Hvala.

Poštovana predsednice, ministri sa gostima iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o setu zakona koji se tiču obrazovanja, u stvari ovo predstavlja samo jedno usklađivanje tehničko sa osnovinim sistemom obrazovanja i vaspitanja, i naravno, Predlogom zakona o dualnom obrazovanju.

Dosta toga smo čuli večeras, uglavnom malo konstruktivnog. Treba naglasiti da je Republika Srbija iz IT sektora na godišnjem nivou zarađuje 400 miliona evra. Zašto IT sektor? Pa, zato i dualno obrazovanje trenutno u Srbiji fali 15.000 stručnjaka koja nisu kurentna, zato je 1.000 ljudi na biro, zato trenutno u Srbiji ne radi 150.000 ljudi, neko je neobrazovan, neko prosto ima pogrešnu školu. Dobro je da postoji, ovaj zakon je 2013. godine nismo uredili zakon o dualnom obrazovanju. Naravno, projekcija do 2022. godine će biti da Srbija od IT sektora, softvera ima izvod od milijardu i po evra. Bravo za Vladu Republike Srbije. Bravo za Ministarstvo.

Šta se dešava? Naime, dešava se četvrta privredna revolucija, ukoliko se mi ne prikačimo za taj vagon, ukoliko ne uradimo ove stvari mi ćemo uvek biti u zapećku. Naravno, da ćemo se baviti dualnim obrazovanjem. A zašto? Zato što dajemo deci mogućnost, ne mogu svi biti doktori nauka, ne mogu svi biti balerine, neka deca izaberu ko šta hoće, a uostalom ugovorom između poslodavca i škole, kao i ugovorom između učenika i poslodavca dobićemo odlične ugovore sa pravima i obavezama. Nijedno dete neće moći da se ponaša onako kako se ponašalo pre 20 godina.

A zašto dualno obrazovanje? Zato što je u periodu od 2001. do 2012. godine na raznim vrstama dokvalifikacije, loših kadrova, potrošeno 3,1 milijarda evra. To je nonses. To se više nikada ne sme desiti, nikada se to više ne sme ponoviti. Što se tiče firmi, naravno, da je Srbija puna novih fabrika i novih firmi, naš predsednik, bivši premijer, gospodin Aleksandar Vučić je otvorio 60 fabrika i tu smo zaposlili preko 150.000 mladih ljudi. E, to je poenta.

Trenutno imamo dve milijardi investicija. Republika je Srbija, najbolja što se tiče regiona, što se tiče investiranja. Faktor stabilnosti u region, pa naravno da ćemo otvarati nova radna mesta i naravno da je neophodno imati dualno obrazovanje. Neka svako odabere šta mu odgovara. A pošto se kaže da trenutno hvali 15.000 stručnjaka iz elektro-struke, iz građevinske struke, turizmologa, pa zar nije normalno da se ljudi opredeljuju za te vrste zanimanja, i ne samo te, ide prema afinitetima, ide i prema zdravoj logici.

Šta je još vrlo bitno? Da ćemo pored dualnog imati i preduzetničko obrazovanje. A zašto? Ovo je mala zemlja, ima 7,5 miliona stanovnika. Naravno, da ćemo forsirati zdravo razmišljanje i inteligencije brzine prepoznavanja informacija, tako i preduzetništvo, način življenja kao i kultura. Neophodno je da imamo zdravo razumsko mišljenje, da imamo decu koja će se baviti kompjuterima, ovo je 21. vek, ljudi.

Mnogo mi je drago da ću od V osnovne biti uvedena informatika kao predmet i da će deca moći uz digitalizaciju da se ponašaju kao i sva druga deca u svetu, da razmišljaju normalno brzo i da, nažalost, sada u Srbiji otvara 3% do 5% samo, ljudi male firme preduzetnici budući, mislim da je to prosperitet Srbije, mala i srednja preduzeća, i sigurna sam, kao i sve moje kolege da ćemo u danu za glasanje podržati predloge ovih zakona. Ima još mnogo toga, ali toliko smo toga čuli da zaista. Hvala puno.

Hvala.
Još za večeras Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, ja ću vam večeras govoriti o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju, kojoj je Narodnoj skupštini uputila Vladi Republike Srbije, 10. oktobra ove godine.

