To je poslednji član koji reguliše stupanje na snagu ovog predloga zakona. Sasvim je normalno da ako smo za 18 članova tražili brisanje, da tražimo i za ovaj 19.
Ono o čemu verovatno javnost nije u prilici da sazna, a možda ne zna čak ni predstavnik predlagača ovde. Gospodine Ružiću, prethodni ministar je sve završio u ministarstvu povodom ovoga i onda je izabran za premijera. E, sada ja vam skrećem pažnju na ovaj pravilnik o kriterijumima i uslovima za akreditaciju realizatora programa stručnog usavršavanja, koji je potpisan od strane ministra 18. maja 2017. godine. U članu 5. stav 3. tačka 3, evo da vas nešto samo podsetim šta je taj prethodni ministar napisao, da poseduje relevantan dokaz o metodološkim znanjima i veštinama, pa otvorena zagrada, potvrda o završenoj obuci za trenera. Nema ni kauč, ni kouč, ni čikoši, nema ništa, nego trenera. Tako da je ovaj prethodni ministar ćirilicu dobro savladao, zna dobro srpski jezik.
Međutim, skrećem pažnju poslanicima, kako su neozbiljni ovi što predlažu. Evo, vidite u obrazloženju tog pravilnika, eno ga na sajtu ministarstva, sve stoji lepo obrazloženje i pod rimsko dva kaže – razlozi za donošenje uredbe. Ali, nije doneta uredba nego pravilnik. Ne može ministar da donosi uredbu, on donosi pravilnik. Šta nam piše dalje – ovaj pravilnik se donosi radi bližeg uređenja kriterijuma, znači oni ne znaju šta je uredba, ne znaju šta je pravilnik, pa ja pretpostavljam da ne znaju ni šta je predlog zakona.
Šta je biser svega toga? Na kraju, jeste da je to zavedeno pod brojem tim i tim, u Beogradu 18. maja 2017. godine, ministar Ana Brnabić. Sada, kako mi vas ozbiljno da tretiramo? Vi se ovde zaklinjete u čikoše, ona napisala trener. Sve podzakonske akte, sve. Sve se to tamo ugradilo, ušle su sve nevladine organizacije, čak i ona vama mrska neprijateljska „Crta“, i „Crta“ je ušla u program osposobljavanja kadrova državnih službenika.
Ne znaju šta je uredba, šta je pravilnik i predlažu ovakav predlog zakona, i mi njima u obrazloženjima citiramo njihove stavove zašto ne treba ovo da se usvoji i naravno kao velika tekovina demokratije, nije lomljenje mikrofona, nego 126 glasova. Kao što je nekada Radovan Božović rekao – kad vidim 70 ruku u vazhduhu, ni zemljina kugla više neće biti kugla nego će biti ravna, tako će i ovo postati zakon, a onda kuku lele kako da se to primeni.
