Predsedavajući, čl. 107, čl. 108. i čl. 109.

Dakle, mogli ste da bez ikakvih problema izreknete opomenu narodnom poslaniku, pretpostavljam da se preziva Knežević, tako sam čuo, mada ga stvarno prvi put vidim u parlamentu, da zaista na ono što je rekao gospođi Gordani Čomić da treba da, da ne kažem i ne ponovim šta tačno, ali da izađe iz parlamenta, da je morao da dobije opomenu i da ste vi kao predsedavajući u tom trenutku morali da reagujete.

Dakle, prvo se ne razgovara tako sa damom i ženom. Očigledno je previše nasilnika među vladajućom većinom, to jeste njihov manir i u politici i očigledno u svakodnevnom životu, ali ste to morali da sankcionišete. Kao što ste danas na Administrativnom odboru 13 poslanika opozicionih kaznili sa preko 250.000 dinara, mogli ste da izreknete opomenu na ovo što pre svega predstavlja manjak kućnog vaspitanja, a onda i svega ostalog. Zahvaljujem.

Hvala.
Upozorio sam narodne poslanike da ne dobacuju i naravno da nikada ne bih dozvoli da neko i uvredi gospođu Čomić ili bilo koga u Narodnoj skupštini.
(Balša Božović: Pa, opsovao je i rekao je da Gordana Čomić nešto iz parlamenta.)
Znam, ne može tako. Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da)
Hvala.
Žika Gojković ima reč.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo kolege poslanici, na početku bih, ministre, postavio nekoliko pitanja, pa da imate vremena da odgovorite, dok ja budem govorio o nečem drugom.

Da li ministarstvo ima moć kontrole sprovođenja zakona kada znamo da Bolonja nije primenjena na svim univerzitetima i fakultetima? Kako motivisati zaposlenog da preuzme odgovornost, jer nije realno da učenik koji pohađa prvu i završnu godinu imaju prava na istu novčanu nadoknadu i broj radnih časova u toku nedelje, jer njihov doprinos neće biti isti? Da li ministarstvo planira i dualne studije kao logičan sled okolnosti? Šta učiniti da se poboljšaju nastavna sredstva u srednjim školama? Kako će ministarstvo imati uvid u školski program i praktičan rad? Koje su sankcije za učenike koji bi na primer neredovno dolazili na praksu? Šta učiniti sa starim zanatima, koji nažalost ubrzano umiru?

Kao predstavnik Pokreta obnove Kraljevine Srbije, imam veliko zadovoljstvo da kažem da u svim Kraljevinama prioritet svih prioriteta je obrazovanje i takvom uređenju treba svi da stremimo. Dualno obrazovanje je izuzetno razvijeno i usavršeno u Skandinavskim Kraljevinama, koje su socijalno najorganizovanije u Evropi i zato se ove izmene zakona ukapaju i u promenu celokupnog sistema vrednosti, za koji se Pokret predstavlja zalaže.

Kada govorimo, ovde je dosta bilo reči i o Nemačkoj i o Skandinavskim zemljama, ali niko čini mi se nije tačno rekao kako to izgleda, pa evo u par rečenica. U takvim zemljama je oko 60% dece školaraca, mislim da bi bilo interesantno da čuju čak i ljudi iz SRS, kod oko 60% dece školaraca zastupljeno je dualno obrazovanje. Preduslov za taj način obrazovanja je da škole imaju potpisane ugovore sa firmama u kojima bi se deca školovala, jer to naravno svaku firmu košta, i to ne malo kada se pogleda na godišnjem nivou.

Princip rada je takav da deca budu dva, tri dana u školi i dva, tri dana u nekoj od firmi ili se menjaju na nedeljnom nivou. Takvo školovanje traje uglavnom dve do tri i po godine. Na pola školovanja imaju jedan probni ispit u privrednoj komori, pošto je bilo priče oko privredne komore, da se vidi naravno koliko su deca napredovala, a nakon završetka školovanja imaju pravi ispit. Ako neka deca padnu na ispitu, ugovor se može produžiti na još šest meseci, ali to naravno zavisi od firme, koliko je zadovoljna sa tim učenikom.

Deca takođe dobijaju određenu novčanu nadoknadu za svoj rad u firmi, što je više nego dobra motivacija, i vrlo interesantna informacija, naravno to plaća firma, a iznos zavisi od firme do firme. Na početku školovanja iznos je obično oko 35% neto zarade, a u poslednjoj godini iznosi od 70% do 80% neto zarade u uređenim zemljama. To je u principu najbolji vid obrazovanja, jer nakon školovanja takav učenik je u potpunosti spreman za svoju buduću profesiju, što mu već kao mladoj osobi omogućava izvesniji život i budućnost.

