Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je gospodin Nebojša Bakarec.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Bakarec

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam poštovani predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, naravno da ću govoriti o Zakonu o platama, ali i o državi i o još nekim važnim stvarima.

Kada pominjem prosto ove zakone o platama u javnom sektoru, to je državni sektor, prosto ne mogu da pomenem da su unazad 10 godina značajno povećane plate, a pomenuću da su značajno povećane i penzije i spašen je Penzioni fond.

Inače, da podsetim, sada je prosečna plata 600 evra, što nikada nije bilo u Srbiji uopšte u istoriji. Predsednik Vučić je smanjio, inače sa tim u vezi da podsetim, nezaposlenost sa 25 na 10%. predsednik Vučić je smanjio broj nezaposlenih za 420 hiljada za ovih 10 godina unazad. Predsednik Vučić je povećao prosečnu zaradu za 50% u odnosu na 2012. godinu.

Da se zapitamo – ko isplaćuje plate javnim službenicima, ko zapošljava građane u javnim službama i država ih zapošljava. Dakle, kakva je ovo država, ali samo ću se osvrnuti na jedan pre nego što objasnim kakva je ovo država i kakva ovo država nije kada sam pomenuo ko zapošljava građane u javnim službama, naravno da je to država, osvrnuću se i 30 sekundi na problem koji smo malopre čuli navodnog partijskog zapošljavanja. Od kada je SNS na vlasti, gotovo 10 godina, partijsko zapošljavanje nije da ne postoji, nego je svedeno na najmanju moguću meru i danas sigurno možemo reći da ne vlada nikakva partokratija, nego pre svega u Srbiji vlada meritokratija. To je vladavina najsposobnijih i najboljih.

Što se tiče primedbi koje danas čujemo na nekakvo izmišljeno partijsko zapošljavanje iznosi ih čovek koga je Demokratska stranka Srbije, čiji sam i ja bio član, pre jedno 20 godina ga je zaposlila partijskim zapošljavanjem na mesto direktora državnog preduzeća „Rudo“. Dakle, tada je partijsko zapošljavanje bilo dobro, a danas kada ga praktično nema – to je loše. Mislim da su to dvostruki standardi.

E, sad, kakva je ovo država? Ovo je država koja dobija priznanje iz celog sveta za svoje ekonomske uspehe, koja sarađuje sa EU i SAD. Ovo je demokratska država u kojoj se poštuju ljudska i manjinska prava. Ovo je država koju hvali Zapad. Da je ova država, recimo, kao Severna Koreja, ona ne bi mogla da sarađuje sa Zapadom i da dobija pohvale od Zapada. Naravno, dobija pohvale i od Istoka, i od severa i od juga, ali ne bi mogla da dobija pohvale od Zapada.

Sve ovo pominjem zbog toga što je samozvani šef ekstremnog dela opozicije, tajkun Đilas, gostovao na svojoj televiziji N1, 2.12. ove godine, gde je rekao da je Srbija, prosto neverovatno zvuči ali tako je rekao i citiraću ga, rekao je da je Srbija fašistička i nacistička država. Citiram tajkuna Đilasa: „Ovo je jedan neofašistički, čak nacistički režim koji na taj način funkcioniše“. I o tome ću nešto kasnije reći.

Ovu halucinaciju su preneli svi đilasovsko-šolakovski mediji a mnogo ih ima, desetine, dvadesetine njih, hoću da kažem tajkun Đilas je dobio veliku pažnju za ove svoje medije, za ove svoje halucinacije.

Inače u ovom intervjuu omiljena Đilasova tema, pošto je predizborna kampanja počela je pumpanje njegovog narcisoidnog ega o tome kako će on Đilas, zamislite, da pobedi na izborima 2022. godine. Mislim, bukvalno, imam njegove intervjue od pre tri i pô godina i koliko je to jadno i providno što je on tamo govorio upravo svedoče njegovi intervjui od pre tri i pô godine gde doslovno istim rečima opisuje tu svoju navodnu pobedu i 2018. godine.

Podsetiću da je na tim beogradskim izborima 2018. godine Đilas pukao kao zvečka i njegova koalicija, gotovo istovetna ovoj sada je osvojila svega 19% i to u njihovom najjačem uporištu - Beogradu.

