Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Jedanaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 134 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućeno je najvišim predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Ono se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala.

Odlučnost ove države i ove Vlade jeste nepokolebljiva borba protiv organizovanog kriminala i to se dokazalo u mnogim slučajevima. Međutim, nije sprovedena dosledno i do kraja u svim delovima Republike Srbije.

Šta to znači? U četvrtak, 2. decembra 2021. godine, u ovom plenumu govorio sam upravo na temu borbe protiv organizovanog kriminala. Odmah nakon toga dobio sam direktne, brutalne pretnje od vođa organizovanog kriminala, narko-kartela, pretnje po bezbednost mene i moje porodice. Isto sam prijavio policiji u Novom Pazaru, koja je efikasno reagovala.

Međutim, s obzirom da se radi o licu koje je direktno učestvovalo u likvidaciji novinara Edina Hamidovića u Sjenici pre nekoliko meseci, kada je ovaj novinar brutalno likvidiran pred ženom i šestoro dece, policija u Novom Pazaru je reagovala, ali smo imali, nažalost, u prvom momentu zastoj policijske stanice u Sjenici, koja je pokušala da izbegne da privede određeno lice, a nakon intervencije ga je privela.

Međutim, i nakon tog privođenja lice je pušteno na slobodu, da bi iste i još brutalnije pretnje, direktne po bezbednost, uputilo odmah nakon tog puštanja. Nakon druge prijave, desilo se to da je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal odlučilo da u tom trenutku nema krivičnoga dela i da lice ne treba biti privedeno, odnosno sprečeno u tome da to krivično delo u pripremi i realizira.

Ja ću vam pročitati neke od tih pretnji, da se sami uverite da li ima ili nema takvog odnosa. U jednom od tih komentara lice kaže – Sada sam izjavu dao u MUP-u i sve što sam napisao za ovog kera, odnosi se na mene, potvrdio sam, prijavio me ološ koji bi slobodno da laje, a meni uskratio. Ne brinite se za vašu bezbednost fizičku, od Boga spasa nema. Ili hoće to kod mlada kera. E sada, ako je u godinama, nema mu spasa.

Dakle, ovo su reči osobe koja je direktno inspirirala ubistvo novinara Edina Hamidovića pred ženom i šestoro dece u Sjenici. Ovo su reči lica koje je organizovalo kidnapovanje, protivpravno lišavanje slobode direktora srednje škole Tehničko-poljoprivredne u Sjenici prethodno i koje za to nije odgovaralo. Ovo su reči lica koje je u zemljama Evropske unije više puta izdržavalo zatvorske kazne zbog organizovanog kriminala.

To lice je, nakon ubistva Edina Hamidovića, pobeglo zajedno sa svojim sinom ubicom iz države Republike Srbije i za njim su organi tragali. To lice se vratilo u Sjenicu i nastavilo da vrši teror nad građanstvom nekoliko dana nakon smrti rahmetlija akademika muftije Muamera Zukorlića. To lice je danas podržano, nažalost, od određenih korumpiranih delova policije i tužilaštva, da vršlja i vrši teror nad građanstvom ove države.

Kao neko ko veruje u institucije ove države, kao neko ko veruje u sud, u pravdu, u ono što jeste sistem ove države, tražim od najznačajnijih lica i organa u sistemu Republike Srbije da spreče ovo lice da uradi ono što je uradilo pre nekoliko meseci.

Odmah da kažem, kod nas nema straha, kod nas nema ničega što bi nas moglo zaplašiti. Ali, isto tako, hoću da kažem da u našem svetonazoru i tradiciji stoji: „Ne smete dozvoliti da vas zmija ujede dva puta iz iste rupe.“ U Sandžaku se više nikada neće dogoditi slučaj Edina Hamidovića. Dobro bi bilo za sve nas da se ovo lice što pre odstrani.

Završiću rečima epskog pesnika koji kaže - Bojičiću, bojiš li se koga, a on kaže - Boga malo, sultana ni malo, a vezira kano dorata svoga. Ja kažem - Boga se bojim puno, narko dilera i kriminalaca kano dorata svojih. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Emeše Uri.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsednici, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, moje pitanje ispred poslaničke grupe SVM bih postavila ministru Lončaru i Ministarstvu zdravlja, a u vezi planova organizacije primarne preventivne zdravstvene zaštite u službi za zdravstvenu zaštitu radnika i planovi organizacije službe za dentalnu, odnosno stomatološku zaštitu odraslog stanovništva.

