Gospođo predsednice, neposredno sam se javila pošto je više nego očigledna povreda Poslovnika učinjena. Ovim putem ukazujem na povredu Poslovnika u članu 24. Podsećam vas, iako verujem da ste vrlo dobro upoznati, samo po nekad se ne koncentrišete i ne radite ono što vam je dužnost, a to je da se predsednik stara o primeni ovog Poslovnika.

Nažalost, ovo što je ministar… (Isključen mikrofon.)

Zloupotrebljavate povredu Poslovnika. Mora da bude neposredno učinjena. Na ono što ste skrenuli pažnju, skrenuo je pažnju već Balša Božović. Prema tome, ne može.
(Maja Videnović: Nisam obrazložila.)
Ne može. Neću vam izricati kazne. Ako želite, to je moje pravo po Poslovniku po članu 27. da vodim sednicu.
(Maja Videnović: Nisam ni počela.)
Obrazložili ste.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.
(Maja Videnović: Nisam obrazložila povredu Poslovnika.)
Nemojte vikati i nemojte svaki dan baš isto da radite.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, pre svega želim da uputim pohvalu velikom broju zakona koje ste u kratkom periodu poslali u Narodnu skupštinu, jer definitivno se vidi da ozbiljno radite na reformi obrazovanja. Nemojte da se brinete o tome šta će opozicija reći. Vrlo dobro i sami znate, a znamo i mi, da jedino što su ostavili iza sebe nakon njihove reforme 2000-ih godina, to je 130 obrazovnih profila koje nije čak prepoznavala ni Nacionalna služba za zapošljavanje.

Dualno obrazovanje definitivno predstavlja budućnost Srbije, a tome su dokaz pilot-programi koji idu u dualnom obrazovanju od 2013. godine, znači, već četiri godine. Ja ću čak ispričati o jednom koji se dešava u mom gradu. Ali, pre svega želim, samo zbog javnosti, da napomenem zašto je ovo važno. Zašto je važno kombinovati teorijsku i praktičnu nastavu?

Dugo smo se žalili da nam deca, čak i iz stručnih srednjih škola izlaze sa nedovoljnom praksom, odnosno nedovoljnom praksom da već počnu ozbiljno da se bave kod privatnika poslom, koji već traži formiranog radnika, ili da u nekom slučaju mogu i da započnu svoj posao. To jeste cilj ovog dualnog obrazovanja, znači, da mi već imamo jednog sposobnog radnika koji može ako ništa, ako se ne snađe na tržištu rada, da pokrene sopstveni biznis, i to je velika stvar danas.

Dakle, ono što je još veoma značajno istaći, to je da u većini lokalnih samouprava nisu usaglašeni obrazovni profili koji su formirani u srednjim školama i potražnja na tržištu, pa onda dolazimo do viškova, i naravno, nažalost, do velike nezaposlenosti mladih ljudi u lokalnim samoupravama.

Zato je ova neposredna saradnja privrede i neposredna saradnja škole, odnosno obrazovanja, jedna veoma značajna stvar i dualno obrazovanje je, naravno, jedan čitav proces i mnogo bogatije zemlje nisu to sigurno uspele za godinu dana da uvedu, pa tako nećemo ni mi. Definitivno je to proces i privikavanja i usaglašavanja i, naravno, moramo imati strpljenja da on pokaže svoje rezultate.

Ja dolazim iz Užica i verovatno znate zašto sam rekla da ću pričati o jako dobrom primeru dualnog obrazovanja, zato što je Užice verovatno lider u razvoju dualnog obrazovanja i to se pokazalo jako dobro u tehničkoj školi, gde se u drvnoj i metalskoj industriji razvijaju nova odeljenja. Tu su, pre svega, privrednici prepoznali potrebu usled nedovoljnog broja stručnjaka u toj oblasti koja je njima bila potrebna i oni su pokrenuli inicijativu, a ne škole.

Tehnička škola u Užicu je odgovorila na taj poziv i, naravno, usled brojnih istraživanja, usaglašavanja, otvorena su dva obrazovna profila. To je znači, operater za izradu nameštaja sa tri izlaza, znači tri struke, i imamo operatera za preradu metala, takođe, sa tri struke.

Kao što i sada predviđa zakon, moraju postojati i postojale su i ove prethodne četiri godine ugovori između privrednika i škole i isto tako ugovori između privrednika i između đaka, odnosno roditelja tih učenika koji su, naravno, imali mogućnost da se upoznaju.

