Hvala.
Reč ima dr Nebojša Stefanović.

Naravno, ne ulazeći u to, ako bude dokazano da je neko učestvovao u bilo kakvom koruptivnom delu, naravno da će to državni organi goniti, ali nije mi jasna samo jedna stvar. S obzirom da je budžet Republike Srbije oko 10 milijardi evra godišnje, to bi značilo da je neko za taj period proneverio sve pare Republike Srbije i da ni jedan dinar, pa čak ni onaj za plate narodnih poslanika nije potrošen u skladu sa zakonom ako je proneverio 60 milijardi. To je apsolutno nemoguće. Deset milijardi evra je godišnji budžet Srbije. Ako je u pitanju 60 milijardi, znači za šest godina svi budžeti Republike Srbije, uključujući i sve plate svih ljudi u ovoj zemlji koji primaju platu iz javnog sektora apsolutno proneveren. Znači, to je, složićete se, nemoguće.
DRI, prethodni predsednik DRI izabran je u mandatu 2008. pa 2013. godine. Dakle, ni vladajuća većina nije imala nikakav problem sa ljudima koji su izabrani u prethodnom periodu. On je imao dva puna mandata po pet godina. Narodna skupština će birati nove ljude. Ne bih se mešao u odluke Narodne skupštine, ali mislim da ne stoji da se neko bira ili neko ima problem ili nema problem sa tim. Na kraju krajeva, važno je da ta institucija koja važi za Republiku Srbiju radi svoj posao.
Što se tiče zakona koji su na dnevnom redu, dakle, kada govorimo o PDV, mi pred nama u zakonskim rešenjima imamo nekoliko dobrih rešenja koje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV predviđa, a to su recimo podrške firmama koje su izvoznici u Srbiji. Firme koje su u našoj zemlji osnovane imaju pretežnu delatnost izvoza i do sada su imale suštinski mogućnost da traže povraćaj PDV kada ga već plate i ovim zakonom se omogućava, to će biti fiskalno neutralno, ali će suštinski biti podrška tim kompanijama, jer one ne moraju unapred da obezbede novac, neće morati da plate PDV, pa kasnije da traže refundaciju, već samim činom što su izvoznici neće morati da ga plaćaju.
Dakle, imamo nešto što je sistemska podrška izvoznicima, pomažemo našoj zemlji, a ne pravimo bilo kakvu štetu za Republiku Srbiju već, da kažem, porez za firme koje se bave delatnošću. Takođe, smanjuje se stopa PDV na smeše za stočnu hranu, što je dobro, jer mislim da to podržava i poljoprivredu na specifičan način, mislim da našu proizvodnju u tom smislu moramo da jačamo.
I moram da se osvrnem samo u par rečenica na javni dug. Javni dug je na današnji dan 59,3% BDP. Dakle, to je rekao bih jedan, imamo trend smanjenja u poslednje tri godine stalni trend smanjenja učešća BDP u javnom dugu i to je dobro zato što Republika Srbija pokazuje ono što su i narodni poslanici rekli, naša deca neće morati da plaćaju više, plaćaće manje.
A mi se trudimo, Vlada pokušava na merama i svim onim što preduzima da olakša građanima Srbije, sve ono što je bilo ranije. I šta je dobro? Mi danas kredite ne uzimamo za pokrivanje dugova javnih preduzeća. Malopre smo razgovarali o energetskim preduzećima, poslednje dve godine, što se nikada ranije nije dogodilo, svih pet energetskih preduzeća Republike Srbije posluje pozitivno. To se nije dešavalo ranije, već dve godine za redom svih pet posluje pozitivno i ostvaruje prihode za Republiku Srbiju. Mi danas uzimamo kredite za razvoj, em što smanjujemo javni dug, em što taj novac koristimo za razvoj ne za pokrivanje dugova, i to po ko zna kakvim kamatnim stopama.
I još jedna stvar. Ne mislite valjda da „KFV“ nekome plaća proviziju za uzimanje kredita? Oni i ako vam daju Grand, dakle ako ima konsultant, konsultanta plaćaju oni iz bespovratnih sredstava koji vam oni daju. Srbija plaća kamatu, ako imate sopstvena sredstva onda vam bilo kakav kredit ne treba, ako ih nemate vi morate uzeti kredit. Kredit je po zaista povoljnim uslovima i nikome se ne plati, ne znam kakva provizija, obično su to eksperti koji rade već sa tim bankama da vam pomognu u implementaciji te vrste razvojnih projekata.
Dakle, ne radi se o novcu koji je novac Republike Srbije, ovde se konkretno radi o novcu od milion evra koji Srbija dobija bespovratno. Dakle, to je poklon „KFV“. Nisu morali da ga daju, to su pregovori koji su tako dogovoreni.
Mi imamo mogućnost da Republika Srbija dobije i tu vrstu stručne pomoći, a ne bilo kakva provizija, da ljudi ne pomisle da se nekome plaća provizija, što je neko uzeo kredit, niti bi to „KFV“ kao državna nemačka banka dozvolila, niti bi to bilo ko u Republici Srbiji uzeo.
Mi uzimamo kredit za koji plaćamo kamatnu stopu koja je vrlo transparentna i niža nego što su bile kamatne stope koje su uzimane ranije. A, što se tiče pomoći, pomoć će da se realizuje i ti projekti na bolji način.
Mi danas tim projektima, odnosno kreditima koje uzimamo radimo na razvoju naše zemlje i obezbeđujemo da se proizvodi više električne energije što će u krajnjem ishodu dovesti do, da kažem, više novca za građane Republike Srbije. Ne trošimo te pare na potrošnju, trošimo na razvoj i mislim da na takav način, odgovorno i ozbiljno radimo.
Sama činjenica da smo danas ispod nivoa mastrikta koji predviđa zaduženost od 60% BDP u ovom dugu, mi smo danas na 59,3%, dakle pokazuje da Republika Srbija može da kaže da je uspela u jednoj važnoj stvari i da u poslednje tri godine u kontinuitetu smanjuje svoj javni dug i ostavlja građanima Srbije manje dugova i više mogućnosti da novcem koji uzima ide u investicije, infrastrukturu uz sve ono što donosi razvoj, što diže BDP, a ne u neku javnu potrošnju ili u vraćanje ili servisiranje.
Drugo, što smo nažalost morali jedan deo mandata ove Vlade da potrošimo, vraćajući neke dugove iz prethodnih vremena, kada su kamatne stope bile i po 7, 8 , 9%, što je stvarno bilo gotovo neizdrživo.
Danas država radi i određenu vrstu transformacije tih dugova, radi roling, radi vraćanje, prevremeno vraćanje dugova i na takav način pokazuje odgovornost prema svojim građanima. Hvala.

