Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dostavljeni su vam zapisnici Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini i Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je, proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike i zato prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 9,10,16. i 17. novembra 2021. godine.
Zaključujem glasanje: ukupno 164, za – 144, nije glasalo – 20.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Stavljam na glasanje zapisnik Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 2. decembra 2021. godine.
Zaključujem glasanje: ukupno 165, za – 148, nije glasalo – 17.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
U sazivu ove sednice, koji je dostavljen, sadržan je i predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.
Da li želite reč gospodine Linta?
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Osmi put tražim da se dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Podsećam da je 2012. godine započeta realizacija regionalno stambenog programa čiji cilj je bio rešavanje stambenog pitanja oko 20.000 prognanih porodica sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH.

Podsećam da su sredstva za realizaciju toga programa obezbedili strani donatori, pre svega EU i niz drugih država i međunarodnih organizacija.

Dogovor je bio da se regionalni stambeni program završi u narednih pet godina, dakle do 2017. godine i da se reši stambeno pitanje svih prognanih lica. Nažalost program se sprovodio i sprovodio se nedopustivo sporo.

Imamo skandaloznu izjavu Komesarijata za izbeglice i migracije, da će do 2022. godine biti stambeno rešeno svega nešto više od 7.000 prognanih porodica. Dakle, oko 12.000 prognanih porodica će ostati stambeno nezbrinuto.

To je apsolutno neprihvatljivo i ja apelujem, i uputio sam četiri pisma premijerki Brbanić, da Vlada donese odluku da se nastavi regionalni stambeni program, da se Vlada obrati Evropskoj komisiji, da zatraži preostala donatorska sredstva i da se reši ključno pitanje integracije.

Imamo mnogo problema u realizaciji regionalnog stamenog programa. Zvalo me je desetine prognanih porodica. Konkretno, dajem primer realizacije regularnog stambenog programa u Beogradu. Izabrano je 388 prognanih porodica, da se njihovi stanovi sagrade na području naselja Ovča 250 stanova i na području Novog Beograda 133 stana. Nažalost, gradnja zgrade u dr Ivana Ribara na Novom Beogradu još uvek nije počela, jer nedostaje milion evra.

Apleujem na Vladu Srbije, apelujem na grad Beograd sa se hitno obezbede nedostajuća sredstva i da započne gradnja te zgrade, da 133 prognane porodice ne bi ostale bez smeštaja, iako su izabrane da se reši njihovo stambeno pitanje.

Takođe, imamo niz drugih problema vezano za otkup stanova prognanih porodica sa područja Hrvatske i Federacije BiH. Na primer, imamo 530 porodica čiji su stanovi izgrađeni sredstvima italijanske Vlade, tzv. … program. Evo, 13 godina se borim zajedno sa njima da dobiju pravo otkupa tih stanova. Apelujem na Vladu Republike Srbije da konačno reši to pitanje i da te porodice dobiju pravo otkupa svojih stanova pod povoljnijim uslovima.

Imamo 50 prognanih porodica koji žive u stanovima Diposa. Dali su desetine hiljada evra i maraka za zakupninu. Apelujem, takođe, na Vladu da se reši to pitanje, da se tim porodicama omogući pravo otkupa tih stanova.

Završavam. Imamo više stotina porodica koji žive u stanovima koji su izgrađeni kroz program socijalnog stanovanja, da se njima takođe omogući pravo otkupa po povoljnim uslovima. Radi se u velikom broju slučaja o ratnim vojnim invalidima i porodicama palih boraca. Dakle, apelujem da se dnevni red današnje sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 164, za – 11, nije glasalo – 153.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.
Gospodine Linta, ponovo imate reč.

Hvala.

Peti put predlažem da se dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Postojeći zakon, nažalost, diskriminiše krajiške borce, jer su priznati samo do 27. aprila 1992. godine, dakle do dana kada je prestala da postoji Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Nažalost, u praksi čak i ova odredba se ne poštuje, jer krajiški borci ne mogu da ostvare ratni staž.