Zašto je važno da uvedemo dualno obrazovanje? Zašto je važno da uvedemo sistem dualnog obrazovanja u naše srednje škole? Šta je to zapravo dualno obrazovanje? To su samo neki od elemenata novog predloga zakona.

Dualno obrazovanje je obrazovanje koje je zasnovano na dva principa učenja. Imamo teorijsko znanje u školama i praktično znanje koje se uči u preduzećima. To je učenje kroz rad. Na koga se ovaj zakon odnosi? Šta o toga imaju učenici? Šta od toga imaju roditelji? Šta od toga imaju srednje škole u Srbiji? Šta od toga imaju lokalne samouprave, Privredna komora? Šta od toga ima privreda Srbije? To su samo neka od pitanja koji je ovaj zakon definiše.

Dualno obrazovanje je jedna od prioriteta SNS, predsednika Aleksandra Vučića koji je rekao da je pitanje dualnog obrazovanja zapravo naša strateška odluka jer želimo da iz korena menjamo našu zemlju, želimo da mislim o našim budućim generacijama, budućim pokoljenjima. Odluka ima dalekosežne posledice. To je odluka o budućnosti Srbije.

Srpska napredna stranka je odgovorno pristupila ovog zakonskog rešenja i u prethodnom ekspozeu gospodina Aleksandra Vučića i u ekspozeu gospođe Brnabić dualno pored ostalih tema ima zaista značajno mesto. U ovom prethodnom periodu Ministarstvo je zaista proučavalo primere dobre prakse u najrazvijenijim zemljama zapadne Evrope. Uzima ni su primeri Švajcarske, Austrije, Nemačke i inkorporirane su u predloženo zakonsko rešenje.

Ako planiramo da svake godine imamo privredi rast od tri do pet procenata, ako želimo da ova zemlja ima manju stopu nezaposlenosti, najčešće kada govorimo o mladim ljudima u Srbiji, onda moramo da reformišemo svoj sistem obrazovanja. Statistika pokazuje da mladi u zemljama EU nađu zaposlenje od 15 do 24 godine. Kod nas prvi put ljudi sa 30 godina dolaze na biro rada. Znači, prošla im je jedna trećina života i oni tek tada dolaze kod nas, u službe za zapošljavanje i traže posao. Nisu dovoljno spremni, nemaju dovoljno veština za rad. To su samo neki od problema sa kojima ovim zakonom želimo da se izborimo i da nađemo put na kraju tunela.

U Srbiji je 62% nezaposlenih mladih ljudi koje nema nikakvo radno iskustvo, 150.000 ljudi u dobi između 16 i 24 godine se niti školuje niti radi. To su zvanični statistički podaci za koje se moramo zamisliti. Upravo zato je tema dualnog obrazovanja najvažnija tema danas u Srbiji. Mi moramo naše mlade ljude obučiti da rade. Moramo da ih obučimo da rade dok su mladi, da posle ne bude kasno. Važno je da ih školujemo. Važno je da usvojimo princip permanentnog usavršavanja, više deceniskog usavršavanja. Znači, nije dovoljno da samo fabrikujemo određene diplome, određene Vukovce. Moramo zaista celog života da učimo i da se usavršavamo.

Šta kažu pozitivni primeri iz razvijenih zemalja u Evropi. U Švajcarskoj je najniža stopa nezaposlenosti u svetu upravo zahvaljujući dualnom obrazovanju. Ne treba da prekopiramo nijedan sistem. Ne treba samo puko da prepisujemo određene modele. To nije donelo nikakvog dobra, prepisivanje određenih zakonskih rešenja. Imamo negativne primere u Slovenije.

Imamo negativne primere u mnogih zemljama EU koje su puko prepisivale određene modele i nove sisteme obrazovanja. Mi moramo da prilagodimo zakonska rešenja potrebama naših đaka, naših nastavnika, potrebama naše privrede, našeg tržišta rada, ali i potrebama pojedinačnih lokalnih samouprava iz kojih dolazimo.

