Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dostavljeni su vam zapisnici Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini i Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je, proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike i zato prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 9,10,16. i 17. novembra 2021. godine.
Zaključujem glasanje: ukupno 164, za – 144, nije glasalo – 20.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Stavljam na glasanje zapisnik Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 2. decembra 2021. godine.
Zaključujem glasanje: ukupno 165, za – 148, nije glasalo – 17.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
U sazivu ove sednice, koji je dostavljen, sadržan je i predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.
Da li želite reč gospodine Linta?
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Osmi put tražim da se dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Podsećam da je 2012. godine započeta realizacija regionalno stambenog programa čiji cilj je bio rešavanje stambenog pitanja oko 20.000 prognanih porodica sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH.

Podsećam da su sredstva za realizaciju toga programa obezbedili strani donatori, pre svega EU i niz drugih država i međunarodnih organizacija.

Dogovor je bio da se regionalni stambeni program završi u narednih pet godina, dakle do 2017. godine i da se reši stambeno pitanje svih prognanih lica. Nažalost program se sprovodio i sprovodio se nedopustivo sporo.

Imamo skandaloznu izjavu Komesarijata za izbeglice i migracije, da će do 2022. godine biti stambeno rešeno svega nešto više od 7.000 prognanih porodica. Dakle, oko 12.000 prognanih porodica će ostati stambeno nezbrinuto.

To je apsolutno neprihvatljivo i ja apelujem, i uputio sam četiri pisma premijerki Brbanić, da Vlada donese odluku da se nastavi regionalni stambeni program, da se Vlada obrati Evropskoj komisiji, da zatraži preostala donatorska sredstva i da se reši ključno pitanje integracije.

Imamo mnogo problema u realizaciji regionalnog stamenog programa. Zvalo me je desetine prognanih porodica. Konkretno, dajem primer realizacije regularnog stambenog programa u Beogradu. Izabrano je 388 prognanih porodica, da se njihovi stanovi sagrade na području naselja Ovča 250 stanova i na području Novog Beograda 133 stana. Nažalost, gradnja zgrade u dr Ivana Ribara na Novom Beogradu još uvek nije počela, jer nedostaje milion evra.

Apleujem na Vladu Srbije, apelujem na grad Beograd sa se hitno obezbede nedostajuća sredstva i da započne gradnja te zgrade, da 133 prognane porodice ne bi ostale bez smeštaja, iako su izabrane da se reši njihovo stambeno pitanje.

Takođe, imamo niz drugih problema vezano za otkup stanova prognanih porodica sa područja Hrvatske i Federacije BiH. Na primer, imamo 530 porodica čiji su stanovi izgrađeni sredstvima italijanske Vlade, tzv. … program. Evo, 13 godina se borim zajedno sa njima da dobiju pravo otkupa tih stanova. Apelujem na Vladu Republike Srbije da konačno reši to pitanje i da te porodice dobiju pravo otkupa svojih stanova pod povoljnijim uslovima.

Imamo 50 prognanih porodica koji žive u stanovima Diposa. Dali su desetine hiljada evra i maraka za zakupninu. Apelujem, takođe, na Vladu da se reši to pitanje, da se tim porodicama omogući pravo otkupa tih stanova.

Završavam. Imamo više stotina porodica koji žive u stanovima koji su izgrađeni kroz program socijalnog stanovanja, da se njima takođe omogući pravo otkupa po povoljnim uslovima. Radi se u velikom broju slučaja o ratnim vojnim invalidima i porodicama palih boraca. Dakle, apelujem da se dnevni red današnje sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 164, za – 11, nije glasalo – 153.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.
Gospodine Linta, ponovo imate reč.

Hvala.

Peti put predlažem da se dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Postojeći zakon, nažalost, diskriminiše krajiške borce, jer su priznati samo do 27. aprila 1992. godine, dakle do dana kada je prestala da postoji Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Nažalost, u praksi čak i ova odredba se ne poštuje, jer krajiški borci ne mogu da ostvare ratni staž.

Imamo jedan skandalozni Pravilnik Ministarstva odbrane na osnovu koga centri Ministarstva odbrane donose rešenja da se krajiškim borcima ne prizna čak ni ovaj period, dakle do 27. aprila 1992. godine, sa sramnim obrazloženjem da teritorijalna odbrana … Krajine, Zapadna Slavonija, Slavonije, Baranja, Zapadni Srem i Republika Srpska Krajina nisu bili u sastavu oružanih snaga SFRJ. To je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje. Dobro je poznato da su se oružane snage SFRJ sastojale od dva osnovna vida, od JNA i od teritorijalne odbrane.

Sa ovim predlogom zakona tražim ključnu stvar, da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Navodim četiri osnovna argumenta.

Naime, krajiškim oficirima i podoficirima je priznat ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju i postavlja se logično pitanje - kako je moguće da je krajiškim podoficirima priznat ratni staž a njihovim borcima nije? Kome su onda oni komandovali, kad oni imaju pravo da im se prizna ratni staž a njihovim borcima se to ne priznaje?

Drugo, podsećam da je hrvatski Sabor još 1993. godine doneo izmene Zakona o penzijskom osiguranju, gde je svim preživelim ustašama, domobranima, oružnicima, žandarmima, pripadnicima Pavelićevog telesnog zdruga, priznao ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju, za vreme postojanja NDH. Dakle, hrvatski Sabor je doneo anticivilizacijsku skandaloznu odluku da se za izvršeni genocid nad Srbima pripadnicima oružanih snaga NDH priznaje ratni staž. Prema podacima zagrebačkog "Jutarnjeg lista" Hrvatska iz svoga budžeta svake godine izdvaja 50 miliona evra godišnje za penzije preživelim ustašama, domobranima i članovima njihovih porodica.

