Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Kesaru.
Sledeći je narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva pre nego što se osvrnem na današnje zakone o kojima ćemo debatovati sada u plenumu, hoću da se osvrnem na diskusiju kolege Jahje Fehratovića da podsetim javnost da je narodnom poslaniku doktoru Jahji Fehratoviću prećeno, da je prećeno takođe, prof. dr Admiru Muratoviću i to je nešto što treba da se kaže ovde u parlamentu.

Očekujem da nadležni državni organi, Ministarstvo policije, tužilaštvo reaguje. Zašto? Čovek koji je okarakterisan od nadležnih državnih organa i ove zemlje i zemalja EU kao opasan kriminalac koji je osuđivan za razna krivična dela i između ostalog koji je učestvovao u kidnapovanju direktora škole u Sjenici i ubistvu rahmetli Edina Hamidovića u avgustu ove godine pre nekoliko dana se vratio u zemlju, očigledno da posle smrti rahmetli muftije Muamera Zukorlića određeni kriminalci u Sandžaku se osećaju lagodno i to je nešto što ne smemo dozvoliti. Znači, kriminalci moraju da budu u zatvoru. Oni moraju da budu pohapšeni i ta osoba koja se zove Izet Latović se vratila u zemlju i počela je da preti.

Ono što očekujem od ministra Aleksandra Vulina jeste da preispita rad Policijske stanice u Sjenici i da Bojan Trnčić, načelnik Policijske stanice, mora da bude smenjen zato što daje logističku i svaku drugu podršku organizovanim kriminalnim grupama, bavi se zelenašenjem i to nadležni u ovoj državi znaju. Znači, on mora da bude smenjen da bi se obračunali sa kriminalom i korupcijom u tom delu naše zemlje. Potpuno podržavamo beskompromisnu borbu protiv kriminala i korupcije Vlade Republike Srbije, ali ona mora da bude i u Sjenici aktuelna, kao što je aktuelna i ovde u Beogradu.

Takođe pre nekoliko dana imali smo jedan mafijaški obračun na ulicama Novog Pazara i to nešto što ne trebamo dozvoliti. Svaka kriminalna aktivnost, svako kršenje reda i mira mora da bude sankcionisano tako da ne bi pomislili pojedinci da su iznad države, da su iznad zakona.

Kolega, potpredsednik Narodne skupštine, Stefan Krkobabić, je govorio jutros o inicijativi za veću podršku ruralnim područjima. Opština ih koje ja dolazim, Prijepolje, je devastirana, nerazvijena. Sandžak, deo zemlje iz koje dolazim, većinom su devastirane, nerazvijene opštine i apsolutno podržavam ovu inicijativu zato što je ona u biti naša inicijativa i sve ono što je rahmetli akademik Muamer Zukorlić radio i sve sporazume koje smo potpisivali jako smo ponosni na te sporazume jer u tim sporazumima nikada neće videti borbu za lični interes, bilo za njega, bilo za našu stranku. To je uvek borba za narod, borba za sve građanke i građane, borba i za bošnjački i za srpski narod, politika pomirenja, politika dobrih međususedskih odnosa između Republike Srbije i BiH.

Apsolutno sam ponosan na sve ono što smo radili i hoću da kažem da ćemo nastaviti putem i mnogi su se zabrinuli šta će, dušebrižnici, šta će biti sa Strankom pravde i pomirenja, Stranka pravde i pomirenja je najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji i nastavićemo putem koji je trasirao rahmetli predsednik muftija Muamer Zukorlić. Danas smo odlučniji i jedinstveniji nego ikada da na tom putu istrajemo.

Više puta sam govorio da druge stranke pokažu svoje sporazume jer mi smo ponosni na naše sporazume. Neki su to i pokazali i čini mi se bolje i da nisu jer tamo kada gledate neke njihove sporazume videćete funkcija jedna, druga, treća, stranka prva, druga, treća. U našim sporazumima prioritet su projekti, gasovod, autoput, infrastruktura, naučno-tehnološki park, univerzitet, Islamska zajednica, železnica, povraćaj vakufske imovine. Ponosni smo što je ova Vlada Republike Srbije krenula u poštovanje Zakona o crkvama i verskim zajednicama i povraćaj imovine Islamskoj zajednici, tako da imamo najlepšu zgradu u Novom Pazaru, Fakultet za islamske studije, koju su pojedinci u Novom Pazaru hteli da naprave u kockarnicu. To nije dozvolila Vlada Republike Srbije. To je bila borba rahmetli muftije Zukorlića i ponosni smo na to i između ostalog i iz tog razloga podržavamo Vladu Republike Srbije i ponosni smo na taj naš stav.

Što se tiče zakona o kojima danas govorimo, a on se tiče plata u javnom sektoru, plata u javnim službama, plate u agencijama i plata zaposlenih u autonomnoj pokrajini, traženje novog roka i odlaganje reforme do 2025. i 2026. godine, mislim da je to potpuno osnovano. Zašto? Zato što već dve godine čitavo čovečanstvo, a samim tim i naša zemlja se nalazi pred najvećim izazovom od Drugog svetskog rata, a to je globalna pandemija korona virusom.

Zaista želim da odam priznanje i predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, i Vladi Republike Srbije i ovom parlamentu, ali prvenstveno i svim građanima zato što smo zaista stoički izdržali ovu pandemiju, sačuvali smo živote naših građana, što je najvažnije, ali sačuvali smo i našu ekonomiju. To ne bi uspeli da nismo imali jako liderstvo i jako vođstvo, prvenstveno oličeno u predsedniku Republike Srbije.

Mnoge ekonomije su poklekle, uspešne zemlje EU su doživele kolaps zdravstvenog sistema. Da ne nabrajam scene iz Italije, iz Španije, iz drugih „naprednih“ zemalja, ali zemalja iz porodice EU.

Napravili smo nove Kovid bolnice, prvi smo nabavili respiratore, najveći broj vakcina i sa istoka i sa zapada smo nabavili i aktivno pomagali susedne zemlje, za šta sam posebno ponosan i želim da zahvalim na donaciji prvenstveno BiH, zemlji gde živi gro Bošnjaka. Znači, mi kao zemlja nismo vodili jednu autističnu politiku, već smo vodili politiku pomirenja i to je nešto za šta sam ponosan i za šta sam glasao sa obe ruke u ovom parlamentu.

Ono što je jako važno jeste da smo spasili radna mesta. U prošloj godini otvoreno je 60 hiljada novih radnih mesta. To je ogroman uspeh.

Imali smo u ovoj godini privredni rast od 7,5%. Minimalan pad je bio prošle godine od 0,9%, to je takav pad, pod znacima navoda, da bi poželela svaka zemlja EU, koja je imala mnogo veći pad. Rast projektovan za narednu 2022. godinu je 4,5%.

Pre nekoliko dana usvojili smo budžet Republike Srbije na šta sam ponosan, jer je razvojni, socijalno odgovorni, infrastrukturni. Posebno želim da istaknem da smo usvojili povećanje penzija u iznosu od 5,5%. Mi kao Stranka pravde i pomirenja, najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji, zaista posebno vodimo politiku prema toj najranjivijoj grupi naših građana, to su penzioneri.

Posebno hoću da istaknem da se danas uplaćuje 20 evra pomoći za penzionere, za socijalno ugrožene i za ljude koji borave u kazneno popravnim zavodima, a od sutra kreće isplata pomoći za sve građanke i građane. Možda to nekom ovde u Beogradu ili u ovoj sali izgleda simbolično, ali verujte mi, za ljude iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, tih 20 evra znači da će naši roditelji, da će naši penzioneri, naši dedovi i naše nane moći da kupe neke osnovne životne namernice ili bar da kupe svojim unucima poklon za rođendan ili za kraj školske godine.

