Hvala.
Moram da napomenem da su Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 16. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Dušan Pavlović, zajedno Vjerica Radeta, Aleksandar Šešelj i Petar Jojić, i zajedno Boško Obradović, Srđan Nogo, Marija Janušević, dr Dragan Vesović, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo, ova država od Karađorđa do današnjeg dana, menjala se i uprava, a od 2000. godine imamo inflaciju agencija i akademija.

Postavlja se jedno diskutabilno pitanje, što je rekao Ante Fijamengo sociolog, da li ova država ima koristi od ovih agencija i od ovih akademija?

Sličan vam je slučaj i u pravosuđu. Ko su kadrovi koji se upućuju na Pravosudnu akademiju? Sad se postavlja pitanje koji će to kadrovi biti koje će uprava predlagati i za ovu Nacionalnu agenciju u javnoj upravi?

Sve ovo ide na štetu poreskih obveznika, a činovnici po partijskoj liniji od 2000. godine do današnjega dana, dolaze, uglavnom, na privilegovana radna mesta i zapošljavaju se po ovim osnovama. Srpska Radikalna Stranka smatra da je ova institucija nepotrebna. Ovim se umnožava birokratija. Ovim se direktno udara na budžet Republike Srbije. Kad kažem na budžet, udara se na džep poreskih obveznika, a pogotovo u ovoj godini kada imamo situaciju elementarne nepogode od suše, Vlada bi bila pametna da je neku instituciju ili agenciju osnovala za otklanjanje posledica suše. U upravi nema suše, a nema ni u Vladi, to vidimo.

Srpska radikalna stranka je dala obrazloženje, to je dao gospodin Krasić i gospođa Vjerica, detaljno, zbog čega SRS smatra da je ova novotarija po uzorima EU u koju EU Srbija nikada ući neće, a ultimatumi koji se postavljaju pred Srbiju olako su se prihvatali, i prihvataju se, što je apsolutno ne prihvatljivo za SRS.

Vidite, u budžetu sredstva su obezbeđena ranije. Vi ste malo pre komentarisali, međutim, da li su obezbeđena u 2016. ili 2017. godini to uopšte nije bitno, ali idu pare iz budžeta i plaćaju se činovnici i birokratija koja u ovoj državi samo može da nanosi štetu, a koristi nikakve.

Hvala, kolega Ostojiću, izvinjavam se, Jojiću.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Dakle, član 16. ovog Predloga zakona o Nacionalnoj akademiji za državnu upravu kaže da Nacionalna akademija preuzima od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave evidenciju o utvrđenim i sprovedenim opštim programima stručnog usavršavanja državnih službenika.

Vidite, gospodine Ružiću, bilo bi veoma dragoceno da ste nam vi, uz ovaj zakon, pridodali, recimo, tu dokumentaciju da vidimo kako je do sada izgledalo upravo to stručno usavršavanje državnih službenika. Da vidimo, na primer, kako je ministar Vulin postao ministar odbrane, a da nije ni služio vojni rok? Koje je on stručno usavršavanje prošao u državnoj službi da bi sa mesta ministra za rad prešao na mesto ministra odbrane?

To je ono o čemu vam govorimo. Tako izgledaju, zapravo, vaše partijske podele plena. Tako izgleda vaš stranačko-parazitski sistem.

Znači, danas si ministar rada, sutra si ministar odbrane. Nema veze što nisi slučaj ni za jedno ni za drugo, važno je da si pouzdan partijski čovek, ili da si lični prijatelj njegovog božanstva, predsednika države.

Dakle, u tom smislu ne možemo da se složimo sa ovakvim zakonskim rešenjem. Tražimo brisanje i ovog člana, jer smatramo da je sve ovo zloupotreba državnih resursa za partijske svrhe. Da nije tako, nikada vojskom Srbije ne bi mogao da komanduje i da je postrojava neko ko nije jedan jedini minut služio vojni rok. To prosto nije normalno. To nije etički kodeks, gospodo kolege narodni poslanici. Vi da imate taj etički kodeks, vi nikada ne biste dozvolili ponižavanje srpskih vojnika da imaju obavezu da mirno stoje i salutiraju nekome ko nikada nije služio vojni rok. E to je ponižavanje državne službe. E to je ponižavanje državnih službenika. Zato bih voleo da vidim ovu evidenciju, kako ste to stručno usavršili Vulina da bude ministar odbrane? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite po amandmanu.

(Đorđe Komlenski: Replika. )

Dobro. Da li dajete repliku Đorđu Komlenskom ili po amandmanu.
(Đorđe Komlenski: Kada završi Maja.)

Molim vas, samo nastavite po amandmanu.

Zahvaljujem.

Naravno da SNS ne može da prihvati amandman koji je podnela poslanička grupa i čiji je predsednik govorio i pokušavao da obrazloži amandman, ali očigledno da on ne zna baš ništa o tome šta je napisano i šta bi on to amandmanom želeo da promeni.

Svrha obrazlaganja ovog amandmana je bilo čista neka prazna politička priča i pokušaj da se uvrede ljudi koji vode ovu državu i za koje glasaju građani Srbije u meri nezamislivoj za poslaničku grupu koja je podnela ovaj amandman, a da se razumemo, oni nikada neće ni doći u situaciju da neko za njih kaže da su – božanstva koja su građani Srbije izabrali da vode ovu državu, zato što su oni jedva ušli u ovaj parlament, ali šta je, tu je. Demokratski je da podnose amandmane, ali nije demokratski nepoštovati proceduru i ne znati da osim pukih uvreda kažeš nešto i uveriš bilo koga u ovoj državi da amandman treba usvojiti.