Šta želim da istaknem? Ono što je ceo dan bio problem - šta se dešava sa đacima kada završe? Želim da napomenem da se ovde radi prvenstveno u drvnoj industriji o domaćim kompanijama, a kada je metalska industrija u pitanju to su Valjaonica bakra i Valjaonica aluminijuma. Već je svima jasno da se radi o jako dobrim preduzećima i da bi svako želeo da bude zaposlen u njima, pa čak i da ima fakultetsku diplomu. Znači, radi se o jako dobrim preduzećima. Drvna industrija čak sklapa takve ugovore sa učenicima da svaki učenik koji napravi zadovoljavajući uspeh biće sigurno, znači, postoji ugovor da će ostati u drvnoj industriji, odnosno u industriji nameštaja, a metalska industrija već sama po sebi ima velike potrebe, pa evo već drugu godinu otvaramo u Užicu drugo odeljenje. Znači, imali smo prošle godine jedno odeljenje za obradu drveta, odnosno nameštaja, drugo odeljenje za metalsku industriju, odnosno preradu metala, a ove godine se otvara i drugo odeljenje. Dakle, potrebe postoje.

Verujem da će ovakav program i, naravno, sada kada postoji zakon i u drugim gradovima zaživeti ovako uspešno kao što je u Užicu. Mi imamo sve i vidimo sve benefite ovog dualnog obrazovanja, a pre svega vidimo benefite na učenike, zato što se njima nude tri mogućnosti. Dakle, nudi se mogućnost da ostanu u kompanijama, čak i ukoliko se kompanije ugovorom ne obavežu da će primiti tog đaka nakon uspešno završene škole, imaju mogućnost da sami pokrenu svoj biznis, što bez ovakvog načina školovanja ne bi sigurno imali, i treći način je da nastave školovanje ukoliko su se u međuvremenu predomislili i žele da dobiju fakultetsku diplomu. Dakle, ove tri godine biće im priznate kao četiri, naravno da sačekaju svoju generaciju, i uz polaganja opšte mature.

Mislim da sam dala dovoljno razloga zašto ćemo podržati u danu za glasanje ove predloge zakona i sve ove druge koji se nalaze na dnevnom redu. Pogledajte Užice, jako dobar primer dualnog obrazovanja. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.

Srpska radikalna stranka smatra da predloge zakona o kojima danas raspravljamo, zbog važnosti oblasti koja se reguliše ovim zakonima, nikako nije trebalo spajati u objedinjenu raspravu, već o svakom od ovih zakonskih predloga voditi odvojenu debatu.

Nema važnije društvene delatnosti, a istovremeno i osetljivije nego što je obrazovanje i vaspitanje. Zato odnos prema obrazovanju i vaspitanju treba da iskazuje i stepen zrelosti društva u celini. Obrazovanje je proces sticanja znanja koje ima ogroman značaj u razvoju posebno učeničke populacije, u razvoju vijuga, mašte, navika, veština. Zato kod predloga izmena i dopuna ovih zakona, u traganju za jednom sveobuhvatnom, ozbiljnom i temeljnom reformom ove oblasti, ne sme da bude improvizacija, jer i male greške mogu proizvesti krupne posledice.

Imali smo u prošlosti pokušaje reformi i intervencije u ovoj oblasti. Ove starije kolege se sećaju usmerenog obrazovanja ili poznate „šuvarice“, asocijacija je više nego očigledna ko je bio autor naopakog projekta.

Rekao sam već da je obrazovanje proces sticanja znanja, a znanje je put ka dobru. Srpska radikalna stranka se zalaže za obrazovanje koje će biti prilagođeno učeniku, a ne da učenika prilagođavamo obrazovanju.

Govoreći prošli put o krovnom zakonu na ovu temu, izneo sam nekoliko konkretnih primedbi i ponudio neka rešenja. Naše primedbe su uglavnom bile na nedovoljan fond časova fizičkog vaspitanja, zatim da ministar bira direktore osnovnih i srednjih škola, zatim da se odliva nastavni kadar, nosioci nastavnog procesa u potrazi za boljim uslovima rada, kao i prenatrpanost učenika školskim programom.

Ponoviću ovde, iako Zakon o visokom obrazovanju nije tema, naše primedbe na ovaj zakon su bile „Bolonja“ i izmeštanje Nacionalnog akreditacionog tela i Nacionalnog saveta iz Narodne skupštine i predavanje ovih tela Vladi, tj. ministarstvu.

U opštoj poplavi i pomami interneta, elektronske i brze komunikacije i informacije deca su prestala da čitaju. Kao neko ko je po prirodi svoje profesije bio upućen na čitanje, smatram da ništa ne može zameniti živo neposredno čitanje, jer čitanje je produhovljenje čoveka, proširivanje njegovih vidika. Dete mora da oseti miris knjige i muziku šuštanja stranica, jer dete koje čita mnogo lepše se izražava, ima mnogo bolji rečnik i lakše može da objasni mnoge procese i pojave. LJubav prema knjizi i čitanju mora se stalno pospešivati i razvijati.