Postavlja se pitanje ko ima korist od uvođenja dualnog obrazovanja? Model stručnog obrazovanja, odnosno model dualnog obrazovanja od njega zaista koristi imaju svi. Korist imaju i đaci jer će steći neophodno znanje, učiće kroz rad, dobiće neku nadoknadu, biće zaštićeni ugovorom, biće im obezbeđena prava i obaveze. Ovo su sve sastavni elementi predloženog zakonskog rešenja.

Nakon održanih javnih rasprava u velikim gradovima. Nakon održanih tribina u Nišu, Beogradu i Novom Sadu. Uključene su zaista sve relevantne institucije u državi Srbiji i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, Uprava za nacionalne manjine, odnosno nacionalne zajednice i Unija poslodavaca i PKS i jedinice lokalnih samouprava i reprezentativni sindikati obrazovanja i granski sindikati. Znači, svi akteri su uključeni u donošenje predloga zakona pre nego što je zakon ušao u Narodnu skupštinu.

Apsolutno je bio transparentan postupak predlaganja otvorena je mejl adresa na kojoj su građani mogli, odnosno strukovna udruženja na koja su mogla da podnose svoje predloge, sugestije i 36 ukupno predloga je pristiglo preko Ministarstva i Ministarstvo je veći deo tih predloga inkorporirao i oni su postali sastavni deo Predloga zakona o kome mi danas raspravljamo.

Sistem dualnog obrazovanja treba da reši jedan veli nesklad koji trenutno postoji u sistemu obrazovanja. Ovde zaista ne izmišljamo toplu vodu, želimo za primer duelnog obrazovanja primenimo u praksi kako bi postali deo savremenog sveta, kako bi pratili svetske trendove i kako bi se približili makar malo najjačim svetskim ekonomijama.

Primeri pozitivni u praksi imamo u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji. Kada smo kod Austrije. Austrijski model dualnog obrazovanja postao je po rečima Sebastijana Kurca jedan od glavnih izvoznih proizvoda Austrije.

U Srbiji činimo neki pomak još od 2013. godine. Pomeramo se sa mrtve tačke, idemo napred i uvodimo nove obrazovne profile, uvodimo elemente dualnog obrazovanja. Ono što nam je sve ovo vreme nedostajalo to je zakonodavni okvir.

Dolazim iz Beograda, iz opštine Rakovica, i mogu vam reći da pozitivni primeri, možemo naći u trgovačkoj školi u Beogradu - DM drogerija, „Univereksport“, „Deleze“, „Merkator“, VIP mobilni operateri, su samo primeri kompanija koji su uspostavili saradnju sa Trgovačkom školom u Beogradu i koji već sada imaju praksu, kao proveru sopstvenog znanja i primenu naučenog u konkretnoj situaciji.

Ali, niste ostali samo na Beogradu. Karavan obrazovanja je obišao i brojne druge gradove – Tehnička škola u Odžacima sarađuje sa fabrikom automobilske opreme „Magna“, uveden je obrazovni profil modnog krojača; srednja škola „4. juli“ u Vršcu, koja želi da uvede obrazovni profil vozača motornih vozila, su samo neki od primera srednjih škola.

Imamo veliki broj zainteresovanih kompanija. Taj broj je iz dana u dan sve veći i veći. Važno je da obrazujemo mlade ljude, mlade srednjoškolce koji će posle završene srednje škole naći svoj posao kod poznatog poslodavca.

Imala sam prilike da zajedno sa ministrom i saradnicima prisustvujem tribini koja je održana u opštini Rakovica. Zaista je tada bio veliki broj i direktora osnovnih škola i direktora četiri srednje škole koje postoje na teritoriji Rakovice. Opšti utisak sa te tribine je bio sledeći – svi oni su spremi i svi oni u ovom zakonu vide prosto šansu da se unapredi sistem obrazovanja u Srbiji. Svi oni vide šansu i priliku da se nešto zaista promeni. Oni su željni, vape za promenama u sistemu obrazovanja u Srbiji.

Neke škole u Rakovici su se odmah uhvatile u koštac sa sistemom dualnog obrazovanja. Srednja zanatska škola u Rakovici to je ona škola koja je najveća na Balkanu, najveća u Srbiji, kada je reč o obrazovanju osoba sa posebnim potrebama, znači, srednjoškolaca sa posebnim potrebama. Imamo studentsku zadrugu, imamo GIZ-ov projekat koji ova škola želi da obrazuje, imamo srednju mašinsku školu „Radoje Dakić“, koja zaista želi da se uhvati u koštac i da ovog trenutka u svojim programima uvede neki od elemenata dualnog obrazovanja.