U svojim halucinacijama, Đilas je komentarišući pitanje voditelja da je u periodu dok je on bio na vlasti kompanija Rio Tinto dovedena u Srbiju, citiram, Đilas je rekao da je on nije doveo i da on nikakve veze nema sa Rio Tintom. Pazite, slagao je.

Sledeće, kaže Đilas: „Sa otvaranjem rudnika litijuma nema nikakve veze nijedna prethodna vlada do vlade Aleksandra Vučića“. Znači, sve što sam naveo, sve što je Đilas izgovorio je čista laž.

Prvo, da se podsetimo, dugo pamtimo, 2007. godine Đilas je bio ministar za nacionalni investicioni plan a deo tog plana je bilo i te kako desetostruko veće iskopavanje litijuma nego ovo o kome sada govorimo i to u okolini Loznice, ali i u okolini mnogih drugih gradova i to je baš bila u pitanju kompanija Rio Tinto koju je u Srbiju dovela još Đinđićeva vlada tamo negde 2003. godine.

Drugo, vlada na čijem je, čiji je deo bio ministar Đilas i naredna vlada Mirka Cvetkovića u doba najžešćeg režima Tadića i Đilasa su potpisale niz ugovora sa kompanijom Rio Tinto.

Treće, Dragan Đilas je pre izvesnog vremena, pre koju godinu, 2017. godine u intervjuu za list „Nedeljnik“ žestoko hvalio iskopavanje litijuma i kompaniju Rio Tinto kada je rekao – evo, potvrđeno je da je kod Loznice otkriveno drugo po veličini nalazište litijuma u svetu i najveće u Evropi, hajde da pričamo o koncesiji na te rudnike, zar to nije šansa za Srbiju, kaže Đilas, to će da zaposli hiljade i hiljade ljudi, hoće, i napraviće brend od naše zemlje, hoće ali to je on tada govorio. Kaže – zamislite da u svakom mobilnom telefonu ili automobilu imate deo na kome piše „Made in Serbia“, to su teme koje su nam danas bile potrebne, to je on rekao pre četiri godine a danas … licemerja, odjednom nam to nije potrebno.

Dakle, neverovatno zvuči, pre četiri godine čovek je na sva usta hvalio iskopavanje litijuma. Da je ovo što govorim istina potvrdio je pre neki dan i bivši predsednik Srbije Boris Tadić koji je takođe 2. 12. za list „Danas“ rekao: „Rio Tinto je došao u Srbiju za vreme Koštuničine vlade, a prvi pregovori su počeli još u vreme Đinđićeve…“ u stvari, Rio Tinto je došao u vreme Đinđićeve vlade pa je nastavio da bude tu svih ovih 18 godina.

Kaže Tadić dalje: „Naravno da taj projekat istraživanja nismo prekidali, mislim na svoju Vladu, ni tokom mog mandata i on ima ogroman potencijal za Srbiju“. To je bar pošteno, nije toliko licemeran i dvoličan kao Đilas.

Ovim rečima je Boris Tadić pokopao sve laži Dragana Đilasa i lažnih ekologa, a sve one koji su u neznanju podržali nasilje lažnih ekologa, u brizu za, kako su rekli, vazduh, vodu, hranu i zdravlje, podsećam na skandal iz 2009. i 2010. godine, kada je kompanija „Femili sport“ uništila deo spomeničkog kompleksa, spomenik „Braniocima Beograda“ iz 1915. godine. Mediji su tih godina stidljivo pominjali ovaj skandal, na primer list „Blic“ 21. maja 2011. godine, doneo je tekst pod nazivom „Teniski tereni zaklanjaju spomenik Braniocima Beograda“, a „Politika“ je 22. oktobra 2013. godine, u tekstu konstatovala – uzurpiran je prostor spomenika „Braniocima Beograda“, širenjem teniskih terena na samo tri metra od spomenika „Braniocima Beograda“ narušen je ambijent tog zdanja. Citiram i dalje – zauzet je deo prostora na kome je major Dragutin Gavrilović predvodio najvažniju bitku za odbranu prestonice. Kaže „Politika“ dalje – negoduju stanovnici tog dela Dorćola koji su već u nekoliko n avrata ukazivali na uzurpiranje istorijskog kompleska.