Imamo jedan skandalozni Pravilnik Ministarstva odbrane na osnovu koga centri Ministarstva odbrane donose rešenja da se krajiškim borcima ne prizna čak ni ovaj period, dakle do 27. aprila 1992. godine, sa sramnim obrazloženjem da teritorijalna odbrana … Krajine, Zapadna Slavonija, Slavonije, Baranja, Zapadni Srem i Republika Srpska Krajina nisu bili u sastavu oružanih snaga SFRJ. To je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje. Dobro je poznato da su se oružane snage SFRJ sastojale od dva osnovna vida, od JNA i od teritorijalne odbrane.

Sa ovim predlogom zakona tražim ključnu stvar, da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Navodim četiri osnovna argumenta.

Naime, krajiškim oficirima i podoficirima je priznat ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju i postavlja se logično pitanje - kako je moguće da je krajiškim podoficirima priznat ratni staž a njihovim borcima nije? Kome su onda oni komandovali, kad oni imaju pravo da im se prizna ratni staž a njihovim borcima se to ne priznaje?

Drugo, podsećam da je hrvatski Sabor još 1993. godine doneo izmene Zakona o penzijskom osiguranju, gde je svim preživelim ustašama, domobranima, oružnicima, žandarmima, pripadnicima Pavelićevog telesnog zdruga, priznao ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju, za vreme postojanja NDH. Dakle, hrvatski Sabor je doneo anticivilizacijsku skandaloznu odluku da se za izvršeni genocid nad Srbima pripadnicima oružanih snaga NDH priznaje ratni staž. Prema podacima zagrebačkog "Jutarnjeg lista" Hrvatska iz svoga budžeta svake godine izdvaja 50 miliona evra godišnje za penzije preživelim ustašama, domobranima i članovima njihovih porodica.

Treće, Hrvatska je 2017. godine donela zakon kojim je sve pripadnike hrvatskog Veća odbrane sa područja BiH u potpunosti izjednačila sa pravima pripadnika hrvatske vojske i nikoga nije pitala kada je donela tu zakonsku odredbu. Konačno, Nemačka je 1951. godine donela zakon kojim je svim pripadnicima nemačkog Vermahta dala penzije.

Dakle, ovo su jasni argumenti zbog kojih smatram da bi trebalo usvojiti moj predlog zakona, da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Nisu valjda krajiški borci gori od nacista i od ustaša kojima su Hrvatska i Nemačka priznali ratni staž i dale penzije.

Smatram da bi bilo veoma važno da se otvori novi vremenski rok i da se svim borcima da mogućnost da podnesu zahtev za priznanje svojstva ratnog vojnog invalida na osnovu ranjavanja i na osnovu bolesti, odnosno posttraumatskog stresnog poremećaja, da se prizna svojstvo civilnog invalida rata još za najmanje 12 civilnih invalida rata sa područja Republike Srpske Krajine.

Krajiški borci, moram to da ponovim jer me mnogo njih zove, su razočarani, ogorčeni, nezadovoljni, osećaju se obespravljeno i zbog toga moj apel da se konačno ispravi velika nepravda prema pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine i da im se, ponavljam, prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno - 164, za - devet, nije glasalo - 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Bojan Torbica predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.

Poštovane kolege narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, pozivam vas da podržite naš predlog da se u dnevni red današnjeg zasedanja uvrsti donošenje odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, jer ako mi ne uradimo ono što je naš posao, kako možemo da se ljutimo kada neko drugi ponizi naše žrtve?

Kako možemo da se ljutimo kada, istini za volju, manji deo stanovnika Sarajeva srpske nacionalnosti pobijenih u jami Kazani na padinama Trebevića posle nepune tri decenije dobije spomen-ploču, ali ne na svom jeziku i ne na svom pismu i ne svi pobijeni već otprilike svaki deseti stradali?

Pretpostavljam da je gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić, podižući to nazovi spomen-obeležje bila svesna da posle progona sarajevskih Srba i zločina počinjenog nad tim ljudima više u Sarajevu i nema gotovo niko ko bi umeo da pročita spomen-ploču napisanu na ćirilici, pa čemu se onda mučiti da imena i prezimena nevinih žrtava na tom strašnom stratištu budu ispisana na njihovom maternjem jeziku? Ma, tako je, dajte da ih ponizimo čak i mrtve, kao da za života nisu dovoljno patili.