Kako se rasprava sa ovim predlozima zakona poklapa sa održavanjem Sajma knjiga u Beogradu, raduje me činjenica da sam juče video mnogo učenika u poseti ovoj svojevrsnoj riznici knjiga i ne samo da razgledaju, već i kupuju knjige da čitaju. Nekako, a što je veoma pohvalno, kao da smo i sami shvatili da bez knjiga i znanja smo kao bez sebe samih.

Koliko su god tehnološke inovacije neophodne doprinose nekom pogrešnom razvoju, naročito učeničke populacije. Postali smo u neku ruku zavisni od moderne tehnologije, savremenog komuniciranja. Deca su počela da žive u nekom svom virtuelnom svetu gde su alkohol, droga, nasilje i kriminal svih oblika dominantni na društvenim mrežama i tv kanalima. Sve nam je nažalost odraz društva, i škola, i porodica. Deca su svedoci svega što se u društvu dešava, pa se zato pojavljuje nasilje i huliganizam kao pokušaj da se iživi mladost na jedan pogrešan način.

Neko je od kolega juče govorio da prema podacima UNICEF-a 2/3 dece u Srbiji bilo je izloženo nekom obliku vršnjačkog nasilja. Vršnjačko nasilje je prisutno u svim svojim oblicima, a žrtve nasilja mogu biti svi. Najčešći oblik nasilja u školama, odnosno u ovoj populaciji je verbalno nasilje, kao što je vređanje, ruganje, ismevanje, nazivanje pogrdnim imenima. Tu je i seksualno nasilje, nedozvoljeno ili neželjeno dodirivanje, primoravanje na seksualni čin i iznuđivanje seksualnih usluga. Nije zanemarljivo i tzv. digitalno nasilje, kako bih ga ja krstio – nasilje novog doba, ali najbrutalniji i najdrastičniji vid nasilja je fizičko nasilje. Svedoci smo organizovanih tuča, prebijanja, uništavanja stvari, otimanja predmeta kao patika, mobilnih telefona, satova itd.

U prevelikoj žurbi naših prevremenih Evropljana da se što pre domognu članstva u EU i ovde kod ovih zakona imamo, od donošenja ovih zakona 2010. godina, nekoliko predloga izmena i dopuna koji su rezultat ovog nastojanja.

Imamo ovde kod predškolskog obrazovanja tim za pružanje dodatne podrške detetu u predškolskoj ustanovi, a tim čine vaspitač, slušajte sad, stručni saradnik, saradnik, roditelj i drugi zakonski zastupnik itd.

Naveli ste na strani 32. član 42, pročitaću ga doslovice da bi uporedili - Poslove stručnog saradnika može da obavlja lica sa odgovarajućim visokim obrazovanje na studijama drugog stepena, master akademske studije, specijalističke akademske studije ili master strukovne studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine u skladu sa zakonom.

Gospodine ministre, pogledajte sad na strani 33. član 45. apsolutno i potpuno isti uslovi i kvalifikacije i za saradnika i za stručnog saradnika. Zašto su onda potrebni i jedan i drugi? To je kao da u jednom fudbalskom timu imate poziciju centarfora i sad dodajete još centralnog napadača. Ovo me podseća na jedan slučaj iz naše skorašnje političke prakse, kada su tadašnji naši vlastodršci u zemljama u kojima imamo legalne ambasade i ambasadore, a znamo šta je njihova uloga, poslali takozvane stotine svojih ekonomskih ambasadora, čiji je učinak bio više nego katastrofalan, dok se neko na kraju nije dosetio da ih opozove.

Što se tiče zakona o dualnom obrazovanju, kao posebnog vida funkcionalnog obrazovanja, koji kreira i obrazuje kadrove za potrebe tržišta rada, apsolutno se ne bih složio sa ovim nazivom dualno. Ostalo mi je još iz gimnazije „dual“, „singular“, „plural“ kao latinske reči. Dual na latinskom znači dvojina. Ne zna ni kum koji je krstio ovaj zakon ovim imenom da li je srećan zbog ovog rešenja. Možda bi bilo bolje rešenje – obrazovanje uz rad, praktično obrazovanje, radno obrazovanje, ne znam, ne bih o tome. Da ne ispadne da je naša zamerka najveća za ovaj zakon čisto terminološkog karaktera, ovo obrazovanje može da zaživi samo u zemlji jake i razvijene privrede, kakva zemlja Srbija u ovom trenutku očigledno to nije. Hvala.