Sa ponosom ću reći da sam na ovu temu pre dve godine napisao tekst koji su objavili sajtovi „Informera“ i „Vidovdana“. Ponosimo se našom istorijom i često se busamo u grudi junačke i svi vole da se pozivaju na svetlu istoriju, tvrde da su veliki patrioti i nastavljači svetlih tradicija. U slučaju ponižavanja srpskih heroja iz Prvog svetskog rada i njihovog spomenika od 2009. do 2012. godine nije reagovao nijedan nadležni organ. Nešto tu nije u redu.

Podsetiću, na spomeniku „Braniocima Beograda“ iz 1915. godine nalaze se uklesane čuvene reči majora Dragutina Gavrilovića: „Tačno u tri časa neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice mora biti svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za kralja i otadžbinu. Vi nemate više da se brinete za vaše živote koji više ne postoje. Zato napred u slavu! Živo kralj! Živeo Beograd!“

Onda neko uzurpira taj spomenik na kome ovo stoji. Podsetiću i na sledeće tužne činjenice. Dragutin Gavrilović, heroj, major iz 15 godine, kasnije pukovnik, je u toj junačkoj odbrani Beograda teško ranjen, a izginula je većina vojnika Drugog i Trećeg bataljona Desetokadrovskog puka i Sremskog odreda.

Malo ljudi zna da je posle Prvog svetskog rata Gavrilović predavao vojnu administraciju na Vojnoj akamediji u Beogradu. General Dušan Simović je Dragutinu Gavriloviću 27. marta 1941. godine ponudio čin generala i mesto ministra vojske i mornarice, međutim, Gavrilović je to odbio uz obrazloženje da je on vojnik.

Gavrilović je posle kapitulacije u aprilskom ratu zarobljen u Sarajevu i odveden u koncentracioni logor blizu Nirnberga. Preživeo je zarobljeništvo i vratio se 1945. godine teško bolestan. Od strane novih komunističkih vlasti je bio označen kao čovek bivšeg režima Kraljevine Jugoslavije i preminuo je, slušajte ovo, u svom stanu na Slaviji 19. jula 1945. godine u krajnjoj bedi, ponižen od strane komunističkog režima. Sahranjen je u pohabanoj uniformi pukovnika Jugoslovenske kraljevske vojske u grobnici svoje rođake na Novom groblju. I takvog heroja neko unižava, uništavajući spomenički kompleks spomenika koji je podignut 1988. godine ovim herojima koje sam pomenuo.

Đilas u ovom svom intervjuu dodatno na kraju intervjua halucinira i kaže, trećeg aprila uveče, slušajte ovo: „Beograđani će slaviti pad fašizma“. Kaže Đilas: „Aleksandar Vučić nema nikakve šanse za pobede u drugom krugu i zbog toga još uvek nije saopštio da će biti kandidat za predsednika“. Ovde čovek zaista može samo grohotom da se nasmeje.

Dakle, neko treba da obavesti Đilasa da je predsednik Vučić 2017. godine pobedio ubedljivo u prvom krugu izbora dobivši 55% glasova. Sada je Vučićev rejting mnogo veći. Sada je došlo vreme dase obračunam sa ovom Đilasovom laži o tome da je Srbija fašistička.

Samo da podsetim na dve kratke činjenice. Đilas je najavio da će Marinikac Jovanoz Hivcu Tepić biti nosilac njegove liste, što znači da je prva tačka Đilasovog izbornog programa Marinikin program, da su Srbija i srpski narod genocidni. Setimo se da je pre par nedelja Đilas prilikom posete Vašingtonu sve Srbe sa Kosova nazvao kriminalcima.

A, Srbija, naravno, nije fašistička, ali kao i u svakoj državi na svetu, na žalost, u Srbiji postoji virus fašizma. A da fašista ima malo u Srbiji posvedočile su i onaj napad sramni prošle godine u julu na Skupštinu Srbije, kada je oko 500 fašista napalo Skupštinu Srbije u pokušaju izazivanja državnog udara. Skaradno je upravo i to što je taj napad organizovao i podržao Dragan Đilas koji ima obraza da nama govori o nekakvom fašizmu u Srbiji.