Jadni su i bedni, pa i više od toga, svi oni koji decenijama kopaju po stratištima i oplakuju nad kostima samo žrtava svog naroda, omalovažavajući tuđe žrtve, kao što ih omalovažava i sam Haški tribunal, o čemu nam govori činjenica da kada bi sabrali sve izrečene kazne, dobili bi rezultat da su Srbi osuđeni na oko 1.200 godina zatvora i šest kazni doživotnog zatvora, dok su Hrvati, Bošnjaci i jedan Albanac osuđeni na oko 360 godina zatvora, pri tom su Hrvati i Bošnjaci osuđivani za međusobno ubijanje, pošto za zločine nad Srbima naravno, takoreći, niko nikad nije kažnjen. Sada neko očekuje da bilo ko normalan poveruje u ispravnost presuda suda za koje ubistvo, zlostavljanje, silovanje i progon pripadnika srpskog naroda nije zločin ili bar nije zločin koji zaslužuje kaznu.

Ali, da vidimo ko zaslužuje kaznu.

Svima u svetu je jasno, počevši od predsednice sudskog veća, sudije Nijambe, da Ratko Mladić nije lično odgovoran ni za jedno direktno ubistvo, niti je lično počinio ni jedno ubistvo, za razliku od Nasera Orića, koji za zločine nad Srbima nikada nije osuđen, kao što je svima jasno da je Ratko Mladić zločinac pre svega zato što je Srbin i zato što je branio srpski narod. Jer, da kojim slučajem nije Srbin i da je ubijao Srbe kao što je to činio Aćif efendija, bio bi heroj i zaslužio bi spomen-ploču.

