo. Da li neko zna od njih šta je to fašista? Decu mu proganjaju. Hoće da siluju decu. Maltretiraju premijerku, maltretirali su čitav parlament ovde. Ti, kvazi elita, kad kažu za njih da su elita, nije mi dobro, pošto nas nazivaju botovima, skotovima, bezubima, ovakvima, onakvima. U ovom parlamentu sve gde sede niko nema ispod fakulteta, masteri, doktoranti, mladi isprofilisani ljudi, lepo vaspitani, koji nikada ni za koga nisu rekli da su fašisti. Sram ih bilo. Za jednog predsednika koji gradi, radi, koji je respektabilan u svetu, koji je prevazišao okvire ove zemlje da kažu da je fašista. Ne znaju ni šta je fašista.
Šta reći za onog koji je ukrao 619 miliona evra. Šta reći za onog koji ima 35 stanova, kako njega da nazovemo? Šta reći za onog ko ima silne račune po svetu. To nisam rekla ja, to je rekla Agencija za borbu protiv korupcije. Šta reći za nekog koji kaže za nas da smo fašisti, da je predsednik fašista, a pritom kažu da nas treba vešati na sred Terazija. Ta mila nam opozicija, jedva čekam izbore, unervozili se, nemaju program, nemaju plan, ali zato ulice, barikade, ne može se doći od mesta do mesta samo zato što, eto, tako, ćefnulo im se. Ali, ići ću redom.
Sramota je to što rade. Gube i to malo što imaju. Bolje je da budu pristojni ljudi, zna se gde se vrše protesti, evo ovde ispred Skupštine, neka idu na Ušće. Ko zna, možda skupe ko zna koliko ljudi. Ja im zaista želim da dođu ovde da imamo jednu pravu političku raspravu, a ne ovako, ovo nije način. Mi nismo botovi i mi nismo skotovi i mi jedemo sendviče. Da, jedemo. Kažete, vašu stranku čine bezubi. Naravno, pa opljačkali ste pola Srbije, pa nemaju ljudi šta da jedu.
Znate zašto glasaju za nas? Evo, 2017. godine kada su bili predsednički izbori 55% smo imali i više. Godine 2020. smo imali 60%. Sada ćemo verovatno 65, 70%. Znate zašto? Zato što imamo rezultate rada, zato što je samo predsednik Vučić otvorio preko 250 fabrika i zaposlio preko 250 hiljada ljudi.
Ljudi vide nadu, vide spas u SNS. Dajemo im posao. Ljudi više nisu gladni. Setite se vašeg vremena. Doktori nauka su po kontejnerima tražili hranu. Sram vas bilo! A mi smo botovi, skotovi i sendvičari. Ja se ponosim time ako neko kaže da sam sendvičar. Zašto da ne, šta fali sendviču? Ali, ne kradem, ne lažem, nemam putera na glavi, nemam 35 stanova, nisam ukrala pare i nikada neću, nisam tako vaspitana. Ja ne tučem nikoga. Ovde smo doživljavali svakakva iživljavanja, tuče. Gospodin Marjan je jedva ostao živ da mu nisu pritekle kolege u pomoć. Maltretirali su predsednika poslaničke grupe, tukli Maju Gojković, pljuvali nas, unosili kamen za kupus da nas gađaju, cepali sakoe, gurali nas. Svašta smo doživeli ovde od te tzv. elite. Daleko su oni od elite.
Mi smo ljudi koji smo radni, vredni, radimo. Gradi se metro. Gradi se "Beograd na vodi", za koga su govorili da nikada neće postojati. Gradi se možda 25 zgrada. Šta to znači? Znači da ne lažemo, da držimo obećanja, da sve što smo obećali ispunjavamo.
Nekada je dug države Srbije iznosio 78% BDP, danas manje od 57.
Još nešto što je vrlo važno a treba istaći, to je da su sve mere pomoći iznosile, svi paketi pomoći i podrška, kako građanima, tako i privredi, osam milijardi evra. E, to je dala Republika Srbija. To je dao taj gospodin, gospodin predsednik Vučić, koji ima respekt u čitavom svetu, od Kine, Velike Britanije, do Rusije. Znači, prevazišao je granice Srbije, a vi kažete da mi ništa ne radimo.