Ono što me posebno raduje jeste jednokratna pomoć od 20.000 dinara koja će biti isplaćena u januaru i početkom februara naredne godine. Mislim da su penzioneri zaista, kao i sve građanke i građani, ovu borbu sa Kovid pandemijom zaista herojski izneli. Hoću da podsetim na ograničenja koja su imali, pogotovo početkom pandemije u kretanju i da su sigurno penzioneri, a to je grupa mojih i naših roditelja, spadaju u red najdisciplinarnijih naših građana.

Što se tiče povećanja plata u javnom sektoru, hoću da iskoristim vaše prisustvo. Mislim da je javna uprava kičma našeg sistema i da je vrlo često potcenjena. Hoćemo jednu funkcionalnu državu, hoćemo jednu svetsku evropsku administraciju.

Međutim, moramo da vidimo koliko naši sugrađani, naši prijatelji, naši saradnici i u skupštinskim službama i u lokalnoj samoupravi imaju plate. Ja hoću da odam priznanje Vladi Republike Srbije što je pronašla način da se za 7% povećaju plate u javnom sektoru. To je nešto što je dobro, ali hoću da kažem, mislim da i u narednim godinama moramo istrajati na tome, jer zaista ti ljudi drže naš sistem.

Ne smemo da dozvolimo da najbolji menadžeri iz naših lokalnih samouprava, koji vode javna preduzeća ili vode određene sektore unutar lokalne samouprave, ne znam, za urbanizam, budžet i finansije, zbog boljih uslova za rad prelaze u privatne firme, a oni iz privatnih firmi idu na zapad.

Imamo situaciju i više puta sam ovde govorio, ali hoću zbog vas da kažem, da mi imamo situaciju da usled zabrane zapošljavanja koja je morala da se desi, ali dolazimo u situaciju da u manjim lokalnim samoupravama ljudi koji idu u penziju ne odškoluju dovoljno ljudi koji mogu da preuzmu njihova zaduženja, kada je u pitanju vođenje lokalne samouprave. Ne može u odeljenju za budžet i finansije da radi neko ko je samo završio ekonomski fakultet, jako je važno da ima praksu rada. Zato vas molim da o tome posebno vodimo računa kada su u pitanju male opštine, jer u Beograd svi dolaze i tu imamo zaista poprilično dobru konkurenciju. Jako je teško naći, ne znam, govorio sam o problemu opštinskog pravobranioca nekoga. Znate ko ima položen pravosudni ispit, Pravni fakultet, on će pre da se bavi advokaturom ili da radi kao sudija ili tužilac, a mnogo će retko mali broj njih da bude pravobranilac, da brani imovinu vrednu nekoliko miliona ili desetine miliona evra, a da ima platu koja svakako mora da bude veća.

Što se tiče tih trendova kada su u pitanju kadrovi, oni su globalni i menadžeri iz kompanija iz zapadne Evrope idu u Kinu na Daleki Istok idu, ne znam, Abu Dabi, Dubaji, Katar, Saudijsku Arabiju. Naravno, ljudi idu za svojim profitom i onima koji će im ponuditi bolju perspektivu i razvoj.

Međutim, to je nešto o čemu bi mi morali da vodimo računa da ne izgubimo te ljude u javnoj upravi, u državnoj upravi, koji su kičma našeg sistema i da imamo naprosto jednu lošu selekciju da će u državnu upravu dolaziti samo oni koji ne mogu da se izbore u privatnom sektoru.

Hoću, takođe, kada govorim o platama, da posebno istaknem povećanje plata u zdravstvu i socijalnim službama. Zdravstveni radnici, mislim da to apsolutno niko neće osporiti, su heroji u borbi protiv Kovid virusa i hoću posebno da istaknem ljude koji su radili i rade u opštoj bolnici i u Prijepolju i u Novom Pazaru, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Institut Banjica. To su ljudi zaista koji su podneli najveći teret pandemije i zahvaljujući njihovom radu, danonoćnom radu, sigurno da se ta pandemija nije osetila tako žestoko, kao što se osetila u drugim zemljama.

Poslanička grupa SPP-USS u danu za glasanje će podržati vaše predloge. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Milorad Mijatović.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milorad Mijatović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala gospodine potpredsedniče.

Uvažena ministarka sa saradnicima, mi danas govorimo o setu zakona koji govore o platama zaposlenih u javnim službama, u javnom sektoru, u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija u jedinicama lokalne samouprave i jedinicama autonomne pokrajine.

Ovaj zakon moram priznati, smo očekivali. Naime, izmene zakona su i iznuđene. Kada smo razgovarali o budžetu za 2022. godinu, videli smo da neće biti promena u ovom domenu iz prostog razloga jer za to nisu predviđena sredstva.

Vi ste gospođo ministarka u vašem uvodnom izlaganju rekli da bi se celovito sprovela reforma plata u javnom sektoru, potrebna su značajna materijalna sredstva. Zbog svih dešavanja koja imamo, a mi smo o platama i platnim razredima kolokvijalno počeli da pričamo negde 2014, 2015. godine pravljene su analize. Prva projekcija je bila da ćemo ih usvojiti 2017. godine.

Znate, to je vrlo složen, to je vrlo kompleksan problem, traži puno izučavanja, puno analiza da bismo dali prave odgovore na sva pitanja. Zašto je to tako? Naime, to nije ništa novo. Moram da naglasim da skoro desetine godina mi sistem plata u našoj državi smo u suštini kvarili. Naime, imamo za razne sektore različite osnovice, imamo različite koeficijente, svaka vlast je tražila način kako da da prioritet nekoj određenoj grani vlasti i samim tim je menjala koeficijente i došli smo u jednu šumu i osnovica i koeficijenata i to je teško raditi.

Svi oni koji su želeli to da urade, bežali su od toga. Međutim, ova vladajuća većina spremna je da krene u reformske zahvate, to je učinila u mnoštvu oblasti. Nisu dovoljni samo autoputevi, brze pruge, nisu nam dovoljne nove bolnice i nove škole, institucije, već je potrebno učiniti reformu i u ovoj oblasti. Zašto?

Javna uprava, javni sektor za državu Srbiju koja se nalazi u ovom stadijumu razvoja je veoma bitna, veoma važna. Mi ne možemo napraviti korak dalje ukoliko ne budemo imali kvalitetno obrazovanje, kvalitetno zdravstvo i kvalitetnu javnu upravu. Upravo zbog toga insistiramo i ja sam onaj koji je uvek u raspravama insistirao da se izmeni u ovoj oblasti ova situacija, da napravimo moderniji, uređeniji sistem, a to nije samo iz razloga što želimo da znamo kolika je kome plata. To je bitno i važno, ali je veoma važno da se adekvatno nagrade ona radna mesta koja će za jednu modernu, evropsku državu, modernu evropsku Srbiju značiti mnogo, a ta mesta zaista treba nagraditi i naći pravu procenu šta nam treba i kako nam treba.

Da ne bi javnost shvatila da mi imamo mnogo ljudi zaposlenih u državnoj upravni, u javnoj upravi, itd, svi parametri koje imamo kažu – ne, država Srbija nema dovoljno zaposlenih. Naime, negde je prosek na 100 stanovnika – sedam, mi imamo manje od sedam, a za zemlju ovakvog stepena razvoja negde bi trebalo sedam na prema osam na 100 zaposlenih.

Socijaldemokratska partija Srbije se uvek zalagala za uređen sistem i to u okviru raspoloživih sredstava. Naime, ne može se trošiti ono što nije zarađeno i standard svih zaposlenih mora biti u realnim osnovama, u onome što u zavisnosti od svih ekonomskih parametara.