Nama lepo objasni naš kolega narodni poslanik prošli put, koji nadam se ovaj put neće hvaliti navodna herojstva 13. SS brdske divizije Handžar nad golorukim srpskim narodom koja su počinjena u tolikom obimu da je tokom, pretpostavljam, odbrambenih zadataka Handžar divizije samo u periodu od šest meseci, tokom 1944. godine, na području Brčkog, Bjeljine, Zvornika, Ugljevika, Šekovića, Vlasenice, Bosanskog Šamca, Tuzle, Lukavca i Kladnja pobijeno preko 2.000 nedužnih civila, s tim da je na području Šida, Sremske Rače i Vinkovaca od strane iste formacije stradalo oko 1.000 civila, da li je potrebno naglasiti - nedužnih? Oni su jednako nedužni kao i žrtve Nasera Orića i Aćif efendije. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno - 162, za - 13, nije glasalo - 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 1. i člana 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama; Predlogu zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave; Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
2. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji; Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.
Da li predlagač želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 162, za – 150, nije glasalo 12.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: ukupno – 162, za – 152, nije glasalo 10.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Jedanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave; Maja Mačužić Puzić, državni sekretar; Ivana Savićević, pomoćnik ministra; Gordana Pođanin, viši savetnik u Ministarstvu.
Pozdravljam predstavnike Vlade.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Reč ima ministarka Marija Obradović.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred vama se danas nalazi set zakona kojima su predložene izmene u oblasti plata u javnom sektoru, i to: Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Predloženim izmenama navedenih zakona utvrđuje se novi rok za početak primene sistemskog i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru.
Reforma sistema plata formalno je stavljena u nadležnost dva ministarstva: Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koje je predlagač danas navedenih zakona, i Ministarstva finansija, koje je nadležno za finansijske efekte sistema utvrđivanja i obračuna plata i zarada koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i fondova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja koje je i predlagač Zakona o budžetu kojim se utvrđuju osnovica za obračun plata.
Saradnja naših ministarstava, MDULS-a i Ministarstva finansija, po ovom pitanju, je kontinuirana, svakodnevna, neophodna je kako bi svi naši predlozi bili finansijski i fiskalno održivi.
Iako smo u prethodnoj godini bili opredeljeni da započnemo sa implementacijom reforme plata od 2022. godine, dakle od januara sledeće godine, ponekad ni najbolja namera ne može da se sprovede u delo usled okolnosti koje su često van našeg uticaja. Složena epidemiološka situacija koja je prouzrokovana pandemijom virusa Kovid-19 u celom svetu nije se stišavala ni ove godine i sve naše aktivnosti su bile, pre svega, usmere na pakete podrške građanima, privredi i zdravstvu. Stoga je sveukupno funkcionisanje uprave bilo posvećeno prioritizaciji ovih aktivnosti kojima se štite životi i zdravlje građana. Mislim da su inspekcijske službe, čija koordinacija je u nadležnosti ministarstva na čijem sam ja čelu, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dale svoj maksimalni doprinos kako bi mere pokazale svoj očekivani efekat.
Apeli za vakcinaciju građanima i njihov odziv pokazuju značajan doprinos borbi protiv korone kojim mi kao pojedinci pokazujemo odgovornost prema sebi, prema drugim građanima, prema društvu u celini.
S druge strane, Ministarstvo finansija sa predlogom svih mera pomoći građanima i planiranjem budžeta sve svoje kapacitete usmerilo je na ostvarenje dva osnovna cilja: jačanje ekonomije i podizanje životnog standarda građana.
Stoga, i pored toga što predlažemo odlaganje reforme, obezbeđen je za sledeću godinu rast plata zaposlenih u javnom sektoru za 7%, odnosno 8% za zaposlene zdravstvene radnike u svim delovima javnog sektora i sve zaposlene u odbrani, kao i povećanje od 9% za zaposlene koji primaju minimalnu zaradu. Značajna finansijska sredstva obezbeđena su za otklanjanje posledica pandemije, kao vid podrške građanima i privredi.
Nije loše da ponovimo da smo u prethodnom periodu omogućili penzionerima pomoć u iznosu od 4.000 dinara u aprilu 2020. godine, svim građanima pomoć od 100 evra u junu 2020. godine, potom svim građanima još 60 evra, dva puta po 30 evra, i dodatno još 20 evra, dok će penzionerima biti isplaćeno 20.000 dinara u februaru naredne godine.