O tome kako mi radimo videće se na izborima, a sad pošto su ljudi poprilično dezinformisani, odnosno nemaju pravu informaciju o "Rio Tintu", moram i neku reč o "Rio Tintu", jer prosto ne mogu da shvatim da neko toliko manipuliše. Taj neko koji je potpisao sa "Rio Tintom" 2004. godine ugovor, tada nisu izlazili i nisu pričali o ekologiji, ne pada im napamet da pričaju tada o ekologiji, a sada pod parolom ekologa, svaka čast ekolozima, nemam ništa protiv toga, ova klika oko Đilasa i ovih njegovih sapatnika, mučenika, koji nas maltretiraju i kažu da smo to što nismo, trebalo bi da stave prst na čelo, da se lepo posvete programu i radu.
A sad idem taksativno, da se malo prisetimo šta je to "Rio Tinto" pre svega. Jedno od najvećih korporacija na svetu, koja je englesko-australijska i koja je ovde bila prisutna, koja je došla i potpisala ugovor sa tadašnjim premijerom, to je 2004. godine bio Zoran Živković. Znači, sa Zoranom Živkovićem. Taj isti Đilas je rekao da je pronalazak rude jadarit, koja sadrži litijum i bor, nešto najbolje i najlepše što je moglo da se desi Republici Srbiji, jer ćemo praviti fabrike i zapošljavati ljude. Sad taj isti govori da je to otrov, da je to ekološka katastrofa. Ne mogu da se povežem, ne razumem o čemu čovek razmišlja. Kako je moguće da u njegovo vreme to bude nešto što je prosperitet za Srbiju, a sada to nije? Ali, idemo redom.
S obzirom da se povela velika polemika oko "Rio Tinta", treba znati da je "Rio Tinto" velika australijsko-engleska korporacija koja se bavi eksploatacijom rude i metala. Zarad javnosti, "Rio Tinto" je dobio dozvolu za istraživanje litijuma te 2004. godine. Zoran Živković je bio premijer i pripadnik stranke DS.
Zakon o referendumu i Zakon o eksproprijaciji za koje opozicija kaže da su doneti zbog "Rio Tinta", apsolutno nemaju nikakve veze sa "Rio Tintom". To bi trebalo da znaju građani Republike Srbije. Zakon o referendumu je donet na inicijativu EU, a u vezi otvaranja poglavlja o pristupanju, a Zakon o eksproprijaciji menja stari zakon iz 1995. godine koji je odavno prevaziđen. Najbitnija izmena u novom zakonu je ubrzanje procedure isplata tržišne cene i mogućnost isplate za nelegalne objekte u kojima ljudi žive. Pa, zar nije normalno da smo doneli ovaj zakon, zbog infrastrukture, zbog ekologije, zbog brzine?
Ako radimo put 10 godina, kažete ne umeju da naprave put. Umemo mi da napravimo put, i videlo se. Završen je Koridor 10, radi se Koridor 11, rade se brzi putevi, radi se brza železnica, radi se još osam auto-puteva, ukupno 10. Ljudi, nikada se tako u Srbiji nije radilo. Idemo dalje.
Osnovni motiv za promenu zakona je ubrzani razvoj za izgradnju infrastrukture i ekologije. "Rio Tinto" je već otkupio zemljište od privatnih vlasnika, o tome se već sve zna, ljudi su bili na televizoru, javno govorili o tome da su prodavali svoje zemljište "Rio Tintu", tako da Zakon o eksproprijaciji nema nikakve veze sa tim. Sve je laž.
Opozicija obmanjuje građane Republike Srbije i to građani Republike Srbije treba da znaju.
Do sada nije dobijen ni jedan papir u vezu sa studijom na uticaj životne sredine, pa zato nema ni reči o mogućnosti da dobiju dozvolu za eksploataciju. To je ono najvažnije što sam u stvari htela da kažem. Ništa nije završeno, da građani Republike Srbije ne brinu, što znači da dozvola za kopanje nije ni blizu dobijanja, a pitanje je da li će i dobiti.
Ovo je u stvari sve borba protiv predsednika Vučića, ovo je jedno političko pitanje, ovde su se denuli Đilas i njegova klika, što je tužno. Umesto da se bave programima, oni padaju sve niže.
Ja bih o ovome mogla još mnogo toga da pričam, ali ću i sutra da govorim. Želim im svu sreću i ostavite više SNS, predsednika Vučića i to kakvi smo mi na miru i pozabavite se svojim programom ako mislite da bilo šta postignete na izborima. Zahvaljujem.