Naime, uredbom o planu mreža zdravstvenih ustanova je jasno određeno da u domovima zdravlja se obavlja i delatnost medicine rada u skladu sa zakonom naročito ako ista delatnost nije organizovana u drugoj zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, što je vrlo bitno, na teritoriji za koje je dom zdravlja osnovan.

U istoj uredbi su tačno opisani ciljevi službe medicine rada, očuvanje zdravlja zaposlenih i u bezbednoj, zdravoj sredini. Zatim, utvrđivanje radne sposobnosti za obavljanje određene delatnosti, to su tzv. prethodnih pregledi, zatim rano otkrivanje poremećaja zdravlja u vezi sa radom i radnom sredinom, to su periodični i drugi preventivni pregledi, zatim otkrivanje faktora radne sredine koji mogu nepovoljno uticati na zdravlje radnika i sprovođenje drugih preventivnih mera.

U našoj državi trenutno je evidentirano oko 700 specijalista medicine rada, ali samo njih oko 150 obavlja najbitniji segment ove delatnosti, a to je preventivni rad, s tim, da su mnogi od tih specijalista već su prešli granicu starosne penzije, odnosno rada iz penzije. Ako ovu situaciju poredimo sa državama EU, na primer sa Finskom, koja važi za zemlju gde je najbolje razvijena preventivna zdravstvena delatnost takođe i najbolji organizovana zdravstvena zaštita radnika, vidimo da na oko tri miliona radnika Finska ima 2.300 specijalista medicine rada, od kojih skoro 2.000 radi na prevenciji. Ironija ove situacije je ta da kad su pitali Finsku odakle je ideja o dobro organizovanom sistemu zdravstvene zaštite radnog stanovništva oni su naveli baš primer mreže domova zdravlja iz bivše SFRJ.

Nažalost, odlukom Ministarstva zdravlja Srbije iz 2010. godine izmenjen je obim i način rada lekara specijalista medicine rada i ukinuto je finansiranje od strane RFZO, te su oni prebačeni uglavnom da rade na radnim mestima lekara opšte medicine, a delatnost medicine rada je prebačena i prepuštena slobodnom tržištu što je bio veliki problem za vreme ekonomskih kriza, odnosno oni nisu jednostavno mogli da se izdržavaju.

S obzirom, da u poslednje vreme se otvaraju nova radna mesta, nove fabrike, bilo bi primereno da se ozbiljno razmišlja o revitalizaciji ove službe u domovima zdravlja. Vrlo je bitno da Ministarstvo zdravlja napravi strategiju za ovu oblast, te da se omogući da se školuje kadar specijalista za zaštitu radnika i po mogućnosti da se ponovo uvede finansiranje iz budžeta svih zaposlenih u medicini rada čiji se broj može tačno utvrditi normativima u odnosu na broj radnika. Na ovaj način država ne bi izgubila direktan uvid i uticaj, na kraju krajeva i kontrolu zdravstvenim stanjem zaposlenih, kao nečim što je najbitnije elemente ekonomskog razvoja jedne države.

Drugi problem na nivou primarne zdravstvene zaštite je dentalna zdravstvena zaštita odraslog stanovništva, kao što je poznato ono je besplatno za decu do 18 godine, za studente do 26 godine, za trudnice i dojilje, zatim za naše sugrađane starije od 65 godina.

Nasuprot specijalistima medicine rada stomatologa ima jako puno u našoj državi. Kada uporedimo države EU, odnosno evropske države, recimo, Švajcarsku, oni imaju 51 stomatologa na 100.000 stanovnika, a kod nas je taj broj skoro dupli 93 stomatologa na 100.000 stanovnika, s tim da je samo trećina od njih u domovima zdravlja, a ostali rade na tržištu, odnosno privatno. Pored toga imamo pet stomatoloških fakulteta gde svake godine završava skoro 500 novih stomatologa koji najverovatnije teško će naći posao u ovoj državi.

Međutim, uprkos ovom impozantnom broju stomatologa veliki broj naših sugrađana je krezubo, sa lošom dentalnom higijenom i sa lošim zubima, a danas je opšte poznato da mnoge hronične bolesti baš potiču zbog bolesti zuba.