Privredi je pružena podrška u suočavanju sa krizom izazvanom pandemijom u vidu tri paketa pomoći. Ukupna vrednost svih paketa pomoći građanima i privredi iznosi osam milijardi evra.
S tim u vezi, želim da kažem da sprovođenje reforme sistema plata u javnom sektoru proizvodi određene, to svi znate, finansijske efekte po budžet. Naša saznanja od drugih država koje su sprovodile ove reforme pokazuju, prvo, da su one bile dugotrajne, dugogodišnje, jer su izuzetno kompleksne i moraju da budu prihvaćene od strane ljudi koji će je osetiti kroz svoje plate a, drugo, te reforme su uvek zahtevale određenu dodatnu masu sredstava za njeno sprovođenje koja se obezbeđuje i planira u budžetu.
Nažalost, ove godine nismo bili u mogućnosti da sprovedemo neophodnu intenzivnu saradnju svih ključnih učesnika u reformi koja podrazumeva uključivanje u proces za sve, za reprezentativne sindikate, strukovna i druga udruženja, ustanove i zaposlene u javnom sektoru koji imaju pravo, a mi obavezu da čujemo njihovo mišljenje i da ga razmotrimo u ovako velikoj i sveobuhvatnoj reformi. Koordinacija tog procesa podrazumeva značajan poduhvat i u redovnim okolnostima. Reforma ovog tipa mora da bude i prihvaćena i mora da bude podržana od strane građana na koje se odnosi.
Takođe, nerealno je očekivati da reforma ovog obima bude u potpunosti fiskalno neutralna, jer kada bi bila na osnovu procena, koje smo radili sa Ministarstvom finansija, na bazi do sada usvojenih zakona, ona bi dovela do toga da značajan deo zaposlenih u javnom sektoru treba da sadrži plate na zatečenom nivou određeni broj godina, neki čak i do pet godina, ili bi bio usporen njihov rast i, imajući u vidu sadašnje odnose u platama, to zadržavanje plata odnosilo bi se na složenije, na stručnije poslove u javnom sektoru, a u ovom trenutku mi zaista nemamo luksuz kao država da se odričemo i demotivišemo najstručnije kadrove.
Sa druge strane, da sprovodimo reformu tako da kroz nju omogućimo rast plata za sve zaposlene u javnom sektoru, naročito u postojećim uslovima pandemije, a kada je potrebno da se obezbede i dodatna sredstva za neometano funkcionisanje javnih službi, ne bi bilo društveno prihvatljivo, niti fiskalno održivo. Država je svoju odgovornost i brigu o građanima pokazala kroz izgradnju kovid bolnica, što je bila ključna i urgentna aktivnost za očuvanje zdravstvenog sistema i zdravlja naših građana. Zato naročito u uslovima pandemije, kada je neophodno da građani imaju što veću izvesnost u pogledu svojih primanja i kada želimo da znaju da mogu da se oslone na svoju državu, nismo želeli da idemo u fiskalno neutralnu reformu, već da raspoloživa sredstva preusmerimo u što većem obimu, kao meru podrške koja je dostupna za sve građane ove države.
Međutim, iako danas predlažemo odlaganje primene navedenih zakona, kompleksnost ove reforme ne trpi da se njome ne bavimo i da zaustavimo aktivnosti koje već traju nekoliko godina. Te brojne aktivnosti su sprovedene i ove godine i sprovodiće se i narednih godina, kao priprema za reformu. Tokom cele godine smo ostvarivali saradnju sa svim državnim organima oko daljeg uređenja sistema koji treba da bude dobar osnov za reformu.
Najznačajnija aktivnost na kojoj se kontinuirano radi i koja je prva tačka reforme je katalog radnih mesta. Katalog radnih mesta je osnov za vrednovanje svih poslova u javnim službama, lokalnim samouprava i državnim organima. Organizacija poslova u javnom sektoru, predstavljena kroz radna mesta i njihove promene nastale zbog digitalizacije, uvođenja novih oblika ili metoda rada, uslovljava da ih detaljno analiziramo i unapređujemo. Okončali smo postupak na unapređenju kataloga koji planiramo da inoviramo sledeće godine, što će biti osnov svim poslodavcima u javnim službama da usklađuju svoju kadrovsku strukturu i potrebe za kvalifikacijama koje se zahtevaju za ta radna mesta.
Povezali smo katalog radnih mesta koji usvaja Vlada sa aktima o sistematizacijama javnih službi. Sledeći korak koji moramo da sprovedemo je da povežemo radna mesta iz kataloga sa koeficijentima po kojima se sada isplaćuju plate u javnim službama.
Već smo započeli rad na tome u određenim oblastima, opet, u neposrednoj saradnji sa resornim ministarstvima, jer nemamo jedinstveni informacioni sistem za obračun plata, koji bi najveći deo analitike sam uradio. Očekujem da ćemo do kraja sledeće godine uspeti da obuhvatimo i uskladimo koeficijente sa katalogom za javne službe sa najvećim brojem zaposlenih kao što su prosveta i zdravstvo.