Hvala dr Stefanoviću.
Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite, pravo na repliku, naravno Bošku Obradoviću.

Gospodine Marinkoviću, ako mi dozvolite, ja sam jedan od ovlašćenih predstavnika na ovoj sednici, tako da…

Da, izvolite, po tom osnovu, ja sam mislio da je replika u pitanju.

Tako da me nemojte ograničavati u ove dve minute, imam dosta toga da kažem o tome kako su gospodin Boško Obradović i Dveri ispumpavale državni novac od 2004. godine, pa do dan danas. Ono što ne budem uspeo ja da kažem, nadam se da će reći moj kolega Marijan Rističević.

Dakle ovako, gospodin Boško Obradović je počeo sa ispumpavanjem državnog novca već 2004. godine, inače za vreme martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, iz Kolubare.

Tada je direktor Kolubare bio gospodin Vladan Jovičić iz DSS. U tom trenutku je Kolubara zabeležila, te 2004. godine, gubitak od skoro 10 milijardi dinara, a istovremeno je i pored tog gubitka uspela da izdvoji više od 140 miliona raznim udruženjima.

Od svih tih raznih udruženja, jedno od udruženja, još 2004. godine bile su Dveri, kojima je iz Kolubare, koja je tada grcala u gubicima i dugovima, dato bespovratno 4,2 miliona dinara. To je nastavljeno i 2007. i 2008. i 2009. i 2010. godine.

Dalje. Kada je u pitanju ispumpavanje državnog novca, gospodin Boško Obradović se u to izuzetno dobro razume, mnogo bolje nego mi iz SNS, jer mi se nikada na taj način nismo finansirali.

Ja ću vam sada pročitati podatke samo za dve budžetske godine, za 2008. i 2009. godinu. Inače, Boško Obradović je navodno veliki protivnik DS, svega onoga što je DS uradila. On je najveći borac protiv režima koji je došao 5. oktobra 2000. godine i on jako ima veliku averziju prema DS i jedino voli njihove pare. Godine 2008. i to preko, pazite, Ministarstva za dijasporu, kako su se vešto dosetili, kao da su Dveri negde u Americi ili u Australiji, Ministarstvo za dijasporu je za Dveri u 2008. godini izdvojilo 300 hiljada dinara, a za 2009. godinu, opet Ministarstvo za dijasporu, odnosno u 2008, pazite dva puta 300 hiljada dinara, pa 400 hiljada dinara, a u 2009. godini dva puta po 300 hiljada dinara.