Istina da se naša država dobro kotira što se tiče zdravstvenog turizma, dentalnog turizma, jer imamo izuzetne stručnjake, imamo dobru istoriju stomatologije i trebalo bi možda razmisliti da se deo stomatologa vrati u domove zdravlja i da se proširi povoljna mogućnost prvenstveno za lečenje zuba, jer danas je jeftinije da se izvadi zub, nego da se leči.

Pošto je Ministarstvo zdravlja izuzetno dobro reagovalo na sve nedaće što se tiče pandemije, dobro je organizovala kovid ambulante, vakcinaciju, izgradnju novih kovid bolnica, informatičku integraciju zdravstvenih ustanova e-Recepte, mi iz SVM ne sumnjamo da će uspeti da unapredi pomenute dve grane medicine koje trenutno vape za promenama. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik, Stefan Krkobabić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče, Dačiću.

Uvaženi potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, strategije i planovi razvoja skoro svih zemalja sveta, pa i Republike Srbije do sada su se prvenstveno zasnivali na održivom razvoju onih područja koji imaju povoljne prirodne i ekonomske uslove da bi se u njima obavljala privredna aktivnosti i u kojima živi najveći broj stanovnika te državne teritorije.

Međutim mi iz PUPS-a smatramo da je neophodno značajno pažnju posvetiti i onim regijama ili mikro teritorijalnim sredinama koje za državu Srbiju imaju strateški značaj i da je ponekad nužno predvideti razvojna sredstva za te sredine, iako za to nema uvek i ekonomskog opravdanja. Tu mislimo na rudna područja naše zemlje, prvenstveno u južno, jugoistočnoj Srbiji, u kojima je izražena visoka stopa depopulacije, u kojima je često prosečna starost lokalnog stanovništva iznad 50 ili čak 60 godina života.

Vlada Srbije poslednji godina u značajnom investicionom ciklusu najznačajniji infrastrukturni projekti posebno u oblasti saobraćaja među kojima bi naglasio premrežavanje Srbije auto-putevima i modernom železničkom infrastrukturom, predstavljaju osnovu našeg razvoja, ali bih pozvao sve kolege poslanike da razmislimo da li smo možda nepravedno donekle zapostavili i rudna područja Srbije. Posebno bih naglasio značaj tih područja ne samo u ekonomskom nego i u demokratskom i bezbednosnom smislu.

U vezi sa svim tim što sam danas pomenuo, moje pitanje za Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture glasi – da li su predvideli posebne programe ili podsticaje za građane rudnih područja Srbije i ako jesu, koji su to podsticaji, a sve u cilju kako bi se stanovništvo tih područja odlučilo da ostane na svojim vekovnim ognjištima i kako bi se za život u tim područjima zainteresovali građani Srbije koji danas žive u prenaseljenim gradovima i ostalim znatno urbanijim sredinama Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, jutros je u bošnjačkoj mahali, multietničkoj sredini, delu severnog dela Kosovske Mitrovice, osvanulo nekoliko zastava Albanije, ali i terorističke UČK. Nije to ništa novo, osim što se vidi kao još jedna provokacija Aljbina Kurtija sa najvišeg nivoa da proba da objasni ono što je samo njemu znano, da proba sa druge strane da provocira srpsku zajednicu, da odreaguju na to da bi sam sebi stvorio uslove da ponovo sa nekom specijalnom jedinicom ROSU, uđe i izvrši neki teror nad srpskim stanovništvom sve u cilju da što manje Srba bude na Kosovu i Metohiji.

Nije to moje pitanje, ali jeste važno osvrnuti se na ovakve provokacije koje su na dnevnom nivou postala praksa Aljbina Kurtija i njegovih kolega, moje pitanje je svakako drugačije i ono se odnosi na južni deo od Ibra, odnosi se na važne projekte. Država Srbija uprkos provokacijama ima jednu nepodeljenu želju, a to je da se zaista dijalogom dođe do rešenja. Kada primetite da na ovaj način reaguje Aljbin Kurti, onda shvatite da nam ambicije nisu iste i da on ne želi da učestvuje u dijalogu.

Sa druge strane, imamo i onu obavezu koje smo svesni, a to je da vodimo računa o našim ljudima i severno i južno od Ibra. Zapravo, da vodimo računa o svim građanima naše južne srpske pokrajine i to je jako važno.

Da je to tako govori budžet za 2022. godinu 2.700.000.000 izdvojeno je sredstava za stvaranje boljih uslova na Kosovu i Metohiji.