Takođe, reforma ovog obima zahteva kompleksne analize, ne samo kod uspostavljanja kataloga i vrednovanja svih poslova u javnom sektoru, već i značajne finansijske analize reformskih koraka i njihovog uticaja na budžet za koji najveći teret snosi Ministarstvo finansija.
Za predvidivost posledica svih ovih koraka moramo da imamo pouzdane podatke na osnovu kojih donosimo odluke, mi kao Vlada, odnosno vi kao Skupština, prilikom usvajanja zakona koji se odnose na ovu reformu. Takvu pouzdanost nećemo imati sve dok ne uspostavimo sveobuhvatan informacioni sistem u kome se nalaze tačni i precizni podaci o radnim mestima, elementima plata zaposlenih i drugih troškova rada javnog sektora na osnovu kojih ćemo moći da dajemo projekcije promena koje će reforma da donese.
Korak u reformi je i da taj informacioni sistem povežemo sa katalogom radnih mesta koji je prethodno neposredno povezan sa postojećim koeficijentima. Ove godine pokušali smo da na bazi postojećih informacija i zbirnih i pojedinačnih podataka, zajedno sa Ministarstvom finansija i drugim resornim ministarstvima, dođemo do pouzdanih procena efekata reforme. Ali, kada ne postoji jedinstven centralizovan sistem, sa podacima o broju zaposlenih, mesečnim isplatama plata, dodataka i drugih rashoda, o tačnim poslovima na kojima rade preko 400 hiljada zaposlenih, onda se postavlja pitanje da li je odgovorno da kao Vlada predlažemo promene i garantujemo da će reforma biti fiskalno održiva. Stoga nam je takav informacioni sistem bitan preduslov za ovu reformu.
Iz tog razloga, Ministarstvo finansija od 2019. godine aktivno radi na uspostavljanju novog informacionog sistema koji treba da obezbedi precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta za troškove rada zaposlenih u javnom sektoru. Novi sistem će da odlikuje sistem automatskih kontrola unosa podataka što će obezbediti tačne i kvalitetne podatke za izradu svih potrebnih analiza.
Planirano je da se sistem uspostavi u fazama od 2020. do početka 2024. godine. Poslednjom fazom uspostavljanja sistema biće obuhvaćene jedinice lokalne samouprave sa indirektnim korisnicima, odnosno, predškolskim ustanovama, ustanovama kulture, sporta i turizma.
Od uspostavljanja platforme do mogućnosti njenog korišćenja u punom kapacitetu, neophodno je da protekne vreme kako bi korisnici u potpunosti se obučili i kako bi se prikupili neophodni podaci. Zato je predlog odlaganja reforme sistema plata do 2025. godine uzročno vezan za potrebu sprovođenja tačnih i pouzdanih analiza, efekata reforme sistema plata zasnovanih na podacima dobijenim iz novog informacionog sistema.
Drugo, nadamo se da će stabilizacija epidemiološke situacije u zemlji osloboditi resurse, što finansijske, što kadrovske za druge potrebe, pre svega za ovaj reformski proces.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo finansija tokom poslednje misije MMF upoznali su njegove predstavnike sa predlogom odlaganja reforme usled svih okolnosti koje sam danas iznela i naišli smo na njihovo razumevanje. Razumevanje da se ova borba za ekonomiju i borba za rast odvijala na različite načine tokom ove godine. Naišli smo i na razumevanje MMF da ostajemo posvećeni tome da reforma sistema plata nastavlja da se posmatra kao strateško opredeljenje Vlade.
U narednom periodu nastavićemo aktivno da radimo na svim pripremnim aktivnostima kako bi se od 2025. godine počelo sa primenom novog sistema plata, nadamo se u društvu i u svetu koje se izborilo sa Kovidom i sa svim njenim posledicama.
Hvala vam što ste ovako pažljivo saslušali ovo uvodno izlaganje, a biću na raspolaganju sa svojim saradnicima za sve potrebne detalje tokom današnjeg dana i eventualno narednih dana da zaista, pre svega vama poslanicima koji treba da donesete odluku da li odložiti ovo na 2025. godinu, a trudila sam se da detaljno obrazložim osnovane razloge zbog kojih to treba odložiti na 2025. godinu. Dakle, pre svega vama da se objasni, a onda i građanima Srbije zbog čega je ovo nužan korak i istovremeno ne odustajući od tog strateškog cilja da sprovedemo reformu plata. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li možda reč želi neko od predstavnika nadležnih odbora? Izvestioci? Da.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, Odbor za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu je na svojoj sednici razmotrio predložene zakone koji su upućeni Narodnoj skupštini od strane Vlade Republike Srbije i nakon razmatranja iste je uputio u plenum na odlučivanje.