Međutim, treba reći i to da čak i u jednoj ekonomskoj sili, nekim ekonomskim silama, kao što je recimo Nemačka, zbog ekonomske krize i, da kažem, manjih budžeta koji su bili u proteklim godinama, ne mali broj firmi okleva sa otvaranje takvih obrazovnih mesta i to je možda jedno pitanje za razmišljanje za naše ministarstvo.

Nakon ovog načina srednjeg školovanja, da ga tako laički nazovem, postoji dualno studiranje na istim principima. Imao sam prilike da razgovaram sa našim ljudima koji žive u inostranstvu i čija su se deca školovala na ovakav način i mogu sa sigurnošću da kažem da je ogromna većina njih zadovoljna sa ovakvim načinom obrazovanja.

Nesumnjiva je želja, naravno, da se srednje stručno obrazovanje učini privlačnijim i prilagodljivijim na tržištu rada, naravno, govorim o Predlogu ovoga zakona. Pri tome uporedo se radi na ojačavanju mreže škola sa poslodavcima, jedinicama lokalnih samouprava, privrednim komorama i nacionalnim službama za zapošljavanje. Razvoj i obrazovanje i povezanost potrebama tržišta industrije ključni su faktori za napredak ekonomije jedne zemlje, a obrazovanje i osposobljavanje mora biti fleksibilno da odgovori potrebama tržišta, naravno, investiranje u stručno obrazovanje. Investiranje stručnog obrazovanja, obuku će ubrzati i ekonomski oporavak zemlje na čemu naša Vlada i resorni ministar i Ministarstvo, kojem dajem potpunu podršku i radi.

Drage kolege, smatram da budućnost od nas očekuje da vratimo dostojanstvo učitelju i nastavniku, da vratimo veru u važnost obrazovanja, jer nasleđe i tradiciju imamo. Na primer, u mome Somboru, postoji ustanova koja obrazuje učitelje i vaspitače, osnovne aktere sistemskog obrazovanja. Pedagoški fakultet u Somboru je neposredni nastavljač i baštenik Preparandije, prve srpske učiteljske škole. Bilo bi jako dobro kada bi ovi koji galame ovo čuli, jer bi možda mogli nešto i da nauče pa i da se ponose sa time.

Prošle godine je bilo 200-a godišnjica od preseljenja iz Sent Andreje, a sledeće godine će biti 240 godina od osnivanja norme Avrama Mrazovića, iz koje su ove ustanove potekle. I pored dobrog profesionalnog kadra, koje ova ustanova poseduje godinama i slavne tradicije o kojoj sam već govorio, iz godine u godinu postoji, nažalost, velika neizvesnost koliki će broj studenata upisati fakultet. Zato je vrlo važna sistemska reforma obrazovanja, ali gospodine ministre, i sistemska pomoć ovakvim institucijama koje imaju nemerljiv značaj za istoriju našeg naroda.

Imao bih još mnogo toga da kažem, ali moje kolege su uglavnom rekle, koje će glasati i podržati ovaj zakon. Mogu samo da kažem da ne mogu da se ne otmem utisku u raspravi koju sam danas imao prilike da slušam, gde su korišćene reči poput nemoralnog zakona koji će da proizvodi robove i robovlasnike, vrlo teške reči koje čujemo gotovo prilikom svakog predloga zakona.

To dolazi, ono što je najinteresantnije, najveći paradoks od onih koji Skupštinom paradiraju u najskupljim odelima, koja vrede više nego nekoliko prosečnih plata u Srbiji. Da me ne razumete pogrešno, i ja volim lepo da se obučem i volim lepa odela, ali ono što mrzim u politici to je licemerje, jer na takav način ne možete da brinete za mlade, jer kao opozicija vi niste u obavezi da se svemu suprotstavljate, pogotovu onome što je očigledno da je dobro za naše mlade, a pogotovo ako je činjenica ta da upravo te robove i robovlasnike imamo, one koji su nastali u pljačkaškoj privatizaciji koju smo imali prilike da vidimo od posle 2000. godine.

Još jedna informacija za one koji tako vrlo žustro napadaju ovaj predlog zakona, da je za vreme njihove vladavine i ljudi koji su vodili iz njihovih stranaka ovo ministarstvo, naš Univerzitet u Beogradu, po prvi put ispao sa liste 500 najkvalitetnijih univerziteta u svetu i to dovoljno govori kako su vodili ovo ministarstvo.