Ono što je važno reći zbog ljudi koji tamo žive jeste da su noći južno od Ibra jako dugačke. Tamo žive deca koja nemaju elementarne uslove za život ni da se radi o 20. veku, a kamoli 21.

Zato je država prepoznala i donela odluku o važnim projektima koje treba realizovati kada govorimo o teritoriji južno od Ibra. Kada to kažem, onda mislim pre svega na planiranu izgradnju vrtića u Goraždevcu, na planiranu izgradnju vrtića u Štrpcu, na izgradnju Kliničkog Centra u Gračanici i to govorim isključivo zato što brojke idu u prilog ove odluke.

Dakle, 45.000 Srba živi na teritoriji centralnog Kosova. Za njih je izgradnja kliničkog centra jako važna. Za njih je važno da u svakom trenutku imaju pun kapacitet medicinske nege i mogućnost da se svi problemi koji se, nažalost dešavaju rešavaju tu.

Sa druge strane, kada govorimo o Štrpcu u kom živi preko 10.000 Srba, govorimo o vrtiću, ali sa još jedne druge distance. U Štrpcu je većinski narod srpski narod, 30% su Albanci, čija deca takođe zaslužuju da imaju vrtić.

U tom smislu je jako važno da je država Srbija kao odgovorna država prepoznala potrebe na ovoj teritoriji svoje južne srpske pokrajine, a da oni koji sebe zovu državom bez kapaciteta da to i budu, ne vide apsolutno probleme građanstva zato što se bave ličnim profitima i zato što se bave ličnom samopromocijom, uglavnom baziranom na mržnji i uglavnom bez bilo kakve strategije i ideje šta to treba uraditi za sebe ili svoje komšije.

Moje pitanje ide direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, pod okolnostima da o svim ovih projektima znamo dosta. Mene samo zanima, ako se ne varam, a ne varam se, još kod rebalansa budžeta ministar finansija je rekao da su izdvojena sredstva za klinički centar u Gračanici, pa me prosto zanima dokle se stiglo sa realizacijom ovih jako važnih, zaista, projekata? Zato što će to u dobroj meri olakšati život našim sugrađanima koji žive južno od Ibra na Kosovu i Metohiji.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da uputim nekoliko pitanja, nekoliko apela i naravno ohrabrenje i ohrabrujuće poruke tužilaštvu i organima i institucijama koje su nadležne za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, s obzirom da se naša država nalazi u veoma delikatnoj situaciji, imajući u vidu geopolitičke, dakle, međunarodne okolnosti ali i okolnosti na unutrašnjem političkom planu, dakle, izazove koji će nam slediti i koji nas očekuju u narednom periodu, a vezano za teritorijalni integritet naše zemlje, zaštitu naših vitalnih nacionalnih interesa i ono što slobodno možemo da nazovemo hibridnim ratom protiv naše države, a posebno protiv predsednika naše države Aleksandra Vučića i njegove porodice protiv koje se vodi jedna orkestrirana i sistematska kampanja koja je koordinisana i ovde na unutrašnjem planu od tajkunsko-političke transverzale koja, naravno ima jako veliku i snažnu podršku iz nekih inostranih centara moći.

Ono što bih ja posebno danas napomenuo to je da se danas našim penzionerima, ljudima koji su korisnici socijalne zaštite, da im država uplaćuje 20 evra ili negde oko 2.400 dinara pomoći da penzioneri mogu da očekuju u februaru mesecu 20.000 dinara jednokratne pomoći, da ovu godinu završavamo, očigledno sa privrednim rastom od 7,5%, da je Srpska napredna stranka na svojoj svečanoj Skupštini definisala 10 ciljeva, 10 ciljeva politike za budućnost Srbije, 10 ciljeva koje imaju tu ulogu da ostvare viziju SNS i predsednika Aleksandra Vučića i po pitanju unutrašnje stabilnosti, po pitanju unutrašnjeg dijaloga, po pitanju jačanja demografskih karakteristika naše zemlje i ono što je najbitnije u tim ciljevima jačanja nezavisnosti naše zemlje i nastavka nezavisnog vođenja politike koju je utvrdio predsednik Aleksandar Vučić kada je postao premijer 2014. godine.