Pored ovoga Dragan Đilas tajkun je poznat po tome što je navodno pošteno, a sve obrnuto od toga, zaradio 619 miliona na tri države funkcije za deset godina koje je obavljao. Poznat je i po tome što je tamo negde 2010. godine fašističkim metodama isterao iz domovine desetine hiljada Roma, kuće im sravnio sa zemljom, a onda je te iste Rome potrpao u kontejnere koje je postavio u šumama na periferiji Beograda i to je bila Đilasova inkluzija Roma u kontejnere.

Koliko Đilas, zaista, halucinira o fašizmu svedoči i sledeće. On je 2. februara 2021. godine u intervju za list „Danas“ otišao tako daleko u halucinacijama da je rekao – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Aleksandru Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiji.

Da ponovim Đilasu sledeće. Prvo, nemam nikakvog državnog fašizma u Srbiji osim što se fašističkim metodama služi upravo Đilas i njegovi ekstremisti, ali se tu radi o ekstremnoj manjini.

Drugo, nelogično bi da bi 27 država EU, plus Velika Britanija, plus SAD, plus Kanada podržavali fašizam u Srbiji, čak i da on postoji. Da u Srbiji postoji državni fašizam neminovno bi reagovale evropske institucije i SAD i strani ambasadori itd.

Gde u Srbiji Đilas vidi fašizam? U „Beogradu na vodi“, u budućem metrou, kod spomenika Stefanu Nemanji, kod spomenika Borislavu Pekiću, na stotinama kilometara novoizgrađenih autoputeva, u prosečnoj plati od 600 evra, u novim kovid bolnicama, u fabrikama vakcina? Da li neko proganja u Srbiji ili ubija Jevreje, Rome, migrante, pripadnike manjina ili pripadnike opozicije? Ma ne. Srbija dobija pohvale iz celog sveta u pogledu odnosa prema svima njima.

Da li neko u Srbiji donosi zakone kojima oduzima imovinu Jevrejima, Romima i ostalim pripadnicima manjina ili migrantima? Pa ne, naravno. I Evropskoj zajednici je do sada, u proteklih deset godina vraćena gotova sva imovina koja im je oduzeta posle Drugog svetskog rata.

Da li neko zabranjuje političke stranke i opoziciju i okupljanja? Ne. Evo haosa, vidimo šetaju, protestuju, sve ne prijavljeni skupovi. Niko ih ne sprečava. Da li neko zabranjuje medije? Pa naravno da ne. Većina medija u Srbiji je protiv Vučića i protiv SNS. Da li je u Srbiji ugroženo bilo koje građansko pravo? Nije, osim prava predsednika Vučića i članova njegove porodice i prava članova simpatizera i birača SNS?

Da li neko u Srbiji proganja ljude po osnovu rasne, verske, nacionalne, seksualne, političke i neke druge pripadnosti? Pa ne, nikako, osim što Đilasovci proganjaju članove Vučićeve porodice. Pa, gde onda Đilas vidi fašizam u Srbiji? Samo u svojim halucinacijama.

Nikada ni u jednoj fašističkoj zemlji ne bi bilo moguće da Vladu predvodi žena i da Vladu čini polovina žena. To nikada ne bi bilo moguće, kao što ne bi bilo moguće ni u jednoj fašističkoj zemlji da Vladu predvodi žena koja se deklariše kao LGBT osoba.

U kojoj to fašističkoj zemlji je ikada bilo moguće da tuce žandara nekažnjeno pretuče liderovog brata, predsednikovog brata i brata gradonačelnika glavnog grada i dvojicu pripadnika specijalnih vojnih jedinica koji su ih štitili?

U kojoj to fašističkoj zemlji mogu normalno da rade mediji, nalik „N1“, „Novoj“, „Direktno“, „Danas“, u „NiN-u“, „Vremenu“ itd? U kojoj to fašističkoj zemlji novinari drže lekcije predsedniku? Koja je to fašistička zemlja ikada dobijala najviša priznanja iz inostranstva?

U kojoj to fašističkoj zemlji opozicionari mogu nekažnjeno da pretuku dve novinarke glavne televizije? U kojoj to fašističkoj zemlji možete nekažnjeno i slobodno vređati i ponižavati funkcionere vladajuće partije? U kojoj to fašističkoj zemlji stalno se održavaju slobodni izbori svake dve godine?