Ja sam govorio da se puno priča o ovome, ja sigurno naglašavam da će poslanička grupa SDPS podržati ove zakone. Smatram da su argumenti koje ste i sam naveli veoma važni, veoma bitni. Neću da govorim o pandemiji, pandemija još uvek traje, ja ću iskoristiti, kao što uvek iskoristim ovu situaciju, da poručim građanima Srbije, pandemija traje, molim vas vakcinišite se. Vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija.

Bio sam na jednom međunarodnom skupu u Španiji, moram vam reći da tamo svi na ulicama, u javnim prostorima nose maske. Isto tako da naglasim da 90% ljudi u Španiji je vakcinisano, a mi smo stigli do 57%, a imao četiri, sad i pet vakcina, i zato molim građane da iskoriste ovu priliku da se vakcinišemo, jer to će značiti mnogo.

Sve ono što radimo, ukoliko ne pobedimo pandemiju, značiće i manji privredni rast, značiće bolest, značiće dodatni troškovi. Neke procene idu tako da do sada je utrošeno samo za lekove, za bolničke dane 75 miliona evra, što je zaista izuzetno velika suma. Ona će ići dalje ukoliko ne pobedimo pandemiju, a ova država je za svakog svog građanina obezbedila i krevete i respiratore i vakcine, to znači i mogućnost da se leči. E, zbog toga naglašavam, da ako država to omogućava, moramo i mi nešto uraditi za državu. Vakcinišite se. Ja sam primio tri vakcine i moram da naglasim da ću primiti svaku sledeću ukoliko to od mene bude traženo.

Još nešto, znate, kad govorimo o platnim razredima ne možemo svi očekivati da će u javnom sektoru imati povišice. Neće. Neko će imati manje, neko više, ali moramo urediti sistem. Znate, naša država u 2021. godini za plate u celokupnom javnom sektoru, gde je preko 450.000, negde sam čitao, čak i 510.000 izdvaja 10,2% BDP. To je malo više nego što bi naš ekonomski sistem mogao da izdrži, ali opravdanje su upravo ova povećanja koja smo imali za zdravstvo, koja su opravdana i koja sam uvek podržavao da zdravstvenim radnicima treba nadoknaditi njihovo žrtvovanje, isto tako policiji, vojsci, jer su zaista imali i imaju u ovom trenutku izuzetno angažovanje i to treba nagraditi.

U 2022. godini negde će taj procenat biti 10,1% BDP. Moramo se približavati prema 9%, to je jedan održivi sistem i kad dođemo do 9% BDP tada mi imamo sigurnost u državi, sigurnost da više nikada ne možemo doći u situaciju da nam materijalna sredstva, da dolazimo i situaciju da ne možemo isplatiti plate i penzije.

Ja sam od onih koji uvek kaže da treba imati pravila i poštovati pravila. Zalagao sam se za švajcarsku formulu za penzionere. Ona ide, to je dobro, penzije su svedene negde na oko 11% BDP to je dobro, imamo kontrolu nad njima.

Znate, švajcarska formula za penzionere u prethodne dve, tri godine je davala dobre rezultate. Neće to uvek biti tako. Nekad će biti malo lošiji, ali mi imamo potpunu kontrolu svega onoga što se daje za penzije. Nema više niti kašnjenja u penzijama, čak kao što vidite u tri meseca ove godine mi smo imali da Penzioni fond nije povlačio sredstva iz budžeta, što znači zbog porasta broja zaposlenih mi smo mogli da isplaćujemo penzije iz doprinosa zaposlenih.

Očekujem da ćemo upravo uvesti pravilo i u platama iz prostog razloga što je to vrlo važno, vrlo bitno da imamo održive finansije. Ova država zaista velika sredstva daje i za penzije i za plate i ta održivost Srbije nama veoma bitna i veoma važna.

Moram reći još jedan od razloga što se ovi zakoni produžavaju, odnosno što idu kasnije 2025. godine. Znate, mi smo došli u situaciju da smo od 2014, 2015. godine krenuli u finansijsku konsolidaciju. Ta finansijska konsolidacija gde su plate u javnom sektoru jedno vreme bile zamrznute, onda se polako odmrzavale i samim tim gledamo način kako i ovim povećanjima koje sada možemo iz realnih sredstava, naglašavam, realnih sredstava, a to je jedino pravilno održivo povećanje plata, a to je 7% koje ide za sve zaposlene, odnosno 8% zdravstvo i još neke službe. To je u proseku negde 7,3.

Moram da naglasim da ovo pomeranje koje je iznuđeno i koje je opravdano, sa sobom nosi i još nešto, da se ovaj period iskoristi da imamo potpunu sinhronizaciju, saglasnost rada između Ministarstva finansija i Ministarstva za javnu upravu. Zašto? Znate, to je zajednički posao, složen, težak. Ne očekujem da ćemo mi 2025. godine imati odgovore na sva pitanja, kompleksan je to problem, ali ćemo učiniti prvi korak, prve korake i to velike korake da ovaj sistem uradimo, uredimo i reformišemo. Javni sektor, javna uprava su nama veoma bitne, veoma važne, kao što sam stalno naglašavao.

Naglašavam, mi moramo imati jedno pravilo u uređivanju ovog sistema, ista plata za isti posao. To je teško, ali to pravilo moramo primeniti iz prostog razloga da znamo da ne može onaj ko vozi kola u Skupštini, onaj ko vozi kola u nekoj opštini ili u nekom javnom preduzeću, da između njih postoji velika razlika u platama. Dakle, ista plata za isti posao.

Stalno naglašavam, nama treba uspostavljen jedinstveni informacioni sistem. Mislim da je 2019. godine Ministarstvo finansija krenulo u reformu upravo jedinstvenog informacionog sistema. Mi moramo tačno znati koliko imamo zaposlenih u javnom sektoru, koje su njihove plate, koji su koeficijenti, šta se tu nalazi, šta imamo, šta dajemo, jer to nam je veoma bitno. Kao što sam i ranije govorio, kada govorimo o javnoj svojini, često nismo znali šta je državno. Moramo tačno znati šta je državno, šta je javna svojina, koliko je zaposlenih, i naglašavam javna uprava svugde u svetu je plaćena, ali su mnogo više plaćeni oni koji rade u privatnom sektoru.

Znate, raditi u javnom sektoru znači sigurnost radnog mesta, znači plata koja ne mora da bude uvek najveća, ali sigurna plata i to je ono što moramo da imamo na umu i mi ćemo se za to zalagati. Očekujem od vas da ovo vreme koje imate, 2022, 2023. i 2024. godina će biti godine gde će se puno raditi da bismo došli do onog početka koji je opet početak jedne velike i značajne reforme.

Mi smo imali zabrane zapošljavanja. To je bilo u datom trenutku opravdano, nismo imali dovoljno sredstava, vršili smo finansijsku konsolidaciju, ali moramo sada učiniti nešto da zapošljavamo nove ljude, obrazovane, ljude koji će davati odgovore u ovoj informatičkoj eri. Znate, mi pravimo Srbiju 21. veka, tada sigurno će biti mnogo štošta izmenjeno, a upravo javna uprava i sve javne službe moraju dati adekvatne odgovore na ovo što mi činimo i radimo.

Voleo bih i želeo da uvek imamo vidljivo i jasno učešće plata u procentima BDP. Težićemo i težimo ka tom procentu devet, jer je to održivi procenat. To će biti važan, bitan momenat, jer tada smo rešili neke probleme. Problemi su rešeni na taj način što imamo održivi sistem plata. Ne može da se desi iznenađenje da budžet ne može da isfinansira. Dakle, jednom pametnom politikom, finansijskom politikom, fiskalnom politikom, mi dolazimo u situaciju da napravimo ono što treba.