Treće, Hrvatska je 2017. godine donela zakon kojim je sve pripadnike hrvatskog Veća odbrane sa područja BiH u potpunosti izjednačila sa pravima pripadnika hrvatske vojske i nikoga nije pitala kada je donela tu zakonsku odredbu. Konačno, Nemačka je 1951. godine donela zakon kojim je svim pripadnicima nemačkog Vermahta dala penzije.

Dakle, ovo su jasni argumenti zbog kojih smatram da bi trebalo usvojiti moj predlog zakona, da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Nisu valjda krajiški borci gori od nacista i od ustaša kojima su Hrvatska i Nemačka priznali ratni staž i dale penzije.

Smatram da bi bilo veoma važno da se otvori novi vremenski rok i da se svim borcima da mogućnost da podnesu zahtev za priznanje svojstva ratnog vojnog invalida na osnovu ranjavanja i na osnovu bolesti, odnosno posttraumatskog stresnog poremećaja, da se prizna svojstvo civilnog invalida rata još za najmanje 12 civilnih invalida rata sa područja Republike Srpske Krajine.

Krajiški borci, moram to da ponovim jer me mnogo njih zove, su razočarani, ogorčeni, nezadovoljni, osećaju se obespravljeno i zbog toga moj apel da se konačno ispravi velika nepravda prema pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine i da im se, ponavljam, prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno - 164, za - devet, nije glasalo - 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Bojan Torbica predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.

Poštovane kolege narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, pozivam vas da podržite naš predlog da se u dnevni red današnjeg zasedanja uvrsti donošenje odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, jer ako mi ne uradimo ono što je naš posao, kako možemo da se ljutimo kada neko drugi ponizi naše žrtve?

Kako možemo da se ljutimo kada, istini za volju, manji deo stanovnika Sarajeva srpske nacionalnosti pobijenih u jami Kazani na padinama Trebevića posle nepune tri decenije dobije spomen-ploču, ali ne na svom jeziku i ne na svom pismu i ne svi pobijeni već otprilike svaki deseti stradali?

Pretpostavljam da je gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić, podižući to nazovi spomen-obeležje bila svesna da posle progona sarajevskih Srba i zločina počinjenog nad tim ljudima više u Sarajevu i nema gotovo niko ko bi umeo da pročita spomen-ploču napisanu na ćirilici, pa čemu se onda mučiti da imena i prezimena nevinih žrtava na tom strašnom stratištu budu ispisana na njihovom maternjem jeziku? Ma, tako je, dajte da ih ponizimo čak i mrtve, kao da za života nisu dovoljno patili.

Jadni su i bedni, pa i više od toga, svi oni koji decenijama kopaju po stratištima i oplakuju nad kostima samo žrtava svog naroda, omalovažavajući tuđe žrtve, kao što ih omalovažava i sam Haški tribunal, o čemu nam govori činjenica da kada bi sabrali sve izrečene kazne, dobili bi rezultat da su Srbi osuđeni na oko 1.200 godina zatvora i šest kazni doživotnog zatvora, dok su Hrvati, Bošnjaci i jedan Albanac osuđeni na oko 360 godina zatvora, pri tom su Hrvati i Bošnjaci osuđivani za međusobno ubijanje, pošto za zločine nad Srbima naravno, takoreći, niko nikad nije kažnjen. Sada neko očekuje da bilo ko normalan poveruje u ispravnost presuda suda za koje ubistvo, zlostavljanje, silovanje i progon pripadnika srpskog naroda nije zločin ili bar nije zločin koji zaslužuje kaznu.

Ali, da vidimo ko zaslužuje kaznu.

Svima u svetu je jasno, počevši od predsednice sudskog veća, sudije Nijambe, da Ratko Mladić nije lično odgovoran ni za jedno direktno ubistvo, niti je lično počinio ni jedno ubistvo, za razliku od Nasera Orića, koji za zločine nad Srbima nikada nije osuđen, kao što je svima jasno da je Ratko Mladić zločinac pre svega zato što je Srbin i zato što je branio srpski narod. Jer, da kojim slučajem nije Srbin i da je ubijao Srbe kao što je to činio Aćif efendija, bio bi heroj i zaslužio bi spomen-ploču.

Nama lepo objasni naš kolega narodni poslanik prošli put, koji nadam se ovaj put neće hvaliti navodna herojstva 13. SS brdske divizije Handžar nad golorukim srpskim narodom koja su počinjena u tolikom obimu da je tokom, pretpostavljam, odbrambenih zadataka Handžar divizije samo u periodu od šest meseci, tokom 1944. godine, na području Brčkog, Bjeljine, Zvornika, Ugljevika, Šekovića, Vlasenice, Bosanskog Šamca, Tuzle, Lukavca i Kladnja pobijeno preko 2.000 nedužnih civila, s tim da je na području Šida, Sremske Rače i Vinkovaca od strane iste formacije stradalo oko 1.000 civila, da li je potrebno naglasiti - nedužnih? Oni su jednako nedužni kao i žrtve Nasera Orića i Aćif efendije. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno - 162, za - 13, nije glasalo - 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 1. i člana 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama; Predlogu zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave; Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
2. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji; Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.
Da li predlagač želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 162, za – 150, nije glasalo 12.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: ukupno – 162, za – 152, nije glasalo 10.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Jedanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave; Maja Mačužić Puzić, državni sekretar; Ivana Savićević, pomoćnik ministra; Gordana Pođanin, viši savetnik u Ministarstvu.
Pozdravljam predstavnike Vlade.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Reč ima ministarka Marija Obradović.
Izvolite.