U svakom slučaju, ovaj zakon je dobar i Pokret obnove Kraljevine Srbije, čiji sam predstavnik će ga podržati, jer slični modeli postoje u kraljevinama u Evropi, koje su i najnaprednije zemlje, a oni koji su protiv istog su navikli samo da se bave politikanstvom i ne misle dobro ni o potrebama privrede, ali ni o mladim ljudima u našoj zemlji. Hvala vam.

Hvala, kolega Gojković.
Reč ima ministar Mladen Šarčević.
Izvolite ministre.

Poštovani poslaniče, samo da vam dam par nekih informacija koje ste od mene tražili, pre svega, oko nastavnih sredstava. Tu treba dosta ulaganja.

U sledećoj sezoni radićemo sa četiri centra izvrsnosti, gde će biti sjajna velika oprema ali za područne jedinice, tako da pokriva, maltene, krug od 70 kilometara. Tako ćemo raditi i specijalizovane centre gde će biti mnogo kvalitetnije obuke, počev od mašina, 3D štampača i svega onoga što treba da ti centri sadrže. Naravno, IT oprema se nabavlja već standardno i obezbeđeni su mnogi izvori za tu priliku.

Oko umetničkih zanata, pre više od 25 godina, sećam se da su se i tada ljudi to pitali i obnavljali, ali mi smo u Sistemskom zakonu u obrazovanju ZOSO-u, stavili model ustanove koji može sada zaista potpuno drugačije dizajnira, pa ako bude interesovanje, to će staviti kao jednu od teme koju imamo sa timovima za srednje stručnu. Vrlo zanimljiva tema u svakom slučaju.

Kada je u pitanju nadoknada za ovaj rad koji deca dobijaju, odnosno ne rad, nego obrazovanje uz rad, ono je različito od broja dana provedenih od prve do završne godine. Data je skala.

Kada je pitanju švajcarska pomoć, to je nepovratna pomoć, do sada preko dva miliona evra, a Nemačka preko GIZ-a preko šest i po miliona. Znači, ne vidim da to nije jedna prijateljska saradnička pomoć, to su zemlje sa kojima mi imamo odlične bilateralne sporazume i odnose. Lepo je što nas takve zemlje podržavaju.

Ponašanje učenika na radnom mestu, gde će imati praksu je isto kao i školi, precizirano pravilnicima školskim. Dakle, nadležna je škola, školska inspekcija i sve druge devijacije tako da se učeniku izriču vaspitno disciplinske mere, isključenje iz škole čak, ako treba.

Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Molim vas gospodine ministre, a verujem da ćete to i uraditi, da obratite malo više pažnju i na ustanove koje su van Beograda. Naveo sam samo jedan primer, a to je Fakultet u Somboru, i smatram da takvi fakulteti koji imaju takvu tradiciju zaslužuju poštovanje i malo veći osećaj kod ljudi u Ministarstvu, što nažalost do sada nije bio slučaj. Hvala.

Hvala kolega Gojkoviću.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo set zakona iz oblasti obrazovanja. Kada je u pitanju obrazovanje, slobodno se može reći da je to oblast koja je jednako stara koliko i ljudska vrsta.

Sve što je čovek stvorio i unapredio u svojoj istoriji može zahvaliti obrazovanju. Zato i ne čudi činjenica da su sve najjače, najrazvijenije zemlje u svetu postale to pre svega, zahvaljujući ulaganju u obrazovanje.

Osvrnuću se kakvo je naše obrazovanje danas, šta imamo danas od obrazovanja. Umesto da se učenicima prenose istinska znanja, moralne i svake druge vrednosti, obrazovanje je pre svega postalo instrument za njihovo zatupljivanje.

Stalne reforme obrazovnog sistema napunile su zemlju poluobrazovnim elementom koji predstavlja idealan materijal za sve vrste manipulacija. Šta se danas uči u školi? Pre svega uči se kako napisati biografiju, kako napraviti video prezentaciju i još tako neke trivijalne stvari.

Što se tiče fundamentalnih nauka oko fizike, hemije i drugih nauka, preko tih stvari se prelazi sasvim površno, bukvalno se te stvari ne dotiču. Deca se danas uče da ne treba ništa znati. Sve što trebaju znati nalazi se na „guglu“, ali ipak smatram, a i većina kolega će se složiti samnom, da je najvredniji i najznačajniji onaj „gugl“ koji imamo u glavi, inače svi drugi „guglovi“ su nešto sasvim drugo. Prazna glava je idealna da se u nju natrpa sve što može da stane.