U ova dva dana smo čuli od kolega iz opozicije da smo zatekli katastrofalno stanje u sistemu obrazovanja u Srbiji. Pitam vas, drage kolege narodni poslanici, ko je za to kriv? Da li je za to kriv Aleksandar Vučić? Nije, nije tada bio ministar, nije tada bio ni premijer. Da li je za to kriva Srpska napredna stranka? Da li je za to kriv gospodin Mladen Šarčević, koji je vodio jednu privatnu školu? Nije, naravno. Za to su krivi oni drugi koji sada na sva zvona kritikuju ovo zaista dobro predloženo zakonsko rešenje.

Kada je rađena poslednja reforma sistema obrazovanja, pitam vas? Kada je gospodin Aleksandar Vučić pokrenuo obnovu škola, bolnica, toaleta, fiskulturnih sala, učionica, mnogi su na društvenim mrežama sve te poteze ismevali, mnogi su se sprdali. Kada je pokrenuo da svaka opština u Srbiji dobije ili ambulantu ili dom zdravlja ili da veliki gradovi dobiju obnovljene ili novoizgrađene kliničke centre, neko je sa strane sedeo i kritikovao dobre rezultate politike Aleksandra Vučića, dobre rezultate Srpske napredne stranke.

Dolazim iz gradske opštine Rakovica. Slušali smo 40 godina o tome da se gradi jedan dom zdravlja. Ni jedna vlast, ni ona prethodna, ni ona pre te prethodne, nije postavila ni jednu ciglu, ni jedan kamen za dom zdravlja na Labudovom brdu. Mi smo to obećanje sada ispunili. Nakon 40 godina, opština Rakovica dobija moderan i funkcionalan dom zdravlja.

Želela bih da kažem da zaista imamo dosta nagomilanih problema, i po pitanju kanalizacionih mreža u Beogradu, i po pitanju pokretanja novih pogona, novih gradilišta u Beogradu. Nekako smo sve vreme bili u zapećku. Beograd sada ima preko hiljadu gradilišta u Srbiji. Beograd se zaista razvija iz dana u dan. Odgovorna politika Srpske napredne stranke, gradonačelnika Siniše Malog daje dobre rezultate.

Dragi građani Srbije, dragi Beograđani, pitam vas – koliko se to moglo bolnica, škola, vrtića, železničkih pruga, metroa, parking prostora, izgraditi u Beogradu na osnovu duga koji nam je ostavila prethodna vlast? Duga koji u gradu Beogradu iznosi milijardu i 200 miliona evra, koji nam je prethodna DS ostavila u amanet? Pitam vas – šta se moglo sve sa tim novcem uraditi? Zadužili smo svakog Beograđanina sa preko 600 evra, kada se uzme i ukupan dug beogradskih opština on iznosi 1.000 evra. Sada je taj dug smanjen i iznosi 500 miliona evra, što je zaista odličan rezultat odgovorne politike vlasti u Beogradu, na čelu sa gradonačelnikom.

Drage kolege, uvaženi ministri, na samom kraju želim da kažem sledeću situaciju. Zaključak se sam nameće fabrikovanjem vukovaca bez praktičnog i upotrebljivog znanja, fabrikovanje diploma bez veština i znanja potrebnih privredi. Mi zapravo tako spremamo đake samo za biro za zapošljavanje, ne spremamo đake za tržište rada.

Svakoga dana moramo raditi na temi dualnog obrazovanja, jer je to zaista najznačajnija tema koja će nam obezbediti smanjenje stope nezaposlenosti, dovešće do toga da se ceni kvalitet obrazovanog kadra, koji izlazi iz ovako reformisanih srednjih škola, negovaćemo dug preduzetništva kod mladih ljudi, to je nešto što nam je zaista dugo nedostajalo.

I na samom kraju, u danu za glasanje, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira da li dolaze iz redova pozicije ili opozicije da podrže ovo zaista zakonsko odlično rešenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Kao što sam i obećala, ovim smo završili današnji rad i nastavljamo sutra u 10:00 časova. Hvala.