Molim vas, skaradno je da Đilas govori o fašizmu u Srbiji kada znamo da su baš na Đilasovim protestima 2018. godine nošena ogromna vešala preko Terazija, a nisu li upravo nemački fašisti i Ljotićevci vešali i silovali po Terazijama, Beogradu i Srbiji u doba okupacije?

Skaradno je da Đilas govori o fašizmu u Srbiji kada znamo da jedan od lidera njegove upravo sadašnje koalicije, Željko Veselinović 20. septembra 2018. godine je pozvao na silovanje premijerke Ane Brnabić.

Skaradno je da Đilas govori o fašizmu i kriminalu kada je jedan od njegovih najbližih saradnika iz Kuršumlije, Milutin Bakić uhapšen prošle godine zbog toga što je švercovao 66 kilograma marihuane kada je Milan Dabović, bivši šurak Dragana Đilasa uhapšen zbog šverca 2,4 kilograma kokaina, kada je baš on, Đilas, hladno pretukao svog bivšeg tasta koji je stao u odbranu svoje ćerke, kada baš Đilasova potpredsednica, Marinika angažuje svog prijatelja, dilera i trgovca oružjem da iz Pančeva iseli jednog novinara.

Za kraj, da parafraziram velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa, koji baš kao da je o Đilasu pisao – pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote.

Zbog čega Đilas toliko laže? Ljubomoran je i frustriran zbog toga što predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, štiti Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.

Živela Srbija! Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Gospodin Glišić, replika.

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Uvaženi prethodnik je pogrešio. Mislio je na Zavod za protetiku „Rudo“ koji je deo zdravstva državnog, ali pored toga postoji ortopedsko preduzeće „Rudo“ koje je privredni subjekat i koje nema nikakve veze sa javnim sektorom, pa tako ne može biti ni stranačkog zapošljavanja, a pogotovo što je rukovodstvo koje me je tada pozvalo da budem direktor pravnog sektora, pripadalo političkim opcijama koje su sasvim suprotne od DOS-a i koje nisu bile deo DSS-a.

Inače, nije ni čudo što uvaženi prethodnik to nije video i nije znao, jer je uvek pripadao onim visinama DOS-ovske vlasti i vlasti DSS u to vreme. To bi se otprilike zvalo neki dvorski deo stranke, ali je čudno da ljudi koji žive u dvorskim delovima stranke i nekada, pa i danas, imaju potrebu da budu ostrašćeni u svom nastupu.

To nije nešto što se tiče mene, tiče se svih drugih opozicionih predstavnika koji ovde često proziva i često nastupa ostrašćeno kako obično ljudi iz dvorskog dela vlasti nemaju potrebu, već je to deo jedne bitke na mnogo nižem nivou.

Moja tadašnja situacija u odnosu na DSS, što on nije mogao da zna, jer je bio u dvorskom delu DSS-a, je bio moj prvi sukob sa tom strankom i napuštanje te stranke iz razloga što ljudi u Aranđelovcu, pošto sam ja uvek bio vezan za Šumadiju i za taj kraj, a ne za Vračar kao uvaženi gospodin, radili su nešto što i on sada radi, a to je glancali su lik i delo i bistu Vojislavu Koštunici. Vojislav Koštunica je čovek koga ja cenim politički, ali nikada nisam imao iluzija u vezi sa njegovim manama i greškama koje je napravio.

Mislim da su uspesi i ono što je uradio dobro, mnogo veći od tih grešaka i zato ga cenim i poštujem. Ali, tada u DSS-u, kao i danas, zašto se borim protiv SNS, jeste to što ne volim ljude koji iz dvorskih delova stranke stiču svoju karijeru tako što napadaju druge, a ulizuju se stranačkom lideru. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Replika, gospodin Nebojša Bakarec.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Bakarec

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Znate, ja nikada nisam bio monarhista, odmah da vam kažem, ovaj čovek je monarhista, bio je monarhista.

Inače, što se tiče tih dvorskih delova, ja sam bar bio veran 23 godine DSS-u, dok je on menjao jedno sedam stranaka, menjao je stranke češće nego čarape. To je prvo bio DSS, potom je bio Dver, posle Dvera je bio kod onog Parovića je sarađivao, posle kod onog ludaka iz Topole, posle toga je bio kod gospodina Šapića, posle toga je, kažu, bio Zavetnik, sada ima narodnu mrežu, pletilje, čipke i ostalo.