Znate, mi imamo i nekih delova naše javne uprave, javnih službi koje zahtevaju takođe korenite reforme, a koje su za državu bitne. Neću da govorim o Poreskoj upravi, neću da govorim o inspekcijama, socijali, to je nešto što moramo znatno poboljšati, znatno uraditi više. Godine 2022. u martu počinje i primena socijalnih karata, adekvatni odgovori moraju biti na to.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati izmene i dopune ovog seta zakona. Naglasio sam na početku, smatramo ih opravdanim. Dobijamo šansu da u naredne tri godine učinimo značajne korake unapređenja ovog sistema i da konačno krenemo u primenu. Ne očekujem odmah gotova rešenja, očekujem da ćemo u budućnosti mnogo toga dograđivati, ali moramo učiniti prvi korak, jer prvi korak znači i put ka rešenju ovog vrlo značajnog reformskog zadatka. Znajući i kapacitete naših ministarstava, kapacitete naše javne uprave, mislim da to u dogledno vreme možemo da završimo.

To će značiti jedna moderna, uređena Srbija, jedna Srbija koja će biti evropska zemlja i koja će davati odgovore na sva bitna pitanja. Jer, ako imamo toliko stranih direktnih investicija, mi ne možemo imati upravu koja će vam dati odgovor kroz godinu dana. Mora biti brzo, efikasno, tačno, a pokazali smo, evo, i sama činjenica da su juče u Kragujevcu otvoreni novi elementi „Data sistema“, što je vrlo bitno, idemo u jednu informatičku eru i zato su nam ovi odgovori bitni.

Zahvaljujem na slušanju. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Vojislav Vujić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, ja ću da se nadovežem na ovo što je gospodin Mijatović pričao. Dve su stvari u kojima se sigurno slažem sa njim. Prva gde je rekao da oni insistiraju kao poslanička grupa kad je u pitanju lokalna samouprava da pre svega sve bude po zakonu. Ja ću sa tim da se složim i Poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek insistira da sve bude po zakonu. Još jedino što mogu da dodam, a opet vezano za ovu temu i za ono što vi danas ovde predstavljate, je da mi iz Jedinstvene Srbije se uvek zalažemo da budžet lokalnih samouprava troše građani.

Drugo što je prof. spomenuo, i to ću isto da pohvalim, naravno, pre svega državu koja je krenula u tom pravcu, je to da se penzije obračunavaju po švajcarskom metodu. Zašto to kažem, zašto mi je bitna Švajcarska? Kad sam vas slušao u vašem uvodnom izlaganju, ja sam kao i sve kolege razumeo zašto dolazi do odlaganja do 2025. godine. Mislim da je to svima više nego jasno. Zato neću da gubim vreme da čitam naslove sva četiri zakona, zato što se sva četiri zakona tretiraju na isti način.

Ono što je za vas bitno, to je da će Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu.

Zašto sam rekao malopre da mi je interesantno ovo što je profesor spomenuo Švajcarsku? Zato što kada sam malo istraživao i bavio se lokalnom samoupravom i gledao ovo što danas treba da se pojavi na dnevnom redu, ja sam naišao na jedno istraživanje koje je uradila švajcarska vlada zajedno sa našom vladom, a znamo svi da su Švajcarci tačni kao sat i da istraživanje koje oni urade mora da bude dobro istraživanje.

Ono što je bitno za ovo istraživanje, a odnosi se na zadovoljstvo građana kvalitetom života u lokalnoj zajednici i uslugama lokalnih samouprava, to je ono što vas treba najviše da interesuje i siguran sam da ste upoznati sa ovim istraživanjem, a ja ću da izdvojim samo deo anketa koje su ovde vrlo lepo i detaljno objašnjene i da kažem zašto je ovo merodavno istraživanje. Zato što se radilo na uzorku od preko 11.000 građana i zato što je rađeno u preko 50 opština i gradova. Ono što je za vas najbitnije kao ministarku i zašta sigurno mogu da pohvalim i Ministarstvo, jeste to što građani imaju poverenje u rad lokalnih samouprava, i to u velikom procentu izraženo poverenje u rad lokalnih samouprava.

Ono što se uvek godinama unazad spočitavalo kao jedna negativna pojava, to je bila korupcija. U ovom istraživanju koje je sprovedeno 2019. godine, a zašto uzimam 2019, zato što posle toga kada je krenula korona i sam kontakt lokalnih službenika ili uopšte državnih službenika sa građanima je zbog epidemioloških mera sveden na minimum, hoću da kažem sledeće. Na direktno pitanje da li su koristili veze, a svi znamo šta ovde znače veze, 74% ispitanika nije koristilo nikakve veze, pri tom su uredno završili sve što su hteli da urade. Dalje, 22% ispitanika kaže da se oslanjalo na rođake i prijatelje, a tek 4% kaže da se oslanjalo na zvaničnike ili ljude koji se bave politikom.

Znači, u odnosu na neke prethodne godine, ovo je revolucionarna stvar za nas u Srbiji, za zemlje gde svi sve povezuju da za sve morate da imate neku vezu. Evo, ovo je dokaz i siguran sam da je veliki broj građana u kontaktu sa lokalnim samoupravama imao upravo ovakvo iskustvo.

Ministarka, ja sam siguran da je privilegija raditi u javnom sektoru. Ali, evo, još neke stvari, pošto vidim da ovo privlači pažnju, vezano za ovo istraživanje, a ono se odnosilo od Arilja, Babušnice, Bajine Bašte, Jagodine, Knjaževca, Kragujevca, Kraljeva itd, pa sve i do moje Vrnjačke Banje, dalo je odgovore na vrlo bitna pitanja.

Pored ovoga, što je za mene bilo vrlo bitno, jer je Srbija uvek važila, tj. prethodnih godina, u nekom davno prošlom vremenu, za korumpirano društvo, informacija da to više nije tako je dobra vest, ali druga dobra vest, interesantna vest, na pitanje šta građani misle o poljoprivredi, verovali ili ne, bez obzira što ovde ima i dosta gradskih sredina koje direktno nemaju veze sa poljoprivredom, građani su u jednoj takvoj anketi izrazili želju da opštine i gradovi treba da se fokusiraju mnogo više na samu poljoprivredu, na izdvajanju i pomoć poljoprivrednim proizvođačima i na osnaživanje mladih ljudi da se upuštaju u poljoprivredu. Najveći deo njih kaže da vidi veliko olakšanje, pre svega za državu i za te lokalne samouprave, ukoliko se na ovaj način budu izdvajala sredstva.

Ono što je još za mene interesantno i privuklo mi je pažnju, to je aktivno učešće građana u radu lokalne samouprave.

Znate šta, kada je u pitanju referendum, kada su u pitanju javna slušanja, javne rasprave, uvođenje samodoprinosa, koliko god ste ih, ne vi, nego ministarstvo, uopšte zakon obavezali da sve to treba da bude javno i opštine i gradovi to rade javno. Znači, javna slušanja, javne rasprave su dostupne i svaki građanin koji ima želju može da ih poseti, može da prisustvuje i da uzme aktivno učešće u njima.

Kada je u pitanju referendum 89% građana u istraživanju kaže – ne nisam čuo i nisam učestvovao, da čuo sam ali nisam učestvovao i najmanje njih, a to je samo 2% kaže – da učestvovao sam u pripremama.

Kada je u pitanju javno slušanje 86% kaže – ne nisam učestvovao, 12% kaže – da čuo sam, ali nisam učestvovao, i opet je samo 2% učestvovalo. Isto to se odnosi i na javne rasprave i isto to se odnosi i na uvođenje samodoprinosa. Znači, nemaju građani pravo da se ljute ako ne žele da aktivno učestvuju u donošenju bilo koje odluke.