Pred nama su danas Predlozi zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, o platama zaposlenih u javnim agencijama, kao i platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.

Ono što je svakako zajednički imenitelj za sva četiri predložena zakona jeste utvrđivanje novog roka za početak primene ovih zakona, odnosno odlaže se primena ovih zakona za početak 2025. godine, odnosno 2026. godine.

To je zaista neophodno kako bi bili ispunjeni svi potrebni uslovi, što će rezultirati jasnom implementacijom zakonskih rešenja, iz najmanji poremećaj u postojećem sistemu.

Svakako jako bitna tema jeste tema javne uprave i ona čini deo velikog sistema, odnosno države uprave koja obavlja izuzetno odgovorne poslove kako bi država ispunila sve svoje zakonom poverene poslove.

Ono što je bilo neophodno sprovesti kako bi javna uprava mogla da odgovori na sve postojeće, ali i na novonastale situacije jeste svakako reforma javne uprave sa kojom smo započeli još 2013. godine.

Samo racionalnim pristupom ovom problemu, mi smo danas uspeli da od javne uprave napravimo jedan moderan, efikasan sistem koji može da odgovori i na najzahtevnije probleme.

Sve reforme koje smo takođe sprovodili od 2012. godine do 2013. godine su bile sveobuhvatne i kompleksne i nismo samo sprovodili reforme u oblasti javne uprave, već i u oblasti privrede, ekonomije, finansija i građevinarstva i sve te reforme su dale pozitivne rezultate.

Kada govorimo o reformama javne uprave, neke od tih mera koje su uspele da od javne uprave naprave jedan moderan i efikasan sistem jeste i ograničavanje broja zaposlenih u javnom sektoru, zatim digitalizacija javne uprave, a svakako ono što je najbitnije jeste da smo od javne uprave napravili moderan servis za građane Republike Srbije.

Svakako i reforma javne uprave koja obuhvata preko 400 hiljada zaposlenih zahteva da izvršimo jednu jasnu analizu podataka kako bi na osnovu tih podataka mogli da donesemo najoptimalnije mere. Ali, ovo uključuje takođe i definisanje jednog jedinstvenog i centralizovanog sistema i predviđeno je da taj sistem bude uspostavljen u periodu od 2020. godine do 2024. godine u više faza.

Ono što moram i da podsetim građane Republike Srbije, da se i cela Evropa i ceo svet, uključujući i Republiku Srbiju u 2020. godini susreo sa pandemijom korona virusa. Mi smo se tada kao država odlučili da gradimo nove kovid bolnice, da funkcionalnost zdravstvenog sistema podignemo na najviši nivo, da nabavljamo lekove, da nabavljamo respiratore i druga medicinska sredstva kako bi građani Republike Srbije bili bezbedni i sigurni.

Svakako iako je pandemija korona virusa prouzrokovala određene negativne posledice, kako u odnosu na privredu, tako i u odnosu na građane Republike Srbije, država se tu aktivirala sa tri paketa pomoći ukupne vrednosti osam milijardi evra i uspeli smo da najbolji mogući način stavimo van strane sve negativne posledice pandemije korona virusa.

Uprkos tome, mi smo i u budžetu za narednu godinu predvideli rast plata u javnom sektoru od 7%, odnosno 8% i predvideli smo povećanje minimalne zarade na 35.000 dinara, ali ono što je svakako najvažnije jeste da smo predvideli da po švajcarskoj formuli rastu penzije u narednoj godini za 5,5%.

Iako smo sa jedne strane imali pandemiju korona virusa koja je iziskivala ogromne troškove, iako smo omogućili ravnomeran rast plata i penzija u narednim godinama, takođe javni dug smo ostavili ispod Mastrihtskog nivoa i prema projekcijama budžeta za narednu godinu javni dug Republike Srbije će umesto dosadašnjih 58 iznosiće 55% našeg BDP-a.

Svakako produžavanje roka za sprovođenje strukturnih reformi omogućiće najviši stepen inkluzivnosti kako bi uspeli da ostvarimo najbolje rezultate i tu podstičem učešće i sindikata, zatim strukovnih i drugih udruženja, ustanova i zaposlenih u javnom sektoru koji imaju pravo da iskažu svoja mišljenja, da iskažu svoje predloge kako bi uspeli da u pogledu ovih strukturnih reformi pronađemo najoptimalnija rešenja.

Verujem da će ovi predlozi zakona doprineti nastavku procesa reforme javne uprave, kako bi u narednim godinama javna i državna uprava mogla da odgovori na sve zahteve koji doprinose da nastavimo putem koji smo postavili još 2012. godine, a to je svakako jača, modernija i snažnija Srbija. Hvala.