Takođe, u tim ciljevima se nalazi i Zelena agenda, i bespoštedna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mi danas u okviru tog hibridnog rata imamo puno unutrašnjeg političko-tajkunskih aktera koji na svaki mogući način i to više ni ne kriju, žele da se domognu vlasti, žele da se domognu državnih resursa i ne kriju da njih ne zanimaju demokratski, parlamentarni, predsednički izbori ili izbori na bilo kom nivou, nego žele da izazivajući neko krvoproliće, izazivajući kroz svoju agresiju i kroz agresivno ponašanje neku veštačku krizu, i kako oni to kažu, priželjkujući ukrajinski scenario, da eliminišu Aleksandra Vučića i da eliminišu sve ono što su Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka uradili u proteklih sedam godina.

Naravno da je i umešanost stranih centara moći jako bitna i ja ću to da danas da probam da elaboriram. Imate juče izjavu Viole Fon Kramon, njen tvit, i sastanak sa vladikom dizeldorfskim Grigorijem koja je mrtva hladna napisala da Srpska pravoslavna crkva ne postoji, da postoje samo neke eparhije koje su autonomne i koje su nezavisne od SPC, imajući u vidu tu činjenicu da i ovima na unutrašnjem planu i ovima na spoljašnjem planu smeta ta harmonija između SPC i države, smeta im što je prvi put Aleksandar Vučić doveo do toga i napravio ambijent da među Srbima nema podele.

Zato želim da poentiram na tome da svi oni tajkunski mediji, svi oni koji žele da uruše vlast Srpske napredne stranke, sve ono što smo uradili za ovih sedam godina pokušavaju da izazovu jednu potpuno veštačku, kako oni kažu, podelu između naroda, podelu između građana Srbije.

Kako smo to mogli i da vidimo pre dve nedelje i u Areni, i u Hali sportova na Novom Beogradu, postoji jedna pristojna, postoji jedna vredna Srbija koja hoće da radi, koja uvažava onu političku vlast i političke aktere koji rade nešto za svoju zemlju, koji grade infrastrukturu u ovoj zemlji, koji otvaraju radna mesta, koji pomažu ovom narodu i one koji žele samo da se dokopaju vlasti.

To bih ja definisao kao jednu malu baru, mutnu baru punu ekoloških krokodila. U toj maloj mutnoj bari ekoloških, takozvanih krokodila su i Đilas, Jeremić, Šolak, i svi ovi koji su, kada malo bolje pogledate, tokove novca i kako su finansirani, jasno se vidi da oni rade protiv svoje države i da je jedan jedini cilj da se ova država uruši zato što mnogima, nažalost, ovde i na unutrašnjoj sceni, ali mnogima napolju smeta jaka Srbija, smeta ono što smo uradili na ekonomskom planu, smeta što je Aleksandar Vučić pokrenuo inicijativu „Otvoreni Balkan“, želeći da kroz ekonomski razvoj, ekonomsko povezivanje ojača ovaj region i da se konačno dođe do toga da narodi na Zapadnom Balkanu kroz sopstvene aranžmane i dogovore dolaze do rešenja političkih pitanja, a ne kroz mešanje stranih sila.

Da završim. Na kraju, čeka nas puno izazova po pitanju KiM. Niko od tih tzv. boraca za demokratiju i ljudska prava nije reč rekao kada je Kurti izjavljuje da je osnovni cilj privremenih institucija na KiM ujedinjenje tzv. Kosova sa Albanijom. Niko ni reč nije rekao kada se ukidaju ustavne nadležnosti i dejtonske nadležnosti Republike Srpske.

Sve je to, dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani, deo pritiska na Republiku Srbiju i deo politike i geopolitike onih koji žele da Srbija bude ponovo prelat i da upravljaju srpskim resursima i Srbijom kao državom u svom interesu, a ne u interesu srpskog naroda, naravno i srpske države.

Zbog toga apelujem na sve one institucije koje su nadležne da na jedan efikasan način, na jedan brz način dođu i do političkih inspiratora onoga što definiše nameru narkoklanova, narkokartela, svih onih koji su hteli da eliminišu Aleksandra Vučića tokom prethodnih nekoliko godina, da se nađu politički inspiratori toga i da se otkriju i pokažu svi oni koji su to inspirisali kao strani centri moći, a mi ovde kao većina i kao SNS ćemo snažno nastaviti da podržavamo našeg predsednika i sve ono što on radi u cilju jačanja i podizanja ove zemlje.

Naravno, ustaćemo i u odbranu i njegove porodice i naše stranke. Nećemo odustajati od borbe, nećemo odustajati od borbe, od onih koji bi samo da se dočepaju budžeta i da pune svoje džepove.

Hvala.