Kada pričamo o budžetima lokalnih samouprava, budžet se donosi svake godine, pa čak i rebalans kada se donosi, to je svima javno dostupno. Ja sam razočaran koliko su građani slabo zainteresovani da učestvuju. Zato nikada ne opravdavam neku kritiku za nekoga ko nije učestvovao u nekom radu. To se onda zove kritizerstvo. Ako hoćete da date doprinos, ako hoćete nešto da uradite uključite se u javnu raspravu i na mestu gde to trebamo da uradimo iznesete svoje mišljenje.

Rekao sam da je privilegija raditi u javnom sektoru. Ono što je meni interesantno, a to je činjenica da je sadašnja premijerka kada je bila na mestu, na vašem mestu, znači ministar lokalne samouprave, po prvi put je izneta brojka državnih službenika. Tada 2014. godine po prvi put je izašao podatak da u javnom sektoru, tj. u državnoj upravi radi 478.683 službenika. Ono što je poražavajuće, što do te 2013. godine mi nismo imali ni evidenciju, nikakvu evidenciju koliko je to ljudi. Od te 2014. godine postoji uredna evidencija i zato lako može da se sada barata sa tim podacima i da građani znaju šta je to što plaćaju. Kada kažem plaćaju, zato što se svi oni koji rade u državnim upravama finansiraju, upravo od novca građana.

Ono što je sigurno i ja sam siguran da od Drugog setskog rata pa na ovamo uvek je bio jedan deo ljudi koji su u državnu upravu i lokalnu samoupravu ulazili samo pitanju članske kartice. Znači, od Drugog svetskog rata to je bilo pravilo. Taj broj se vremenom smanjivao i kako se bližimo ovoj modernoj istoriji ja ne mogu da kažem da takva pojava ne postoji, ali sam siguran da je svedena na minimum.

Isto tako moram i da pohvalim svete ljudi koji rade u državnim upravama. Ja sam imao neko svoje lično iskustvo od 2008. do 2012. godine, kada sam bio zamenik predsednika opštine Vrnjačka Banja. Tada sam imao priliku da se sretnem sa tom, kako to mladi vole da kažu, sa tom starom školom, i tada sam vidao šta je ustvari taj stari kov ljudi koji su radili u državnoj upravi bio. To su ljudi koji su imali ozbiljno iskustvo iza sebe, ljudi koji su bili svesni mesta na kome se nalaze i kojima je bila čast što rade u državnoj upravi i koji su na taj način bili sigurni da služe državi.

To treba da bude jedan podstrek i poziv mladim ljudima da i oni moraju tako da se ponašaju. Znači, svako ko dođe da radi u državnu upravu mora da bude siguran da je dobio veliko poverenje. Da li od onoga ko ga je preporučio ili od strane građana i da mora da da svoj maksimum u tom radu.

Dobar državni službenik je na korist državi i sistemu, znači, to je i kolega Tandir malopre rekao i to je tako u praksi. To su ljudi koji moraju da budu i psiholozi i ekonomisti i pravnici, oni moraju da imaju odgovor na svako pitanje, jer se oni pre svega najviše, pre svega, susreću sa građanima, a sigurno to svi znamo da je najteže raditi sa ljudima. To je i lepa stvar, ali isto tako odgovorna i teška.

Kada kažem i kada mislim na lokalnu administraciju i kad kažem da su oni u stalnom kontaktu sa građanima, ono što stalno potencira predsednik moje stranke, Dragan Marković Palma, a to potenciramo i mi svi iz Jedinstvene Srbije, svi koji rade u lokalnim samoupravama i u državnim organima moraju da znaju da oni pre svega službe građanima. To je njihov osnovni posao. Oni moraju da štite zakon, ali oni moraju da budu svesni činjenice da oni služe građanima, svakom građaninu Republike Srbije je dužan, bukvalno tako da kažem, da služi, da izlazi u korist svaki državni službenik.

Ono za šta se mi iz JS uvek zalažemo, to sam rekao i na početku ovog izlaganja, je što Dragan Marković Palma stalno ponavlja i to trebamo nekako svi da razumemo na pravi način je, da budžet lokalnih samouprava moraju da troše građani, zato što građani pune taj budžet i imaju puno pravo da ga potroše. Svaki lider to mora da shvati. Uzimam za primer predsednika moje stranke, Dragana Markovića zato što on 17 godina pobeđuje na lokalnim izborima u svom gradu. Pazite, 17 godine.

Hajde da se vratimo u nazad deset, 12, 14 godina, to je 17 godina, koliko se vlasti promenilo, šta se sve dešavalo, a da on i dalje dobija poverenje građana, a to samo iz jednog prostog razloga, zato što je budžet upravo usmerio na građane i što je jedan od onih predsednika, gradonačelnika ili kako god hoćete, koji poznaje najveći deo stanovnika svog grada. Šta to znači? Da svaki funkcioner, svaki lokalni političar mora da ima dostupan telefon i mora da bude slobodan da primi na razgovor svakog građanina. To je ono što služi na čast da građani na izborima uvek znaju da vrate.

Ono što ću vas da zamolim, ministarka, a ja sam siguran da ćete da me razumete, pre svega zato što ste ovde bili poslanik, uvek sam pratio vaše diskusije i znam kakva su vaša razmišljanja kada pričamo o radnicima, o onim ljudima na koje se odnosi zakon o kome danas pričamo. Mi smo imali veliku recesiju, ta recesija nije bila lak korak. Aleksandar Vučić je to prepoznao kao jedini način da se država spasi od bankrota i u tome je uspeo. Svi smo pomogli koliko smo mogli. Mi koji smo ovde u ovoj sali, pre svega izglasavanjem zakona i ta recesija je dala velike rezultate. Zbog te recesije danas možemo da pričamo o povećanju plata od 7,7% u vremenu kad svi grcaju u okruženju i kada razmišljaju kako da se ispetljaju iz ove nesreće koja se zove korona. Ta recesija je omogućila da se i penzije povećavaju za 5,5% i tako dalje. Vi ste sami na početku vašeg izlaganja nabrojali koja su sve to davanja i pomoć koju je Republika daje. Ja se ne usuđujem da počnem da nabrajam jer ih ima toliko da sam siguran da bih nešto zaboravio, a to nemam napisano ispred sebe.

Jedna stvar za koju mislim da smo se ogrešili. Evo, kažem mi, iako mi kao poslanici imamo najmanje veze sa tim, a opet je posledica te recesije i ne kažem da to tada nije trebalo da se uradi, to je smanjenje dnevnica ljudi koji rade u lokalnim samoupravama na 150 dinara. Znači, pričamo samo o ljudima, o radnicima, o onom nivou ljudi koje posao prosto tera da koriste tu dnevnicu koja je 150 dinara.

Siguran sam da je zloupotreba bilo, to je bilo diskusija i u ovoj sali ovde, zloupotreba je bilo i zloupotrebe treba da se kažnjavaju, trebaju javno da snose posledice oni koji su i na takav način hteli da se oštete o državu ali, za sve one ljude koje ovaj zakon kreće da tretira od 2025. godine. Siguran sam da vi imate uticaj i da zajednički možemo da dođemo do rešenja da im se te dnevnice izjednače sa ostalim ljudima koji se nalaze u državnim organima, jer su samo oni pretrpeli i dan danas trpe štete toga. Znate, vozač u jednom javnom preduzeću ili vozač u opštinskoj upravi isti posao radi. Evo, njih uzimam kao najbanalniji primer. Ljudi koji su stalno na putu, sa 150 dinara on ne može da izgura taj dan, verujte mi.

Zato vas molim, evo siguran sam da se i sve kolege slažu, jer vidim da svi ovde potvrdno glavama, moramo da se potrudimo da to ispravimo.