Znači, Ministarstvo za dijasporu samo u dve budžetske godine, 2008. i 2009. godine izdvaja više od milion dinara preko Ministarstva za dijasporu, pokretu Dveri.

Želim da podsetim gospodina Boška Obradovića, da je u Narodnu skupštinu Republike Srbije ušao na listi stranke koja je krajem aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije.

To je bila zajednička Vlada DS i DSS. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je u ime Republike Srbije potpisao Božidar Đelić i sećate se da je mahao onim naliv-perom, kao nekakvom relikvijom koja će ostaviti mnogo pozitivnog efekta za buduće generacije Srba. Dakle, onim naliv-perom kojim je krajem aprila 2008. godine potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Na listi DSS gospodin Boško Obradović je 2016. godine ušao u Narodnu skupštinu.

Dalje, ni to nije bilo dosta, boreći se za cenzus ne bi li se nekako dokopao tih famoznih 5% glasova, koji su neophodni da bi neka stranka, odnosno koalicija ušla u Narodnu skupštinu, on se nije obratio za pomoć zbog navodne izborne krađe ambasadoru Ruske Federacije u Beogradu, nije se obratio za pomoć ambasadoru Kine, on se obratio za pomoć ambasadoru SAD, i to je činjenica.

Dalje, gospodin Boško Obradović nam je ovde držao predavanja o tome kako bi trebalo voditi politiku prema KiM, da sve što Vlada Srbije radi, sve što radi predsednik Republike da to ništa ne valja, da je to izdaja, da ćemo mi na kraju morati da priznamo nezavisno Kosovo i Metohiju, da mi postupamo po nekakvim direktivama EU.

Pročitaću vam sada kakav je bio program Dveri. Ne znam, možda je u međuvremenu promenjen od 2011. godine. Pročitaću samo jedan deo da bi građani Srbije znali o kakvim se licemerima i dvoličnim ljudima radi. Dakle, jedan deo iz programa Dveri vezan za pregovore o KiM.

Dakle, 2011. godine Dveri kažu sledeće, citiram – shodno tome da je EU preuzela ulogu posrednika u pregovorima, još pre njihovog početka, treba insistirati na jasnoj i nedvosmislenoj izjavi predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, kojem će biti poslata poruka kosovsko metohijskim Srbima da treba da ostanu na KiM i da će im, na ovo posebno obratite pažnju, EU garantovati, ne UN, nego EU garantovani sva prava i slobode i da se neće tolerisati bilo kakve provokacije političke ili oružane usmerene protiv Srba. Dakle, EU treba da da te garancije, ne Savet bezbednosti UN, ne Republika Srbija, nego EU. To kažu Dveri 2011. godine u vreme kada su bile finansirane iz DS, preko Ministarstva za dijasporu, i kada su bile finansirane iz Kolubare. Zato ovakvi stavovi o KiM.

Takođe, kaže se dalje – glavno komandujući KFOR mora garantovani da će međunarodne vojne snage na KiM oštro reagovati značajnim vojnim snagama u slučaju ugrožavanja preostalog srpskog stanovništva u južnoj srpskoj pokrajini i ponovne masovne akcije albanskih paravojnih i parainstitucionalnih struktura. Smatramo da bezbednosne službe, citiram i podvlačim još jednom, smatram da bezbednosne službe uticajnih država EU, ne UN, nego bezbednosne službe uticajnih država EU i KFOR-a, raspolažu sa dovoljnim brojem informacija zbog kojih se ovakav zahtev srpske strane može okarakterisati nužnim.

Dalje, Srbija, po mišljenju Dveri, iskazuje punu spremnost za učestvovanje u zajedničkim projektima od obostranog interesa sa predstavnicima privremenih kosovskih institucija, sa ili bez podrške međunarodnih organizacija, u oblastima saobraćaja, saobraćajne infrastrukture, energetike, između ostalog, to podrazumeva da se Šiptarima da i jezero Gazivode, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, turizma, to znači skijalište na Brezovici, održivog razvoja, zaštite životne sredine i prostornog planiranja. To je program Dveri iz 2011. godine, vezano za pregovaračku poziciju Republike Srbije u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini.