Znači, ja to nisam radio. A da je zaposlen tad, evo potvrdio je, samo što kaže - partijskim zapošljavanjem ga nisu zaposlili DOS-ovci, nego oni sa suprotne strane, što sumnjam. Bili ste direktor, nemojte da se odričete i nemojte da pljujete Vojislava Koštunicu, to je tanjir iz koga ste jednom jeli. Ja nikada neću to raditi, za razliku od vas. A to da li ste vi na dvoru, pa, bili ste na dvorovima, evo, sedam dvorova ste promenili.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Završićemo ovde krug replika, da se ne bi ovo pretvorilo u vaš lični razgovor i komunikaciju.
Prelazimo na sledećeg narodnog poslanika, potpredsednica Skupština, Marija Jevđić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem poštovani potpredsedniče.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, otprilike i prošle godine u ovo vreme smo raspravljali o setu zakona kojim su predložene izmene u oblasti radnih odnosa zaposlenih u javnim službama i niko od nas tada nije ni slutio da ćemo morati ponovo da raspravljamo i odlažemo rok primene ovih zakona.

Razlog i tada, kao i sada, je bila složena epidemiološka situacija u kojoj se nalazi naša zemlja, ali ne samo naša zemlja nego i ceo svet.

Kao što smo mogli videti i čuti u vašem obraćanju, ministarka, rekli ste da ponekad i najveće želje i velika volja da se uredi javni sektor su nemoćni pred životom koji diktira pandemija, a svedoci smo svakog dana koliko ceo svet trpi i koliko su mnogi globalni procesi u prethodne skoro dve godine usporeni.

To je inače i dovelo do dodatnog opterećenja kapaciteta i fizičkog ograničenja javnog sektora, ali i do otežanog funkcionisanja podsistema javnog sektora u kojem upravo ove reforme treba da budu izvršene. Zbog toga je onemogućeno sprovođenje aktivnosti od strane svih učesnika u reformi i uspostavljanje efikasnog mehanizma na prelazak na novi sistem plata u javnom sektoru, predviđenog za početak 2022. godine.

Dok čekamo da se primene predložene izmene, ja bih vam skrenula pažnju na jedan deo zaposlenih u javnim ustanovama za sport koji se bave održavanjem sportske infrastrukture, kojih ima negde oko 2.000 i njihov koeficijent nije menjan još od 2002. godine, iako je Uredba menjana čak 44 puta od tada. Svim drugim javnim službama su periodično povećavani koeficijenti, osim ustanovama za fizičku kulturu.

Mislim da treba da razmotrimo deo Uredbe koja se odnosi na zaposlene u javnim ustanovama za sport, jer kao zemlja koja mnogo ulaže u sport, kao zemlja koja ima vrhunske sportiste, kao zemlja koja je u poslednjih nekoliko godina izgradila mnogo modernih sportskih objekata, a to su upravo ljudi koji stoje iza tih objekata i koji vode računa da takvi objekti budu sačuvani i da budu, i na zadovoljstvo naših sportista, ali i naših građana, mislim da su nenamerno poslednjih skoro 18-20 godina zaboravljeni kada se uređivala Uredba o koeficijentima zaposlenih u javnim ustanovama.

Čisto informacije radi, čuli smo i od vas i od drugih kolega, da javni sektor odnosno reforme koje će obuhvatiti javni sektor, tiče se oko 400 hiljada zaposlenih, to zahteva postojanje pouzdanih podataka na osnovu kojih će moći da se sprovedu posebne potrebne analize finansijskih i fiskalnih efekata reformi, ali se to može postići, odnosno ne može se postići dok ne uspostavimo jedinstven i centralizovan sistem u kojem se nalaze tačni i precizni podaci.

Inače, proces reforme plate je složen i obiman posao i mnoge zemlje su ga sprovodile i pripremale duže od 10 godina, tako da prethodna odlaganja, kao i ovo odlaganje, je zato što želimo i kao država, a naravno i vi kao resorno ministarstvo, da ti zakoni budu što bolje odrađeni i da se sutra što bolje implementiraju u društvo.

Sama reforma javne uprave je jedan od ključnih prioriteta ove Vlade i jedan od tri ključna uslova za pristupanje Srbije EU.