Kada je u pitanju eUprava i digitalizacija, ja vas hvalim i u diskusijama koje su bile na nekom drugom dnevnom redu i vas i Anu Brnabić, koja je pokrenula uopšte uvođenje eUprave i gospodina Branka Ružića, a danas vi radite taj posao. To je dobra stvar, građani to podržavaju. Te promene nisu uvek prihvatljive za svakog, zato što svaka promena traži neko dodatno iskustvo, neko dodatno znanje i ljudi imaju otpor prema tome. Ali ono, a evo i ovo istraživanje o kome sam pričao na početku pokazuje da to daje dobre rezultate, pre svega što građani štede novac, štede svoje vreme i mnogo brže se završavaju administrativni poslovi.

Šta je dobro što vi trebate da izvučete kao jedan zaključak iz tog jednog sistema, iz te uprave, ili uopšte iz te digitalizacije? Opet se vraćam na Dragana Markovića Palmu, koji kaže - ljudi, mi da pravimo sve platne razrede, nikad ne možemo isto da plaćamo sve ljude, zato što ljudi sa istim opisom posla sebe različito daju u izvršavanju tog posla. Imate nekog ko zna da ostane i tri sata duže ili da u okviru osam sata radnog vremena umesto dva predmeta uradi četiri predmeta. Mora da postoji mehanizam kako ćemo te ljude da nagradimo.

Ja mislim da upravo kroz ovu digitalizaciju, kroz eUpravu, i vi, pre svega mislim na načelnike opštinskih i gradskih uprava, imaće evidenciju ko je i koliko uradio. Bilo bi dobro da i mi kao građani imamo mogućnost i pravo da dođemo do takvih informacija, da prosto mi znamo ko su ljudi u lokalnoj samoupravi koji daju svoj maksimum a ko su oni, što bi se najprostije reklo, koji hvataju krivine? Takvih ima, siguran sam. Znate, na 500 hiljada ljudi to je, po prirodi stvari, i kad pričate o školi, o vojsci i o bilo kom drugom poslu, proporcija ista. Uvek ima onih koji hvataju krivinu i uvek ima onih koji daju svoj maksimum. Hajde da se potrudimo da te koji daju maksimum nagradimo na neki način, i pre nego što ova 2025. godina dođe i pre nego što ovo budemo implementirali.

Još jednom ponavljam, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sva četiri zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Vujiću.

Sledeći je narodni poslanik Hadži Milorad Stošić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Hadži Milorad Stošić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice su četiri zakonska predloga koji u sebi sadrže istovetno rešenje i predstavljaju jednu celinu.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS "Tri P" u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za.

Sva četiri zakonska predloga na dnevnom redu današnje sednice, odnosno predložene izmene i dopune Zakona o zaposlenim u javnim službama, Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave i Zakona o plata službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave, u sebi sadrže istovetna rešenja i predstavljaju jednu celinu.

To rešenje svodi se na to da se u sva ova četiri zakona početak primene sistemskog uređivanja oblasti zarada, naknada zarada i ostalih primanja zaposlenih u javnim sektorima, državnim, pokrajinskim i lokalnim organima vlasti i izrada precizne sistematizacije kadrovskih planova i platnih razreda odloži sa planiranog početka 2022. godine na 2025. godinu.

Oko samih izmena i dopuna zakona nema se puno toga šta reći. One se odnose samo na jedan ili dva člana u svakom zakonu. Jasno je da je ovo bio jedan iznuđen, ali sa druge strane jedini racionalni i mogući potez u ovom trenutku.

Prema poslednjim podacima, u javnom sektoru zaposleno je oko 602 hiljade naših građana, od čega 83 hiljade u javnim državnim preduzećima, 60 hiljada u javnim lokalnim preduzećima a 132 hiljade u državnoj i pokrajinskoj upravi, 27 hiljada u administraciji gradova i opština, 153 hiljade u zdravstvu i socijalnom radu i 145 hiljada u oblasti obrazovanja i kulture.

Ako se ovi brojevi sagledaju u kontekstu ukupne cifre od 2.287.000 zaposlenih, možemo zaključiti da je nešto više od četvrtine naših građana zaposleno u ovim institucijama, organima i ustanovama kojih, prema evidenciji korisnika javnih sredstava Uprave za trezor republičkog Ministarstva finansija, ima ukupno preko desetak hiljada.

Sami ovi podaci dovoljni su da oslikaju koliko je javni sektor sam po sebi složena oblast i da se bilo kakve promene teško mogu izvesti, čak i u nekim vremenskim intervalima koji se mere jednom ili dve godine, jer se svakom organu ili ustanovi mora naći svoje mesto u državnom i ekonomskom sistemu, a onda unutar svakog od njih napraviti sistematizaciju radnih mesta, pa unutar te sistematizacije postaviti svakog pojedinog zaposlenog, sa njegovim kvalifikacijama, znanjima i veštinama.

Koliko se na tome radilo u prethodnom periodu o svakom konkretnom korisniku budžetskih sredstava, mi teško da možemo objektivno da ocenimo, usled ovolike razuđenosti javnog sektora. Ali, ja bih hteo da naglasim da je prema zvaničnim statističkim podacima broj zaposlenih u javnom sektoru u proteklih nekoliko godina smanjen, ukupno za oko 20 hiljada ljudi, a da se taj trend postepenog smanjenja vidi poslednjih godina, iako je u međuvremenu ukinuta mera zabrane stalnog zapošljavanja.

Paralelnom sa opštim povećanjem ukupne zaposlenosti, to je doprinelo da se javni rashodi za ove namene postepeno procentualno smanjuju i u odnosu na budžet i u odnosu na ukupni BDP, pa čak da u tom smislu budemo i bolji od pojedinih država centralne i istočne Evrope koje su članice EU, a složićemo se da je to jedan od glavnih ciljeva svake reforme.

Naravno, bilo bi još bolje kada bi se ceo pokrenuti postupak reforme sistema zarada u javnom sektoru i uvođenje platnih razreda uspeo da u potpunosti privede kraju, da se ti planovi i registri radnih mesta javno objave, pa da onda svi mi kao obični građani imamo jasan uvid u strukturu svakog organa i ustanove i njihov broj zaposlenih, a sami zaposleni bolje definisanje radnog mesta kao skupa prava i obaveza i bolju zaštitu svog položaja i svoje zarade.

Svi smo svesni koliko je epidemija korone u poslednje dve godine promenila sve planove svih nas, a time i države kao celine. Nažalost, tekuća i urgentna pitanja zdravstvene zaštite postala su prioritet rada svugde. Praviti dugoročne planove u takvim okolnostima postalo je vrlo nezahvalno.

Podsetiću da smo u 2020. i 2021. godini ovde usvajali po dva rebalansa svakog prethodnog izglasanog budžeta i da smo, nažalost, morali da u prvi mah značajno povećamo budžetski deficit kako bi se finansirali svi ti nepredviđeni rashodi uz smanjene prihode. U takvom socio-ekonomskom okruženju, gde se još uvek ne može sa visokim stepenom pouzdanosti predvideti kako će se situacija dalje razvijati u pogledu epidemije, mislim da sve i kada bi se nekako ovi predviđeni kadrovski planovi i sistematizacije priveli kraju, oni bi možda vrlo brzo postali deplasirani i van neke nove životne realnosti koja bi nam se mogla dogoditi. Zato je opravdano da se intenzivira rad na ovim aktivnostima ostavi za neka, nadamo se, bolja i stabilnija vremena koja će uslediti.

S druge strane, mišljenja sam da se nikako ne sme ići u drugu krajnost, a to je da se zbog ovoga odustaje od reformi u javnom sektoru, da se po ovim pitanjima ne radi ništa, pa da onda kroz koju godinu ponovo dođemo u situaciju da u nedogled odlažemo punu primenu ovog paketa zakona.

To je naša obaveza na putu ka Evropskoj uniji, a odavno već znamo da i Međunarodni monetarni fond i ostale svetske finansijske institucije prilikom kreditnih aranžmana uvek insistiraju da se javni rashodi, što je moguće više smanjuju.