Hvala gospodine Bojiću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Da vam dam razjašnjenje zašto saradnik i zašto stručni saradnik, u pitanju su stručni saradnici psiholozi i pedagozi i ovi koji su zaista vezani za struku, a saradnici tipa recimo socijalni radnik nema tu konotaciju, tu je mala razlika.

Slažem se ja sa vama, možda nije najsrećniji izraz dualno, zvalo se kooperativno, možda ovo obrazovanje uz rad. Tu zaista nemam ni ja neku ideju da li je možda najbolji izraz, ali odomaćilo se, kao i kaladont što se zove pasta za zube ili žilet nožić za brijanje.

Kada je biblioteka u pitanju, mi smo se potrudili kao ministarstvo da posle 25 godina i ove i prošle godine budžetiramo i da šaljemo školskim bibliotekama negde oko 150 miliona dinara u dve godine. Time smo značajno obnovili taj resurs. Takođe, i fizičko vaspitanje i slobodne aktivnosti ove godine su povećane. Hvala.

Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite kolega Zukorliću.

Dame i gospodo, na početku želim najoštrije osuditi fašisoidne izjave mržnje koje smo danas čuli od strane Boška Obradovića, kojim se negira bošnjački narod i njegovo pravo da ima svoj bosanski jezik.

Mržnja i zlo, od mržnje budu uznemireni oni koji se mrze, ali na kraju mržnja izgori mrzitelja. Mi, narodni poslanici Bošnjačke demokratske zajednice, na ovakav govor mržnje nećemo uzvratiti istim načinom. Naprotiv, ostaćemo dosledni politici pomirenja, dijaloga, poštovanja drugih, bilo da su većinski ili manjinski. Nastojaćemo promovisati takvu kulturu.

Ono što u buduće očekujem jeste da ne budu samo poslanice Bošnjačke demokratske zajednice ti koji će reagovati u ovakvoj situaciji, jer ovakvi izlivi mržnje nanose veliku štetu Narodnoj skupštini, kao i narodu iz koga ovakvi pojedinci dolaze. Ono što me raduje jeste da ovakve izjave i ovakve politike su potpuno u manjini i, nadam se, nikada neće biti u prilici da budu u većini.

Što se tiče dualnog obrazovanja, mislim da treba obratiti pažnju na činjenicu da je to još jedna ponuda kojom se obogaćuje obrazovanje u ovoj zemlji i da to nije program ili zakon kojim se rešavaju pitanja biti ili ne biti za obrazovanje. Naravno da se očekuju ogromne prednosti, samim tim što imamo novinu. Postoje izvesne slabosti, slabost ovog zakona i ovog programa ogleda se u činjenici da imamo privredu za koju je pitanje kojim kapacitetom i da li će moći otpratiti ovo obrazovanje.

Zato bih još jednom razmislio o kaznama koje su predviđene za privredne subjekte kod kojih će se izvoditi praktična nastava, jer se bojim da možemo doći u situaciju da nemamo dovoljno prijavljenih privrednih subjekata koji žele učestovati u dualnom obrazovanju. Svakako, rizik ovog zakona jeste kako naći sredinu između zainteresovanosti i privrede sa jedne strane i sa druge strane etičkih normi i očuvanja te dece od mogućih zloupotreba. Zato značajnije od zakona će biti implementacija zakona, kvalitet nadzora i sve ono što nas čeka, na šta treba staviti poseban fokus.

Ono što jeste posebno, bitan kvalitet ovog zakona jeste zapravo karijerno tretiranje ove teme, što čini mi se danas nije bilo dovoljno tema, jeste novina, jer ćemo zapravo kroz taj aspekt primene ovog zakona moći da ponudimo značajne mogućnosti tim učenicima, ali još važno za sindikate jeste da ćemo značajan broj ljudi koji su u riziku da ostanu bez posla zbog raznih obaveza vezano za mrežu škola i obavezu da se neki ljudi otpuste sa posla, moći ćemo ih angažovati kroz karijerno praćenje ovog aspekta nastave.

Dakle, čeka nas implementacija, čeka nas ono što jeste uvek najbitnije u kvalitetu. Zakone i nije teško usvojiti. Uglavnom, zakoni su manje više dobri. Čak i kada primetimo neki nedostatak imamo mogućnost da ispravimo, ali glavni problem je u implementaciji, glavni problem je u ljudima, glavni problem je u direktorima, u njihovom profesionalnom i etničkom kvalitetu, glavni problem je u profesorima i tu mi zapravo treba da se fokusiramo celokupnim sistemom ili sa pozicije parlamenta i pozicije ministarstva, odnosno Vlade i svih drugih subjekata. Hvala vam.

Hvala kolega Zukorliću.
Pravo na repliku, Boško Obradović. Izvolite.