U prethodnom periodu, i u periodu gospodina Ružića, puno se radilo na unapređenju rada opštinskih i gradskih uprava kroz projekat efikasne uprave i rađeno je na razvoju i širenju jedinstvenog upravnog mesta kojim je mnogo olakšano građanima da ostvare svoja prava i da dođu do informacija koje su im potrebne, da ne moraju da obilaze više različitih institucija kako bi završili svoje poslove sa upravom, već to mogu da urade na jednom mestu, u najkraćem mogućem roku, da ostvare svoja prava, zaštite svoje interese i da, ono što je možda i najbitnije, uštede svoje vreme i novac.

Zašto je ovo važno za lokalnu samoupravu? Zato što svi odgovori su objedini na jednom mestu i to doprinosi da vidimo šta još može da se unapredi da se poveća efikasnost, transparentnost i ekonomičnost rada gradske uprave, jer je želja svih nas da javna uprava bude po meri i u korist građana.

Od 2018. godine, kada je zaživeo ovaj projekat, pa do sada otvoreno je više od 14 jedinstvenih upravnih mesta u Srbiji, a kao poslanica i kao građanka koja dolazi iz Kraljeva, znam da grad Kraljevo ima spreman projekat koji će predati Ministarstvu i nadam se da će u sledećoj godini građani Kraljeva moći da vide sve prednosti jedinstvenog upravnog mesta. Grad Kraljevo, koji se poslednjih godina dosta modernizovao, mislim da zaslužuje da ima upravo jedan ovakav projekat.

Sam set zakona se u svojoj srži odnosi na ljudske resurse i zato želim da pohvalim i donošenje Zakona o formiranju Nacionalne akademije za javnu upravu. To je veliko unapređenje za sistem upravljanja ljudskih resursima. Ova institucija koristi svim službenicima za sticanje novih znanja i ovladavanjem svim procesima koji obuhvataju modernizaciju lokalne samouprave. Time se postiže kvalitet rada državnih službenika, a opet je to u korist građana, jer, kao što sam i rekla, želimo da javna uprava bude savremena, modernizovana, efikasna. Građani Srbije zaslužuju da imaju upravo takvu javnu upravu.

Videli smo u proteklih godinu i po dana koliko je bitno da imamo digitalizovanu upravu. Kada je bio blokiran rad svih institucija, kada smo svi prešli na onlajn rad, rad javne uprave nije stao. Tu smo pokazali koliko je država, ali i vaše ministarstvo bilo spremno da odgovori svim izazovima i situacijama kojim su se tokom pandemije zadesili i bili suočeni svi građani, pa i rad svih ministarstava i same Vlade. To je za svaku pohvalu.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije smatra da u budućem radu treba nastaviti na razvoju efikasnosti i stručne državne, odnosno lokalne samouprave, ulaganje u usavršavanje kadrova, jer je cilj da i građani kojima se pružaju usluge, ali i službenici koji pružaju te usluge budu zadovoljni, jer jedino tako možemo govoriti o javnoj upravi koja je u službi i po meri svih građana.

Mislim da je cilj Ministarstva, a i države, opremanje modernijom tehnikom organa državne i lokalne samouprave. Videli smo, juče je u Kragujevcu otvoren jedan savremeni „Data centar“, koji bi trebalo da doprinese neometanom i pouzdanom radu usluga elektronske uprave, bezbednom čuvanju podataka iz registara, kao i razvoju budućih usluga. Na taj način biće unapređen rad javne uprave, što će ubrzati procedure i pojednostaviti život svakog građanina. U njemu će biti smeštena prva državna platforma za veštačku inteligenciju, koja će biti na raspolaganju i državi i lokalnoj samoupravi, ali i univerzitetima i naučno-tehnološkim parkovima. Mislim da je država prepoznala da u današnjem modernom dobu, u 21. veku vrednije od novca jesu podaci. Otvaranjem ovakvog centra Srbija je postala zemlja sa najmodernijom bankom podataka.

Jedinstvena Srbija, kao socijalno odgovorna stranka, koja je mnogo puta pokazala da joj je život običnog građanina prioritet, da je ravnomerni razvoj Srbije jedan od postulata našeg programa, u nadi da ćemo možda i reformu javnog sistema završiti pre 2025. godine, u danu za glasanje podržaće sve predložene izmene predloženih zakona na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Danijela Veljović.

Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Danijela Veljović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, suština četiri predloga izmena zakona o kojima danas raspravljamo, a odnose se na izmene Zakona o zaposlenima u javnoj službi, o izmenama sistema plata u javnom sektoru, agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, jeste pomeranje roka za uspostavljanje jedinstvenog sistema obračuna plata u javnom sektoru za 2025. godinu.

Kako je i navedeno u obrazloženju Predloga zakona, da bi se uspostavio sistemski zakon kojim se uređuju plate u svim delovima javnog sektora, potrebno je uraditi sveobuhvatnu finansijsku analizu, koja nije bila moguća u prethodnom periodu zbog zastarelosti i ograničenih mogućnosti postojećeg informacionog sistema za obračun plata.

Centralni informacioni sistem koji treba da se uspostavi i na čijem planiranju Ministarstvo finansije radi još od 2019. godine treba da bude izvor mnogobrojnih podataka, a pre svega da vrši strogu kontrolu izvršenja budžeta za obračuna zarada u javnom sektoru, kontrolu troškova zapošljavanja u javnom sektoru. Informacioni sistem će sadržati podatke o preko 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, o njihovim platama, prisustvu na radu, kao i veliki broj operativnih i budžetskih podataka Republike Srbije, odnosno suština svih navedenih izmena jeste da se uvođenje platnih razreda odlaže za 2025. godinu.

Kao predstavnica socijaldemokratske opcije smatram od velike važnosti da se desi jedna sveobuhvatna i celovita reforma javnog sektora koja će pre svega dovesti do relaksacije i javne potrošnje i budžeta, ali i podići efikasnost poslovanja koje ne sme da podrazumeva stalna kreditna zaduženja u potrošnju. Naravno, da reforma mora da se sprovodi kroz obavezan socijalni dijalog između Vlade i reprezentativnih sindikata, kroz razmenu mišljenja i argumenata kako bi se stavovi usaglasili.

Kako je i navedeno u Finansijskoj strategiji za period od 2022. godine do 2024. godine mere koje su doprinele ublažavanju posledica pandemije ostaju u fokusu kreiranja ekonomske politike, ali je neophodno pronalaženje i novih izvora rasta, pa su inovacije i istraživanje takođe u fokusu. Prioritet će imati infrastrukturni i kapitalni projekti, ali i politika plata i penzija.

Zakon o budžetskom sistemu koji je nedavno izglasan predviđa povećanje plata za oko 500.000 ljudi, zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava, zaposlenih u Ministarstvu odbrane, u zdravstvenim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, i to povećanje će se vršiti počev od plate za decembar 2021. godine, što je mera koju smo mi poslanici SDPS podržali uvažavajući trenutne ekonomske prilike i potrebe radnika.

Svi prethodno izglasani fiskalni zakoni imaju za cilj da obezbede stabilnost javnih finansija i održivost, što takođe pozdravljam, kao i donet paket mera kojima će se odlukom Vlade cene pet osnovnih namirnica zamrznuti na 60 dana, što u trenucima neizvesnosti na svetskoj ekonomskoj sceni predstavlja odgovornu socijalnu politiku.

Iako je Strategijom Ministarstva finansija za period do 2024. godine predviđena reforma kako u oblasti zapošljavanja, upravljanja kadrovima i sistemom plata u državnom sektoru, današnjim predlozima zakona taj rok se pomera na 2025. godinu, zbog čega mi je, moram priznati, žao.

Shvatam problem koji treba da reši evidentiranje svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, njihova primanja, odnos rada i zarade, ali smatram da je pitanje platnih razreda neophodno kako bi se uveo sistemski red u javnim preduzećima, agencijama, a samim tim u platni sistem, što će sigurno pomoći u kontroli trošenja budžeta.

Pozivajući se na revidiranu verziju Strategije u kojoj je navedeno da s obzirom na efekte pandemije, na strukturu zaposlenih i nivoe zarade u javnom sektoru primena reformskog sistema bi trebalo da počne 2025. godine.

Uzimajući u obzir sve do sada izglasane fiskalne novine koje su zaista pozitivne, verujem da će 2025. godina biti zaista odlučujuća godina u kojoj će se započeti reformski koraci, a u cilju poboljšanja celokupnog javnog sektora i završiti.

Zahvaljujem.