Tri godine nije tako mali vremenski period. Lično ja i ostali poslanički poslaničke grupe PUPS „Tri P“ se nadamo da će svi državni funkcioneri i rukovodioci organa i ustanova do tada dati svoj doprinos da se proces ipak privede kraju.

U tom smislu, naša poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati podršku za usvajanje ovog paketa izmena i dopuna. Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostala pitanja i zakonska rešenja sa ovog zasedanja.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicama, zahvaljujem se na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeća je uvažena koleginica Snežana Paunović.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Izvinjavam se zbog ovog blagog raskoraka.

Uvažena ministarko Obradović sa saradnicama, dobrodošle.

Poštovane kolege, građani Srbije, danas pred nama je važan set zakona. O tome su govorile kolege, verovatno ja neću reći ništa novo, ali ću se u ime poslaničke grupe SPS osvrnuti na predložene zakona.

Pred nama je set zakona kojima se menjaju rokovi za primenu novog sistema plata u javnom sektoru. Primena se odlaže do 2025. godine, to ste rekli u uvodnom izlaganju. Tim predlozima koji su pred nama odlaže se taj rok za primenu odredbi Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kao sistematskom zakonu i to u delu koji se odnosi na novi model obračuna plata. U skladu sa tim su pomereni i rokovi u Zakonu o zaposlenim javnim službama, Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave i Zakonu o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave.

Da podsetim, u pitanju je prelazak na sistem obračuna plata i drugih primanja i naknada zaposlenih u pokrajinskoj i lokalnoj administraciji u javnim službama i agencijama čiji je, pre svega, osnivač Republika, odnosno AP ili lokalna samouprava po modelu platnih razreda. U pitanju je, dakle, prelazak na platne razrede i platne grupe u svim sektorima javne vlasti.

Prilikom donošenja sistemskog zakona opredelili smo za primenu platnih razreda i platnih grupa, polazeći od potrebe da se pre svega sve plate u javnom sektoru obračunavaju primenom istog modela koji znači da se za istu vrstu poslova na svim nivoima i u svim delovima javnog sektora prima identična plata.

Za sada se model platnih razreda koristi kod obračuna plata zaposlenih u republičkoj administraciji, što je uređeno Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika koji je u primeni od 2007. godine.

Prilikom donošenje tog sistemskog zakona i pratećih zakona o platama zaposlenih i pojedinim delovima javnog sektora pre pet godina analize primenjivosti ovog zakona, kao i analiza efekta na budžetsku stabilnost i položaj zaposlenih bile su zasnovana na ekonomskim pokazateljima za 2015. godinu.

Svi ćemo se složiti da je danas potpuno drugačiji pre svega ekonomski, fiskalni i razvojni ambijent u Srbiji, naravno, u korist ovog vremena. Danas bi rezultati i analize primene modela platnih razreda izgledali potpuno drugačije iz mnogo objektivnih razloga koje imamo pred nama.

Važno je reći da i kada se krenulo u reformu tog sistema plata znalo se da to niti će biti lak posao, niti jednostavan zbog veliki polaznih razlika u platama za isti rad i isto obrazovanje. Te razlike su negde uočljive, naročito kada se uporede različiti sektori, ali i različiti nivoi vlasti. Dosta je tu nelogičnosti. Možemo čak, čini mi se, slobodno reći i da su neke razlike neprimerene, neke od njih možda i nedopustive ili sigurno nedopustive.

Drugi razlog je složenost sistema javne uprave koja broji preko 450.000 zaposlenih, ako ja imam precizan podatak, i svi se finansiraju iz javnih prihoda. Dakle, zaposlene u javnoj upravi čini obrazovanje, od predškolskog do visokog, zatim policija, vojska, zdravstvo, socijalna i dečija zaštita, pravosuđe, kultura, različite javne službe, direkcije, uprave, javne agencije, kao i državni službenici i nameštenici koji rade u svim granama vlasti. Zatim, tu su i zaposleni u lokalnoj i pokrajinskoj upravi i stoga je jasno da je u pitanju veliki sistem koji je zaista potrebno uskladiti, učiniti ga funkcionalnim, održivim, efikasnim i inventivnim.

Odgovornost države u ovom segmentu je velika jer država je u suštini, osim toga što je njihov poslodavac, koji pri tome i pravno uređuje ovaj sistem, ali ga istovremeno i finansira. Tu je, čini mi se, složenost ovog problema. Jasno je iz prethodnih godina da uopšte nije jednostavno sve ovo ujednačiti ako se polazi od sadašnjih nivoa plata u prosveti ili zdravstvu, svejedno je, policiji, vojsci, plate u lokalnim samoupravama, pokrajinskim ili republičkoj administraciji.

Koliko se da razumeti, ovde postoje i tehničke prepreke za integralni pristup, odnosno informacioni sistem za obračun plata u javnom sektoru koji se sada koristi ne može u potpunosti da podrži novi model, tako da je, pored ostalog, značajna i ova činjenica, ja bih rekla.

Prelazak na platne razrede podrazumeva određene elektronske performanse, odnosno postojanje jedinstvenog informacionog sistema koji omogućava obuhvat svih podataka o platama i njihovu uporedivost, kao i podatke iz kataloga radnih mesta. Tako će se izbeći situacija da su plate za iste poslove na nižim nivoima vlasti ponekad značajno veće od plata za iste poslove na republičkom nivou.

Takođe, ozbiljno je pitanje kako nagraditi zaposlene u pojedinim sektorima i kako, s druge strane, izbeći tu uravnilovku i nagraditi dobre rezultate rada, kako obezbediti napredovanje u državnoj administraciji, koja je veliki i sama po sebi jedan inertan sistem i, ono što je za svaku uređenu pravnu državu važno, kako stimulisati mlade, stručne i inventivne kadrove da se zaposle i ostanu u javnoj upravi.

Plata je, pored karijernog razvoja, svakako jedan od najvažnijeg motiva za rad u državnoj administraciji i o tome, čini mi se, svi zajedno imamo vrlo izraženu svest.

Upravo je zbog potrebe sistematičnog i sveobuhvatnog sagledavanja ovih problema primena modela platnih razreda odlagana i do sada i poslednjim odlaganjem, koje je izvršeno krajem 2020. godine, trebalo je da uvođenje novog platnog sistema završimo do kraja 2021. godine. Međutim, ključna prepreka, čini mi se, da bismo uradili ovaj veliki posao i ispunili ovaj novi zakonski rok svakako je i pandemija Kovida 19 koja je i ove godine i ovaj započeti proces, prosto, ostavila po strani.

Prioritet je svakako bilo spašavanje života i zdravlja naših građana od ove opake i, čini mi se, čak i sada nepoznate bolesti sa kojom se, nažalost, ceo svet, pa i Srbija suočavaju i danas.

Kraj pandemije je i dalje neizvestan, jer svakodnevno stižu vesti o nekim novim sojevima, zahtevaju dalje veliku pozornost društva na potpuno, čini mi se, nove zdravstvene okolnosti.

Osim toga, nova sistemska analiza perspektive platnih razreda trebalo bi da obuhvati i činjenicu da je u toku prethodne i ove godine, baš u vreme kovida, došlo i do povećanja plata u javnom sektoru, pri čemu su posebno nagrađeni zdravstveni radnici koji su poneli najveći teret u suprotstavljanju kovidu.

Ova povećanja, koja nisu bila linearna, takođe zahtevaju formulisanje novih polaznih osnova, odnosno analizu ključnih postavki u sistemskom zakonu koje se odnose na platne razrede. U tom smislu, biće neophodna i nova analiza uticaja novog platnog modela na sve budžetske mogućnosti. Dakle, kao razlog za još jedno pomeranje roka primene novog modela plata vidimo komplikovanost sistema javne vlasti, što zahteva sprovođenje dodatnih i detaljnijih analiza svih usvojenih zakona iz ob lasti plata u javnom sektoru.