Šta možete da vidite iz ovog jednog dela programa koji sam citirao? Šta se spominje? Evropska unija, KFOR, službe bezbednosti država članica EU, saradnja sa Albancima na KiM u svim onim važnim životnim pitanjima za Srbe na KiM, saobraćaj i saobraćajna infrastruktura, energetika, turizam, održivi razvoj, zaštita životne sredine, prostorno planiranje.

Nigde se ne spominje ni Rusija, nigde se ne spominje ni Kina, ni Savet bezbednosti UN, gde nam Rusija i Kina čuvaju suverenitet i teritorijalni integritet na KiM. Spominje se jedino EU i bezbednosne službe država članica EU.

Zašto je program Dveri bio takav? Morao je da bude takav, jer su Dveri bile u to vreme, a verovatno su i dan danas, finansirane od strane tadašnjeg režima Borisa Tadića i u kontinuitetu, od 2004. godine do 2012. godine, Dveri su bile na državnim jaslama, da li je u pitanju Kolubara, da li je u pitanju budžet Ministarstva za dijasporu, da li je u pitanju keš koji su dobijali od DS. Sada nam takvi ljudi u 2018. godini drže predavanja o tome kako mi navodno ispumpavamo neki novac iz državne kase, kako smo korumpirani, kako smo ne znam ni ja kakvi, kako vodimo izdajničke pregovore oko KiM.

Naveo sam vam samo nekoliko primera koliko su para dobili iz Kolubare, kada je Kolubara imala 10 milijardi dinara gubitka samo u 2004. godini. Pare su dobijali 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godine, onda od 2008. godine prelaze na državni budžet pa svake godine po milionče dobijaju od Ministarstva za dijasporu, a najnovija tehnologija kako se krade država, to je kada se dobije novac od države za izbornu kampanju, pa ono što se ne potroši, da se ne bi vratilo državi, da završi u privatnim džepovima funkcionera Dveri.

Da ne bih previše oduzimao vremena, o tome će vrlo detaljno, sa strukturom svih izdataka, svih primanja, svih uzimanja, svih lopovluka u režiji Dveri, da vam kaže nešto više moj uvaženi kolega Marijan Rističević.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dakle, ne znam po kom osnovu je Aleksandar Martinović dobio reč da 15 minuta govori protiv Dveri.

(Predsedavajući: Kao predlagač akta.)

Dveri nisu tačka dnevnog reda Narodne skupštine Republike Srbije. Da li ja imam 15 minuta da odgovorim na ove napade i klevete? Da li imam tih 15 minuta?

Šta kažete? Izvolite.
(Boško Obradović: Da li imam tih 15 minuta da odgovorim?)
Nemate po Poslovniku. Gospodin Martinović ima po Poslovniku, kao predlagač. Dakle, imamo jednu tačku i on je apsolutno govorio. Imate dva minuta. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Samo sam hteo da utvrdimo da gospodin Martinović može 15 minuta da napada i kleveće Dveri, a ja imam samo dva minuta da mu odgovorim, a posle će da se nadoveže gospodin Rističević i tako će oni ceo dan pričati protiv Dveri, a mi možemo u dva minuta da odgovorimo, ali u redu je, to su pravila igre koju ste vi propisali.
(Predsedavajući: Ja bih voleo da niko nikog ne napada.)
Ja sam ovde jedini u dnevnom redu, gospodine predsedavajući. Nisam navodio svoje stavove i lagao, izmišljao, kao gospodin Martinović. Čitao sam izveštaje Državne revizorske institucije koja je navela 140 modaliteta različitog nenamenskog trošenja para od 2008. do 2014. godine. Sto četrdeset načina kako se kradu pare iz državnog i lokalnog budžeta.
Sa druge strane, kada ste nevladina organizacija imate pravo da konkurišete za sredstva kod države. Šta je tu bilo sporno? Dveri se do 2011. godine nisu bavile politikom, bile su nevladina organizacija.
Sa druge strane, najveća laž, nikada u životu nisam video ni jednog američkog ambasadora, nikad nisam bio u Američkoj ambasadi. Nisam prijatelj Tonija Blera, Gerharda Šredera, Bila Klintona, nego predsednik SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On se druži, grli i ljubi sa ratnim zločincima i ubicama srpskog naroda. (Isključen mikrofon.)