Zato, zaista ne samo naše obrazovanje, nego i obrazovanje uopšte, u svetu, jedan opšti trend obrazovanja je da se od učenika odnosno onoga kome se prenosi znanje napravi jedan najobičniji potrošač koji će biti spreman da prihvati sve ono što od njega zahteva potrošačko društvo.

Glorifikacija bogatog načina života i glorifikacija brzog bogaćenja ponižava ljudsku prirodu. Mi ne možemo biti sigurni da su to stvari koje doprinose opštem trendu i razvoju nekog društva. Deca se danas ne uče stvarima da je nešto što je uzvišeno, da je to ono što treba da znaju, nego jednostavno, deci se kaže – ajde birajte, birajte ono što je isplativije. Šta je to što je isplativije? Mi znamo. Sve ono što je isplativo i sve što je na prvi pogled korisno to nije ni dugotrajno, a da ne govorimo o tome da je normalno, itd.

Naša država nema ispravnu strategiju kada je u pitanju obrazovanje. Novac je ušao i u ovu oblast. Znači, kapital se ustremio i na ovu oblast. To se najbolje vidi na primeru dualnog obrazovanja koje smo ovde danas spominjali i koji je najveći broj mojih kolega pominjao i govorio.

Danas je, nažalost ispada tako, glavni resors liberalnog kapitalizma su nepismeni. Zato, nije cilj da se učenik nauči nekim osnovnim ljudskim vrednostima, nego samo da se nauči osnovnim komandama da može da izvršava ono što se od njega traži. Profit je na prvom mestu, a obrazovanje na drugom ili možda i na poslednjem mestu.

Ni biznismeni, koji su danas ušli u sektor obrazovanja, nemaju pojma u suštini šta je obrazovanje. Za njih je obrazovanje, pre svega, prenošenje nekih osnovnih veština učenicima i onima koje oni uče. U stvarnosti takvo obrazovanje i takva znanja ne stvaraju čoveka, već stvaraju biošrafove za ekonomsku mašineriju.

Još je Tomas Mor govorio da je prvi i osnovni cilj obrazovanja unutrašnje saznanje onoga što je ispravno, i to takvo saznanje koje ne zavisi od tuđih reči i ne zavisi od tuđeg mišljenja.

Naravno, danas nema ništa od toga. Obrazovan čovek je, pre svega, onaj čovek koji zna odgovor na najvažnije pitanje. Obrazovati znači završiti čin stvaranja, stvoriti, itd. Pred učiteljima, kad kažem učiteljima mislim, pre svega, na sve one koji učestvuju u procesu obrazovanja, nalazi se sirovi materijal koji zna govoriti, koji zna hodati, koji ima veliki broj želja, koji je zaražen masovnom kulturom, i od takvog materijala treba napraviti čoveka, pre svega, a kad imamo čoveka onda ćemo imati i sve ostalo. Bez čoveka nema ničega.

Učitelj, a već sam rekao, kad kažem učitelj na šta mislim, učeniku, pre svega, daje glavne i osnovne životne smernice. Majstor pruža učeniku zanatske veštine. Učitelj stvara čoveka dok majstor stvara zanatliju. Potrošačko društvo danas minimizira ulogu učitelja jer nemu ne treba čovek nego potrošač.

Što se tiče škola i postupka na koji način se dolazi do reforme obrazovanja, moramo biti svesni da bez ideje, bez idejne sfere nema prave reforme školstva i nema prave škole. Gde nema ideje, nema nauke, nema proizvodnje i nema ničega.

Gospodine ministre, želim da verujem da ste vi iskreno ušli u ovaj projekat, da ste uložili veliku energiju i svoje veliko iskustvo koje imate u ovoj oblasti, međutim nisam siguran, mada bih želeo da ćete uspeti u ovome. Pre svega mislim na ovo dualno obrazovanje, jer po meni i po stavu koji ima SRS, ovo je jedan propao projekat, jedan promašaj koji sigurno neće moći da zaživi. Ovo je jedna obmana, ili bolje reći samoobmana, ne želim da kažem da ste imali loše namere, jer svaka obmana se ne vidi na početku nego se vidi na kraju puta kada se žele dodirnuti očekivani rezultati.

Evo, toliko. Hvala.

Hvala, kolega Saviću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite, ministre.