Potrebno je da se dodatno razmotre i svi aspekti održivosti predloženih rešenja u svetlu svih značajnijih promena u društvu, o kojima je bilo reči i, pre svega, u fiskalnoj i makroekonomskoj politici države u poslednje dve godine.

Proces ekonomske i fiskalne konsolidacije i bolji ekonomski pokazatelji u odnosu na baznu godinu u kojoj je donet sistemski zakon o platama u javnom sektoru, odnosno u 2016. godini, omogućio je uslove za rast plata u javnom sektoru. Dakle, kretali smo se od postepenog odmrzavanja plata koje su u prethodnom periodu bile i smanjene kako bi trošak javnog sektora bio manji i na taj način se omogućilo društvu da izađe iz one stagnacije i pristupi ozbiljnijim razvojnim reformama.

Taj model ekonomskog razvoja pokazao je svoje dobre rezultate, tako da je Srbija već 2019. godine imala realni rast BDP-a od preko 4%, dakle 4,2% ako se ne varam. U toj godini Srbija je imala i najveći priliv direktnih stranih investicija i takođe u 2020. godini, i pored kovida, Srbija je pokazala fleksibilnost ekonomskog sistema i uspela da različitim programima mera sačuva i privredu i svoje građane.

Povećane su plate pre svega zdravstvu i na rast plata uticalo je i povećanje minimalne cene rade, što je, s druge strane, u izvesnoj meri napravilo disbalans u platama i otežalo uspostavljanje novog platnog sistema.

Svakako će sve ove korekcije, odnosno povećanje plata u javnom sektoru u ovoj i prethodnoj godini uticati i na izradu novih polaznih osnova za ujednačavanje plata i primenu sistema platnih razreda. Inače je model plata u javnom sektoru zasnovan na platnim razredima praksa velikog broja zemalja.

Naš cilj je bio da upravo uvođenjem takvih platnih standarda i budemo bliži tim novim pristupima. Jedna od razvijenijih zemalja koja primenjuje ovaj sistem jeste npr. i Austrija, čak i BiH primenjuje ovaj model, ako imam dobre podatke

Ono što bih istakla jeste da je u Srbiji potrebno na jedinstven način urediti kompletan sistem plata, koji bi podrazumevao i plate javnih funkcionera, odnosno izabranih i postavljenih i imenovanih lica.

O tome smo govorili i u prošlom mandatu mi iz poslaničke grupe SPS, u prethodnim sazivima moj uvaženi kolega Miša Petronijević je vrlo detaljno o tome govorio. I ono što bi suštinski bilo najbolje da se jednim zakonom regulišu plate svih zaposlenih koji se finansiraju iz javnih sredstava, od najviših državnih funkcionera do zaposlenih službenika i nameštenika na najjednostavnijim radnim mestima. Tako bi se eliminisale i određene nelogičnosti u postojećem sistemu plata, u kome postoje izvesne disproporcije i koliko god ne bilo popularno reći ću da nije logično da predsednik države, na primer, ima manju platu od funkcionera javnih agencija, Poverenika za informacije od javnog značaja, Zaštitnika građana, sudije Ustavnog suda, pa čak i od nekih gradonačelnika.

Nije u pitanju samo najviša funkcija u državi, koju sam prosto navela primera radi, već potreba da se definišu osnovni principi koji podrazumevaju da plate moraju biti usklađene sa stepenom odgovornosti za obavljanje javne funkcije, odnosno službeničkog ili namešteničkog posla.

Ono što bi, takođe, trebalo iznova sagledati, jeste sistem napredovanja u službenom sistemu. Zašto to kažem? Zato što je stručnost, odgovornost i posvećenost državne administracije uslov bilo kakve reforme društva.

Administracija je ta koja sprovodi reforme u skladu sa utvrđenim javnim politikama. Ona je i kreator promene i reformskih ideja. Takođe, ukoliko nemate dobre stručnjake u državnim službama, onda ne možete računati na jačanje pravne države, niti na to da država kao servis građana može odgovoriti potrebama svojih građana, a to je apsolutno u obavezi.

Javne službe, bilo da su na nivou države, bilo da su na nivou lokalne samouprave, jesu ogledalo države, i o tome smo govorili bezbroj puta, i vi ste, ministarka, u svojim izlaganjima, i sa pozicije ministra to rekli, ali i u onom periodu kada ste sedeli sa nama u ovoj sali. Prvi susret građana sa državom jeste nedvosmisleno upravo ta državna administracija. U tom smislu je u poslednjih desetak godina učinjeno dosta, modernizacija i digitalizacija, upravo o tome govorio moj kolega Voja Vujić, uvođenje jedinstvenog upravnog mesta i elektronskih komunikacija, uspostavljanje centralnog registra stanovništva, zatim, elektronsko poslovanje, elektronsko fakturisanje i drugi aspekti unapređenja javnih poslova doprinose, svakako, efikasnijem radu administracije i efikasnijem ostvarivanju prava građana pred organima vlasti.

U ovom sektoru je naš napredak prethodnih godina bio pozitivno ocenjivan čak i od strane Evropske komisije. Napredak u obavljanju svih poslova javne uprave i javnih službi zasluga je i zaposlenih u javnom sektoru. I da pomenem ponovo zasluge zdravstvenog sektora u borbi protiv kovida i zasluge sektora obrazovanja, koji se izuzetno brzo prilagodio okolnostima izazvanim pandemijom kovida i uspeo uz ogromne napore, zaista, prosvetnih radnika, da održi sistem u funkciji. To je velika posvećenost, to je veliki rad, to su velika odricanja i o tome moramo imati svest i prema tome se odnositi, osim sa respektom, i sa odgovornošću dan nagradimo sve te ljude.

Važno je da ceo javni sektor, od bolnica, škola, policijskih stanica, suda, pa do šaltera službe za lokalne samouprave ili službe Narodne skupštine, čine pre svega, stručni, posvećeni, ali i dobro plaćeni službenici. Napredak društva leži na tvorcima reformskih dokumenata, strategija, zakona, a to je upravo sistem javne uprave. I ne smemo nikako potceniti njegovu ulogu.

Iz svega navedenog se da zaključiti da još uvek nije pronađen adekvatan mehanizam za primenu novog modela obračuna plata i da je potreban dodatni rok, koji ste vi, ministarka, predložili. Verujemo da ste odlično procenili da se ovaj posao ne može završiti za godinu dana. Zapravo, da budemo potpuno iskreni na temu, možda i može, ali pretpostavljam naopako i ne onoliko racionalno koliko to zahteva.

Dakle, nije ovde izostalo prostora da se zatrčimo kao vladajuća većina i politički profitiramo, ali to nije namera i to nije krajnji cilj, posebno imajući u vidu da nam je i naredna godina, osim što je i referendumska i izborna, može biti i bojim se da će biti dodatno opterećena Kovidom-19, verujem da je rok koji se traži, odnosno 2025. godina, optimalan, i da više nećemo imati potrebe da ga produžavamo, te da će spremnost za primenu tog modela u 2025. godini biti potpuna.

Poslanička grupa SPS će svakako u danu za glasanje podržati predloge zakona iz oblasti plata u javnom sektoru i učiniti sve što je do nas, a da se može uraditi da jednostavno dođemo do platnih razreda 2025. godine, na onaj kvalitetan način na koji smo, čini mi se, kao vladajuća većina uradili sve i u periodu iza nas. Prosto, nema potrebe srljati u politikanstvo zarad brzih političkih poena, koji dugoročno građanima Srbije ne obezbeđuju nikakvu stabilnost. Hvala vam.