Moram da održim kraći kurs o tome šta to znači biti ministar u Vladi, ne samo u Srbiji, nego i u čitavom svetu. Ministri su političke ličnosti, biraju ih partije i meni neverovatno smeta, potpuno neverovatno smeta demagogija koju smo prinuđeni mi i građani Srbije da slušamo danima o tome kako ministri treba da budu ljudi iz struke, i kako Vlada, ne samo Republike Srbije, nego izgleda i u čitavom svetu, treba da bude nekako strukovno udruženje koje će voditi ljudi koji su školovani za pojedine oblasti. To nema veze sa suštinom političkog života.

Moram da obavestim podnosioca amandmana da je ministar, koji je danas predsednik Demokratske stranke koja je, sticajem okolnosti u koaliciji sa poslaničkom grupom Dveri, bio ministar odbrane i da on nije služio vojsku, nikada. Nije ni pokušavao da služi vojsku.

(Narodni poslanici dobacuju: Kako? )

Tako što ministar kulture, kako da vam objasnim poštovane kolege i građani, ne mora da bude balerina. I Žak Lang nije bio ni balerina, nije bio ni slikar, nije bio ni glumac, ali je bio u Vladi Republike Francuske, ili Francuske Republike najbolji ministar kulture ikada. Posle je u sledećoj Vladi, koja je formirana u trećem njegovom mandatu, on bio ministar obrazovanja, nikad nije bio ni vaspitačica, ni učiteljica. Vladu čine političari, tako će biti uvek dokle god bude višestranačkog sistema u svetu, pa i u Srbiji. Nikada na čelu ministarstava neće i ne moraju da budu ljudi iz struke. Oni su tu da prate politiku vladajuće većine, da sprovode politiku koja se utvrđuje u Vladi, i naravno, da dobijaju za svaki svoj predlog zakona podršku nas ovde poslanika u parlamentu, koji smo sasvim obični ljudi, i koji ne moraju uopšte da se razumeju u materiju, ali treba da prepoznaju šta birači koji glasaju za nas žele da se uradi u ovoj državi, a šta ne.

To je zadatak političara. Zadatak politikanata je da izmišljaju, da prodaju maglu građanima Srbije, da osvajaju 4,99, ne znam ni ja šta, jedva, procenata da bi ušli nekako u parlament, što ne potcenjujem, i to je veliko, ako je uopšte osvojeno. Ali, ono čemu moramo svi ovde da se odupremo, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo, to je da se ukinu političke stranke, jer toga je u istoriji čovečanstva bilo i da nam onda neki koji nikada neće doći voljom građana, podvlačim voljom građana, u situaciju da vode Vladu Republike Srbije, podnose amandmane, ne govore o amandmanima, napadaju ministra odbrane, navedimo ga danas kao primer, kao ličnost koja nije služila vojsku, a čuj, drznuo se da vodi kao ministar Vojsku Srbije. To je jedan nonses.

(Balša Božović: Replika.)

Ne može replika da bude na ovo.

(Balša Božović: Molim? Jeste li vi služili vojsku?)

Ja nisam služila vojsku. Molim kolege da mi dozvole da nastavim.

Ja vas molim da ne dobacujete i da možemo da obezbedimo poslanicima da govore.

Molila bih uvažene kolege da mogu da nastavim da pričam o amandmanu, zašto SNS nikada ne može da glasa za amandman kada čujemo obrazloženje koje pokušava da dezavuiše politički sistem i uopšte kako postoji politički sistem u svetu, a ne samo u Srbiji.
Šta ćemo sa državama, sada je to skoro i većina država u Evropi, gde su ministri odbrane žene, članice različitih političkih opcija? Slučajno su najčešće i socijaldemokratske opcije i nekih levo nastrojenih partija, koje su ministri odbrane. U Španiji smo imali slučaj da je žena trudnica dobila mandat i postala ministar odbrane. Mislim da je ona pripadala Partido Popular, odnosno Evropskoj partiji naroda, partiji koja se nalazi na desnom centru.
Znači, kakvo je to objašnjenje da ministar odbrane ne može da bude neko ko nije služio vojsku? Apsolutni nonsens. Podvlačim, kada se ovde javljaju poslanici, to je njihovo pravo. Takođe je pravo nekoga ko se iole razume u politiku da odgovori, da objasni građanima Srbije zašto mi nećemo glasati za to. Ja sam ubeđena da se i neke opozicione stranke slažu sa tim da ne smemo da dozvolimo da se ovde govori nekim prizemnim jezikom, koji je daleko od suštine političkog života i koji lažno predstavlja kako predsednik parlamenta, i to smo čuli u jednom od obrazloženja, treba da bude apolitična ličnost, najbolji administrativac u mesnoj zajednici sela Crnići, recimo, a ne poslanik koji je prošao na listi jedne od stranaka i za kojeg je vladajuća većina odlučila da ga predloži i izabere, na primer, ili da ministar kulture treba da bude najbolji slikar, ili da ministar poljoprivrede treba da bude ne znam ni ja šta i da tako obesmislimo politički život.
Bojim se da ovakva obrazloženja samo vraćaju točak istorije unazad, gde je postojao jednopartijski sistem i gde se pokušavalo da se narodu objasni kako je najbolje da ne postoje političke stranke i kako je najbolje da ministri budu ljudi koji nemaju veze sa političkim životom. Najbolje je onda da dođe ulica, ali predlagaču ovog amandmana mogu da poručim da ulice neće biti, da će građani uvek na izborima odlučivati ko će voditi koji resor u ovoj državi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, replika.